Streljačko naoružanje Crvene armije vs streljačko naoružanje Vermahta

• 1Ovo se svidja korisniku: Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Ideja da Mauzerka ne radi a Mosinka magicno radi na -20 je krajnje cudna.

Nisam ni rekao da Mosinka radi magično na toj temperaturi slažem se. Ali ipak nešto veći zazor kod radnih površina ipak joj na niskim temperaturama možda daje neku prednost . Možda grešim, ali to nije ni bitno, čitao sam na net-u kako je rusko oružje na niskim temperaturama bolje funkcionisalo, možda je zaista to mit, možda nije. Opet neki pominju način podmazivanja gde su Rusi koristili nešavinu ulja i benzina, a Nemci samo ulje. Ja iz vojske znam samo za DRNČ i posle njega ulje.
Zato bi molio bojank-a ako zna neke sajtove ili literaturu da ih postavi, a vezano za funkcionisanje u raznim ulsovima Mosinke i Mauzerke ali i za ostale obrtnočepne puške tog vremena. Znam da si jednom postavio sajt gde se nalazi mišljenje jednog ruskog stručnjaka o Mosinki ( u okviru teme "Mosinka-tri linije krou tri veka"), na ruskom je pa se slabo snalazim ali prevešću nekako.

Rekli smo već po sto puta, manje-više isto oružje, ista epoha, ista vatrena moć, to je to. Bile su slabo upotrebljive u bliskoj borbi po gradovima , rovovima, šumskom području i sl.

E da, na youtoube-u sam gledao prezentaciju kada gađaju sa Mosinkom sa bajonetom i bez bajoneta. Sa bajonetom na 400 metara pogađa bez problema, a bez bajoneta nije tako precizna i gađa preko mete ili u vrh, ne mogu sad da se setim. To obrazlažu time da je fabrički Mosinka upucavana sa bajonetom za daljinu od 300 metara. Da li je to zaista tako?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skrabalo ::
Hvala na odgovoru. Pitao sam pošto već oko tri nedelje pišem jedan serijal o puškomitraljezima koji su korišteni tokom WW2 i nikako mi broj DP27 koji smo dobili od Crvene armije ne prelazi 2500.

Moguce da se ja pogresno secam, ali zar to nije broj isporucen za vreme rata i ne ukljucuje isporuke 1946-48?

Citat:
Da budemo na momenat realni, ako se tenk ne odbrani mitraljezima od pešadije - nije mnogo vajde ni od automata, a kamoli pištolja/revolvera kroz one otvoriće.

Problem (ali kasnije od 1943) je bio kod samohodki koje nisu imale mitraljesko naoruzanje, a cesto su se nalazile u borbi sa pesadijom. To je reseno tako sto je postojala pocecana puskarnica spreda i dva automata PPSh/PPS sa poprilicnim BK su isla sa svakom.

Citat:
- TT33 ili P38
- Mosin 1891/30 ili K98 (standardne i snajperske verzije)
- SVT40 ili G43
- PPSh41 ili MP40
- DP27 ili MG34
- Gorjunov ili MG42 na postolju.

Mauzer C-96. Ili Steyr 1912 u 9x19mm.
Mauzerka ili Carcano karabin
Garand
PPSh (sa okvirom)
MG42
MG42 na postolju

Citat:
Biću krajnje subjektivan, ali upravo su vojničke repetirke oružje s kojim imam najviše iskustva a isprobao sam čak i raritete za naše područje poput Arisake i Springfield 1903.

Koji su utisci sa Arisakom? Ja sam jednu video u privatnoj kolekciji, dosla je ako se dobro secam od bele emigracije u posed sadasnjeg vlasnika... Meni je izgledala skroz pristojno, ali nisam je probao na strelistu...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Da skratimo priču:
Komisije i u Kraljevini Srbiji i u Kraljevini Jugoslaviji (tj SHS) i u FNR Jugoslaviji su imale znatno bilje mišljene o puškama sistema Mauzer od pušaka sistema Mosin. Jedina prednost Mosinke je bila u tome što je NOVA Mosinka bila preciznija od Mauzerke. Namerno sam nglasio nova jer se cev kod Mosinke vrlo brzo habala i ubrzo je početna brzina zrna dramatično opadala u odnosu na onu kod nove puške. Mosinka je bila isuviše dugačka puška i vrlo nezgodna za korišćenje pogotovo iz zaklona. Zbog metka nije bilo moguće napraviti kvalitetnu kratku pušku kao što je to urađeno sa Muzerkama. Zatvarač kod Mosinke je bio daleko teži za raskapanje i sklapanje i uopšte održavanje. Nišan komplikovaniji itd ...

Da li se kvalitet cevi kod Mosinke odnosi na stare modele iz I svetskog rata M 1891 i da li je povećan kvalitet izrade cevi kod mosinki 1891/30? Zanima me da li su one koje su korišćene u II sv. ratu bile kavlitetnije izrade.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nešto sumnjam da su one iz ratne proizvodnje boljeg kvaliteta, posebno jer su štancovane masovno.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, vathra, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::
Moguce da se ja pogresno secam, ali zar to nije broj isporucen za vreme rata i ne ukljucuje isporuke 1946-48?

Mauzer C-96. Ili Steyr 1912 u 9x19mm.
Mauzerka ili Carcano karabin
Garand
PPSh (sa okvirom)
MG42
MG42 na postolju

Koji su utisci sa Arisakom? Ja sam jednu video u privatnoj kolekciji, dosla je ako se dobro secam od bele emigracije u posed sadasnjeg vlasnika... Meni je izgledala skroz pristojno, ali nisam je probao na strelistu...

Isporuke naoružanja od SSSR nakon završetka rata su vrlo inspirativna tema, jer je zamašni deo te vojne pomoći činio kontigent iz plena. I taj podatak me je mnogo začudio, posebno što je u pitanju bila velika količina MG42 sa očuvanim tehničkim knjižicama na nemačkom, sa sve upisanim podacima o radioničkim proverama ili zamenom delova u pozadinskim bazama koje su se nalazile na okupiranom delu Sovjetskog Saveza. Najčešće u Vinici. Krajem 1988. godine sam u Kičevu (tzv. Auto-jedinica, odnosno Centar za obuku vozača JNA) i Knjaževcu (Centar za obuku pograničnih jedinica) u RR magacinima video krš božji oružja koje je dobijeno 1946. godine: posleratni TT33 prepoznatljiv po linijskim usecima na navlaci, fabrički novi PPSh41, Mosinke 1944 i ponajviše MG42 bez postolja. DP27 nije bio čak ni u spiskovima čitave armijske oblasti, a i skoro svi DShK su bili potpuno novi i proizvedeni iste godine kada su i isporučeni.
Konsultovao sam u više navrata i one koji su pratili tu materiju u drugim armijskim oblastima, ali sva je prilika da je DP27 dobijen samo 1944. godine za potrebe preoružavanja 10 pešadijskih divizija. Kada je tokom 2002. i 2003. godine polupana silesija našeg vojnog oružja, bilo je baš puno DP27 koji su završili u livnici. Opet zanimljivo - većina je bila "kanibalisana" i uglavnom prenumerisana, vidno dosta korištena i raubovana. Ništa ne tvrdim i ne namećem kao ad hoc neoborivo, ali sve ukazuje da ga JA nije baš naročito cenila.

Carcano karabin i nije baš najbolji izbor, ne znam za repetirku s lošijim "odzivom" mehanizma. Ali, oko Garanda nema dileme - moj kramp za svaku njivu. Šteta što je ovde off topic. Znam da će se mnogi narogušiti, ali od svih mogućih pištolja koje su Švabe koristile tokom rata - najradije bih poneo Walther PP u kalibru 9mm(k). Na moju veliku žalost, Makarov tada još nije postojao...

Arisaka koju sam testirao je bila kasni model u kalibru 7,7mm, sasvim solidna puška po više kriterijuma. Dobra manipulacija, rad zatvarača odmeren i bez "šamaranja" po osi, malo rustikalni nišani, sasvim OK balans iako je predugačka, izvanredne prihvatne površine, kvalitet materijala i dalje vrhunski, preciznost do 200m prevazilazi mogućnosti strelca. Suštinski - jedina mana je dužina, barem kad je poredim s K98, M24, SMLE, P14/17 ili Spr. 1903. Uostalom, evo linka:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, vathra, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Магнолија није, у питању је хризантема, грб царске породице, усвојена и као државни.
Иначе, имао сам прилику да упознам неке њихове ветеране, закључно с морнаричким пилотима. Не бих се качио са тим маторцима ни сада!
Узгред, искрено и позитивно завидим на шанси да се пробају те егзотичне справе!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kvalitet čelika je takođe bitan. Sovjeti su imali veliki koncern u Magnitogorsku na Uralu ali kvalitet čelika za pešadijsko naoružanje zavisi od tehnologije izrade. Ne mogu i dalje da verujem da su cevi Mosinki bile tako sklone brzom habanju. Pa onda bi vrlo brzo bile neupotrebljive. Doduše 17 miliona ih je proizvedeno u toku rata, pa su mogli da ih menjaju, što bi se reklo kao potrošnu robu. Šta ćeš, ne ide kvantitet i kvalitet nikako jedno uz drugo.
Opet PPŠ je imao iznutra hromiranu cev što joj je produžavalo vek. I sa barutom su rusi imali problema, nije bio baš nekog kvaliteta.
Cev Mauzerke je deblja i verujem dosta kvalitetnije izrade.
Kakve li su bile cevi ostalog sovjetskog oružja boga pitaj.

Šta je bio problem sa DS mitraljezom , napušten je projekat čini mi se početkom drugog svetskog rata.

Nismo spomenuli ručne granate , npr. rusku F1 limonku i nemačku Stielgranate 39. Mislim da je nemačka bolja jer je zbog drške mogla dalje da se baci.

Automatska puška fedorova, zašto nije nastavljen projekat posle 1 svetskog rata i da li je mogla da se prilagodi kalibru 7,62x54mm?

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Siberia
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Deko1"]Kvalitet čelika je takođe bitan. Sovjeti su imali veliki koncern u Magnitogorsku na Uralu ali kvalitet čelika za pešadijsko naoružanje zavisi od tehnologije izrade. Ne mogu i dalje da verujem da su cevi Mosinki bile tako sklone brzom habanju. Pa onda bi vrlo brzo bile neupotrebljive. Doduše 17 miliona ih je proizvedeno u toku rata, pa su mogli da ih menjaju, što bi se reklo kao potrošnu robu. Šta ćeš, ne ide kvantitet i kvalitet nikako jedno uz drugo.
Opet PPŠ je imao iznutra hromiranu cev što joj je produžavalo vek. I sa barutom su rusi imali problema, nije bio baš nekog kvaliteta.[/quote
Почетком деведесетих, кад сам чешће ишао на гађање (ТТМ33, производња 1944.), трошила се муниција испливала из војних резерви.Где су сад оне силне картонске кутије са по 70 метака? Совјетски од '42. до '45.као и домаћа, 1951, 1955, 1967...
Ако је лагала, лагала је домаћа, њихова не. Чак и примерци за које смо мислили да више личе на ископину. Било је напрслих чаура (срећом, носим наочаре), застоја не. Код наших је неки пут тек на треће окидање каписла прихватила. Да ли су у питању лоше партије, неадекватно складиштење, тек, би шта би. Обашка што је њихова кошуљица од неког чудног материјала- магнет их је купио као возач скупих вансеријских кола напупеле спонзоруше.
При гађању у полумраку, пламен совјетског барута је шибао пола метра од уста цеви, а и на мети су правили већи дар мар! Наиме, кад се правило стрелиште, испливао је велики танк за мазут, од подебелог (5мм?) челичног лима. Исечен је и употребљен као заштита ( плоче на зид, дебела гума, прагови од ћире па мете), али се прво опробао. на петнаестак метара, 9 пара се само размазивала по површини, 7,62 домаћи улубљивао приметно, док совјетски пробија или "тек што није". Наводно је сва њихова пиштољска муниција 7,62 прављена превасходно за аутомате, мало препуњенија и пробојнија.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Deko1 ::bojank ::Ideja da Mauzerka ne radi a Mosinka magicno radi na -20 je krajnje cudna.

Nisam ni rekao da Mosinka radi magično na toj temperaturi slažem se. Ali ipak nešto veći zazor kod radnih površina ipak joj na niskim temperaturama možda daje neku prednost . Možda grešim, ali to nije ni bitno, čitao sam na net-u kako je rusko oružje na niskim temperaturama bolje funkcionisalo, možda je zaista to mit, možda nije. Opet neki pominju način podmazivanja gde su Rusi koristili nešavinu ulja i benzina, a Nemci samo ulje. Ja iz vojske znam samo za DRNČ i posle njega ulje.
Zato bi molio bojank-a ako zna neke sajtove ili literaturu da ih postavi, a vezano za funkcionisanje u raznim ulsovima Mosinke i Mauzerke ali i za ostale obrtnočepne puške tog vremena. Znam da si jednom postavio sajt gde se nalazi mišljenje jednog ruskog stručnjaka o Mosinki ( u okviru teme "Mosinka-tri linije krou tri veka"), na ruskom je pa se slabo snalazim ali prevešću nekako.

Rekli smo već po sto puta, manje-više isto oružje, ista epoha, ista vatrena moć, to je to. Bile su slabo upotrebljive u bliskoj borbi po gradovima , rovovima, šumskom području i sl.

E da, na youtoube-u sam gledao prezentaciju kada gađaju sa Mosinkom sa bajonetom i bez bajoneta. Sa bajonetom na 400 metara pogađa bez problema, a bez bajoneta nije tako precizna i gađa preko mete ili u vrh, ne mogu sad da se setim. To obrazlažu time da je fabrički Mosinka upucavana sa bajonetom za daljinu od 300 metara. Da li je to zaista tako?

Ideja nije toliko čudna, pošto niste uzeli u obzir kompletno održavanje puške. Ukratko, puška radi onako kako se o njoj staraš.
Za razliku od nejmaca koji su koristili čisto ulje za podmazivanje Mauzerki, za podmazivanje Mosinki Rusi su koristili mešavinu alkohola i glicerina, što su naučili u Zimskom ratu od Finaca.

Dakle zaista je tačno, Mosinka je na -20 finkcionisala "magično" a Mauzerka nije. Samo zahvaljujući različitim mazivima.
Nemojte zaboraviti da je sistem isti kao kod motora, i da se za -20 ne koriste ista maziva kao na -5. a li je reč o klipu zatvarača ili klipu motora, nebitno je.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Deko1 ::...
Šta je bio problem sa DS mitraljezom , napušten je projekat čini mi se početkom drugog svetskog rata.



Finnish troops captured bit under 200 machineguns of this type (most of them in 1941) during Continuation War. Also Finnish troops soon noticed the reliability problems these weapons. Aimo Lahti studied captured DS-39 machinegun and in year 1942 he planned it 8 improvements, which considerably reduced the problem. Maybe the most important improvement was decelerator switch, which was added to the weapon's bolt, as the original high rate-of-fire had proved related to reliability problems. Other improvements included making gas-piston thinner (otherwise it typically jam the weapon after only 1,000 shots or so) and adding chamber for soot in end of gas-piston (otherwise the soot could jam gas-piston after some 4,000 - 5,000 shots). Holes of gas-regulator were also increased in size to allow more gas getting to gas-piston and angle of contact piece was changed. In addition also firing pin was thinned. The last but not least of improvements was modifying the weapon's feeding system so that Finnish 200-round metal ammunition belts M/32 could be used. While these Finnish improvements reduced reliability problems of DS-39 in some extent, they failed solving the basic problem - the feeding system of this machinegun had been poorly designed and it simply didn't work well.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]