Dobre vesti iz Srbije

43

Dobre vesti iz Srbije

offline
  • Sim.a 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 1874
  • Gde živiš: Zemlja čuda

@sekretar
U pravu si da "igra reči" nije prikladno.

offline
  • Pridružio: 03 Jun 2011
  • Poruke: 897

Magister ::Kako se tacno predvidjaju niski budzeti? Gde su stedeli, na cemu? Imas plate da platis svima u javnom sektoru. Nije se niko bunio da ih ne dobija. Neko naoruzanje (kakvo takvo) je kupljeno to je opet trosak iz budzeta. Da je to taktika, zemlja bi bila jos zaduzenija a javni dug u odnosu na BDP je smanjen.

Suficit u budzetu je rezultat visokih investicija kao i visokog rasta BDP-a.


Nadam se da neces da se ljutis al moram da ti kazem da nemas osnovno poznavanje politicke ekonomije.

Budzet nije plata pa da se stedi, budzet je novac namenjen za trosenje. Suficit u budzetu ne nastaje od visokih investicija i rasta BDP-a. Suficit moze da se napravi i kad je rast negativan, odnosni kad je drzava u recesiji. Suficit u budzetu nastaje ne plasiranjem novca tamo gde je potreban.

Dacu ti jedan primer da bi bolje razumeo. Mladi bracni par ima budzet od 50k evra koji je namenio za kupovinu zemlje i izgradnje kuce. Uselili su se u kucu i ostvarili suficit od 5000 evra. Imaju suficit al nemaju ves masinu, bojler, fasadu itd....


Srbija je zemlja u razvoju sto znaci da ima bezbroj prilika za investicije i plasiranje novca. Od infrastrukture kao sto su putevi, kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje, skolstvo, zdravstvo, ekologija, kultura pa do vojske.

Samo za postizanje ekoloskih standarda EU Srbija treba da investira 10 milijardi evra. Hiljade kilometara puteva treba da se izgradi, da ne govorim o skolstvu, zdravstvu i sl. Bukvalno na koju god stranu da se okrenes nacices prostor za plasiranje novca koji bi uticao na razvoj Srbije. Govorim o vise desetina milijardi evra koje treba pametno potrositi da bi se ova Srbija razvila, a vlast tvrdi da ima suficit. To znaci da nisu dali pare tamo gde je potrebno.

Sto se tice visogog rasta BDP-a Srbije to je cista laz. Ako ja izmisljam, ne izmislja matematika.

1. Srbije je zemlja u razvoju i ne treba je nikako porediti sa razvijenim zemljama.

2. Procenjeni rast BDP-a za obu godinu je 3.5%
3. Procenjeni prosecan rast BDP-a svih zemalja u razvoju za ovu godinu je 4.4%

Kao sto vidis Srbija je ispod svestkog proseka zemalja u razvoju po rastu BDP-a i nikako se ne moze smatrati da ima visok rast.

A sada zasto ne treba porediti sa razvijenim zemljama. Pa prosecan procenjeni rast BDP-a razvijenih zemalja za ovu godinu je 1.8% Koji je razlog toga? Pa oni imaju izgradjenu mrezu puteva, visoke ekoloske standarde, odlicno skolstvo, zdravstvo i da ne nabrajam dalje. Srbiji nedostaju hiljade kilometara puteva, koliko ih nedostaje u Nemackoj koja je razvijena zemlja? Nemacka nema prostor za razvoj kao sto ga ima Srbija, zato rast BDP-a Nemacke mora da bude nizi od rasta BDP-a Srbije

Sto se tice zaduzivanja, to uopste nije losa stvar. Mladi bracni par iz moje price je mogao da podigne kredit i od kredita da podigne kucu. To je sasvim normalno kako u Srbiji, tako i u svetu. Problem nastaje kada domacin kredit ne potrosi na kucu vec na kurve i kokain. Onda jedva ceka da mu gazda podigne platu za 3.5% da digne kredit za refinansiranje. Upravo to se desilo Srbiji zadnje dve decenije.

Srbija sa svojom ekonomijom je statisticka greska u odnosu na svetsku ekonomiju. Kad bi Srbija nestala, kad bi je neko u trenutku iskljucio, svet to ne bi ni osetio. To znaci da Srbija ne utice na svetsku ekonomiju ali svet utice na ekonomiju odnostno razvoj Srbije. Istrazi malo zadnjih pet godina, nije se desilo da Srbija ima 1% a okolne zemlje 5% ili obrnuto, vec su uglavnom tu negde 0.2-0.5 razlike. I obrati paznju da je Hrvatska recimo razvijenija od Srbije, sto znaci da Srbija ima vise prostora za razvoj pa rast BDP-a treba da bude veci. Kako je Vrhovni Komandant rekao pre neki dan "Ako budemo marljivo radili, za 15 gopdona mozda prestignemo Hrvatsku."

Za kraj BDP nije jedini pokazatelj i on moze da se lazira. Primer za to je zelezara u Smederevu. Pre dolaska Kineza, za vreme onog profesionalnog menadzmenta zelezara je ostvarila gubitak od 150 miliona evra i potrosila zalihe u vrednosti od 90 miliona evra. Imala je gubitak ali je uticala na rast BDP-a. Gasenje zelezare u tom trenutku smanjilo bi BDP bar za 1/3, rast BDP-a bi bio negativan al ne bi bilo gubitka. Ovim ne tumacim da li je odrzavanje zelezare bio dobar ili los potez, samo hocu da pokazem kako BDP nije najbolji pokazatelj.

offline
  • Pridružio: 21 Jan 2019
  • Poruke: 40

Izvini ali i ovo je poprilicno izvikano znanje ekonomije.

Budzet moze biti u suficiju iako sve namenske pozicije dobiju rast jer je taj rast idalje manji od rasta prihoda budzeta (koji godinama rastu po stopama od oko 10%). Budzet tu nije samo da se trosi, to ukazuje i sam fiskalni savet koji se zalaze za ostajanje pri trenitnoj politici niskog deficita da bi se smanjio za srbiju nesrazmerno velik javni dug koji je opet nastao, kontra tvom postu kao posledica recesije gde su javni prihodi smanjeni jer je sama ekonomija smanjena a rashodi su ostali slicni ili cak veci da bi se ona bustala ili pad umanjio. Buster se koristio i 2010, 2011 dug je rastao a sam rast privrede nije nesto pomognut tom politikom i tako je bilo do 2014 kad su krenule mere stednje. I ovaj rast kakav imamo makar ne koristi nikakav deficit vec ubrzano smanjuje javni dug. Inace u teoriji suficit uz pad bdpa jeste moguc samo sto nikad niko to nije i uradio. Sve u svemu i ovo je mnogo bolje nego 1% 2010, ili 1.6% 2011 uz obimna trosenja budzeta. Uzgred ni teza da CIE ekonomije u proseku rastu 4.4% ove godine nije tacna, cak ni privoplasirana Poljska ima 4.2%. I kao poslednje sta BDP pokazije- proizvodnju u jednog drzavi ukratko. Na tvom primeru iako nema ekonomske logike (profita), zelezara se odrzavala i bdp nije padao. Zato sto je proizvodnje i bilo. Tvoj primer ne pokazije nikakvo laziranje inace bi cela ekonomija Japana bila laz, to je drzava koja ima javni dug od 250% bdpa. Pri ocenjivanju uspeh jedne vlasti treba imati u vidu 2 stvari, rast bdpa i kretanje budzeta (suficit ili deficit) a naravno i globalne i lokalne okolnosti

offline
  • Sim.a 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 1874
  • Gde živiš: Zemlja čuda

Rečenica: Suficit u budzetu je rezultat visokih investicija kao i visokog rasta BDP-a
je interesantna ali me kao laika zbunjuje. Koliki je to rast BDP-a kod nas da bi ga zvali visokim? Na nivou planiranog ili blizu a planirali smo da bude visok ili je baš dosta iznad planiranog da bi rast BDP-a krstili "visokim". Ako smo planirali visok onda ne bi trebalo da se iskaže suficit jer je sve po planu. To bi moglo da znači da imamo više od planiranog što je super. A koliko smo to planirali i koliko imamo da bi se pojavio suficit od toga? Šta kaže broj?
Drugo pitanje je ovo kako se pominju "visoke investicije". Kod nas ekonomisti ukazuju da su jedine ozbiljne investicije koje guraju te brojeve na listama zapravo strane. Ako pretpostavimo (sa dosta velikom sigurnošću) da je svaka od tih većih stranih investicija pomognuta na neki način od države i ako znamo da se one ipak planiraju kako onda da je država upoznata sa njima da stižu (planirali pomoć investitorima tj. pregovarali o svakoj posebno) a bude iznenađena njenim uticajem na budžet? Nisu očekivali ali su očekivali da im nešto daju? Plavnirali samo rashod u toj priči a zaboravili da će biti po tom iskazan i neki plus u budžetu? Ako se mislilo na državne investicije tek one ne mogu biti iznenađenje. Valjda.
Malo me zbunjuje jer ili nešto nismo baš dobro planirali ili nam tj. njima baš krenulo izuzetno pa će nešto i nama da ostane.
Da dopunim pitanje.
Znamo da su se pregovori o novoj minimalnoj zaradi očekivali. Ako nisu uračunali da se ona poveća kad su predlagali budžet a sad ona poraste i to može da dovede do nekog suficita zar ne? Pod uslovom da negde drugde ne iscuri to ali pretpostavimo da neće i da stupi na snagu uskoro da bi se osetilo ove godine.

offline
  • lacko  Male
  • Elitni građanin
  • doktor medicine
  • Pridružio: 10 Sep 2009
  • Poruke: 1539
  • Gde živiš: nis

Ako cemo posteno da se igramo brojkama ajmo da sracunamo kumulativni rast bdp-a do 2012. i nakon iste. Ne me interesuje politika samo cifre.

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2019
  • Poruke: 0

VP3987 ::
Budzet nije plata pa da se stedi, budzet je novac namenjen za trosenje. Suficit u budzetu ne nastaje od visokih investicija i rasta BDP-a. Suficit moze da se napravi i kad je rast negativan, odnosni kad je drzava u recesiji. Suficit u budzetu nastaje ne plasiranjem novca tamo gde je potreban.

Dacu ti jedan primer da bi bolje razumeo. Mladi bracni par ima budzet od 50k evra koji je namenio za kupovinu zemlje i izgradnje kuce. Uselili su se u kucu i ostvarili suficit od 5000 evra. Imaju suficit al nemaju ves masinu, bojler, fasadu itd....


Nisi razumeo moje pitanje. Moje pitanje je bilo gde se to nije davalo novca namerno kao sto tvrdi limanac pa je doslo do suficita. U tom tvom primeru bi to bile ves masine bojler itd.

Nadam se da ti je sada jasnije.

Budzet se ne stedi al ako ga napravis manjim nego sto je trebalo, logicno je da gledas da "ustedis" na njemu kako bi imao suficit.

Citat:Srbija je zemlja u razvoju sto znaci da ima bezbroj prilika za investicije i plasiranje novca. Od infrastrukture kao sto su putevi, kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje, skolstvo, zdravstvo, ekologija, kultura pa do vojske.
Samo za postizanje ekoloskih standarda EU Srbija treba da investira 10 milijardi evra. Hiljade kilometara puteva treba da se izgradi, da ne govorim o skolstvu, zdravstvu i sl. Bukvalno na koju god stranu da se okrenes nacices prostor za plasiranje novca koji bi uticao na razvoj Srbije.



Slazem se. Ovo je trebalo uraditi mnogo pre sadasnje vlasti, a nije radjeno apsolutno nista na tom pitanju. Razlog je bio nema se para.

Ova vlast sa vise ulaganja u infrastrukturu je barem naprafila suficit sa vecim budzetom od prosle vlade. Kako ce taj suficit da ulozi? Pominje se onaj investicioni ciklus i svasta nesto. Ali to dok ne vidim ne priznajem. Za sada, ako poredimo sa zutima, bitno je da ima para da se ulozi, kao sto bi i trebalo.

Citat:Sto se tice visogog rasta BDP-a Srbije to je cista laz. Ako ja izmisljam, ne izmislja matematika.

1. Srbije je zemlja u razvoju i ne treba je nikako porediti sa razvijenim zemljama.

2. Procenjeni rast BDP-a za obu godinu je 3.5%
3. Procenjeni prosecan rast BDP-a svih zemalja u razvoju za ovu godinu je 4.4%

Kao sto vidis Srbija je ispod svestkog proseka zemalja u razvoju po rastu BDP-a i nikako se ne moze smatrati da ima visok rast.



Ne treba porediti sa razvijenim zemljama, ja ih poredim sa regionom i tu smo prosle godine bili solidni. Ove godine cemo videti, zato sto smo presisali i prosle i one tamo godine MMF-ov procenjeni rast koji ti ovde spominjes.



Citat: Sto se tice zaduzivanja, to uopste nije losa stvar. Mladi bracni par iz moje price je mogao da podigne kredit i od kredita da podigne kucu. To je sasvim normalno kako u Srbiji, tako i u svetu. Problem nastaje kada domacin kredit ne potrosi na kucu vec na kurve i kokain. Onda jedva ceka da mu gazda podigne platu za 3.5% da digne kredit za refinansiranje. Upravo to se desilo Srbiji zadnje dve decenije.



Zaduzivanje je uglavnom losa stvar. Taj bracni par ce mozda narednih 30 godina biti rob te iste banke. I sta ce biti ako dobiju otkaz? Da li ce im ostati kuca?

Pogotovo u danasnje vreme, kad se ocekuje nova finansijska kriza. Kako bi sto manje osetili sta vecina strucnjaka kaze da dolazi, moramo da smanjimo javni dug i povecamo rezerve zlata. Na obe ove stvari se radi. Ne dovoljno, ali ima pomaka.

offline
  • Sim.a 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 1874
  • Gde živiš: Zemlja čuda

"Zaduzivanje je uglavnom losa stvar. Taj bracni par ce mozda narednih 30 godina biti rob te iste banke. I sta ce biti ako dobiju otkaz? Da li ce im ostati kuca? "
i
"Ova vlast sa vise ulaganja u infrastrukturu je barem naprafila suficit sa vecim budzetom od prosle vlade."

Zar ta ulaganja u infrastrukturu nisu urađena zaduživanjem?
Koliko ja znam jesu sva.
Digneš kredit od Kine, onda ti ona napravi put a ti se hvališ kako si im sve platio.
Pa naravno da jesi Smile
zato si digao kredit da kažem zadužio se.
Sad u istom postu ispada da je komentar na zaduživanje za infrastrukturu i loš i dobar. Ako kažemo da je kuća za pojedinca uporediva infrastrukturi države. Moraš prosto osnovno da rešiš da bi se dalje mogao mirnije razvijati.

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2019
  • Poruke: 0

@Simo

Uradjena su ulaganja zaduzivanjem a procenat javnog duga u odnosu na bdp je smanjen? Sasvim moguce za tako nesto, al kad imas 51% bdp javni dug onda mozes da se zaduzis za nesto sto ce ti se isplatiti na duzi rok, recimo autoput. I jos ako uspes da se zaduzis a da procenat ostane na 51% onda je to jos bolje. Sto se i desilo.

Problem je kad se zaduzujes vise nego sto mozes pa ti javni dug dodje to 70%, 100% ili vise. Poredjenja radi, Hrvati imaju 77% BiH oko 34%, makedonci oko 54% itd.

offline
  • Pridružio: 21 Jan 2019
  • Poruke: 40

Sim.a ::Rečenica: Suficit u budzetu je rezultat visokih investicija kao i visokog rasta BDP-a
je interesantna ali me kao laika zbunjuje. Koliki je to rast BDP-a kod nas da bi ga zvali visokim? Na nivou planiranog ili blizu a planirali smo da bude visok ili je baš dosta iznad planiranog da bi rast BDP-a krstili "visokim". Ako smo planirali visok onda ne bi trebalo da se iskaže suficit jer je sve po planu. To bi moglo da znači da imamo više od planiranog što je super. A koliko smo to planirali i koliko imamo da bi se pojavio suficit od toga? Šta kaže broj?
Drugo pitanje je ovo kako se pominju "visoke investicije". Kod nas ekonomisti ukazuju da su jedine ozbiljne investicije koje guraju te brojeve na listama zapravo strane. Ako pretpostavimo (sa dosta velikom sigurnošću) da je svaka od tih većih stranih investicija pomognuta na neki način od države i ako znamo da se one ipak planiraju kako onda da je država upoznata sa njima da stižu (planirali pomoć investitorima tj. pregovarali o svakoj posebno) a bude iznenađena njenim uticajem na budžet? Nisu očekivali ali su očekivali da im nešto daju? Plavnirali samo rashod u toj priči a zaboravili da će biti po tom iskazan i neki plus u budžetu? Ako se mislilo na državne investicije tek one ne mogu biti iznenađenje. Valjda.
Malo me zbunjuje jer ili nešto nismo baš dobro planirali ili nam tj. njima baš krenulo izuzetno pa će nešto i nama da ostane.
Da dopunim pitanje.
Znamo da su se pregovori o novoj minimalnoj zaradi očekivali. Ako nisu uračunali da se ona poveća kad su predlagali budžet a sad ona poraste i to može da dovede do nekog suficita zar ne? Pod uslovom da negde drugde ne iscuri to ali pretpostavimo da neće i da stupi na snagu uskoro da bi se osetilo ove godine.


Prihodi budzeta godinama rastu po stopi od 10% a ja kolko znam oni budzet planiraju na osnovu rasta bdpa+ inflacija. Godinama za suficit je bio to sto infrastruktura zakazuje, medjutim prosle godine to nije bio slucaj. Moguce je da ih je prosle godine iznenadio rast prihoda ili da su namerno lose planirali budzet da bi ostao suficit iz populistickih ili ekonomskih razloga (vracanje javnog duga)

offline
  • liman 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 27 Okt 2018
  • Poruke: 372

@Magister

Budžet se projektuje tako što uzmeš budžet iz prethodne godine, uvećaš ga za planirani rast BDP + ako ćeš imati neke dodatne prihode (neka ozbiljnija prodaja ili tome slično) i recimo dođeš dođeš do cifre od 110 RSD a prošle godine si imao 100 RSD. Zatim uzmeš troškove od prošle godine i dodaš/oduzmeš planirane promene. E onda kažeš "projektujete budžet na 105 RSD pa ćemo se hvaliti kako smo ostvarili još bolje rezultate nego što smo planirali" i onda za tih 5 RSD ne moraš da polažeš račune u skupštini nego ih trošiš tamo gde ti treba u tom trenutku. A to uglavnom bude za one stvari koje bi bilo teško braniti u javnosti. To ti je kako se projektuje niži budžet. Znači niko se ne zakida nego se samo namerno planira manji budžet nego što će on u stvari biti. Šta je budžet pisali su drugi tako da neću trošiti vreme na to ali to definitivno nisu samo plate, ima tu gomila različitih stvari.

Što se tiče rasta uspešne zemlje u razvoju bi trebalo da rastu preko 5%. U našem okruženju imamo Rumuniji koja unazad 3 godine raste od 5%-7% što je odličan rezultat, u svetu je najpoznatiji primer Kine koja raste od 5%-10% već duži niz godina i na taj način su nas prestigli pre par godina. Uspešne razvijene zemlje imaju rast od 2-4%. Zato profesori ekonomije stalno ističu da nama treba rast od preko 5% ako ikad mislimo da dostignemo standard razvijenih zemalja. No mi se hvalimo na sav glas sa rastom od 4% i čak tvrdimo da smo nekakvi lideri. Naravno većina ljudi ne prati ekonomiju pa nasednu na ovu laž a na stranu što smo taj rast imali u samo jednoj od ovih 7 godina. Ostale godine su za plakanje.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1037 korisnika na forumu :: 53 registrovanih, 3 sakrivenih i 981 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1591 - dana 17 Sep 2019 09:01

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., aljosa7, Bane san, bieffe, BlackPhantom, chica, cole77, Dok, dragoljub11987, Drug pukovnik, duskovuk63, flash12, Georgius, hyla, indja, Insan, Jezekijel, kolateralnasteta, lakiluciano, Lieutenant, ljs, Lošmi, MaksicZoran, Marko Marković, Mercury, mgaji21, Milan A. Nikolic, Milos1977, Mixelotti, Mlav, nenad81, nikoladgajic, nuke92, rodoljub, rovac, royst33, saputnik plavetnila, skvara, Snorks, SsssssNOVI, stug, suton, tomigun, Toni, vathra, vladetije, vlvl, Voja1978, White Knight, yufighter, zgoljo, zodiac94