Uradjena su ulaganja zaduzivanjem a procenat javnog duga u odnosu na bdp je smanjen? Sasvim moguce za tako nesto, al kad imas 51% bdp javni dug onda mozes da se zaduzis za nesto sto ce ti se isplatiti na duzi rok, recimo autoput. I jos ako uspes da se zaduzis a da procenat ostane na 51% onda je to jos bolje. Sto se i desilo.
Problem je kad se zaduzujes vise nego sto mozes pa ti javni dug dodje to 70%, 100% ili vise. Poredjenja radi, Hrvati imaju 77% BiH oko 34%, makedonci oko 54% itd.
OK ali što je onda ulaganje u stambeni objekat koje si pomenuo (ako ti opterećenje na prihode ne prelazi neki normalni ili dozvoljen procenat) sporno?
Ima i država koje su zbog investicija ostale bez koječega. Skoro sam gledao prilog o jednoj afričkoj koju su Kinezi tako navukli. Stadioni, zgrade i koješta od betona plus verovatno i nešto za odgovornu osobu pa kad je zagustilo odoše nalazišta bakra i koječega još. Nije to jedina ali ovo je baš otišlo na konto investicija veselom narodu a ne kao Argentinsko što je bilo potrošeno na svašta nešto.
Pošto sam laik moram pomenuti jedan tekst tj. ima ih više gde se kao važno ističe ne samo procenat koliko si zadužen već i kome duguješ. To je zapravo po njima čak i važnije. Obično su navodili primer Japana. To nema veze sa nama jer se mi zadužujemo napolju ali samo da pomenem kako sam procenat ne mora uvek da znači sve.
Magister ::Nisi razumeo moje pitanje. Moje pitanje je bilo gde se to nije davalo novca namerno kao sto tvrdi limanac pa je doslo do suficita. U tom tvom primeru bi to bile ves masine bojler itd.
Nadam se da ti je sada jasnije.
Maschinekalibar ::Budzet moze biti u suficiju iako sve namenske pozicije dobiju rast jer je taj rast idalje manji od rasta prihoda budzeta (koji godinama rastu po stopama od oko 10%).
Uzgred ni teza da CIE ekonomije u proseku rastu 4.4% ove godine nije tacna, cak ni privoplasirana Poljska ima 4.2%.
Pokusacu obojci da odgovorim istim primerom
*Nisam pisao za CIE vec za ceo svet, prosek je 4.4%
Budzet moze biti u suficiju iako sve namenske pozicije dobiju rast jer je taj rast idalje manji od rasta prihoda budzeta. To je tacno medjutim visak u budzetu mogao je da se iskoristi za jos veci razvoj svih ili pojedinih pozicija. Pokazacu to u primeru.
Evo kako se strava suficit zakidanjem na razvoju. Unutrasnji magistrali polu prsten UMP zajedno sa metroom i obilaznicom oko Beograda trebalo bi da budu dugorocno resenje za saobracaj u Beogradu. Plan za saobracajnice koje bi cinile UMP postoji decenijama. UMP bi trebalo da omoguci da se iz jednog dela grada stigne na drugi deo grada zaobilazenjem centra grada saobracajnicom koja je denivelisana, odnosno nalazi se na stubovima i ne ukrsta sa drugim saobracajnicama. UMP nije idaja nekog propalog partijasa vec struke, takve saobracajnice postoje svuda u svetu.
Konkretno plan je bio da od Bezanijske Kose i ulice Tosin Bunar preko ulice Omladinskih Brigada pa sve do Mosta na Adi saobracajnica bude na stubovima i da se ne ukrsta da drugim saobracajem. Posle Mosta na Adi tunelom kroz Topcider pa opet na stubove... Da ne idem dalje. Neko pametan je odlucio sa saobracajnicu ipak spusti na zemlju kako bi ustedeo 40-50 miliona evra na projektu koji vredi gotovo milijardu evra. Tako je nova saobracajnica umesto da resi problem saobracaja stvorila novi problem i raskrsnice tamo gde ih nikad nije bilo. Konkretno formrana je nova raskrsnica u ulici Omladinskih Brigada. Na toj novoj raskrsnici od prvog dana, tokom spica cekaju se tri crvena svetla. Da stvar bude jos gora oko same raskrsnice nice novo naselje tako da za koju godinu moze se ocekivati 5000 stanara koji ce svakog dana prolaziti tom raskrsnicom. To znaci da saobracaj moze biti samo jos gori uzrokovan putem koji je trebalo da resi problem. Samo zato sto neko nije slusao struku i zato sto je hteo da ustedi pare. Naravno vlast je ovaj podvig predstavila kao ustedu kao gradnju najlepseg bulevara ikad, pa je jos ustedela pare itd... Onaj ko ne zna celu pricu zaista misli da je vlast uradila nesto veliko i pametno.
Drugi primer je Trg Slavija. Odmah da se ogradim i da kazem da ne zelim raspravu o fontani vec iskljucivo o saobracaju. Slavija je raskrsnica sa najvecim protokom pesaka u Srbiji. Da budem precizniji, mnogi gradovi nemaju stanovnika koliko pesaka prodje ovom raskrsnicom. To je brojka od 70-80000. Resenje za saobracaj je denivelacija pesaka. Samo slepac moze da ne vidi da je Slavija idealno mesto za metro stanicu. Podzemni prolazi koji su ujedno i ulazak u metro su logicno resenje. Ja znam da se metro trenutno ne gradi ali podzemni prolazi su morali biti izgradjeni. Drzava je potrosila novac za rekonstrukciju gornjeg sloja i pohvalila se kako je Slavija sada brza, lepsa i bolja. Sta god da je od toga, ja ne sporim ali problem pesaka nije resen, a novac je potrosen uz izgovor da nema para za podzemne prolaze. Nema para za prolaze ali ima za suficit u budzetu.
Evo ja sam se raspisao i izneo dva realna promera koja mogu da se posmatraju kao uspeh ali i kao poraz u zavisnosti iz kog ugla se posmatra, takozvano spinovanje. Nova saobracajnica je doprinela brzem saobracaju od Bezanijske Kose prema Mostu na Adi i mogao je da bude jos bolji ali je zato napravila veliki problem na drugom mestu, a ne samo da nije morala nego to nije ni bip plan. To se desilo zato sto je neko stedeo pare.
Slavija zaista izgleda lepse, saobracaj je bolji jer je bolje regulisan ali nije kao sto je mogao da bude jer problem nije resen, 70.000 pesaka ga i dalje usporava. Sutra kad neko zaista bude zeleo da resi problem opet ce morati da kopa gornji sloj i novac ce se trositi dva puta za isto.
Drzava ulaze u infrastrukturu i stvara suficit u budzetu stednjom tamo gde nije smelo da se stedi i gde nije bilo planirano da se ustedi. Tom stednjom nije resena sustina problema, a izgradjena infrastruktura je prikazana kao uspeh i ako nije postigla ono zbog cega je gradjena.
U vezi sa tezom o rastu treba imati u vidu reali rast bdpa tj per capita koji je za srbiju bio 4.9% a a vecina zemalja u razvoju ima prirast populacije. Imaj u vidu da te projekte sprovodi gradska vlast a mi pricamo o suficitu na republickom nivou, grad sa druge strane ima visok deficit, naravno to je moglo da se vise manje resi vecim transverima. Tu ne branim vlast ali cinjenica je da srbija izdvaja vise od 4% bdpa na kapitalne projekte sto je ipak vise od regionalnog i evropskog proseka a u buducnosti bi taj broj trebao i skociti tako da nebi krivio generalnu politiku stednje. Stedi se na drugim stvarima, uporedi budzete iz 2019/2018 kapitalni izdaci su rasli brze od prihoda (planiranih i stvarnih) a ostatak budzeta vrv manje nego ostvareni prihodi pa je zato doslo do suficita. Jednostvatno dug se mora dovesti na povoljnu razinu kod nas imamo i zadovoljavajuca ulaganja i suficit
U pravu si, republicka i gradska vlast su odvojene kao i budzeti ali obe dolaze iz iste kuhinje, a novac iz istog dzepa odnosno gradjana Srbije. Opterecivanje gradskih budzeta je jos jedan od nacina da se sacuva novac u republickom budzetu i deficit sa republickog prebaci na gradski.
Ja sam naveo ono sto je meni lokalno vidljivo. Ja sam siguran da je matrica ista jer ovakivih lokalnih primera ima previse. Kao sto neko iz Vladicinoh Hana ni ne zna da postoji Bulevar Heroja sa Kosara, tako ni ja ne znam za neki lokalni problem tamo. Mozda u Vladicinom Hanu ni ne postoji, mozda je sve savrseno.
Sto se tice smanjenja duga, tek tu moze da se mesetari sa padom i skokom vrednosti dolara, evra pa i dinara, pa prikazivanje duga u jednoj valuti ili drugoj itd. Drzavni dug prikazan u evrima je veci nego kad se prikaze u dolarima jer je evro skuplji. Tu se vracamo na ono da svetska ekonomija utice na razvoj Srbije. Moze vlada savrseno da radi ali zbog svetskih desavanja drzava nazaduje. Moze vlada i lose da radi, a da drzavni dug pada zbog desavanja u svetu, pad vrednosti dolara recimo.
Dug se racuna u valuti u kojoj je emitovan, znaci mi kad bi pretvarali sve te obveznice u dinarima, evrima, dolarima u jednu valutu opet bi bilo isto kad bi ih pretvarali i u drugu varijantu. Ali ne treba se ponasati da u nasim rukama nije nista, ako je rast bdpa ostvaren veci nego deficit na duzi rok bez obzira na strane faktore se moze doci do smanjenja ukupnog zaduzenja
Ako pričamo o beogradu i još par opština onda to što su gradski i republički budžet različiti ne znači mnogo. Repbulika svakih par meseci vrši transfere novca u gradski budžet jer sa sadašnjim budžetom grad ne bi mogao da funkcioniše.
Ako govorimo o rastu BDP-a i da li je on dobar, loš, onako i sl. ja na to gledam laički. Da bi se u Srbiji živelo iole pristojno i na nivou na kom bi realno stalo ludačko iseljavanje najaktivnijeg dela stanovništva mi bi morali dostići nivo ekonomske razvijenosti negde proseka EU a to je na nivou Slovenije. Znači ja kao cilj razvoja Srbije postavljam BDP po glavi stanovnika koji ima Slovenija i računam koliko godina i kakav rast mi treba da dostignem cilj. Prosta matematika kaže da ako želiš da to ostvariš za 10 godina, treba ti konstantan godišnji rast od 6-6,5%. Sa 5% dobrom životu bi se mogao nadati za 15 godina. Sa stopama koje mi postižemo sada govorimo o 30+ godina i to sve pod uslovom da Slovenija ne raste nego da stagnira. E pa sad drugari, ako mislite da će neko sedeti u zemlji i čekati da za 30 godina ako sve bude u redu njegovo dete živi kao Slovenac danas onda se grdno varate. Takva razvojna politika je katanac na državu. Piši propalo odma. Ako mislimo da opstanemo kao društvo, moramo da krenemo u silovit razvoj. Moraju se stope rasta dići minimum preko 5% da bi narod osetio napredak i dobio nekakvu nadu. Da se ljudi pokrenu. Mora država da podstakne inovacije, mlade firme, početnike, da minimizira porez na IT i nove tehnologije, da se skine narodu sa vrata i da se reformiše. Da svevišnji prvo razbuca sopstvenu partiju ako hoće da država prodiše. Sve ove priče o lideru regiona, "enormnom" rastu od 2,5, 3, 3,5% to je sve put u bezdan pod punim gasom. Možda neko ima živaca da čeka 30 godina, ja a čini mi se i većina naroda nema. Ili krenuti jače u razvoj i reforme ili da bežimo svi napolje pa neka vladaju sami sobom. Taman imaju članova za jednu državicu veličine CG, toliko bi uspešni i bili i neka uživaju. Ja da sam zakonodavac uveo bi da u narednih 10-15 godina ako vlada ima rast ekonomije ispod 5% godišnje pada i to bez prava na reizbor. Sve ostalo je zamlaćivanje. To su najbitniji rezultati. Bez toga nema budućnosti pa možemo da tupimo do sutra o svetskom proseku i sl.
