offline
- S2M
- Legendarni građanin
- No pasarán – Sie kommen nicht durch
- Pridružio: 21 Nov 2009
- Poruke: 6274
|
„ПОЛИТИКА” НА ИЗВОРУ ГАСА ЗА „ЈУЖНИ ТОК”
Мрзе лето због комараца
Нови Уренгој, у централном делу Сибира, на око 60 километара од поларног круга, једно је од три највећа налазишта гаса у свету
Фото: Ј. Петровић-Стојановић
Од нашег специјалног извештача
Нови Уренгој – Лети га зову град маховине. Толико је, кажу, има, да од ње не може ништа друго да се сеје, па се баште с цвећем или с поврћем овде могу видети само на разгледницама. Зими је ово ледени град с рекордно ниском температуром и до минус 54, колико је било и ове зиме.
Нови Уренгој, смештен у централном делу Сибира, на око 60 километара од поларног круга, „Гаспромово” је царство и гасна престоница Русије, која лежи на једном од три највећа налазишта гаса гаса у свету. Име овог места треба запамтити, јер одавде крећу цеви за „Јужни ток”.
Највећи део извоза руског гаса у Европу креће управо из Новог Уренгоја. Зима почиње од краја септембра и зна да потраје до маја.
Снег пада у више наврата. Иако у овом сибирском граду температура уме лети да се попне и до 30 степени, није реткост да и тада толико захлади да почне да пада снег и да не престаје све од јуна до наредне зиме. Управо је то разлог због чега је земља целе године смрзнута и на дубини до четири метара.
И ма колико се чинило да сви једва чекају да се мало огреју током кратког лета, није баш тако. Тврде, да ипак више воле своју сибирску зиму, јер нема мушица ни комараца који се легу у мочварама тундре која окружује град и који су права напаст за становнике.
Групу новинара београдских редакција, која је боравила у Новом Уренгоју, сачекала је ових дана вејавица, а температура је за само неколико сати с плус четири пала на минус 14. Уренгојци овај минус, како се могло видети на улицама, готово да не примећују.
Нормално иду на посао као ми у јесен или пролеће, јер раде чак и на минус 54. Превоз за раднике је и тада обезбеђен. Једино деца остају код куће, јер школско звоно престаје да звони на минус 34.
Путнике намернике у Нови Уренгој на улазу у град дочекује једна од две џамије. Тек недалеко одатле је руска Богојављенска црква, која још не ради. Џамија, тврде домаћини, никога не треба да изненади, јер је ислам овде уз хришћанство једна од две доминантне религије.
Да се до вере држи и да се религија поштује потврђује и чињеница да се поред једне од две локалне џамије налази и медреса, где се школују и живе младе муслиманке.
У Новом Уренгоју данас живи 54 разних националности. Највише Руса, али има и Украјинаца, Молдаваца, Чечена, Белоруса... и свако од њих доноси са собом веру и религију. Ово је релативно млад град. На мапи бившег СССР се појавио тек осамдесетих година када су откривене огромне резерве нафте и гаса. До тада су овде живели махом Ненеци, племена позната по узгајању јелена.
То су, каже Светлана Аликина, задужена за односе с јавношћу у Музеју у Новом Уренгоју, староседеоци, налик Индијанцима из Северне Америке. Номади су, а јелени су њихово највеће благо. Од узгајања јелена живе и преживљавају.
Од јелење коже праве шаторе у којима и данас живи по више породица заједно. Од коже праве обућу, одећу... Та одећа је толико топла да у њој могу да спавају и на снегу.
Данас их у Новом Уренгоју има око 24.000. „Гаспром” који је практично њихов подстанар, јер на њиховој земљи експлоатише нафту и гас, помаже им. Највише око деце, њиховог школовања, одрастања и запошљавања, под условом да за то и сами покажу вољу.
Одрасли Ненеци и данас у 21. веку остају да живе у тундри, али деца им се, ипак, школују. Постоји и интернат за ове малишане, где иако долазе из племена вешто баратају компјутером, користе интернет...
Ненеци су први пут Нови Уренгој населили још пре нове ере, када се овај град звао Бела риба. Најближе бивше насеље овом граду су напуштени логори из Стаљиновог доба, удаљени око 70 километара од Уренгоја, познати као гулаг логори 501 и 503.
У Новом Уренгоју данас живи око 120.000 становника, од чега више од 12.000 ради у „Гаспрому”. Град се шири, али нема солитера, што је типично за руске градове, баш због чињенице да су дубљи слојеви тла трајно замрзнути што отежава њихову градњу, па све мора да се гради на бетонским стубовима изнад земље.
Иако на четири сата лета од Москве и удаљености од око 3.800 километара, становници Новог Уренгоја не оскудевају ни у чему. Овде се возе скупоцени аутомобили, прати висока мода, отварају шопинг молови, организују концерти... Продавнице су пуне разноврсне робе, свежег воћа и поврћа, које није скупље него у руској престоници.
Иако је пословна тајна колико је просечна плата, сазнаје се да инжењер месечно прима у просеку и више од три хиљаде долара. Незванично дознајемо да има и много већих плата, чија висина, веома често, зависи од спољне температуре.
Што је нижа температура то су плате веће. С првим пензионерским данима највећи број њих се враћа у градове из којих су дошли. Трећа генерација оних који су овај град градили спрема се ових дана у пензију и – селидбу.
Легенде о имену Нови Уренгој
Постоји више легенди о томе како је Нови Уренгој добио име. По једном овај назив има везе с Ханти народом, који је овде живео и ћерком Сунца, која је сишла с неба и претворила се у дивљу мачку.
Ходајући усправљеног репа прва дивља мачка је успела да пређе реку чиме је настао Нови Уренгој. По другом предању ово име значи старица, а по трећем проклето место. Шта год да је – много је хладно.
Јасна Петровић-Стојановић
објављено: 13/04/2014
|
Licno iskustvo ...da se ne "tupimo".
