offline
- Pridružio: 31 Maj 2014
- Poruke: 70
|
Pošto sam veliki ljubitelj ruskog i sovjetskog naoružanja, naročito streljačkog naoružanja iz 2 svetskog rata na istočnom frontu postavio bi pitanje upoređivanja tehničkih karakteristika i efikasnosti streljačkog naoružanja Crvene armije i Vermahta u toku Drugog svetskog rata. Bilo je tema o ovome ali u okviru nekih drugih tema, nisam našao neposredno upoređivanje TT karakteristika gore navedenog naoružanja. Kao laik i amater u ovoj oblasti potrebna su mi i mišljenja iskusnih forumaša koji mnogo više znaju o ovoj temi. Šta je bolje? Rusko ili Nemačko streljačko naoružanje drugog svetskog rata. Naravno da pitanje nije ni malo lako. Mislim da ovo nije ižvakana tema, ako neko misli, neka admin. obriše temu. Čak sam i jednom prilikom pisao uredništvu Kalibra gde mi je odgovoreno da se nažalost danas glorifikuje i preuveličava vrednost, kvalitet, a najviše efikasnost streljačkog naoružanja Vermahta za vreme drugog svetskog rata na istočnom frontu dok se omalovažava (misli se na Zapadne izvore) rusko streljačko oružje.
Naravno, iako sam veliki ljubitelj ruskih Vintovki, puljemeta i pistoljeta-puljemeta treba biti objektivan. Mislim da ni rusko naoružanje nije bilo bez mana, ali daleko od toga da je bilo neupotrebljivo i neefikasno.
Merila: pouzdanost, ergonomija, vatrena moć, jednostavnost, broj proizvedenih primeraka i učestalost u primeni na ratištu.
Pa evo mog mišljenja, a forumaši neka dopunjavaju i naravno ispravljaju jer je moguće da u nečem nisam u pravu:
Puške repetirke:
Mauser K98 vs Mosin-Nagant - Mauzerka ima bolju ergonomiju, lakša je za manipulaciju, pouzdana, ima mekši zatvarač, nema problem za čaurom sa obodom. Mosinka, jednostavna, pouzdana, ništa manje precizna od mauzerke (možda je mauzerka nešto preciznija, ali ne nešto naročito), Mosinka je gruba dosta, tvrd zatvarač, kratka ručica zatvarača otežava manipulaciju zatvaračem, ne baš udoban sigurnosni mehanizam. Mosinka je upotrebljiva, efikasna, ali ne u vrhu preciznosti i ergonomije.
Rezultat: nerešen. Obe puške su već u početku rata bile zastarele petometke iste vatrene moći. Amerikanci su sa Garandom M1 prešišali i Ruse i Nemce.
Poluautomatske puške:
SVT 38/40 vs G 41 i G 43. SVT 40, dobro osmišljena koncepcija sa posebnim okvirom od 10 metaka (brzo prepunjavanje) , velika vatrena moć ali sa manama kao što su preterana osetlivost na frontovske uslove eksploatacije (česti zastoji), traži stalno čišćenje i održavanje za razliku od ostalog naoružanja, osetljiva na udarce i sl.
Gewehr 41 Walther - Teška, glomazna, sa uređajem za pozajmicu gasova na vrhu cevi što je uticalo na preciznost, pokazala se loše, proizvedena u malom broju - propala konstrukcija.
Gewehr 43 - dobro se pokazala ali proizvedena u malom broju, nedovoljnom da se opremi cela vojska (oko 450.000 primeraka dok je SVT 40 proizvedena u preko 1.500.000 primeraka).
Rezultat: nerešen. Nemci su napravili G 43 koji je možda bio pouzdaniji od Tokarevke ali u nedovoljnom broju. Tokarevka je ipak bila više zastupljena od ove iako je zbog njenih mana nisu mnogo mirisali obični vojnici. Ali u rukama dobro obučenog strelca bila je veoma upotrebljivo oružje.
Koristili su je pripadnici moranaričke pešadije koji su došli kao ispomoć u bici za Staljingrad i jurišni odredi u kojima su bili prekaljeni vojnici koji su je veoma cenili zbog vatrene moći.
Automatske puške:
AVT 40 (prerađena SVT 40 u automatsku pušku), brzo pregrevanje, mehanizam ne može da izdrži automatsku vatru pa dolazi do kvarova i zastoja i lomova komponenti mehanizma. Totalni promašaj.
AVS 36 (Simonovka) - Osetljiva konstrukcija, česti lomovi mehanizma, promašaj totalni.
Doduše , ova je mogla i poluautomatskom i automatskom vatrom da puca ali neka je ovde.
vs
Sturmgewehr 44 - Ovo je prva automatska jurišna puška. Čitao sam u jednom broju Kalibra da nije imala baš najbolju ergonomiju ali da nije bila loša. Međutim, proizveden je mali broj, oko 400.000, nedovoljno za višemilionski Vermaht.
Rezultat: Nemci pobednici. Stg 44 prva jurišna puška u pravom smislu reči ( ne znam da li je imala problema sa pouzdanošću, to želim da čujem od forumaša) dok su rusi pravili krpeže od automatskih pušaka AVT i AVS - loše su se pokazale i to je to. Opet, Stg 44 nije bilo dovoljno, a i uvedena je kada je Nemačka već gubila rat. Šta je tada vredela ta puška naspram modernizovanih T 34/85, Su 76, SU 100, SU 85, IS 2... koji su 1944 juruli na zapad u velikom broju.
Puškomitraljezi:
DP 27 vs ZB 26 (plen od Češke vojske). DP 27 ekstremno pouzdan, jednostavan za proizvodnju, lako se kontroliše rafalna paljba zbog sporijeg rada mehanizma ( oko 550 metaka u minuti - teorijski), ali sa lošom ergonomijom zbog tanjirastog doboša i pregrevanja povratne opruge mada se ista može lako i brzo zameniti novom.
ZB 26, ne znam da li je ovaj puškomitraljeuz imao bilo kakvu manu.
Pobednik: Nemci , ako se to može prepisati njima ili Česima. Ali ajd neka bude tako.
Mitraljezi:
Maksim-Sokolov i SG 43 Gorjunov vs MG 34 i MG 42.
Maksim - Sokolov i Gorjunov - izuzetna pouzdanost ali su bili glomazni i teški, naročito maksim sa svojih 73 kile (još malo pa kao dva džaka cementa).
MG 34, manja masa u odnosu na ruske primerke ali složenost u proizvodnji i osetljivost kod eksploatacije u frontovskim sulovima. MG 42 jednostavniji za izradu, po podacima sa Wikipedie proizvedeno oko 400.000 komada za vreme rata. Brzina paljbe užas, 1200-1500 metaka, kao avionski mitraljez. Jeziva vatrena moć - kosi pešadiju kao od šale, ali guta mnogo municije, moraju se nositi rezervne cevi obavezno ali su se jako brzo menjale.
Pobednik: Nemci. Njihovi mitraljezi su mogli istovremeno biti i puškomitraljezi, imali su nekih mana ali Maksim i Gorjunov su jednostavno previše glomazni iako su bili izuzetno pouzdani i mogli su da izdrže dugu paljbu (Maksim) dok se kod Gorjunova cev relativno brzo menjala.
Automati:
PPŠ 41, PPS 42 vs MP 40 (nije Šmajser, već konstrukcija Hajnriha Volmera), PPŠ 41, jednostavan, oko 6 miliona prouzvedeno, 900 metaka u minuti - teoretski (8-10 zrna ispaljuje u polovini sekunde - to sam pročitao u jednom broju "Kalibra" koji je ja mislim baš negde postavljen na ovom forumu), zastrašujuće dejstvo na bliskim odstojanjima na 30, 50m pa do 100 m , preko 100m naglo gubi preciznost i efikasnost. Hromirana cev, pouzdan, ako se i jave zastoji vrlo brzo se otklanjaju.
PPS 42 još jednostavniji ali sa manjom brzinom paljbe od PPŠ 41.
MP 40 jednostavan ali osetliviji od PPŠ 41 i PPS 42. Manja brzina paljbe - 500metaka u minuti -teoretski. Nema takvu moć kao PPŠ 41 i PPS 42.
Pobednik: Rusi, to jest Sovjeti. PPŠ 41 je bio strašno oružje u bliskoj borbi. Kako rekoše u Kalibru, 8-10 metaka u polovini sekunde, kao da te je grunula sačmarica sa krupnim kuglama. MP 40 iako je imao 9mm para veće zaustavne moći, na žalost nije mogao postići ovakav devastirajući efekat na ljudsko telo.
|
) ?
