Senke nad Balkanom

• 10Ovo se svidja korisnicima: Mercury, A.R.Chafee.Jr., Profica, bojank, Bane san, sekretar, Aleksa-, Mlav, vlad the impaler, Srna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mlav ::Gama,
ponavljam, sve ok, ali ne mogu da prihvatim da je mit o Gavrilovicevom govoru nesto lose, jer kao sto i sam kazes:
…

Da je Gavrilovicu pripisano da je rekao nesto tipa: Junaci ... otpisali su nas ... nema svrhe ... ajde da bezimo ... spasavajte svoju glavu ... , odnosno nesto stvarno kontraproduktivno i suprotno formiranju pravicnog/pravednog sistema vrednosti, pa i da razumem tvoj stav, ali ovako... Sta ima lose u tome da ljudi veruju da je Gavrilovic izjavio: "Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!" Zar nije bolje da na necemu ovakvome zasnivamo sistem vrednosti i nacionalni identitet (najezih se dok sam kucao) nego na retorici/kuknjavi i dezerterstvu mesetara, zelenasa i tatinih sinova, kojih jeste bilo i bice uvek?

Stavise, kakve veze ima Gavrilovic sa "Zato se i pitamo što nam tako ide"??? Pa svaki narod na svetu ima mit o nekom vojskovodji koji je pred neku odsudnu bitku izjavio nesto slicno... Je l' i oni treba da se pitaju "zasto im tako ide"???

Treba razgraniciti pozitivne i negativne mitove (po nacionalno bice i identitet, i uopste sistem vrednosti). Naravno to nije uvek lako, ali treba barem pokusati... Sam narod (kafanska prica) je dobar filter za to, vrlo brzo ce zaboraviti negativne i prenaduvane...
Naravno, treba razgraniciti i istorijske/narodne mitove od dnevno-politickih izmisljotina i lazi, kojih je nazalost nasa istorija od 90-tih na ovamo puna, a to je mozda i najteze...


Protiv teksta navodnog Gavrilovićevog govora nemam ništa protiv ali hoću da kažem da je nepotrebno naglašavati nešto što je već dovoljno naglašeno. Izgubi se sjaj i veličina tog događaja. Ako ti tražiš, narodski rečeno: preko pite i pogaču, onda ok.

Tukidid, koga zapravo smatraju „ocem istorije“, je u delu „Peloponeski rat“ pripisivao fiktivne govore istorijskim ličnostima pri tome Tukidid jasno kaže da bi to, što on pripisuje njima, bilo najbolje da se kaže u tom trenutku. Znači, Tukidid izmišlja.

Izmišljeni govor majora Gavrilovića treba staviti u istorijski kontekst u kome je nastao (1931. godina, a delo se zove „Na Dunavskom keju septembra 1915. godine“, autor Đorđe Roš). U to doba jedina žrtva za Otadžbinu bila je zapravo žrtva za Kralja (da prevedemo na devedesete: za Slobu, da prevedemo danas: za znaš već koga – kult ličnosti) jer je Kralj=Otadžbina. Da stvar bude još gora, poslednji poklič je za kralja i za Beograd. Ne za Srbiju, čiji je pripadnik vojske bio. Ajd sad da ne cepidlačim.
Kada se obeležavalo 10 godina od završetka Velikog rata 1928. niko nije pomenuo niti herojski govor Gavrilovića niti je pomenuta herojska bitka u Beogradu. Kako je moglo da im se to omakne? To je veličanstveni trenutak? Jok. Toga nema. O Gavrilovićevom govoru ne postoje niti pisana svedočanstva, niti usmena svedočanstva.
Iako važi mišljenje u narodu da iz ovog juriša niko nije preživeo (pitaj prosečnog čoveka) i da su svi ušli u istoriju svojom smrću (opa, sličnost sa Kosovskom bitkom i obrascem da smrt obezbeđuje slavu i večnost) ovu bitku preživeli su brojni ratnici, pa i sam Gavrilović koji je preminuo 1945. godine (detalj da je Gavrilović nadživeo bitku na Dunavskom keju ljudi koje sam pitao, ne poznaju – kladim se da nema Vikipedije velika većina bi mislila da je Gavrilović našao slavu 1915. godine u svom poslednjem jurišu).
Popularizaciji govora najviše je dao Branislav Nušić koji ga je uvrstio u knjizi „Retorika: nauka o besedništvu“. Nušić je otišao još dalje pa je, u skladu sa tadašnjim stavom, napisao u istoj knjizi da je Gavrilović poginuo zajedno sa svim ratnicima. Gavrilović je u to doba bio živ i zdrav. E, onda kreće bum, govor je preuzet kao istorijska istina, apsolutno tačna, bez ikakve sumnje.
Poruka je jedinstvena: svakom kome je stalo do otadžbine, da bi iskazao svoju ljubav u teškim trenucima mora da pogine i to za Kralja, pa tek za Otadžbinu. (Kasnije je koncept zamenjen „pogibija za revoluciju“). Kasnije se poklič razvijao u „Služimo narodu“, „Služimo Otadžbini“, „Služimo Srbiji“.

O tome kako je čitanje Gavrilovićevog govora naišao kod učenika jedne škole u Nišu, da ne govorim. Usledila je opaska: “Uvek se sve okreće oko tog Beograda. Dokle više?” (učenik osmog razreda).

O tome da se brani čast grada-prestonice pa tek da ne govorim. Po čemu Beograd ima čast veću od jednog Vranja, Toplice, Užica, Kraljeva, Kruševca, Zaječara, Bora, Vršca?

Kardinalna je greška filtrirati šta je pozitivan, a šta negativan nacionalni mit. Zašto?

Mitovi su izmišljene priče i oni su na veoma klimavim istorijskim osnovama, veoma klimavim. Drugo je legenda. Logika priče u mitu je u žestokom raskoraku sa logikom u životu.

Mit ne može da bude niti pozitivan niti negativan po nacionalni identitet i sistem vrednosti jer je on deo nacionalnog identiteta (mit pripada kulturi, a kultura je deo nacije). Bilo da je pozitivan bilo da je negativan (šta god to značilo). Prema tome, oksimoron je deliti mitove na pozitivne i negativne za nacionalni identitet.
Crpeti sistem vrednosti iz mitova takođe je veoma škatljivo. Mit se oblikuje u velikom vremenskom periodu, preko jednog veka, a nekad i više. Zato imamo u jednom mitu različite sisteme vrednosti jer su pojedini delovi mita nastajali u periodima kada su drugačije vrednosti bile.
Danas je sistem vrednosti različit u odnosu na ono što tradicija pamti i svako može da prihvati šta želi. Nekom je lepo bilo u Kraljevini i dati život za potomka trgovca svinjama koji je postao Vožd, danas će se neko kleti u nekog drugog.
Upravo zbog načina života koji prati i drugačiji sistem vrednosti sve više i više se čuje potreba za reformama u verskim institucijama i više otvaranja ka savremenom društvu.

Kada krene neko da razvrstava šta je dobro, a šta loše, onda to više ima veze sa politikom i sa otkidanjem delova svog identiteta i stvaranjem nekog nakaradnog identiteta, nešto što nismo mi.
Svi koji su bazirali svoju istoriju na mitovima koji su im odgovarali su propali. Uzmi knjigu „Mit 20. veka“ Alfreda Rozenberga pa ćeš videte koliko je pogubno bazirati svoj svakodnevni život na izmišljenim stvarima i na stereotipima o superiornosti i žrtvi svoga naroda. Rozenbergu, a i Hitleru, to je bilo pozitivno za nacionalni identitet, a gde ih je odvelo to je već upitno. Vrhunac toga smo videli u periodu 1939-1945. I mi smo postradali zbog koncepta superiornosti rase.

Mitovi ne mogu da budu merilo sistema vrednosti jer mit stvaraju različiti ljudi, nije sve poteklo iz iste kuhinje. Dovoljno je da uzmeš Bibliju kao primer knjige/priče koju stvaraju više ljudi. Jednom autor je ime Boga Elohim, drugom Jahve; jedan autor forsira monoteizam, a drugi politeističke koncepte (žrtvenici i kultna mesta), pa se sve to nekako ujednačilo do perioda Vavilonskog ropstva. Da ne pričam za jevanđelja Novog zaveta. Ovo je primer kako različiti ljudi mogu da o jednoj stvari donose različite sudove i vrednosti.

Treba li da navedem primer da u grčkoj mitologiji Zevs siluje sve što stigne, a u staroj Grčkoj je za silovanje bilo zaprećena smrtna kazna ili kompenzacija. Da ne govorim o Egipatskoj mitologiji gde su božanstva bila u srodostvu i venčavala se između sebe – Oziris i Izida. Konceptom da je faraon otelotvorenje božanstva bilo je dozvoljeno venčavanje i krvnog povezivanja srodnika. Vrhunac vidimo u dinastiji Ptolomeja gde su se rađala deca sa anomalijama.

Narodu (da ga nazovemo „kafanska priča“ – sinonim za pričanje više ljudi o nečemu o čemu nemaju osnovnog znanja, a tvrde da je njihovo tačno) nikako ne sme da se dopusti da oni utvrđuju šta je ispravno, a šta nije. Psihologija mase je problem.

Primer iz naše istorije:
Narod i narodna tradicija za izdaju su optužili čoveka koji je pružao otpor nevernicima i skončao je u osmanskoj tamnici. Istim tim nevernicima služio je sin čiji je otac nastradao u toj bici i proglašen je za mučenikom od strane institucije koja je zastupala tezu o izdaji.
I pored nauke, devedesetih godina smo mogli da čujemo kletve koje su uključivale prokletstvo kosovskog izdajnika.
Dalje, osmanski vazal narodnom tradicijom uzdignut je u junaka besprekorne slave koji razgoni Turke na buljuke, a hrišćanska etika (crkva je branila taj narod koji ga je u pesmi opevao) tog lika u narodnoj tradiciji je veoma, veoma, upitna i na relaciji hrišćansko-pagansko.

Rečenica „Zato se i pitamo što nam tako ide“ ne odnosi se isključivo na ovo oko Gavrilovića već na ulepšavanje prošlosti koja je već ionako veličanstvena. Ali ovde se vidi naša megalomanija, na ono što je dovoljno stavi još, neka se ima

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, bojank, Shomy
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama, ovaj post je bar za naslovnu stranu Politike. Svaka cast

• 7Ovo se svidja korisnicima: Gama, Mlav, sakota79, Mercury, djordje92sm, 4bobo, Srna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ima kritičnih delova njegove poruke.
Poređenje Kralja i (Slobe ili znaš već koga) nije na mestu, zna Gama kakva je povezanost monarha i države i da u monarhiji se dobrim delom izjednačava monarh i država. To nema veze sa nama, već sa monarhijom kao oblikom vladavine. Pogledajte Ujedinjeno Kraljevstvo.

Obrazac da junačka smrt obezbeđuje večnu slavu (Ili da se smrću isplaćuje ceo dug otažbini) nije jedinstven nama niti je vezan samo za Kosovsku bitku, a i to nije mit već verovanje naroda kao i deo njegove kulture, nije li baš lep primer Ahil, "Ko hoće da živi nek mre, ko hoće da mre nek živi"

Beograd (odnosno prestonica) je svakako najvažniji grad pre sveka zato što je mesto svih institucija koje simbolišu državu, pa je svakako važniji od Zaječara, Bora. ( "Na Berlin" je pisalo, a ne na Hanover)

Mitovi su sastavni deo kulture jednog naroda, problem je kada neki mitove uzimaju kao istorijske činjenice dakle istoriju istoričarima, mitove narodu.

Što se Kosovskog mita tiče, misliš da nije bio značajan pri oslobađanju Crne Gore i Srbije ili u Prvom Balkanskom ratu, deljenja je beše spomenica za osvećeno Kosovo.

• 4Ovo se svidja korisnicima: sekretar, A.R.Chafee.Jr., Kos93, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama ::
Ja ne razumem šta je u seriji pogrešno kada je svega toga bilo i to je prosto činjenica. Iznenadiće se neki korisnici kada s pravom možemo da kažemo da se nije ništa promenilo u prethodnih 70-80 godina.
To je tako.



Зато што истина боли!


A.R.Chafee.Jr. :: u kom narodnom običaju oko Božića se neko od momaka učesnika oblači kao žena?

Ово ме занима.Знам гомилу обичаја,али ово први пут чујем.


Bane san ::Скотолоштво је, заправо, полно општење са животињама.
Такорекућ, содомија и понека гоморија...

Треба додати и мртвоскрвљење (некрофилија).Док је живога човека на земљи,биће и сагрешења,
био он Србин,Кинез или Зулу ратник.Свуда је тога било и биће.

• 6Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Mercury, Bane san, sekretar, bojank, 4bobo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sekretar ::Pa ima kritičnih delova njegove poruke.
Poređenje Kralja i (Slobe ili znaš već koga) nije na mestu, zna Gama kakva je povezanost monarha i države i da u monarhiji se dobrim delom izjednačava monarh i država. To nema veze sa nama, već sa monarhijom kao oblikom vladavine. Pogledajte Ujedinjeno Kraljevstvo.

Obrazac da junačka smrt obezbeđuje večnu slavu (Ili da se smrću isplaćuje ceo dug otažbini) nije jedinstven nama niti je vezan samo za Kosovsku bitku, a i to nije mit već verovanje naroda kao i deo njegove kulture, nije li baš lep primer Ahil, "Ko hoće da živi nek mre, ko hoće da mre nek živi"

Beograd (odnosno prestonica) je svakako najvažniji grad pre sveka zato što je mesto svih institucija koje simbolišu državu, pa je svakako važniji od Zaječara, Bora. ( "Na Berlin" je pisalo, a ne na Hanover)

Mitovi su sastavni deo kulture jednog naroda, problem je kada neki mitove uzimaju kao istorijske činjenice dakle istoriju istoričarima, mitove narodu.

Što se Kosovskog mita tiče, misliš da nije bio značajan pri oslobađanju Crne Gore i Srbije ili u Prvom Balkanskom ratu, deljenja je beše spomenica za osvećeno Kosovo.

Odgovor je bio na komentar da su reči majora Gavrilovića i danas nadahnuće za dolazeće generacije.

Namerno je tako napisano (kralj, a kasnije Sloba i znaš već ko, zbog dominantnog kulta ličnosti u Srba – u vreme nastanka ovog govora i same bitke 1915. bilo je protivnika monarhije koji su išli da se bore za Srbiju, a ne za kralja). Možda nisam samo razumljivo napisao. Podvukao sam pominjanje kralja jer danas u Srba ima vrlo malo pristalica monarhije koji sigurno neće da ginu za nekog pretendenta na srpski presto ili da im bude inspiracija kako se gine za okrunjenu glavu koja ima sve, a narod nema ništa.

Beograd je namerno naglašen, upravo zbog današnjeg (a i poslednjih par decenija) stave koji se ogleda u izjavi deteta od 13-14 godina (8. razred).

Već ovde ima dve stvari koje od tebe traže poslednju žrtvu, a koje se u današnjoj vizuri teško uklapaju.

Ovaj govor majora Gavrilovića nastao je u godini kada se već zahuktavala diktatura i koncept integralnog Jugoslovenstva, gde je simbol tog Jugoslovenstva bio sam kralj i centralizovana država (kojom se upravljalo iz Beograda).

Da pitamo na forumu koliko je inspirativno ginuti za monarha iz današnje vizure i za Beograd (odnosi se na ljude koji su iz ostatka Srbije)? Nije mi namera da vređam stanovnike Beograda već uzimam u obzir današnje prilike.

Da li je ovo lep primer „Ko hoće da živi nek mre, ko hoće da mre nek živi“ koje je izgovorio Ahil?

Nije. To sigurno nije izgovorio Ahil 😊. U pitanju su stihovi pesme „Umiranje“ (objavljene 8. marta 1919. godine u socijalističkom listu „Zvono“, godina II, br. 17, str. 1.) čije se autorstvo pripisuje Gavrilu Principu koji je navodno napisao ovu pesmu na „vojničkoj šaljici sa ekserom u sarajevskom vojničkom garnizonu“. Dalje piše: „Donosimo ju kao umni produžetak našeg Gavre, da se vidi njegova hrabrost i neklonuhost (sic - Gama) duhom i posle samoga čina“ (kako piše u prilogu pesme).
Ahil bira: kratak i slavan život ili neslavan život i smrt u dubokoj starosti.

Inače cela strofa je:

Al pravo je reko pre
Žerajić*, soko sivi,
ko hoće da živi nek mre,
ko hoće da mre nek živi"

*- misli se na Bogdana Žerajića https://sh.wikipedia.org/wiki/Bogdan_%C5%BDeraji%C4%87

Saglasan sam za ovo važnost prestonice i njene simbolike, „Na Berlin“ i Hanover ali bez Hanovera Nemačka nije Nemačka već… samo Berlin.

Ja se, nažalost, ne slažem sa ovom kovanicom „Kosovski mit“. U pitanju je kovanica novijeg datuma koja ima negativan prizvuk zbog Slobe, Gazimestana i sve što je usledilo nakon toga.
Kakva je razlika između mita i legende to neka korisnici istraže.

Do 1989. godine, u literaturi ja sam sretao termin Kosovska legenda, mit samo kada se analizira kosovska epika, mada i tad vrlo retko. Uzeti za primer knjigu Radeta Mihaljčića, Junaci Kosovske legende i sadržaj knjige.

Kosovska legenda i epika bile su značajna u periodu Balkanskih ratova.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Gama, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Sep 2019 10:43

Citat:Mitovi su sastavni deo kulture jednog naroda, problem je kada neki mitove uzimaju kao istorijske činjenice dakle istoriju istoričarima, mitove narodu.

Znanje narodu, jer u suprotnom istoričari nisu potrebni.

Mit treba čuvati, ali ako je pogrešan treba ga razbiti macolom i to pokozati.

Dopuna: 18 Sep 2019 10:50

Citat:Vecinu toga sto si naveo prvo je proturio neki autor ili "istoricar" - o 63. i Albaniji mislim da je Drecun, o Utvi i NA cini mi se da je Lazanjski, da su komunisti anti Srbi citava plejada desno nastojenih, da je u SFRJ teklo med i mleko opet citava plejada ali levo nastrojenih, da su od Srba nastale amebe opet citava plejada desno nastrojenih ali uz to i ignoramusa, da se azilantima daju pare iz budžeta opet desnicari, o Teslinom oruzju populisticki i senzacionalisticki naslovi se svako malo pojave po medijima, vezano za Nedica najglasniji je opet istoricar Dimitrijevic uz onaj Srpski liberalni savet i Udruzenje politickih zatvorenika i zrtava komunistickog rezima (obe legitimne organizacije)...

Jel išta od ovog kafana profiltrilala? Nije pa svako malo neki mudrac izleti ovde i piše kako su T55 isečeni, navodi da postoje dokazi (nađe sliku iz Maslina u Podgorici) ili se pozove na jedan (jedan) opis uništavanja PT76 na Palubi iz srednine 90.

Kafana guta sve kao koi šaran i raste. Koi šarani su notorne izelice.

Dopuna: 18 Sep 2019 10:54

Gadno je verovati u mit.
Tako su Amerikanci verovali u Patriota, Izraelci u svoju nepobedivost, Englezi u mornaricu, Francuzi u Mažino liniju, Nemci u Blickrig, Kurtis Le Mej u teškog bombardera koji će proći.

Tuš bude leden.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrtimo se u krug...

@Gama i A.R.Chafee.Jr - sa necim se i slazem, ali opet...

Probacu ovako:
- Mitovi / legende su prisutni, uvek su bili i uvek ce biti. Neki ce izceznuti (bilo pobijeni surovom istinom, ili prosto biti zaboravljeni), novi ce se pojavljivati i to je to... Perpetuum mobile... Niti su oni vezani iskljucivo za nas Srbe, niti smo mi nesto posebno skloni istima u poredjenu sa drugima, cak sta vise.
- Sto se tice same poruke ili pouke Gavrilovicevog govora, zao mi je, ali ja i dalje ne vidim apsolutno nista lose ako neko zaista veruje da je on to tada stvarno i izjavio, cak ni po tadasnjeg mrskog neprijatelja (koji nije ni pomenut). Da je navodno rekao ono sto A.R.Chafee.Jr. (pardon Zulu ) predlozi pa i da razumem da se nadje neki snowflake dusebriznik sa listom primedbi na "homofobnu i nacionalisticku retoriku", ali ovako - sve 5.
- Sto se tice osmaka iz Nisa i Beograda, Sekretar je lepo objasnio. Samo jedna primedba - prvo navodni govor majora Gavrilovica stavljas u istorijski kontekst u kome je nastao (odnosno u kontekst tada aktuelnih dogadjaja, kome je upucen, kako se razumevao u to vreme...), a onda ga posmatras i donosis osudu na osnovu danasnje vizure, gde kazes: "Da pitamo na forumu koliko je inspirativno ginuti za monarha iz današnje vizure i za Beograd". Ovo jednostavno ne mozes, jer ako posmatras u istorijskom kontekstu monarh je isto sto drzava, a u svakom slucaju Beograd kao Beograd nije ni bitan, vec prestonica i daleko najveci i najvazniji grad u drzavi (Sekretar sve ovo vec navodi, ali da ponovimo), pogotovo u ono vreme. U sustini pitanje iz danasnje vizure bi bilo - koliko je inspirativno ginuti za drzavu i odbranu administrativnog, ekonomskog i kulturnog centra drzave... Opet, ne vidim nista lose u tome.
- O taksativnom deljenju mitova na dobre i lose mogu i da prihvatim, jer se tu uvek postavlja osnovno pitanje po kojim i cijim arsinima ce se podela vrsiti, a tu onda ima svega i svacega... Ali, ukoliko bi se isti posmatrali u kontekstu "opsteg dobra", odnosno "onog sto je korisno za sve ili vecinu clanove odredjene zajednice" (sto je, priznajem, jako rastegljiv koncept), mozda bi se mogle izvuci odredjene podele?
- Nigde nisam rekao da mitovi trebaju da budu merilo sistema vrednosti, vec da isti mogu svojom poukom uticati na kreiranje sistema vrednosti. Oni koji bi uticali na kreiranje "ispravnog sistema vrednosti" bi bili oni koje bi ja nazvao "pozitivnim mitovima", ali opet, to je moj arsin... Naravno, i tu se moze postaviti pitanje - a sta je to ispravan sistem vrednosti? Tu bih se opet vratio na vec pomenuto opste dobro, odnosno sistem vrednosti koji bi aktivno stvarao osnovu za sveukupni boljitak celokupne zajednice... E sad, mozda ce neko reci da sam nepopravljivi idealista, ali smatram da se rodoljublje i svesna zrtva radi dobrobiti drugih (da se vratim na Gavrilovica) potpuno uklapa u takav "ispravan" sistem vrednosti.
- Ne tvrdim da narodu treba da se dopusti da oni utvrdjuju sta je ispravno, a sta nije. Rekao sam da je narod (kafanska prica) dobar filter za mitove i da ce vrlo brzo ce zaboraviti negativne i prenaduvane... Ali ok, prihvatam da se mozda suvise uzdam u narodnu mudrost (opet idealista u meni) i da bi tu ipak i trebala pomoc, odnosno kao sto A.R.Chafee.Jr. rece, "uticaj koji pokazuje da je nesto pogresno"... Novo pitanje se javlja - ko treba da pruzi tu pomoc i zasto to, ocigledno, vec i ne cini?
- Apropo ulepsavanja proslosti koja je vec ionako velicanstvena, gde se istice nasa megalomanija da se na ono sto je dovoljno stavi jos, jer od viska glava ne boli... Pogledati pod prvom tackom...

Ne bih vise razvlacio pitu, jer ocigledno ne mozemo da nadjemo obostrano prihvatljiv stav...
U svakom slucaju, jako kvalitetna diskusija!

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skijavoneska, 4bobo, Srna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@..........

Nisam pratio ovu temu i polemiku....Ali prosto mi je potpuno nerazumno zašto se postavlja pitanje da li je major Gavrilović izrekao ono što je izrekao ili ne? Ceo prvi svetski rat je prepun herojskih primera u našoj vojsci i uopšte nije bitno da li je on to rekao ili ne. Takođe, toliko smo života položili da mene kao pojedinca jednostavno ne interesuje da li je to istina ili ne! Ja verujem u to, jer je to za mene samo "simbioza" kompletnog našeg junaštva, herojstva i žrtvovanja u tom ratu.
Takođe, možemo postaviti i pitanje da li je istina, vezano za kosovski boj sve ono što je Knez Lazar izrekao, kao i Miloš Obilić! Na kraju krajeva i to da li je Miloš ubio Murata baš tako kako mi učimo? Mi, budimo realni, uopšte i ne znamo sa sigurnošću ko je u stvari pobedio u toj bici, čisto vojnički gledano, ne uzimajući u obzir da li smo mi (ako smo mi pobednici) imali snage za još jedan nalet Turaka kroz koji mesec ili godinu....
A da ne pominjem mitove od pre samo 20 godina, pogotovo vezano za izjave 2 poginula pilota pre samog leta...Da li su oni to zaista izjavili ili ne? Ta 2 pilota su nesumnjivi heroji tog rata iz 99-te i ko hoće to da istražuje, slobodno! Što se mene tiče, uopšte ne želim u to da zalazim niti da istražujem....

Imamo mi svakakvih likova ovde....Bio je jedan što je otvorio temu da istražimo "koliko je stvarno Srba izginulo u 1. Sv. ratu" uz napomenu da je broj od 1,24 miliona "velikosrpska propaganda". Umesto da se degažira lopatom sa foruma, dozvoljeno mu je bilo da "povraća" po našim precima kojima naredne generacije naprosto nisu ni do kolena kada je u pitanju spremnost da se sloboda i država brane svim sredstvima, ne mareći za svoj život....

Neću dalje....retko se upuštam u ovakve teme, jer lako upadnem u vatru...kao što vidite i sami....

Ako sam OFF, i to se izvinjavamo....

• 2Ovo se svidja korisnicima: djordje92sm, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sekretar ::Beograd (odnosno prestonica) je svakako najvažniji grad pre sveka zato što je mesto svih institucija koje simbolišu državu, pa je svakako važniji od Zaječara, Bora. ( "Na Berlin" je pisalo, a ne na Hanover)
Opet mit, ali poznavajući Mišićevu narav nije isključeno da je NJKV Aleksandru obrusio nakon primedbe da će zbog njegovog povlačenja morati da se skrati front povlačenjem iz prestonice:” Ko nam je kriv kada nam je prestonica na mestu gde se gradi karaula”.
Takođe se zna da Aleksandar nije prišao frontu bliže od 100km, za razliku od brata i oca, od Kumanova pa na dalje. To dovodi do toga da je već tada je sa bulumentom u Nišu, valjda da poseti brata u ekskluzivnom odmaralištu gde ga je smestio

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ali prosto mi je potpuno nerazumno zašto se postavlja pitanje da li je major Gavrilović izrekao ono što je izrekao ili ne? Ceo prvi svetski rat je prepun herojskih primera u našoj vojsci i uopšte nije bitno da li je on to rekao ili ne.

Pa nije ih izgovorio, nego je cela legenda nastala na književnom tekstu. Umesto na nekom govoru koji je manje poetski, ali stvaran. Ili da se zna da čovek tako nešto nije izgovorio.
Što bi veličao i u legendu kovao rečenicu koju je napisao pisac, godinma posle rata, a ne pronašao neki govor, pa makar u njemu starešina psovao kralju, Švabi, regentu, Bugarinu i svima majku, sestru, babu, ujnu, strinu, tetku, šurnjaju...

Ja bih to ovako predstavio, Đorđe Roš je napisao u slavu branilaca Beograda govor i pripisao ga Dragutinu Gavriloviću, danas mnogi veruju da je major to izgovorio. Govor koji je inspirisan bitkom, predstavlja se kao govoro koji je inspirisao junaštvo.

Citat:A da ne pominjem mitove od pre samo 20 godina, pogotovo vezano za izjave 2 poginula pilota pre samog leta...Da li su oni to zaista izjavili ili ne? Ta 2 pilota su nesumnjivi heroji tog rata iz 99-te i ko hoće to da istražuje, slobodno! Što se mene tiče, uopšte ne želim u to da zalazim niti da istražujem....

Zapravo iz toga šta su rekli (ako su išta rekli) Pavlović i Radosavljević (Đurić takođe),može svašta da se sazna, a da niko ne ugrozi njihove zasluge i hrabrost.

Citat:Imamo mi svakakvih likova ovde....Bio je jedan što je otvorio temu da istražimo "koliko je stvarno Srba izginulo u 1. Sv. ratu" uz napomenu da je broj od 1,24 miliona "velikosrpska propaganda".

To je jedna gadna igra sa tim brojevima. Započeo je Baja Pašić da bi naplatio više štete, a danas je nekim malo, nekima mnogo.

Citat: po našim precima kojima naredne generacije naprosto nisu ni do kolena kada je u pitanju spremnost da se sloboda i država brane svim sredstvima, ne mareći za svoj život....

Preteruješ, niti smo mi današnji takve sisice, niti su svi naši predci heroji. Jedan moj pradeda je dezertirao. Ja nemam problem sa tim.