Staljin - jel' ovo istina... ?

• 7Ovo se svidja korisnicima: vathra, voja64, babaroga, sekretar, danijell, Bane san, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Markoni29 ::apostata
Није ми јасно шта си очекивао? Да људи буду отворени у разговору са тобом а живели су у држави у којој је за путовање унутар СССР-а била потребна дозвола а путовање у иностранство мисаона именица? Ја нисам био у Русији(нажалост) али мој стриц јесте. Радио је годинама у СССР-у и пропутовао га уздуж и попреко. И он је имао много искуства саљ људима и видео је на делу какво је то друштво било. Колики је то био страх у људима.
Ево Сиријус се бави филмом ако се не варам. Нека каже како је од тог система прошао Тарковски, по мени највећи редитељ у историји филма.
Али ок. На форуму смо, ту смо да разменимо мишљења.
Markoni ja ti pričam o ljudima sa kojima sam razgovarao 90-tih, kada je bilo i moderno i poželjno da sereš po SSSR-u iz sve snage i osim toga, kao tvoj stric ja sam u to vrijeme mnogo putovao kao trgovački putnik po cijelom nekadašnjem prostoru SSSR-a (nisam bio samo u baltičkim republikama, Moldaviji i Tadžekistanu).
Bio sam npr. u Handigi nekih 250 km od Ojmakona.

Prvi put sam u SSSR-u bio '85, sa starim i to kod jednog profesora Saobraćajnog fakulteta (to je bila uzvratna posjeta, jer je on u SA bio kod nas1972. i 1981.). Nikakvog straha ja nisam vidio kod tog Jevreja i njegove žene kada su spokojno i naglas pričali viceve o nedavno upokojenim gensecima.

Ja ne kažem da straha nije bilo, ali straha ima uvijek i svugdje.
Ove godine mi je iz USA bio u gostima prijatelj. Prva dva dana on je kada bi pričao o tamošnjem sveopštem i sveprisutnom 'nasilju' LGBT populacije snižavao glas. Onda se oslobodio, da bi se pred kraj opet počeo plašiti, ali ovoga puta da će se zaboraviti i da će nešto lupnuti kada se vrati i zbog toga momentalno izgubiti posao.

I ne znam ko ti je to rekao za dozvole, ali to nije tačno - nikakvih prepreka nije bilo da bilo koji sovjetski građanin putuje po SSSR-u.

Prije nekih godinu dana objavio sam na jednom drugom mjestu blog gdje sam i usput ispričao priču o jednom čovjeku, on se zvao Kuzma Rodionovič. Njegova priča je mene, tada mladog liberala, prosto šokirala i poslije nje je počela moja postepena i totalna apostazija.
Sve u svemu Kuzma Rodionovič je jedan od onih koji su najviše uticali na mene.

(evo odlomka iz tog bloga, pa ako ti se da pročitaj ... i naravno neka pročita ko god hoće i ko ima vremena)

Citat:Kada sam '93. pozvan na svadbu, pošto sam tada živio u Novorosijsku, Rita i Senja su me smjestili kod djeda (baka je već bila umrla). Do vrata djedovog stana dopratio me Senja i prije nego što je pozvonio pogledao me i rekao:"Mogu se opkaditi u šta hoćeš da će te stari oduševiti!"
I bio je u pravu. Kod "starog" sam proveo otprilike nekih 6 dana i 5 noći.

Nije stvar samo u tome da se radi o jednom od pet najinteresantnijih ljudi sa kojima sam imao prilike da razgovaram, u pitanju je nešto drugo - Kuzma Rodionovič je jedan od onih i koji su strahovito uticali na mene.
Rođen je 1911, a 1919. postaće siroće. Do 1922. luta po centralnoj Rusiji, da bi pred kraj te godine bio zadržan zbog krađe. Smještaju ga prvo u dom, zatim u dječju komunu. Takvih kao on u tada je u Sovjetskoj Rusiji bilo oko 6 miliona.

Kuzmina sreća je bilo to što je nova vlast ovaj stravični broj shvatila kao jedan od prioritetnih problema i što je u njegovo rješavanje uložila gigantske napore i kolosalna sredstva.
I rješila ga je (a kako i ne bi, kada su komisiju nadležnu za stvaranje akcionog plana činili Lenjin, Lunačarski i Dzeržinski ), do 1926. taj broj je sveden na 250 hiljada.
Milioni djece bukvalno su iščupani sa dna i spašeni. Kuzma je bio jedan od njih.

U osnovnu školu po ubrzanom programu krenuo je 1923. Sa 16 godina upisao je srednju stručnu, da bi 1931. kao odličan učenik bio primljen u čuveni Baumanov institut, gdje u roku završava za mašinskog inženjera. Na jesen '35. počinje raditi u voronješkom Dizelnom zavodu, koji ga početkom '36. šalje na magistarski studij opet u Moskvu i opet u Baumanku.

U februaru te godine uhapšen je kao trockista.
I sam kaže da je optužba bila tačna i da je tada stvarno i bio trockista. Osuđen je u maju za kršenje čuvenog člana 58. st.1 /КРТД (kontrarevolucionarna trockistička djelatnost) i st.10/КРТА (kontrarevolucionarna trockistička agitacija). Dobio je 5 godina.

Šalju ga u Vladimirski zatvor za političke zatvorenike. No u njemu nije dugo bio, jer je u septembru te godine smjenjen Jagoda, a novi narkom NKVD-a Ježov sprovodi inspekciju zatvora za političke zatvorenike i odlučuje da prekine sa sanatorijumsko-odmarališninim uslovima služenja kazni političkih zatvorenika (a da su otprilike takvi i bili potvrdio je i Kuzma Rodionovič, tome je uostalom i posvećen jedan dio u kasnijoj optužnici protiv Jagode).
Ježov ukida zatvore za političke zatvorenike i oni se razmještaju po logorima.

Kuzma Rodionovič je premješten u KARLAG (Karagandinski ITL) u Kzahstanu. Radilo se o jednom od najvećih logora u sistemu GULAG-a. U logoru je bilo političkih zatvorenika, ali za čudo mali broj od njih su bili trockisti.
Kuzma se u početku ponašao kao svi trockisti tada po logorima - odbijao je da radi, potpisivao peticije i žalbe i upravi logora i u Moskvu, štrajkovao glađu i tome slično. No uskoro je počeo stupati u konflikte i prepirke sa svojim trockistima, da bi na kraju nakon jedne žestoke diskusije izdvojio se iz trockističkog tabora i sutradan prihvatio da radi.

Kao inžinjer napredovao je brzo i dogurao je do prvog zamjenika glavnog inženjera službe mehanizacije poljoprivrednog odjela KARLAG-a. U toku narednih dvije godine nakupio je toliko dana previšene norme (2 dana vrijede kao tri) i tzv. udarnih dana (dva dana vrijede kao četiri) da je početkom '40. trebao biti prijevremeno oslobođen.
No polovinom '39. ta praksa je ukinuta i njemu daju umjesto toga privremeno anuliranje kazne. Odnosno nastavak rada u KARLAG-u do isteka kazne, ali sada u statusu i sa pravima slobodnog čovjeka. Država mu obezbjeđuje smještaj i biće oslobođen svih davanja u vezi sa njim i svih državnih naloga, a ako ima porodicu država će platiti sve troškove preseljenja porodice, dati adekvatni smještaj, zaposliti suprugu i anulirati sva eventualna dugovanja porodice u dotadašnjem mjestu življenja.
U slučaju da odluči ostati i poslije završetka kaznenog roka država mu daje stan u lično vlasništvo, a takođe dobija kredit na deset godina i desetogodišnje oslobađanje od plačanja svih komunalnih i državnih naloga.

Kuzma naravno pristaje. Krajem '40 se ženi, a otprilike kada mu je istekla kazna dobija i sina. Odlučuje da ostane. Prelazi u Alma-Atu, zapošljava se u tamošnji kombinat za preradu mesa i konzerviranje. S početkom rata prijavljuje se u vojni odsjek, no biva odbijen uz obrazloženje da je neophodan ovde. Pokušava opet u avgustu i opet ga odbijaju pod istim obrazloženjem.
Traži audijenciju kod Prvog sekretar CK Kazahstana Skvorcova, ovaj ga nakon izvjesnog vremena prima i objašnjava mu da će uskoro u Kazahstan doći zavodi evakuisani sa zapada. Te zavode treba što prije staviti u pogon, a to je upravo posao gdje je on i te kako potreban. Kada to bude završeno on može ići na front.

Na front je pušten tek '44. u međuvremenu prije svake odbijenice dolazila bi mu prvo medalja ili orden, među njima i Orden Lenjina i Orden rada sa crvenom zastavom.
Poslan je u u činu poručnika inženjerije u 7. gardijsku armiju, kojom je tada komandovao heroj Staljingrada general-pukovnik Mihail Stepanovič Šumilov i koja tu je ratovala u sastavu 2. Ukrajinskog fronta. Prvi put je barut omirisao u Jaši-Kišnjevskoj operaciji .

Učestvuje između ostalog u Budimpeštanskoj operaciji i za uspješno forsiranje Tise kod Solnoka dobija Orden Crvene zvijezde. Ratni put nastavlja u Bratislavsko-Brnskoj operaciji (tada je već bio prekomandovan u 6. gardijsku tenkovsku armiju) i otprilike negdje tamo gdje se odigrala bitka kod Austerlica biva ranjen u nogu.
U toku oporavka u bolnici u Pragu uručen mu je Orden Slave III stepena.
Uskoro će biti evakuisan u SSSR i nakon rehabilitacije negdje u septembru vraća se u Kazahstan.

Počinje raditi '46. u Almaatinskom zavodu teške mašinogradnje, početkom 50-tih postaje direktor odjela za održavanje. Redaju se nagrade, priznanje i medalje.
1956. predložen je za orden Heroja socijalističkog rada, ali je njegova kandidatura otklonjena nakon što je negativno komentarisao Tajni referat Hrušćova. Ista godine gubi položaj direktora i premješten je u republičko ministarstvo transporta.
Dvije godine nakon smjene Hrušćova vraća se na stari položaj u Almaaatinski zavod. Orden Heroja socijalističkog rada nije dobio, ali je zato dobio Orden Oktobarske revolucije i Orden Radne slave II i III stepena. Dobio bi i I stepena da nije '78. otišao u penziju. A otišao je u prvom redu zbog toga što se nikako nije mogao smiriti sa tim što mu je sin, inače major GRU, poginuo godinu dan prije u Angoli, gdje je službovao u statusu savjetnika i instruktora.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, apostata, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem je sto vecina ljudi to pitanje SSSR-a gleda kao crno ili belo. A ne da nije ni jedno ni drugo, nego je to takvo sivilo da ce se doveka svadjati da li ima vise crnog ili belog.

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, LUDI, Bane san, apostata, bojank, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кад се слушају приче о огромном броју људи који су подвргнути репресији у тоталитарним режимима, превиђа се једна ствар. У успешним тоталитарним режимима је друштво газло великим корацима напред. Просечан грађанин је могао да живи доста боље сваке године. Онај мали проценат који се противио би био врло ружно склоњен, али је огромној већини било боље и лако би зажмурила што су неки људи одвођени.

Тако је било у Хитлеровој Немачкој, Стаљиновом СССР-у, касније у почетку у Садамовом Ираку, све до данашње Кине.
Данас је Србија препуна кинеских туриста. Није их било пре 20 година. Питајте их како се живи, а онда прочитајте мало шта раде Ујгурима, колико имају осуђеника на смрт и како их рециклирају итд. Ја сам био у Кини 1991. и 2008. Разлика је непојмљива.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Staljin obilazi novu tehniku..
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Главнокомандующий И.В. Сталин лично осматривает новые образцы бронетехники.
Великая Отечественная война.
Slika sa Vk.com iz grupe
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]