Kina - zmaj na Olimpu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Liu Guozhi, former top PLA scientist and nuclear test commander, delisted from CAS website


Чистка се наставља. Многи официри су обрисани такође, али и људи сличних функција као горе поменути.

Постоје две теорије. Сукоб Сија и генерала које је склонио, па се сад чисте људи наклоњени генералу а постављају они ближи Сију.

Друга опција је корупција јер ту дефинитивно цвета.

Истина је вероватно негде између, стим што верујем да су овакве промене добре за њихову војску.

• 2Ovo se svidja korisnicima: arsa, gajasvi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa sad… ako menja sposobne za podobne ne vidim to kao boiljitak za oruzane snage

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Кинески креатори политике објавили су свој циљ раста БДП-а за ову годину, у распону од 4,5 до 5%, „и тежиће ка бољем”. Реакције у западним медијима биле су предвидиве и погрешне. Ови наслови овде су типични: Кина смањује своје циљеве економског раста у односу на претходне године. „Најнижи раст” у једној генерацији, наводи Економист.



Али ево шта је запад заборавио да каже. Ово су предвиђања економског раста ММФ-а за 2026. годину, према којима је Кина на 4,2%. Међу земљама Г20, предвиђа се да ће само Индија и Индонезија расти брже. Кинеска економија ће расти барем двоструко брже од Сједињених Држава и три пута брже од Европске уније.

Затим, када меримо према паритету куповне моћи, који узима у обзир економски учинак на основу локалних валута, кинеска економија је убедљиво највећа на свету, тако да било да Кина бележи раст од 4,2%, 4,5% или 5%, они само одмичу даље и брже. Увећавајући своју предност:



Међутим, постоје и други проблеми са овим површним, поједностављеним реакцијама у медијима. Један од њих је тај да Кина остварује своје циљеве економског раста, шта год да јој се нађе на путу. То је оно што сазнајемо када прочитамо даље од наслова на CNN-у. Циљеви за претходне три године били су „око 5%”, упркос ковиду и упркос најновијим трговинским ратовима Бајденове и друге Трампове администрације.

Иако је на Блиском истоку у току отворени рат, који је почео чак и пре великог састанка у Пекингу, Кинези су све самоуверенији, с обзиром на то да бележе рекордне трговинске суфиците, упркос високим царинама које су управо оборене.



А још један разлог зашто је Кина сигурна да ови циљеви раста могу бити достигнути јесте тај што вероватно већ јесу. Њихови годишњи циљеви раста БДП-а нису превише амбициозни. Изнад је пример онога на шта мислимо, овај циљ производње житарица од „око 700 милиона тона”. У 2024. години, Кина је произвела 706 милиона тона житарица. А за следећу годину, прогноза кинеске производње житарица је 715 милиона тона. Та процена долази од Министарства пољопривреде САД.

Наша поента овде је да ове прогнозе БДП-а, које се објављују сваке године, представљају оно за шта је кинеско руководство готово сигурно да ће се догодити, уз политике и трендове који су већ на снази како би се то осигурало. Много је корисније погледати њихове дугорочне планове, петогодишње и десетогодишње планове. Они су амбициозни. То су „високо постављени циљеви” (stretch goals). Индустријски план „Произведено у Кини 2025” (Made in China 2025) је пример за то.



Унутрашњи круг представља Кину из 2015. године, када је план „Произведено у Кини 2025” први пут најављен. Средњи круг је постигнути напредак, од индустрије до индустрије, до 2024. године. Кина је „конкурентна” или „глобални лидер” у свим, осим у једној од ових најважнијих стратешких индустрија.

Циљ ове политике био је да Кина постане глобални лидер у напредној производњи, истовремено смањујући ослањање земље на стране технологије. Кина је у томе углавном била успешна.

Ово је графикон кинеске увозне зависности. У биотехнологији је у благом паду. У апсолутно свакој другој индустрији, Кина је далеко мање зависна од страних компанија, и то за велике двоцифрене проценте:



Штавише, Кина је створила обрнуте зависности: сада се глобалне компаније ослањају на кинеске компаније и производњу, а те зависности расту.
А темељ свега тога су кинески монополи над глобалним ланцима снабдевања, што значи да се индустрије које ће покретати будућност ослањају на кинеске ланце снабдевања и фабричке секторе.

Пословни руководиоци би требало да игноришу наслове о кинеским циљевима раста БДП-а. Они су већ остварени, баш као код компаније која познаје сопствену књигу наруџбина и може прецизно да прогнозира колики ће јој бити приходи за наредни квартал. Оно што је далеко важније јесте то што је Кина прогласила да ће бити конкурентна у свих тих 13 стратешких сектора до 2025. године, и да ће бити светски лидер до 2030. године, а на добром су путу да остваре и те циљеве.

Извори:
The Entire Global Economy in 2026 in One Chart (GDP, PPP)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Charted: The 2026 Growth Outlook for G20 Nations

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Was Made in China 2025 Successful?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China’s 2024 grain output tops 700 mln tonnes, a record high

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Record grain harvest forecast for China

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China sets 2026 economic growth target at 4.5-5 pct

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Reuters, China sets 2026 growth target at 4.5%–5%, below last year’s pace

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China dials down growth ambitions with decades-low target. Here’s why

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Economist, China sets its lowest growth target for a generation

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bahuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Енергетска тржишта широм света се замрзавају због рата на Блиском истоку. Само малом броју бродова је дозвољен пролаз кроз Ормуски мореуз, и то власницима бродова који плаћају у кинеским ренминбијима, а посебно онима који превозе терет за Кину. То доводи остале земље у Азији у незавидан положај.

Од свих великих економија, Кинези су у бољој позицији од било кога другог у Азији(са очигледим изузетком Русије) да преброде ове огромне поремећаје у снабдевању нафтом. Пре више деценија, Кина је увела политике како би смањила своју зависност од страних добављача, и данас има две огромне предности у односу на друге земље у свету.

Прво, више од половине возила која се данас продају у Кини су електрична возила, а та електрична енергија се производи из домаћих извора енергије.




Даље, кинеска електроенергетска мрежа се напаја знатно већим уделом обновљиве енергије него било која друга на свету. Кина инсталира више нових соларних капацитета него остатак света заједно, и тиме само додатно увећава своје вођство у производњи соларне енергије. Они такође доминирају и у ветроенергији. Сједињене Америчке Државе тренутно предњаче по броју активних нуклеарних електрана, али Кина има више нуклеарних електрана у изградњи него остатак света заједно:



Дакле, како је Кина електрификовала своје транспортне мреже, тако је изградила и електроенергетску мрежу која се напаја из обновљивих и домаћих извора снабдевања. Кина и даље увози три четвртине своје сирове нафте. Али у последњих неколико година Кина је прекомерно куповала и складиштила вишкове сирове нафте у резервоаре.

Они не објављују јавно податке о својим залихама сирове нафте, наши аналитичари нагађају бројке о увозу јер нису потпуно сигурни шта стиже из Русије, нити шта се налази на танкерима који су под санкцијама. Зато и они само нагађају колико тога одлази у залихе, али добро упућени извори из индустрије процењују ту бројку на око 1,3 милијарде барела. Такође, имајте на уму да нафта и даље тече од Ирана до Кине, упркос рату. Због тога је, у поређењу са другим земљама у Азији, Кина најмање погођена ратом на Блиском истоку.

Јужна Кореја ограничава цене, што неће ништа променити. Пакистан повећава цене горива за 20% за возаче аутомобила како би ослободио залихе за камионе и аутобусе, иако су велепродајне цене горива порасле знатно више од 20%. У Вијетнаму бензинске пумпе већ остају без залиха, а тамошња влада тврди да нафте имају за још отприлике месец дана и апелује на становништво да не прави залихе горива.

Филипини набављају 90% своје нафте са Блиског истока, а државни службеници тамо раде 4 дана у недељи. Бангладеш затвара универзитете како би уштедео електричну енергију. У Индији, крематоријуми не могу да набаве довољно ТНГ-а (течног нафтног гаса) за спаљивање тела, па су морали да се затворе.

Ово су земље које су се представљале као одрживи производни центри глобалним компанијама које су тражиле начин да смање ризике у вези са Кином. Хиљаде компанија су покушале са стратегијом 'Кина плус један' (China+1) и преселиле део производње из Кине у ове суседне земље како би смањиле геополитички ризик, али су само замениле један проблем гомилом нових.

Идеја је била да диверзификација производње ван Кине значи смањење ризика и, на неки начин, снажнији ланац снабдевања. Али то је била илузија. Ове земље су зависне од несметаног протока фосилних горива са Блиског истока, по ниским ценама, како би њихове електране и транспортни системи функционисали.

Тога више нема, и данас те фабрике плаћају много више само да би имале струју и како би своје раднике превезле од куће до посла и назад.

Извори:

China Is Filling Up Its Oil Reserves Fast
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

West Asia crisis: Pune gas crematoriums shut temporarily amid LPG restrictions
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Price Caps, Rationing and Stockpiling: Alarm Swells Over Oil Disruptions
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

New York Times, China’s Edge in an Oil Shock: Electric Cars and Renewables
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Hundreds of petrol stations across Australia run out of fuel as Labor inks supply deal with Singapore
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Top 5 Countries Leading in Solar Power Adoption
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

The China+1 manufacturing diversification strategy
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Chinese boxship pays Iran for Hormuz passage as corridor traffic grows
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Iran still exporting millions of barrels of oil through Strait of Hormuz even as other traffic paralyzed
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ово је графикон изградње нових нуклеарних реактора, по годинама, од самог почетка. Златне траке представљају Кину, а зелене све остале. Од 2010. године, Кина започиње изградњу више нуклеарних реактора него сви остали.

Кинеска влада жели још више завршених постројења која су пуштена у рад до 2030. године. Они захтевају повећање производње нуклеарне енергије од 76% у наредних пет година. Циљеви постављени у претходним петогодишњим плановима нису остварени:


Блумберг закључује да би циљ за 2030. годину могао бити испуњен уколико се урачуна производња из електрана које су тренутно у изградњи.
Циљ је 110 гигавата капацитета нуклеарне енергије. Један гигават је енергија потребна за амерички град са око 2 милиона становника. То је довољно за напајање 750.000 америчких домова, тако да је 110 гигавата еквивалентно преко 80 милиона домаћинстава, или око 200 милиона људи.

Циљ је поуздана енергија, 24/7. А у Кини је на делу још једна динамика која не важи за друге земље које граде нова нуклеарна енергетска постројења. Кина је у стању да током времена изгради више нуклеарних електрана, без одговарајућег повећања трошкова. Изградња и пуштање у рад кинеских нуклеарних електрана једноставно кошта мање него готово било где другде.

Ово је студија историјских трошкова изградње, од електране до електране, у Сједињеним Америчким Државама, Француској и Кини. Црвене тачке и крива трошкова представљају Сједињене Државе. Последње две електране пуштене у рад у САД биле су у Џорџији, Вогл 3 и 4 (Vogtle 3 and 4), и коштале су 15 долара по вату. Француска је приказана плавом бојом, а њихова најновија електрана пуштена је у рад по цени од 10 долара по вату.

Те узлазне линије су оно што индустрија нуклеарне енергије назива проблемом „проклетства трошкова”. Нуклеарне електране током времена једноставно постају све скупље за изградњу. Али узмите у обзир да су кинески трошкови изградње приказани зеленом бојом и да се групишу око 2 долара по вату за изградњу и пуштање у рад, што је отприлике исто — па чак и благо ниже — у односу на њихове трошкове од пре 20 година.



Ти виши трошкови и дужи рокови изградње су разлог зашто се зауставља изградња нових нуклеарних електрана у Северној Америци и Европи. У Великој Британији то заиста кошта мање него у Сједињеним Државама, али је и даље скоро 4 пута скупље него у Кини. А постоје и нове кинеске електране које почињу са радом по цени мањој од 2 долара по вату.



Кина има приступ „све од наведеног” када је у питању енергија, и гради нове изворе енергије унапред, у очекивању будуће потражње, уместо да само реагује на тренутну потражњу. Тако да, да, Кина сагорева много угља, гради много ветропаркова и соларних фарми, и поново гради највећу брану на свету. А такође гради и нове флоте нуклеарних електрана.

• 1Ovo se svidja korisniku: sasa76
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Док се кинески цивилни производни сектор трансформисао из јефтине масовне производње у висококвалитетну масовну производњу, иста динамика била је на делу у њиховом војно-индустријском комплексу.

Пре деценију, кинеске оружане снаге биле су регионалне и изграђене око принципа „квантитет испред квалитета”. Квантитет има свој сопствени квалитет, како се каже, и то је тада била основа кинеске стратегије. Народноослободилачка армија (ПЛА) увек је заостајала двадесет година.

У то више нико не верује. Народноослободилачка армија се модернизовала најбржом стопом у модерној историји. И то важи за све родове војске, све платформе оружја и системе.

Та промена, за само 10 година, без преседана је у мирнодопско време. А почећемо са овим изненађујућим графиконом:



Ваздухопловство, морнарица и ракетне команде су за то време задржали бројно стање људства. Копнене снаге опадају у броју, мање су за 40% у десет година, док су „Остали” нарасли са нуле на око 400.000. Чиме се све те „остале” трупе баве, препустили су нашој машти. Међутим, њихов укупан број људства је благо опао, док су војни трошкови порасли.



Војна потрошња Пентагона и даље баца у сенку све остале, али морамо се запитати да ли Кина добија много више за свој новац: Ови подаци представљају „кључне индикаторе способности ПЛА” данас, у поређењу са периодом од пре 10 година. Већ смо раније извештавали да је кинеска производња бродова већа од остатка света заједно, а кинеска морнарица је данас највећа на свету.



Али ове друге платформе бележе раст у високим двоцифреним, или чак троцифреним процентима. Број нуклеарних бојевих глава се више него удвостручио, док је број лансера повећан преко пет пута. Борбени авиони пете генерације скочили су са нуле на преко 200, и то док су војни трошкови Кине порасли за 62%. Наша поента овде је да се Кина модернизовала најбржом стопом у светској историји, барем у мирнодопским условима, уз годишња повећања буџета за одбрану од само око 5%.

Кинеску морнарицу су раније чиниле старије фрегате и мали патролни чамци, док су данас то напредни разарачи упоредиви са било чим што плови у западним морнарицама. Почели су да граде много боље бродове, и то у знатно већем броју. За кинеске напоре у бродоградњи, поново, не постоји модерна паралела:



У одбрамбеној ваздухопловној индустрији, Кина је раније била зависна од руских мотора, а њена домаћа индустрија била је неконкурентна. То више није случај: J-20 је ловац пете генерације, и има их најмање 200. Опремљени су кинеским моторима, уместо руским, и ови авиони су дизајнирани са азијско-пацифичким регионом на уму. Дакле, поред онога што се дешава у морнарици, где су кинеске флоте највеће на свету и још увек брзо расту, кинеско ваздухопловство се такође модернизује и брзо расте. Преко 2.000 летелица, од којих више од половине премашује способности четврте генерације:



Ове летелице су у масовној производњи. Пет производних линија за J-20, при чему нови модел силази са траке сваких осам дана. Насупрот томе, Сједињене Америчке Државе уопште не производе F-22, а F-35 имају стопу спремности од само 60% на 400 летелица. Не знамо колико J-35 авиона Кина има у активној служби, али њихова производња се убрзава, и они такође силазе са производних линија брзином од једног сваких осам дана.

Могло би се чинити да Пентагон и даље ужива предност у квалитету, као и у апсолутним бројевима. Али Кина већ прави авионе 6. генерације и упарује напредне технологије дронова са својим авионима пете генерације, што превазилази могућности Пентагонових извођача.

Када се све сабере, кинеска стопа производње значи да ће Кина за само неколико година имати највеће флоте напредних борбених авиона, са стотинама летелица читаву генерацију испред врхунских авиона у западним војскама.

—

Затим имамо проблем концентрације. Обавезе Пентагона су глобалне, а авиони су расути широм Азије, Европе, Блиског истока, Африке и очигледно Северне Америке. Кина нема разгранату мрежу прекоморских база, и сви њени авиони могу бити позвани близу куће.

Штавише, Кина је сада водећи извозник борбених авиона. Ово је још један монументалан помак — прелазак од огромног увозника и купца војне опреме, до домаће производње већине исте, а затим и даље до статуса водећег извозника. Баш као и за све остало, храну, електронику, енергију, Кина је сада самодовољна у производњи напредног наоружања, повећава извоз и преузима тржишни удео широм света.

Извори:

China’s military in 10 charts
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China's Military Buildup by the Numbers: How the PLA Became a Superpower in a Decade
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

How China Built an Arms Industry to Rival the West
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Infographic: US military presence around the world
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

China Is Building Fifth-Generation Warplanes Far Faster than America
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Хуманоидни роботи ће бити огромно тржиште у наредне две деценије, и у току је трка да се осигурају ланци снабдевања и производни центри за њих. Морган Стенли предвиђа да би их могло бити милијарду до 2050. године, а овде постоји једна кључна ствар: готово сви ће бити за индустријске примене. Кинеске фирме су далеко испред и уживају подршку националних и локалних власти како би ту и остале.



Највеће тржиште за ове машине, и то убедљиво, биће у Кини, где ће потражња бити четири пута већа него у Сједињеним Државама. Поново, упућени не очекују да ће потражња домаћинстава бити ни близу оној коју захтевају фабрике и индустрија.

Сва ова питања представљају проблеме са којима се суочавају Теслини планови у Сједињеним Државама. Компанија жели да се преусмери са производње електричних возила у САД на производњу хуманоидних робота. Теслина фабрика у Фримонту се преуређује за производњу Оптимус робота, са плановима да се производи милион хуманоида годишње.

И с обзиром на оно што већ знамо, тешко је разумети шта је Теслина стратегија. Кина је место где ће бити тржиште за хуманоиде, јер у Кини су фабрике. Кина је место где производња робота тренутно добија подршку владе. Теслин план је да направи ове „паметне машине” које ће бити „радна снага у америчким фабрикама.

Проблем је у томе што сви ланци снабдевања за хуманоидне роботе иду преко Кине, а јасна намера Тесле је да гради роботе за америчке фабрике које ће бити у директној конкуренцији са фабрикама овде. Ово је Теслин пословни модел: купити делове и компоненте од стотина кинеских добављача, затим их послати у Фримонт на финално склапање и брендирање, а потом их пласирати америчким фабрикама које ће се такмичити са кинеским.

Теслин циљ је да за хуманоидне роботе уради оно што Apple ради у потрошачкој електроници: да блиско сарађује са кинеским научницима за истраживање и развој и хардверским инжењерима, те да развије „Оптимус ланац” који укључује добављаче за моторе, лежајеве, визуелне и сензорске системе, батерије, па чак и завртње који све то држе на окупу.

Чињеница је да Тесла не може ништа да направи без кинеских компоненти, барем не на начин који би био ценовно конкурентан. Кина чини око две трећине целокупног ланца снабдевања за хуманоиде. А ако Тесла крене сама, правећи ове машине самостално, то подиже трошкове производње са $46.000 на преко $130.000.



Ту је и други проблем. Уврежено мишљење у Сједињеним Државама претпоставља да ће најбољи хуманоиди имати „амерички мозак”, односно да ће вештачка интелигенција и софтвер долазити из Силицијумске долине, док ће Кинези производити оне „глупе” делове, односно тело. Кина је већ победила у том делу трке. Ланац снабдевања за тело је већ овде, а Unitree хуманоидни модели коштају $16.000 по комаду, што је данашња тржишна цена, а то је већ око једне четвртине онога што се предвиђа да ће бити Теслини трошкови.

Постоји велики проблем и на страни „америчког мозга”. Илон Маск проводи много времена у Кини и он зна да се Силицијумска долина заварава ако мисли да ће америчка вештачка интелигенција покретати ове машине. Кина је испред у примени вештачке интелигенције за индустријску и машинску употребу.

Кинески ланац снабдевања за хуманоиде је већ развијен. Вештачка интелигенција и софтвер који покрећу кинеске машине су такође развијени. Кинеско потрошачко и индустријско тржиште, односно страна купаца, развијају се брзо. Трошкови за кинеске машине су већ ниски и вероватно ће падати како конкуренти буду улазили на ово тржиште.

Тесла вероватно верује да ће амерички регулатори забранити хуманоиде произведене у Кини на тржишту САД, као што то чине са Хуавејем или кинеским брендовима аутомобила, и да ће имати читаво америчко тржиште за себе када заврше реновирање Фримонта. Али то подразмева да ће кинески регулатори уопште дозволити извоз тих компоненти како би се касније користиле у америчким фабрикама. И даље, то претпоставља да америчке фабрике које користе Теслине Оптимус хуманоиде могу бити конкурентне кинеским фабрикама које користе оне произведене у Кини.

Извори:

China supply chain dominance clouds Elon Musk’s bid to build Optimus humanoid robots
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tesla's Optimus Can't Be Made Without Chinese Components
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

‘Optimus chain’: Chinese suppliers form the backbone of Tesla’s humanoid robot initiative
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Morgan Stanley, Humanoids: A $5 Trillion Market
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Unitree showcases 49 humanoid robots performing synchronized martial arts demo at Temple of Heaven after Spring Festival Gala show
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Orders for robots surge after China’s Spring Festival Gala
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]