offline
- stegonosa
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Avg 2008
- Poruke: 8013
|
Citat:A što se tiče budućnosti Srbije, bez znacajne fiskalne i teritorijalne decentralizacije i promene poreskog sistema tako da favorizuje ulaganja u proizvodnju, a "kažnjava" ulaganje i posedovanje nepokretnosti teško će doći do nekog ozbiljnijeg rasta na duže staze.
Sadašnja rešenja donekle i kažnjavaju ulaganja u nekretnine ali i to je deo privrede te se ne može potpuno obeshrabriti, ne bi bilo stanogradnje. Ulaganja u nekretnine može da bude manje samo ako se pokažu bolje alternative za ulaganje novca, poput berze i sličnog. Većeg ulaganja u proizvodnju može biti samo sa promenom društvenog modela, koja je malo verovatna u Instagram i Tik tok eri, potrebno je da ljudi imaju afinitet ka tome. Poljaci i donekle Česi to imaju, mi ne. Oni pare koje uštekaju u Nemačkoj iskoriste da kupe proizvodnu liniju preko i prebace kući sa sve znanjem koje su stekli, pa konkurišu tim istim Nemcima nižom cenom. Kod nas je takvih primera vrlo malo. Jedino što može da se pomogne su veći razvojni fondovi za rizični kapital, za one koji hoće da se oprobaju u privatnom poslu.
Ne može da bude neke veće decentralizacije i svi koji su to obećavali odustali posle tri meseca. Fiskalne decentralizacije ni pod razno neće biti, upravo obrnuto, kontrolisaće se dugoročno svaki dinar preko digitalne infrastrukture.
Citat:Smanjenje drzavne birokratije se podrazumeva, ali je malo verovatno.
Kako gde, zavisi od uprave, opštine, grada, ali dešava se redovno, prirodnim odlivom, plate u javnoj upravi su generalno vrlo loše. Deo stvari rešava digitalizacija, šalteri su prazni, ali digitalizacija pravi i druge probleme dok se ne uhoda. Mada, sa približavanjem EU hoće da raste pritisak za nešto jačom a ne slabijom administracijom (opet, samo digitalizacija može da spreči da se desi neki rast zaposlenih u javnoj upravi).
Citat:Naše glavne prednosti u proteklom periodu su bile jeftina radna snaga, slaba zaštita radnika, relativno jeftina energija i manjak regulatornih prepreka ( u prevodu, inostrane kompanije mogu da rade skoro šta hoće).
Uglavnom tačno, ali nije ni slaba zaštita radnika niti postoji manjak regulatornih prepreka, više ignorisanja istih u pojedinim slučajevima, po potrebi. Radio sam u stranoj firmi kad mi dobar dan, dobar dan, ušlo 11 inspektora u prodajni objekat. Izvrnuli nas kao rukavicu. Ništa zlonamerno nije bilo, pride nam rukovodilac bio picajzla koji nas maltretirao do detalja ali sve bilo 1/1. Što će reći, kad hoće mogu da kontrolišu, samo ih ima malo.
Citat:U vezi IT sektora, najbolje što država može da uradi je da se drži podalje od istog jer se taj sektor organski razvio.
Uglavnom tačno, ali država može da pomogne aktivnim prilagođavanjem regulatornog okvira, do 2012. ili 2013. da bi izvezao digitalni proizvod u skladu sa zakonom morao si da narežeš program ili reklamu ili šta god na DVD i da ga cariniš na carini uz tonu papira, a tek naplata je bila noćna mora. Pričam iz iskustva i ličnog i bliskih ljudi. Neke stvari koje danas tretiramo kao dobar dan do juče su bile potpuno kočene od strane države. Tako da država mora da stalno prati šta je potrebno regulisati i na koji način.
Takođe, može pomoći ustupanjem određenih resursa jeftino ili besplatno (na primer, kad dodaju nove superkompjutere u KG, razmišljaju da deo ustupe privredi odnosno IT sektoru bez naknade, za pojedine sektore ovo je veliki plus, tako da ima gde može država da pomogne).
Citat:Jedna od mera koja bi odgovarala IT, ali uopste i proizvodnom sektoru je smanjenje opterećenja na plate zaposlenih kao i podizanje neoporezivog dela.
Ovo se, mislim, već i razmatra u nekim razgovorima, ali nikad nije prosta računica.
Citat:Trenutne jednokratne subvencije samo favorizuju grane koje proizvode nisku dodatnu vrednost i zahtevaju nizak nivo investicija (auto kablovi i slično).
Zapravo nije tačno. Problem koji je Srbija imala je obilje radne snage koja je morala odmah negde da se angažuje jer inače bi pocrkala od gladi, nema penzionog sistema nema ničeg. Čim prosek plata poraste ili kvalifikaciona struktura takve investicije zaobilaze te regione. Primer, od kako je Fijat kupio Zastavu, samo je jedna takva fabrika (turski tekstil, mislim da se zvala Berteks) imala neko vreme u Kragujevcu pogon koji je pre više godina zatvorila. Sad naći ljude u Kragujevcu koji će da napune radno intenzivnu fabriku za minimalac je praktično nemoguće.
Na žalost, imamo i dalje regione gde su takve fabrike više nego dobrodošle prosto jer tek treba da dobace do prihoda ostatka države, što će se jednom i desiti kad se uposli sva raspoloživa radna snaga u regionu pa će te fabrike otići a doći će druge. Kod rasprave o toj industriji zaboravljaju se dve stvari, potrebna je infrastruktura za bolje investitore i mora biti još puteva, struje i gasa ali i obrazovna struktura mora da se stalno poboljšava (slabo obrazovani i ljudi bez zanimanja i ne mogu da rade u visokotehnološkim firmama).
Citat:Na duži rok, nepovoljna kretanja, koja se ogledaju u demografskom padu i odlivu radno sposobnog stanovništva, nepovoljnom odnosu broja zaposlenih (posebno u privatnom sektoru) u odnosu na "izdržavani" deo populacije koji čine penzioneri + neproduktivni deo drzavnog aparata i loša situacija u energetskom sistemu ( sa naglaskom na elektroenergetski), će ostati.
Demografski tokovi su trenutno najveća pretnja. Nema dece ni po fakultetima, bez inženjera nema ni domaće proizvodne baze itd itd itd. Struje će faliti mnogo, posebno što su skoro svi termoelektro kapaciteti predviđeni za zatvaranje u skladu sa direktivama EU.
Odnos među zaposlenima i ostalih se dosta popravio i može se još popraviti, ali demografska granica tu pravi problem. Kad ponestane rezervoara radne snage, neće imati ko da izdržava nijedan drugi deo države (pri čemu je donekle zamka to kad se kaže neproduktivni deo državnog aparata, svi rade nešto, jer deo tog aparata su i bolnice, škole, fakulteti, vojska itd iako samostalno ne prave neku dodatnu vrednost).
|
