offline
- Pridružio: 04 Sep 2022
- Poruke: 266
|
У току је нова енергетска трка, између електрификације и фосилних горива. Кина је доминантан светски произвођач и извозник технологија и хардвера за производњу енергије из обновљивих извора, док су Персијски залив и Северна Америка главни снабдевачи и извозници сирове нафте и других фосилних горива.
Пре рата против Ирана, кинески извоз тих чистих енергетских технологија полако је преузимао тржишта. Прошлог августа тај извоз је достигао рекорд, са испоручених 20 милијарди долара. Ови подаци за 2025. су закључно са јулом, дакле за првих седам месеци године, а кинески извоз чистих енергетских технологија износио је 120 милијарди долара, плус још 20 милијарди у августу. До јула, САД су извезле нафте и гаса у вредности од 80 милијарди долара. Штавише, тај кинески извоз је снажно растао чак и док су трошкови соларне енергије падали. Соларна опрема и панели постају јефтинији.
Данас је свет другачији, само 10 месеци касније. Цене нафте дивљају због затварања Ормуског мореуза. Зато нафтни танкери који би иначе пунили терет у Персијском заливу сада плове на другу страну света како би набавили залихе из Сједињених Држава. Извоз америчке сирове нафте овог месеца достићи ће нове рекорде, јер је више од 70 супертанкера на путу ка лукама у Луизијани и Тексасу. Председник је рекао да је америчка поморска блокада иранске блокаде Ормуског мореуза велика прилика за америчку индустрију нафте и гаса, тим пре што и америчка домаћинства плаћају много више за гориво.
Теоретски, два милиона барела дневно из Ирана ка Кини било би одсечено, под претпоставком да танкери једноставно не иду около, што би само по себи подигло глобалне цене. А онда је 20% светске дневне потражње за нафтом и ЛНГ-ом заглављено иза иранске блокаде, па се сва та потражња мора задовољити са неког другог места.
Прошле године је, у просеку, 27 супертанкера месечно куповало сирову нафту у америчким лукама. Сада је на путу 70 веома великих танкера за сирову нафту. То значи 5 милиона барела дневно извоза за овај април и још један рекорд у мају. Прошле године је амерички извоз био 4 милиона барела дневно, што значи скок од 25% по обиму. Поред тога, тај извоз сада долази по много вишој цени по барелу. Порашће и извоз рафинисаних производа, са 3 милиона барела бензина, авио-горива и дизела.
---
Добро је подсетити се да је само мали број земаља у свету енергетски самодовољан, а Сједињене Државе нису једна од тих земаља. Прошле године су Сједињене Државе увозиле 6,2 милиона барела дневно, пре свега из Мексика и Канаде, због тога како функционише северноамеричка рафинеријска индустрија у преради лаких и тешких врста сирове нафте.
Две ствари су овде важне: чак и са тим наглим растом извоза, који достиже рекордних 5 милиона барела дневно, то је и даље мање од америчког увоза сирове нафте, а и те цене расту. Тржишта авио-горива и дизела такође су у несташици, чак и у Сједињеним Државама, а транспортне компаније реагују тако што успоравају вожњу, што продужава време испоруке, или потпуно паркирају камионе. Авио-компаније подижу цене карата, приземљују авионе, а Трампова администрација већ обећава да ће спасити Spirit Airlines због несташице авио-горива.
Сједињене Државе производе око 13 милиона барела нафте дневно, али је већина те производње већ под уговором. Сваки пораст производње са нафтних поља наилази на уско грло у морским лукама, које су већ на пуном капацитету и не могу да утоваре више нити брже него што већ раде. Зато цене расту за све, чак и у Сједињеним Државама и другим земљама произвођачима енергије. То је светско тржиште, а свет нема довољно.
Дугорочан одговор на ову кризу, за владе широм света, јесте да се што пре удаље од фосилних горива. Али очигледан проблем је у томе што само мењају једну зависност за другу. У Европској унији, креатори политика су свој енергетски ланац снабдевања пребацили са Русије на државе Персијског залива, а сада ни одатле не могу да добију енергију.
Сада схватају да су њихове индустријске економије, њихов модеран начин живота, у потпуности у рукама других, јер их покрећу фосилна горива која долазе однекуд споља. Азијске економије су се суочиле са истим проблемом. Рат у Украјини их уопште није директно укључивао, али је енергетски шок практично био глобалан и подигао стопе инфлације:
Последице рата против Ирана су много горе. Али погледајмо како су две од тих земаља, Пакистан и Бангладеш, реаговале на високе цене после рата у Украјини. Пакистан је имао „соларну револуцију“, док је Бангладеш потписао уговоре за течни природни гас из Катара. Сада су те испоруке заглављене, Катар је прогласио уговоре ништавним због рата, а Бангладеш мора да купује ЛНГ на спот тржиштима, по двоструко вишој цени него пре два месеца. Скратиле су се радне смене и јавна потрошња „како би се стабилизовала енергетска ситуација“, пошто су бангладешки ланци снабдевања разорени америчко-израелским ратом против Ирана.
Пакистан је у много бољој позицији. Та соларна револуција је млађа од три године, а Пакистан је смањио зависност од увезених фосилних горива са једне трећине на само једну четвртину. Пакистан није морао да купује природни гас на спот тржиштима, а земља је пример како се економија може заштитити од волатилности цена горива и прекида у снабдевању. Ово је промена за само четири године, са великим падом и увезених и домаћих фосилних горива, док су обновљиви извори скочили на око 17% енергетског микса, а заједно са хидро и нуклеарном енергијом покривају више од половине пакистанске енергетске потражње:
Све је то било могуће захваљујући блиским партнерствима Пакистана са Кином. У 2024. години, Пакистан је купио 16 гигавата соларних панела из Кине, у поређењу са мање од 5 GW у 2023. До средине прошле године, укупан кумулативни увоз износио је 36 GW соларне енергије, што је три четвртине укупне производње електричне енергије у Пакистану, углавном са кровних и малих соларних система. У микс је додат и угаљ, а велики увоз кинеских литијумских батерија омогућио је складиштење енергије. За многа домаћинства у Пакистану, ово је први пут да имају непрекидно снабдевање струјом. На националном нивоу изграђени су велики ветро и соларни пројекти.
Све је то убедљиво за друге владе, које не могу да купују енергију од Русије, не могу да провуку испоруке поред иранске и америчке морнарице, и чекају да им се супертанкери врате из Хјустона. Чисти, домаћи извори енергије су очигледна дугорочна решења. Али немогуће је заобићи проблем зависности од Кине: само Кина може да испоручи технологије и материјале, у великом обиму и брзо.
Глобални удео Кине у соларној фотонапонској опреми далеко је већи од остатка света заједно. Плаве траке су 2024, а зелене су прогноза за 2030. годину, према Међународној агенцији за енергију. Модули, соларне ћелије, вафери, полисилицијум, данас и у будућности, Кина ће бити глобални извор за више од три четвртине свега тога. У укупној производњи, њен удео је преко 90%:
Такође нема где побећи од Кине када је реч о ветроенергији и магнетима од ретких земаља који улазе у турбине. Овај графикон приказује производњу магнета у 2024. години; наранџасто је Кина, плаво су сви остали ван Кине:
Пакистан и Кина су партнери у чистој енергији и, као резултат тога, спадају међу неколико азијских земаља које се не врте у паници тражећи нове стране добављаче. Кина такође има велике инвестиције у Шпанији, која је такође боље изолована од енергетске кризе у поређењу са другим земљама ЕУ. Шпанска соларна индустрија је друга највећа у Европи, али је само у марту кинески извоз соларне опреме — у једном једином месецу — био једнак укупном инсталираном соларном капацитету Шпаније.
Широм ЕУ, трошкови увоза енергије скочили су за 22 милијарде евра за само шест недеља. Рат у Ирану подсетио је све да су изложени ризицима ван своје контроле. Зато чак и НАТО земље резервишу летове за Пекинг. Немачка, Шпанија, Велика Британија, Финска, Ирска:
И то је велика промена. Није прошло много времена откад су званичници из ЕУ летели овамо да кажу Кинезима да имају превише капацитета. Сада лете назад, а кинески „вишак капацитета“ је једино што може да их спасе.
Извори:
Bloomberg, China Is Beating the US in the Battle for Energy Export Dominance
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
IEA, Renewables’ global growth, driven by solar PV, remains strong amid rising headwinds
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
China and Pakistan strengthen renewable energy ties with strategic agreement
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
China’s green investment in Pakistan: Solar dreams, debt shadows, and the politics of a rapid transition
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Reuters, Iran war exposes cost of Asia's fossil fuel reliance
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Reuters, Europe's response to the Iran war energy crunch
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Escape route from Iran energy shock leads to China, US allies find
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Reuters, Bangladesh cuts working hours to save energy amid Middle East crisis
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Wall Street Journal, U.S. Oil Blockade Is Set to Boost American Exports—and Prices at the Pump
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Oil Price, Tanker Fleet Heads to Load U.S. Oil as Middle East Supply Crumbles
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Reuters, Trump administration nears $500 million Spirit rescue as Iran fuel shock hits airlines
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Nikkei, Iran war pushes China's solar exports to record high in March
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Chinese jet fuel and the myth of energy independence
Јутјуб видео
US crude oil exports decreased by 3% in 2025 despite higher production (+3%)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Petroleum & Other Liquids, Imports by Country of Origin
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
How much oil does the US import, and why?
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
