Kina - zmaj na Olimpu

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

У току је нова енергетска трка, између електрификације и фосилних горива. Кина је доминантан светски произвођач и извозник технологија и хардвера за производњу енергије из обновљивих извора, док су Персијски залив и Северна Америка главни снабдевачи и извозници сирове нафте и других фосилних горива.



Пре рата против Ирана, кинески извоз тих чистих енергетских технологија полако је преузимао тржишта. Прошлог августа тај извоз је достигао рекорд, са испоручених 20 милијарди долара. Ови подаци за 2025. су закључно са јулом, дакле за првих седам месеци године, а кинески извоз чистих енергетских технологија износио је 120 милијарди долара, плус још 20 милијарди у августу. До јула, САД су извезле нафте и гаса у вредности од 80 милијарди долара. Штавише, тај кинески извоз је снажно растао чак и док су трошкови соларне енергије падали. Соларна опрема и панели постају јефтинији.

Данас је свет другачији, само 10 месеци касније. Цене нафте дивљају због затварања Ормуског мореуза. Зато нафтни танкери који би иначе пунили терет у Персијском заливу сада плове на другу страну света како би набавили залихе из Сједињених Држава. Извоз америчке сирове нафте овог месеца достићи ће нове рекорде, јер је више од 70 супертанкера на путу ка лукама у Луизијани и Тексасу. Председник је рекао да је америчка поморска блокада иранске блокаде Ормуског мореуза велика прилика за америчку индустрију нафте и гаса, тим пре што и америчка домаћинства плаћају много више за гориво.

Теоретски, два милиона барела дневно из Ирана ка Кини било би одсечено, под претпоставком да танкери једноставно не иду около, што би само по себи подигло глобалне цене. А онда је 20% светске дневне потражње за нафтом и ЛНГ-ом заглављено иза иранске блокаде, па се сва та потражња мора задовољити са неког другог места.

Прошле године је, у просеку, 27 супертанкера месечно куповало сирову нафту у америчким лукама. Сада је на путу 70 веома великих танкера за сирову нафту. То значи 5 милиона барела дневно извоза за овај април и још један рекорд у мају. Прошле године је амерички извоз био 4 милиона барела дневно, што значи скок од 25% по обиму. Поред тога, тај извоз сада долази по много вишој цени по барелу. Порашће и извоз рафинисаних производа, са 3 милиона барела бензина, авио-горива и дизела.

---

Добро је подсетити се да је само мали број земаља у свету енергетски самодовољан, а Сједињене Државе нису једна од тих земаља. Прошле године су Сједињене Државе увозиле 6,2 милиона барела дневно, пре свега из Мексика и Канаде, због тога како функционише северноамеричка рафинеријска индустрија у преради лаких и тешких врста сирове нафте.

Две ствари су овде важне: чак и са тим наглим растом извоза, који достиже рекордних 5 милиона барела дневно, то је и даље мање од америчког увоза сирове нафте, а и те цене расту. Тржишта авио-горива и дизела такође су у несташици, чак и у Сједињеним Државама, а транспортне компаније реагују тако што успоравају вожњу, што продужава време испоруке, или потпуно паркирају камионе. Авио-компаније подижу цене карата, приземљују авионе, а Трампова администрација већ обећава да ће спасити Spirit Airlines због несташице авио-горива.

Сједињене Државе производе око 13 милиона барела нафте дневно, али је већина те производње већ под уговором. Сваки пораст производње са нафтних поља наилази на уско грло у морским лукама, које су већ на пуном капацитету и не могу да утоваре више нити брже него што већ раде. Зато цене расту за све, чак и у Сједињеним Државама и другим земљама произвођачима енергије. То је светско тржиште, а свет нема довољно.


Дугорочан одговор на ову кризу, за владе широм света, јесте да се што пре удаље од фосилних горива. Али очигледан проблем је у томе што само мењају једну зависност за другу. У Европској унији, креатори политика су свој енергетски ланац снабдевања пребацили са Русије на државе Персијског залива, а сада ни одатле не могу да добију енергију.

Сада схватају да су њихове индустријске економије, њихов модеран начин живота, у потпуности у рукама других, јер их покрећу фосилна горива која долазе однекуд споља. Азијске економије су се суочиле са истим проблемом. Рат у Украјини их уопште није директно укључивао, али је енергетски шок практично био глобалан и подигао стопе инфлације:



Последице рата против Ирана су много горе. Али погледајмо како су две од тих земаља, Пакистан и Бангладеш, реаговале на високе цене после рата у Украјини. Пакистан је имао „соларну револуцију“, док је Бангладеш потписао уговоре за течни природни гас из Катара. Сада су те испоруке заглављене, Катар је прогласио уговоре ништавним због рата, а Бангладеш мора да купује ЛНГ на спот тржиштима, по двоструко вишој цени него пре два месеца. Скратиле су се радне смене и јавна потрошња „како би се стабилизовала енергетска ситуација“, пошто су бангладешки ланци снабдевања разорени америчко-израелским ратом против Ирана.

Пакистан је у много бољој позицији. Та соларна револуција је млађа од три године, а Пакистан је смањио зависност од увезених фосилних горива са једне трећине на само једну четвртину. Пакистан није морао да купује природни гас на спот тржиштима, а земља је пример како се економија може заштитити од волатилности цена горива и прекида у снабдевању. Ово је промена за само четири године, са великим падом и увезених и домаћих фосилних горива, док су обновљиви извори скочили на око 17% енергетског микса, а заједно са хидро и нуклеарном енергијом покривају више од половине пакистанске енергетске потражње:



Све је то било могуће захваљујући блиским партнерствима Пакистана са Кином. У 2024. години, Пакистан је купио 16 гигавата соларних панела из Кине, у поређењу са мање од 5 GW у 2023. До средине прошле године, укупан кумулативни увоз износио је 36 GW соларне енергије, што је три четвртине укупне производње електричне енергије у Пакистану, углавном са кровних и малих соларних система. У микс је додат и угаљ, а велики увоз кинеских литијумских батерија омогућио је складиштење енергије. За многа домаћинства у Пакистану, ово је први пут да имају непрекидно снабдевање струјом. На националном нивоу изграђени су велики ветро и соларни пројекти.

Све је то убедљиво за друге владе, које не могу да купују енергију од Русије, не могу да провуку испоруке поред иранске и америчке морнарице, и чекају да им се супертанкери врате из Хјустона. Чисти, домаћи извори енергије су очигледна дугорочна решења. Али немогуће је заобићи проблем зависности од Кине: само Кина може да испоручи технологије и материјале, у великом обиму и брзо.

Глобални удео Кине у соларној фотонапонској опреми далеко је већи од остатка света заједно. Плаве траке су 2024, а зелене су прогноза за 2030. годину, према Међународној агенцији за енергију. Модули, соларне ћелије, вафери, полисилицијум, данас и у будућности, Кина ће бити глобални извор за више од три четвртине свега тога. У укупној производњи, њен удео је преко 90%:



Такође нема где побећи од Кине када је реч о ветроенергији и магнетима од ретких земаља који улазе у турбине. Овај графикон приказује производњу магнета у 2024. години; наранџасто је Кина, плаво су сви остали ван Кине:






Пакистан и Кина су партнери у чистој енергији и, као резултат тога, спадају међу неколико азијских земаља које се не врте у паници тражећи нове стране добављаче. Кина такође има велике инвестиције у Шпанији, која је такође боље изолована од енергетске кризе у поређењу са другим земљама ЕУ. Шпанска соларна индустрија је друга највећа у Европи, али је само у марту кинески извоз соларне опреме — у једном једином месецу — био једнак укупном инсталираном соларном капацитету Шпаније.



Широм ЕУ, трошкови увоза енергије скочили су за 22 милијарде евра за само шест недеља. Рат у Ирану подсетио је све да су изложени ризицима ван своје контроле. Зато чак и НАТО земље резервишу летове за Пекинг. Немачка, Шпанија, Велика Британија, Финска, Ирска:



И то је велика промена. Није прошло много времена откад су званичници из ЕУ летели овамо да кажу Кинезима да имају превише капацитета. Сада лете назад, а кинески „вишак капацитета“ је једино што може да их спасе.


Извори:

Bloomberg, China Is Beating the US in the Battle for Energy Export Dominance
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

IEA, Renewables’ global growth, driven by solar PV, remains strong amid rising headwinds
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China and Pakistan strengthen renewable energy ties with strategic agreement
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China’s green investment in Pakistan: Solar dreams, debt shadows, and the politics of a rapid transition
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Reuters, Iran war exposes cost of Asia's fossil fuel reliance
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Reuters, Europe's response to the Iran war energy crunch
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Escape route from Iran energy shock leads to China, US allies find
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Reuters, Bangladesh cuts working hours to save energy amid Middle East crisis
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Wall Street Journal, U.S. Oil Blockade Is Set to Boost American Exports—and Prices at the Pump
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Oil Price, Tanker Fleet Heads to Load U.S. Oil as Middle East Supply Crumbles
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Reuters, Trump administration nears $500 million Spirit rescue as Iran fuel shock hits airlines
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nikkei, Iran war pushes China's solar exports to record high in March
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Chinese jet fuel and the myth of energy independence

Јутјуб видео

US crude oil exports decreased by 3% in 2025 despite higher production (+3%)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Petroleum & Other Liquids, Imports by Country of Origin
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

How much oil does the US import, and why?
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Giskard, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 01 Maj 2026 10:45

Свима је сад очигледно да Кина има монополе над кључним материјалима и металима који покрећу све. Кина је увела забране извоза за двоструку намену за многе од тих метала, а западни ланци снабдевања брзо се распадају. Галијум и једињења галијума су критични у одбрамбеним системима, посебно за радарске системе и системе за навођење ракета, као и у комуникационој и аутомобилској индустрији.





Ово је одлична поента на Substack-у: Сједињене Државе су изгубиле способност да граде технологије будућности, док је Кина пре свих разумела колико су ови метали важни за изградњу тих технологија. Због тога Кина сада одлучује где ће се будућност градити.

Кинеска контрола над производњом галијума је, може се рећи, потпуна. Ово је из извештаја Америчког геолошког завода: 2025. године кинеске компаније су произвеле 900.000 килограма галијума. Јапан и Русија су додали још 9.000 килограма. Дакле, Кина чини 99% светске производње. Из тога следи да су Сједињене Државе 100% зависне од увоза галијума, и то већ годинама.





Произвођачи оружја за Пентагон су, према томе, у потпуности зависни од Кине за галијум који им је потребан за изградњу напредних радара који се уграђују у ловачке авионе, а те залихе галијума су сада пресечене. Као резултат тога, они не могу да производе нове радаре, па зато испоручују авионе без њих. Пентагон је потписао уговоре за куповину F-35 авиона са најновијим радарима, али извођачи не могу да их произведу. Неколико одбрамбених медија је известило да недавно испоручени авиони уопште немају радаре, док званичници Пентагона и чланови Конгреса говоре да је цела ситуација поверљива, али признају да је питање радара изазов.

И све је ово подсетник да, ако једна карика у ланцу снабдевања пукне, или уопште не постоји, последице се шире кроз цео систем. У овом случају, Ратно ваздухопловство добија авионе које не може да користи. Рокови испоруке се стално померају, а авиони са договореним радарским системима можда ће бити испоручени за две године, са следећом серијом испорука. Можда. Узгред, овај проблем је Пентагону био познат још почетком прошле године, послато је писмо начелнику штаба Ратног ваздухопловства у којем се наводи да најновији радар ризикује кашњења, али се не каже зашто.

Остаје нам да нагађамо који су разлози за сва ова кашњења у производњи радара коме је потребан галијум. Али рационална особа би могла да закључи да Кинези имају монопол над галијумом и да одбијају да га испоруче компанији Northrop Grumman за производњу F-35 авиона, или компанији Raytheon за изградњу њихових нових радара. Тако сада амерички извођачи за Ратно ваздухопловство испоручују авионе који имају „баласт“ тамо где би требало да буду радарски системи.



Изгледа као да су отишли у Gold’s Gym, узели неке тегове и шипку, па их заварили на носеве авиона вредних 100 милиона долара, да се не би превртали у лету.

А ако се вратимо на господина Переру, који нас поново подсећа да Кина сада одлучује шта се гради и где: ово су кинески ловци J-20A, и одмах примећујемо да на њиховим авионима нема залепљене опреме за дизање тегова.



Они имају куполе за које аналитичари, западни аналитичари, кажу да указују на радарске надоградње. Оружане снаге САД не могу да производе или интегришу нове радаре, док кинеске оружане снаге то могу. Због тога кинеско Ратно ваздухопловство већ користи најновију генерацију радара на бази галијум-нитрида. Кинески монополи у области галијум-нитрида, у овом случају, представљају стратешку предност у целом одбрамбеном сектору и свуда где се радари користе.


Извори:
China’s ‘silent sanction’ on US semiconductors creates a weapons generation gap
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China’s Top Air Superiority Fighter Just Beat the U.S. F-35 to Integrate a Next Generation Gallium Nitride Radar
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Current F-35 Configuration Complicates Fielding Of APG-85 Radar
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Reports Suggest F-35s Are Being Delivered Without Radar Amid APG-85 Delays
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

US Geological Survey, 2026 Report, Gallium
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

EXCLUSIVE: Eyeing risk of radar ‘delays,’ Lockheed proposes new F-35 fuselage design
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

RTX unveils new APG-82(V)X radar enhanced with gallium nitride
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China’s ‘silent sanction’ on US semiconductors creates a weapons generation gap
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Веј Фенгхе и Ли Шангфу осуђени су за примање мита и изречена им је смртна казна са двогодишњим одлагањем извршења, саопштили су државни медији, позивајући се на војни суд те земље.

---------------------

Нема зајебанције.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Sastanci, večera i razgovor uz čaj: Bela kuća objavila detaljan raspored posete Donalda Trampa Kini
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:U.S. President Donald J. Trump told Fox News today and the press gaggle on Air Force One that China has committed to buying 200 of Boeing’s jets and additional General Electric engines. Per a comment by President Trump, disseminated by the New York Times, “It’s approximately 400, 450 engines, 200 planes and a promise of up to 750 if they do a good job.”

While no commensurate statement has yet been made by official Chinese channels, per the New York Times, the sale would be the single biggest sale of Boeing aircraft to the East Asian country in a decade.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Путин данас и сутра у Пекингу: Биће потписано 40 билатералних докумената
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Putin će sa Si Đinpingom u Pekingu potpisati oko 40 bilateralnih dokumenata
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Putin lands in China, where he is welcomed by Chinese Foreign Minister Wang Yi.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: stegonosa, jalos
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Европска унија има планове да из својих телекомуникационих мрежа избаци електронску опрему кинеске производње. Раније овог месеца, један кључни правни саветник рекао је да државе чланице смеју да забране Huawei опрему из разлога националне безбедности. Политичари у ЕУ су „спремни да оштро ударе“ на земље унутар ЕУ које и даље дозвољавају Кини да продаје 5G мрежну опрему. Нови закон ће ограничити кинеским компанијама могућност да граде опрему за европске телекомуникације, али и за енергетску, безбедносну и транспортну индустрију.

*

Овако они виде проблем. У већини земаља ЕУ, Huawei и ZTE држе преко 40% тржишта телекомуникационог хардвера. Шведска је једна од светлорозих земаља на тој мапи, са мање од 20% својих мрежа које зависе од кинеских добављача.

Још 2020. године, шведски регулатори забранили су употребу телекомуникационе опреме компанија Huawei и ZTE у својим 5G системима и рекли да ће се ослонити на Ericsson, чије је седиште у Шведској, и на Nokia из суседства, како би континент добио 5G. „Нове инсталације... морају бити изведене без Huaweiја или ZTE-а.“

Одмах након те објаве, Ericsson је практично избачен из игре у Кини. Ericsson је претходно добио уговоре за изградњу 5G мреже за три највећа мобилна оператера у Кини, а онда су у години одмах после шведске забране кинеских компанија, Ericssonови приходи пали за половину.

Премотајмо сада у садашњост: избацивање кинеских добављача из мрежа широм Европе коштало би између три и четири милијарде евра, а на то ћемо се убрзо вратити. Huawei и ZTE су дубоко укорењени у европски систем, а нови закон би приморао европске телекомуникационе компаније да купују више опреме од Nokia и Ericssonа. Земље које се жале на замену јефтине кинеске опреме скупљом европском опремом мораће саме да плате све, уместо да траже новац из општег буџета ЕУ.

Проблем са том идејом је што, када се дубље погледају бројке, постаје јасно да је фантазија да ће трошак на нивоу целе Уније бити само 4 милијарде евра. KPMG и индустријске групе су урадиле своје истраживање и процениле да би то коштало више од 100 пута више, 430 милијарди долара. Само уклањање кинеских компоненти и њихова замена европском опремом коштали би 146 милијарди евра, плус трошкови застоја и проблема са запосленошћу. Истраживачи су затим укључили и друге трошкове који би годишње губитке подигли на 39 милијарди евра ове године, а за три године на око 90 милијарди евра годишње.

Овај филм смо већ гледали. Сједињене Државе су урадиле своју верзију исте ствари. Ово је извештај Конгреса из 2022. године. Сједињене Државе „већ две деценије изражавају забринутост за националну и економску безбедност у вези са Huaweiјем“. Године 2017, америчка влада је почела да уводи санкције и ограничења Huaweiју, ограничавајући употребу Huawei опреме у Министарству одбране и забрањујући употребу федералних средстава за куповину Huawei опреме.

Њихов закључак: америчка влада је предузела кораке да уклони Huawei из америчких мрежа и да Huaweiју ограничи приступ алатима који су тој компанији потребни да расте и шири се по свету.

Федерална комисија за комуникације је затим наставила са правилима за „чупање и замену“ опреме Huaweiја и ZTE-а из телекомуникационих система у САД и основала фонд од 1,9 милијарди долара да компензује компаније за трошкове замене кинеске опреме.

Председник Трамп, а касније и Бајден, такође су притискали америчке савезнике да забране Huawei. Мајк Помпео је био Трампов државни секретар, а пре тога директор CIA. Он каже да су Huawei и друге кинеске технолошке компаније „тројански коњи кинеских обавештајних служби“. Касније су схватили да 1,9 милијарди долара није довољно, па је Конгрес додао још 3 милијарде долара.

Али две године након што је тај закон усвојен, само 12% америчких компанија заменило је своју кинеску опрему, и већ тада је било очигледно да се цела ствар распада и да се „покушај атентата на Huawei“ обија о главу. Продаја Huaweiја је порасла.

То су биле цивилне компаније. Проблем са идејом „чупај и замени“ је у делу „замени“. Нема довољно новца у Сједињеним Државама, нити у ЕУ, нити у Млечном путу, да се замени кинеска телекомуникациона опрема, јер замене не постоје.



Пентагон се бави националном безбедношћу, а нико нема више новца од људи у тој згради. Али још од 2019. године Пентагону је забрањено да послује са било ким ко користи Huawei опрему. И сваке године од тада Пентагон моли за изузеће како би могао да настави да то ради. Huawei је толико дубоко укорењен широм света да је постављање алтернативних добављача немогуће:



Овде кажу да, када би Пентагон строго поштовао амерички закон, не би могао да купује медицинске залихе, лекове, одећу, гориво, делове и транспортне услуге. Мисије снабдевања у великим деловима света у којима делује Министарство одбране не би могле ни да почну. Без тих изузећа, ништа се не помера. Пентагон буквално не може да побегне од Huaweiја. Амерички савезници на Блиском истоку и у Јужној Америци буквално не могу да побегну од Huaweiја. Америчке трупе стациониране ван САД саме користе Huawei опрему и буквално не могу да побегну од Huaweiја.

Дакле, овде поново видимо огроман раскорак између реторике политичара у Сједињеним Државама и Европи, у поређењу са стварним светом ланаца снабдевања и производње. Ово је добар преглед свих закона, извршних уредби и одлука америчких владиних агенција.





Али упркос америчким потезима против Huaweiја и других кинеских компанија, Huawei је јачи него икада. Њихов тржишни удео је данас већи него када је све почело, а сада развијају нова тржишта, и то више без помоћи компанија као што су Ericsson или америчке фирме.

Ево јаког примера за то, и онога што наша група виђа сваког дана: приватне 5G мреже за руднике и фабрике. Локализоване мреже покрећу аутоматизацију фабрика, локалну логистику и роботику. Скоро сав раст у тој индустрији долази из места ван Северне Америке и Европе:



Huawei је и даље најзаступљенији добављач 5G инфраструктуре у свету, посебно у деловима света у којима живи највише људи. То су места која најбрже расту и где ће ова технологија направити највећу разлику.



Све наранџасте земље на тој мапи користе Huawei. И размислите о проблему на овај начин: коришћење Huaweiја значи да ове земље могу да се развијају брже и по нижој цени. Локалне 5G мреже могу се градити помоћу кинеске опреме и могу да опслужују области до којих национални оператери још нису стигли. Постоје стотине хиљада складишта, рудника и индустријских паркова широм света, и они могу да добију 5G сада, без чекања да се Ericsson или Nokia једног дана појаве и конкуришу за посао.

Доминација кинеских телекомуникационих компанија долази из мајсторског владања ланцем снабдевања, као и из истраживања и развоја. 5G мреже се ослањају на галијум да би функционисале. Галијум-нитрид омогућава бржи пренос података. Он омогућава хардверским компанијама да граде лакше и мање системе који су енергетски ефикаснији. Користи се у појачивачима и напајањима.

То су предности коришћења галијума, а Кина има сав галијум. Прошле године Кина је произвела 95% укупне светске понуде галијума, а Huawei има више од 2.000 патената повезаних са галијум-нитридом. Nokia и Ericsson су такође пријавили много патената за галијум, али Nokia и Ericsson немају галијум. Ericssonов сајт то и признаје, немају га.

Галијум је нуспроизвод рударења алуминијума. Кина је повећала своју производњу алуминијума десет пута за 20 година и данас снабдева више од половине укупног алуминијума у свету. Ево кинеске производње алуминијума у поређењу са свима осталима. И галијума, у поређењу са свима осталима:





И тај кинески монопол на галијум значи да кинеске компаније могу да граде боље комуникационе системе, а нико други то не може.

Извори:
EU cyber plan barring Chinese suppliers will cost US$430 billion: report
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Wall Street Journal, China Leads the Way With Private 5G Networks at Industrial Facilities
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ericsson.com, Critical minerals supply chain
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ericsson and Nokia see their sales in China fall off a cliff
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ericsson and Nokia can't gain in Europe what they lose in China
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sweden bans Chinese firms Huawei and ZTE from 5G networks
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

EU’s plans to reduce dependency on high-risk vendors
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Brussels plans to force governments to block Huawei from 5G
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Reuters, EU plan to phase out Chinese tech could cost bloc over $400 billion, Chinese study says
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Bloomberg, Pentagon Has a Huawei Dilemma Congress Doesn’t Want to Solve
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

The US is moving very, very slowly away from Huawei
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

FCC Designates Huawei and ZTE as National Security Threats
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Huawei has one 5G power that is hard for the US to hurt
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Gallium: China is increasing its influence on the miracle metal as Huawei is working on promising applications beyond 5G
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Fortune, Even the Pentagon can’t completely freeze Huawei out of its operations
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pentagon says it's impossible to ditch Huawei telecom gear — officials beg Congress for waiver from Chinese sanctions
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Gallium Nitride Semiconductors in 5G Networks
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China’s gallium monopoly a red flag for US & its allies. 5 steps to de-risk supply chains
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Brussels reissues its Huawei warning, six years on, and prepares to make it stick
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

EU recommends member states to not use Huwaei, ZTE in connectivity infrastructure
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

EU legal opinion opens door to Huawei ban in telecoms networks
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U.S. bans new Huawei, ZTE equipment sales, citing national security risk
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Backfire: Export Controls Helped Huawei and Hurt U.S. Firms
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U.S. Restrictions on Huawei Technologies: National Security, Foreign Policy, and Economic Interests
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:China produced 960.8 million tonnes of steel.

That's more than the next 12 countries combined.
Global steel production in 2025: 1,849.4 Mt
China's share: 960.8 Mt, 52% of the entire planet's output.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Китайская компания LimX Dynamics официально представила нового гуманоидного робота Luna — полноразмерную антропоморфную платформу, ориентированную не на промышленность, а на публичное взаимодействие, сервисную среду и демонстрацию технологий embodied AI.

Luna стала развитием платформы LimX Oli, однако получила принципиально иной концепт: вместо утилитарного индустриального дизайна инженеры сделали ставку на «социальную» эстетику, плавность движений и визуально гуманизированный облик. Робот выполнен в женском антропоморфном стиле и впервые был публично показан на Taobao Influencer Festival в Шанхае в марте 2026 года.

Высота Luna составляет около 160–165 см, масса — порядка 55 кг. Робот оснащён 33 степенями свободы, что превышает показатели базовой модели Oli с её 31 DoF. По заявлению разработчиков, новая кинематическая архитектура обеспечивает более естественную походку, высокую плавность координации движений и выполнение сложных балансировочных элементов, включая гимнастический illusion turn, который Luna продемонстрировала на сцене во время дебюта.

Система восприятия включает две камеры глубины Intel RealSense D435i, RGB-камеры, собственный 6-осевой IMU-модуль, а также навигационный комплекс на основе Visual SLAM и LiDAR fusion. Максимальная скорость передвижения достигает 5 км/ч. Программная архитектура построена на Linux, ROS 2 и Python.

Ключевым элементом платформы стал агентный ИИ-комплекс LimX COSA — собственная операционная система компании для гуманоидных роботов. В LimX утверждают, что COSA объединяет высокоуровневое когнитивное планирование, языковое взаимодействие, управление движением всего тела и библиотеку поведенческих сценариев в единую систему embodied intelligence.

Аппаратная база Luna унаследована от платформы Oli. В вычислительном контуре используются модули NVIDIA AGX Orin и Orin NX производительностью до 157 TOPS. Конструкция поддерживает модульную замену исполнительных механизмов, сенсоров и манипуляторов.

По сути, Luna отражает новый вектор китайской робототехники: переход от исключительно индустриальных гуманоидов к социальным платформам, рассчитанным на сферу услуг, медиа, образование, развлечения и человеко-машинное взаимодействие. На фоне стремительного роста рынка гуманоидов LimX Dynamics уже привлекла $200 млн инвестиций в рамках раунда Series B для масштабирования производства и развития систем физического ИИ.

На данный момент Luna остаётся скорее демонстратором технологических возможностей и дизайнерской философии нового поколения гуманоидов, однако сам факт появления подобных платформ показывает, насколько быстро Китай сокращает дистанцию с Tesla, Figure AI и другими ведущими игроками мирового рынка humanoid robotics.

«Пристанище» в MAX | TG | ВК
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: virked
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ово је извештај од пре скоро тачно две године. Долази од Information Technology and Innovation Foundation и представља дубинску анализу кинеске хемијске индустрије. Тада су закључили да је Кина већ водила у производњи хемикалија и да брзо сустиже индустријске лидере из других земаља када је реч о сложенијим хемикалијама.







До 2022. године, Кина је већ чинила 44% глобалне производње хемикалија и 46% новог капиталног улагања и потрошње на истраживање и развој. Ево неких њихових предвиђања из 2024. године: кинески политички врх је одлучан да хемијска индустрија постане самодовољна, и „вероватно је да ће земља“ у погледу иновација бити упоредива са страним хемијским компанијама за само неколико година. Кина је већ имала снажне трошковне предности, што је значило да ће глобални производни удео западних компанија вероватно значајно пасти.

Ово је индустрија вредна 5 билиона долара и обухвата четири велика сектора: основне хемикалије, пољопривреду и потрошачке сегменте. Кинеске компаније улажу много више у истраживање и развој у поређењу са сличним земљама и компанијама ван Кине, док истовремено уживају снажну подршку државе.

Уобичајено мишљење у области хемије било је исто као и у свему другом: аутомобилима, авионима, полупроводницима, да је Кина у најбољем случају „брзи пратилац“, док су Северна Америка и Западна Европа иноватори.

Сједињене Државе верују да могу да привуку најбоље таленте из целог света, и да се нешто магично дешава када они дођу, па могу да стварају и иновирају брже него да су остали код куће. Са том идејом постоји много проблема, као што видимо у скоро свакој индустрији која постоји. Трошкови у Кини су нижи, па компаније у Кини могу себи да приуште експериментисање са новим технологијама.

А ионако је увек била слаба теза да кинески истраживачи седе и чекају да амерички, немачки или јапански научници ураде посао, па онда крену да праве копије.



Ови подаци су већ стари шест година, из 2020: Кина је већ била највећи појединачни извор додате вредности у хемијској индустрији. То, дакле, није само масовна производња основних хемикалија, ово је створена вишак вредност, која је до 2020. била више од 50% већа него у хемијској индустрији Сједињених Држава.

Постоји само једно тржиште где овај показатељ временом нагло расте. Кинеска додата вредност 1995. године била је мања од половине у поређењу са Саудијском Арабијом. Индија је 2005. године генерисала више него двоструко већу вишак вредност од Кине. До 2010. Кина је престигла Индију. До 2023. године, удео Кине у глобалној продаји на тржишту био је преко 40%, а Кина је имала највећи интензитет капиталних инвестиција, 2,8 пута већи од Сједињених Држава.

[url=https://substackcdn.com/image/fetch/$s_!lZpH!,f_png,q_auto:good,fl_progressive:steep/https%3A%2F%2Fsubstack-post-media.s3.amazonaws.com%2Fpublic%2Fimages%2F181c1d8e-e72c-4aec-abf0-4f7d0aa12996_1080x1080.webp[/url]

Главни покретач свега тога је то што је управо тамо тражња за свим врстама хемикалија. И то је још један показатељ који је отишао вертикално, како је кинеска производња процветала, била им је потребна хемијска индустрија која ће хранити њихове фабричке секторе, а та потреба наставља да расте.

До 2024. године, кинеске хемијске компаније су већ отимале тржишни удео од конкурената. Ово је индустрија спорог раста и ниских маржи. Сваке године развије се релативно мали број комерцијално одрживих производа. То је зрела индустрија, инвеститори морају да буду стрпљиви, и то је велики део проблема. Кинеске компаније имају нижи трошак капитала, ниже трошкове задуживања и ниже оперативне трошкове. Западне фирме које послују у Северној Америци и Европи немају ниједну од тих предности, а уз то одговарају инвеститорима са Волстрита који желе краткорочне профите уз високе стопе поврата.

Све ово значи да кинеске компаније могу данас себи да приуште ширење у очекивању будуће тражње, док западне компаније то не могу да раде на својим домаћим тржиштима. Кина је место где је тржиште, а стране компаније немају избора осим да овде снажно инвестирају, само да би остале конкурентне на кинеском тржишту, продајући хемијске производе кинеским индустријским корисницима.

До 2022. године, 34% истраживања и развоја у хемијској индустрији улагало се овде, у Кини. И узгред, долари за истраживање и развој у Кини вреде много више него у Сједињеним Државама или Немачкој. Тај бум у истраживању и развоју претворио се у нове патенте кинеских фирми и истраживачких института.





Сада је 2026. година, само две године након тог ITIF извештаја. Кина је сада неспорно водећа земља у истраживању хемије. У последњих 10 година, Кина је повећала своја истраживања четири и по пута. Сада је кинески удео у врхунским истраживањима већи од удела следећих 50 земаља заједно. University of Science and Technology је други најбоље рангирани кинески универзитет за хемију, а та једна институција има већи удео него Шпанија и Канада, целе државе.

Тај фокус на хемију значи да Кина, и Азија уопште, сада одлучују које ће се хемикалије производити, како ће се користити и, очигледно, где ће се користити. Овде мислимо на то да Кина може да користи своје нове монополе у хемијској производњи и да их ускрати, на пример, произвођачима оружја, баш као што је већ урадила са ретким земним металима, магнетима и индустријским дијамантима.



Ево глобалног рангирања универзитета у области хемије. USTC је на другом месту. Tsinghua у Пекингу је први у свету. Универзитети у Сингапуру су на трећем и четвртом месту; Stanford је рангиран као пети. После тога, у топ 30 има много кинеских застава.

Шта то значи за студенте, за младе људе широм света, који желе да студирају хемију, а затим заиста добију посао? Где ће ти послови у хемији бити?



Ми већ знамо одговор на то, као и највеће хемијске компаније широм света. То је CEO компаније Clariant, великог швајцарског хемијског гиганта. Кинеско тржиште је веће од Сједињених Држава и Европе заједно, па је Clariant већ почео да премешта свој новац. Године 2020, 10% Clariantове продаје долазило је из Кине, 402 милиона швајцарских франака. Зато је Clariant отворио R&D центар вредан 45 милиона швајцарских франака у Zhejiangу. Године 2023, Clariant је затворио погоне и укинуо радна места у Европи, компанија је затворила фабрику у Румунији и смањила операције у Немачкој. Инвестирали су у постројење капацитета 50.000 тона годишње, али никада нису производили толико. Њихов погон у Podariју изгубио је 77 милиона швајцарских франака.



Clariant се окренуо и инвестирао тај исти износ, 80 милиона CHF, у нови погон у Кини, у Daya Bayу, који је, узгред, дом неких од највећих нуклеарних реактора у Кини. Зато треба претпоставити да, постављањем нове фабрике одмах поред, Clariant више не мора да брине о приступачној струји. Трошкови енергије у ЕУ експлодирали су заједно са Nord Streamом и тиме што Русија сада шаље своју нафту и природни гас у Кину уместо у Западну Европу, што је европску производњу учинило немогуће неконкурентном и прескупом.

BASF је највећа хемијска компанија на свету и ради исто, затвара производњу у Европи како би отварала нове капацитете овде у Кини. Седиште BASF-а је у Немачкој, где компанија отпушта хиљаде људи како би инвестирала овде, заједно са водећим произвођачима аутомобила и опреме. „Нагли раст трошкова енергије“, то је често први разлог који наводе пословни руководиоци када се спремају да преместе производњу. То је тачно, али је и разумљиво људима који ће изгубити посао. Европљани то углавном виде на сопственим рачунима за комуналије. Свесни су да данас кошта много више држати светла упаљена код куће него пре само неколико година, док вероватно нису свесни да се на листи најбољих универзитета за студије хемије европски универзитети не појављују све до ETH Zurichа, на 25. месту, а Немачке уопште нема. Трошкови су сада превисоки да би Европа била конкурентна Азији, а и будући токови талената већ су се преселили на другу страну.

Европа је генерално доживела ерозију производне индустрије, заједно са падом пословног поверења и инвестиција, што је циклус који храни сам себе. Кина, у међувремену, иде у супротном смеру. BASF затвара постројења у Немачкој, отпушта хиљаде људи тамо, и инвестира у најсавременије фабрике у Кини, запошљавајући хиљаде људи овде.

Ми ценимо овакве анализе и питамо се зашто их не можемо наћи више. Није нарочито тешко видети овакве графиконе, потврдити да су подаци тачни, а затим питати: шта значи ако се ови трендови наставе још само мало?

А онда питати: шта би могло да их убрза, и погорша, на пример, шок у енергетском ланцу снабдевања, као Русија-Украјина 2022. године, или још један рат на Блиском истоку, али овог пута против некога ко може да затвори Hormuz?

Трендови су се наставили у Кини и погоршали у Европи, а данас су највеће хемијске компаније на свету одлучиле да је хемијска индустрија у Европи готова. Она нема будућност, јер производна индустрија у Европи нема будућност. Зато се те компаније селе.

И то је добро да млади људи знају. Ако желите да студирате хемију или радите у хемији, не можете остати ни у Европи.


Извори:

Charted: China’s Rise to Manufacturing Dominance Over 30 Years
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Best Global Universities for Chemistry
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

What China’s rise in chemistry means for the rest of the world
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

BASF launches biggest overseas project in China with green-powered mega-site
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Clariant CEO: China chemicals market bigger than U.S. and Europe combined
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Chemical market overcapacity and weakening demand: a perfect storm
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

How Innovative Is China in the Chemicals Industry?
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

BASF Agricultural Solutions plans to change production network of glufosinate-ammonium
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

German 'chemical town' fears impact of industrial decline
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

BASF drives forward structural adjustments at the Ludwigshafen site and closes production plants for adipic acid, CDon and CPon
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

BASF quietly closed 11 factories in Germany and transferred to China for plant investment
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

BASF: 2024 at a Glance
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Clariant to cut 170 jobs after closing Romania plant, downsize German operations
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]