Potencijalna eksploatacija Uljanih Škriljaca (aktuelna tema energetske samostalnosti Srbije)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Молим да не говоримо о енергетској независности без јасног извора на нашој територији који нам може обезбедити 100TWh/god. (тренутна потрошња финалне енергије из угља, гаса и нафте) следећих 50 година по цени нижој од 100 ЕУР2025/MWh.

• 3Ovo se svidja korisnicima: dac, amstel, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako sam dobro razumeo Rusi su nam izvukli svu naftu.
Ajde mi da izvučemo i ove škriljce.
A šta će naši potomci da izvlače?
Mi smo Srbiju nasledili, nismo je stvorili i nemamo pravo da se ponašamo kao da posle nas nikog neće biti.

I ne može da se piše samo o tehnikalijama, jer se navodi na vodenicu kako je dobro, mora da se piše i istoriji, običajima, moralu, ekologiji... pa i dnevnoj politici. I onda da stavimo na kantar.

• 5Ovo se svidja korisnicima: bojank, proka89, Levi, rovac, gajasvi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Уљни шкриљци су увек били и остаће само "помоћно лековито средство". Потребна су велика улагања и две велике анализе: дугорочне исплативости и еколошке штете.

Што се тиче рафинерије, причало се са Кинезима да направе рафинерију на Дунаву, али свакако има још доста модела да се све ово разреши.

Што се тиче банака, све су то наше банке. Дина картицу не примају у иностранству, а ове у страном власништву, како односе паре, тако их и доносе. Ко се бавио фриленсингом у оно зло доба кад ниси ништа могао да наплатиш без великих петљанција и ненормалних провизија зна колико је битно и једно и друго. Имати и домаће али и стране банке и платне системе.

Ено, читава ЕУ се ломата око Рајфајзена јер му заробљено 2 милијарде у Русији па не могу да је баш скроз изолују.

• 2Ovo se svidja korisnicima: dushan, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stegonosa ::Што се тиче банака, све су то наше банке. Дина картицу не примају у иностранству, а ове у страном власништву, како односе паре, тако их и доносе. Ко се бавио фриленсингом у оно зло доба кад ниси ништа могао да наплатиш без великих петљанција и ненормалних провизија зна колико је битно и једно и друго. Имати и домаће али и стране банке и платне системе.

Vrednost kartičnih transakcija u Srbiji 2024 god iznosila je 13,7 milijardi USD . Naknada ka Visa i Mastercard (oba američka) iznosi od 1 -3 % po transakciji, a u zavisnosti od banke i trgovca. Izvoli izračunaj koliko smo para u domaćem prometu poklonili potpuno bespotrebno.

Šest najvećih banaka u Srbiji (Intesa, OTP, Unicredit, Raiffeisen, AIK (Eurobank), OTP) u 2024 godini ostvarilo je 1,1 milijardu evra neto profita.

Ukoliko bi zbirni profit kartičnih usluga i stranih banaka prebacili na domaće sisteme, svake godine bi u državi ostajalo znatno više od 1 milijarde evra neto profita.

Verujem da ima logike da se oko ovoga potrudi malo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rema000 ::
Tako isto i za uljane škriljce, velika količina zabluda kruži, u pitanju su podaci sa kojima barataju pojedinci koji u stvari ne odgovaraju istini a plod su propagande širenja zelene agende odnosno agende o globalnom zagrevanju, koja usput budi rečeno nema nikakve veze sa naukom.
Nauka jasno kaže da takva pojava ne postoji.

Zamolio bi sve koji učestvuju u konstruktivnoj raspravi da podatke i informacije koje iznose da prvo provere, i. da se uzdrže od propagande koju srećemo na svakom koraku

Možeš li da napišeš dokaze da globalno zagrevanje ne postoji, koji su mu uzroci i zašto nema nikakve veze sa naukom?

-------------------------------

• 7Ovo se svidja korisnicima: bojank, proka89, dac, Georgius, Levi, hatman, gajasvi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima logike da se poguraju domaća rešenja, da se bude agilniji u njihovoj promociji i koristima koje pružaju, ali postoje realna ograničenja gde je potpuno neracionalno (da ne kažem nešto grublje) da se sve to poisključuje.

Mi smo tranzitna zemlja, ogroman deo tog novca se plasira preko inostranih kartica na pumpama (pri čemu nije NIS jedini trgovac gorivom, ali prihoduje od skoro svih ostalih pumpi jer je skoro sve gorivo realno njegovo), trgovinama, platnim rampama. Samo prođeš pored pumpi, vidiš nalepnice na vratima i vidiš koliko kartičnih sistema prolazi. Mastercard, Visa itd su samo vrh ledenog brega. Kamiondžije npr. koriste neke svoje međunarodne platne sisteme uz pomoć kojih sipaju ogromne količine goriva. Ozbiljan novac je u pitanju.

Takođe, dok sam bio frilenser, pre mnogo godina, znao sam da novac povučem direktno na Visa karticu (iako kod nas to banke pričale da ne može) jer su bankarske provizije bile nenormalne (skinu Freelancer, Elance/Upwork, skine ovaj, skine onaj, za šta sam se mučio?), pre toga Payoneer imao svoje Mastercard kartice kao skoro jedino rešenje za nas obične ljude koji nemamo nikog da nam registruje Pay Pal u inostranstvu itd.

OK, ja sam malo mator pa se sećam da si pre 2012. za zvanični izvoz programa ili audio-video dela morao da ga narežeš na CD/DVD, odeš na carinu, prođeš kompletnu proceduru kao da izvoziš traktor, pa da onda naplatiš na račun uz silne zafrkancije. Pa onda kao krenula ideja internet prodaje, ali da bi se kvalifikovao kod Inteze za internet prodavnicu morao si da imaš u to vreme nenormalan promet novca na računu za početnika.

Zato ne gledam lagodno na ideje ograničenja platnih rešenja, onda domaći sistem postane izuzetno trom i privilegovan jer nema konkurencije i razvoja. Iako jesam za veću podršku domaćim rešenjima i da se ona bolje razvijaju, jer su realno povoljnija, ali polazim od toga da - zašto ja ne bih na netu uzimao novac recimo od stranaca koji imaju samo Vizu?

• 10Ovo se svidja korisnicima: Georgius, Levi, proka89, ILGromovnik, hatman, HrcAk47, darcaud, sremac983, zivojin32, DonRumataEstorski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rema000 ::...
Samo ću napomenuti jednu vrlo prostu stvar da jedini metal koji se drugačije eksploatiše od ostalih je olovo i ono je sa najproblematičnijom eksploatacijom. Litijum nije ništa problematičnoj od Bakra,Zlata,Srebra,Gvožđa...

Za litijum je problematicna izabrana metoda, koja ce dovesti do ogromne kolicine visoko opasne jalovine, koja ce morati da se skladisti savrseno (a nece, pogledati pod Majdanpek) inace cemo imati uzasan problem.
Da se radi drugom metodom, poput one koju Svabe planiraju za kod sebe bilo bi OK. Ali ta metoda kosta vise i dobit je manja...

Tako da nemoj da lazes narod po zadatku.

Citat:
Tako isto i za uljane škriljce, velika količina zabluda kruži, u pitanju su podaci sa kojima barataju pojedinci

Opet, zavisi od metode, ali zagadjenost podzemnih vodenih tokova je bukvalno zagarantovana, kojom god metodom da ih razbijas.

Citat:
Zamolio bi sve koji učestvuju u konstruktivnoj raspravi da podatke i informacije koje iznose da prvo provere, i. da se uzdrže od propagande koju srećemo na svakom koraku
Isto vazi i za tebe, a vec si u tome omanuo.

• 4Ovo se svidja korisnicima: bojank, ILGromovnik, gajasvi, Titan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj stav je NE.

Nisam generalno protiv rudarenja. Mislim da ako želiš da imaš bilo kakvu tešku industriju, ne možeš da izbegneš zagađenje (čak i ako je u unutar propisanih normi).

Mada mislim da je potrebno mnogo više suzdržanosti, odgovornosti i solidarnosti. Da se razmišlja kako to utiče na okolinu i smanji se uticaj na istu. Posebno na ljude. Ja to ne vidim danas. Da li je bilo ranije, nije bitno. Bitno je da sada kada se priča o nečemu novom(rudniku, fabrici,...) , da se nauči od ranije i ne ponove iste greške.

Postoje danas dosta skupa postrojenja koja se koriste za pročišćavanje raznih procesa. Ja sam video da se takve stvari rade, tek posle nekoliko godina i kritike, umesto da je to stvar broj jedan. Koliko miliona se izvlači iz tog silovanja zemlje, možemo da vratimo malo u unapređenje procesa. Ali tako se ne zarađuje odmah na brzinu, već ulaže u budućnost.

Ja ne vidim odgovornost. Mislim da će se i u ovom slučaju samo demolirati, skinuti nešto kajmaka a gro otići negde drugde, umesto da se mi bavimo tim (pored toga, mi više ne pravimo državne firme. Već sve državno se demolira pa proda jeftinije nekom privatno.)

Tako da neka ti škriljci mirno spavaju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Rema000, Titan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

acatomic ::Dosta ljudi u Srbiji je alergicno na kopanje. Sumnjam da bi jim ovo bilo Ok.

Prebaciš što više stvari na struju i miran si.

A struju dobijamo, kako?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Okt 2025 15:38

ikan ::Ako sam dobro razumeo Rusi su nam izvukli svu naftu.
Ajde mi da izvučemo i ove škriljce.
A šta će naši potomci da izvlače?
Mi smo Srbiju nasledili, nismo je stvorili i nemamo pravo da se ponašamo kao da posle nas nikog neće biti.

Rusi eksploatisu tu naftu kao sto je i eksploatisao drzavni NIS. Nafte u Srbiji nema u znacajnim kolicinama, proizvodnja je na 15-20% potrosnje vec decenijama. Jedino sto su Rusi probali je da su ulozili neki novac u istrazivacko busenje na lokacijama, gde se zna da nalazista postoje, da bi videli da li ista od toga moze da se eksploatise profitabilno. Rezultati su bili slabi i neka manja proizvodnja je pokrenuta samo u Vojvodini.
Jos treba reci da NIS i dalje placa izuzetno nisku rudnu rentu od 3%, nizu i od vec niske rudne rente koju drzava naplacuje ostalim kompanijama, kao rezutat "privatizacionog paketa" NIS-a, 2008. godine.
U njihovom je direktnom interesu da sto vise nafte, ako je moguce, eksploatisu u Srbiji zbog niskih opterecenja.

Dopuna: 10 Okt 2025 15:53

User1234 ::
Vrednost kartičnih transakcija u Srbiji 2024 god iznosila je 13,7 milijardi USD . Naknada ka Visa i Mastercard (oba američka) iznosi od 1 -3 % po transakciji, a u zavisnosti od banke i trgovca. Izvoli izračunaj koliko smo para u domaćem prometu poklonili potpuno bespotrebno.

Sta to znaci poklonili? Procesori naplacuju proviziju za koriscenje njihove infrastrukture, kao svuda u svetu. U teoriji, moguce je da domaci korisnici u 100% slucajeva koriste DINA kartice, ali sve transakcije nasih ljudi u inostranstvu i stranih turista ce biti van naseg platnog sistema. Ili bi ti da delis prepaid DINA kartice svima koji ulaze u zemlju?

User1234 ::
Šest najvećih banaka u Srbiji (Intesa, OTP, Unicredit, Raiffeisen, AIK (Eurobank), OTP) u 2024 godini ostvarilo je 1,1 milijardu evra neto profita.

Ukoliko bi zbirni profit kartičnih usluga i stranih banaka prebacili na domaće sisteme, svake godine bi u državi ostajalo znatno više od 1 milijarde evra neto profita.
Verujem da ima logike da se oko ovoga potrudi malo.

Najveci deo profita banaka je iz kreditiranja privrede i gradjana i slicnih finansijskih operacija. Ne verujem da provizija karticnih transakcija prelazi i 3% profita banaka.
Koji su to domaci sistemi koji bi to radili? Koliko mi je poznato, Postanska stedionica je jedina banka koja je i dalje u vecinskom drzavnom vlasnistvu.
Vracamo se na pocetak cele price. Da ova drzava ima institucije kojima moze da se veruje, sto nije slucaj trenutno, postoji veliki znak pitanja da li bi ovo uopste bilo moguce, zbog nedovoljno kapitala u zemlji i pravila EU o nelojalnoj konkurenciji.
Na primeru poslovanja Telekoma i EPS-a vidi se sta se desava sa kompanijama u vecinskom drzavnom vlasnistvu.