Energija i energenti kao strateško oruđe odvraćanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Неки су једнакији међу једнакима

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moscow Behind Plans for Central Asian Energy Grid Bypassing Uzbekistan
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:A week ago (June 20), Dushanbe’s Avesta news agency reported that Kazakhstan, Kyrgyzstan and Tajikistan want to create an electricity grid uniting the three countries but bypassing Uzbekistan.
Citat:Beate Eschment, a German expert on Central Asia, agrees. She told Deutsche Welle’s Russian service that it is clear this project is designed in the first instance to isolate Tashkent, which has been “an outsider” as far as various regional cooperation projects are concerned, and to make sure that none of the three participants are in any way dependent on Uzbekistan for energy or anything else.
Nemci imaju vojnu bazu, neka jim oni grade.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Moscow is using much the same strategy to punish and rein in Tashkent for its pro-Western tilt that it has used against Kyiv: promoting separatism in Karakalpakstan (see EDM, windowoneurasia2.blogspot.com, June 13) and organizing the regional power grid in Central Asia in such a way that it bypasses Uzbekistan. Indeed, the latter strategy has recently become much more overt.

A week ago (June 20), Dushanbe’s Avesta news agency reported that Kazakhstan, Kyrgyzstan and Tajikistan want to create an electricity grid uniting the three countries but bypassing Uzbekistan. As is typically the case with projects of this kind, the geopolitical consequences of such an arrangement are likely to be more important than the practical ones. Furthermore, the primary beneficiary of them is likely to be Russia and its desire to re-assert control over Uzbekistan, rather than the three countries directly involved (turkist.org, June 20).
Mislim gde je ovde problem.Normalno je da drzave koje su u jednom ekonomskom savezu grade saradnju i normalno je da u tu saradnju ne ukljucuju drzave iz protivnickog (da bas ne kazem neprijateljskog) saveza.A Uzbekistan kada vec naginje zapadu neka gradi zajednicku mrezu sa US.
Ne verujem da bi se iko iz Kazahstana ljutio na to.
A jos najbolji je moto sajta koji ovu budalastinu od analize objavljuje
"Information without political agenda"
Da kako da ne,da ne kazem "How yes no"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni je nezamislivo da jedna tako bitna stvar kao sto je gasovod prolazi kroz Afganistan, Pakistan i oblasti Dzamu i Kasmir (teren+situacija izmedju Pakistana i Indije).

Najbezbednija ruta bi bila preko Kine, a Kinezi bi imali poprilicnu marzu. Ne zaboravimo i bar tri sporna mesta na granici Indije i Kine koja bi itekako uticala na ceo aranzman.

Jako je daleko to od realnog i dalje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

The crisis in Iraq again reveals the costs of China’s low military profile in the region
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:According to the IEA, in 2011 around 3 percent of the oil imported by China came from Libya; Iraqi oil in 2013 accounted for some 8 percent of total Chinese crude imports. Second, Chinese companies have made significant investments in the energy and communication sectors of both countries. The Heritage Foundation’s Global China Investment Tracker shows that between 2007 and 2013, in Libya and Iraq were respectively invested $14.2 billion and $14.5 billion. Third, besides economic assets and investments, a significant number of Chinese citizens are threatened by a rapidly escalating conflict. In 2011 China successfully evacuated around 36,000 of its citizens from Libya; according to the latest China Trade And External Economic Statistical Yearbook 2013, almost 10,000 Chinese live and work in Iraq.
Citat:In a recent article published by the Chinese newspaper Global Times, a manager from Chinese companies working in Iraq said that his colleagues and he had not received any advice from the Chinese embassy in Baghdad. Many Chinese have already started to flee areas close to where Iraqi regular forces and ISIS militants are fighting. Should Chinese workers have to be evacuated, China will once again pay the price of not having the means to do so on its own, having to ask other nations’ help and/or using Chinese civilian ships and airplanes in the region.
Citat:Libya before, and Iraq now, are two lessons for China about how difficult it is to do business in the Middle East without adequate experience and military support. How China responds to the dilemma will be crucial in determining future Chinese economic and military strategy in the troubled region.
Odem mast u propast.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa bas zbog ovakve situacije u iraku su se kinezi "vezali"za rusiju.(energetski)

• 1Ovo se svidja korisniku: respekt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Мислим да они полако схватају да су их авантуре до сад коштале(колко кажу око 15млрд) дакле два носача авиона-таман један за Ирак и један за Либију. Мисим да и они то почињу да капирају и да ће штанцовање ускоро да крене свим мишићима и средствима. Овако би пукли за носаче,аи они би им остали овако пукоше и ништа им неоста-осим бодвијени реп мање више.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Украјина: Уместо Русије, снабдеваће нас Хрвати
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

virked ::Украјина: Уместо Русије, снабдеваће нас Хрвати
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Hoće,hoće,al' ako im poklone svoj dio gasaa...

Путин пресекао „кружни ток” гаса

На покушај ЕУ да руским гасом попуне украјинска складишта гаса, Москва је брзо реаговала умањењем дотока гаса кроз „Северни ток”, али тако да не угрози функционисање привреде на Западу

Боравак руског председника Владимира Путина у уторак у Бечу, као и потписивање са тамошњим партнерима договора о изградњи аустријског дела гасовода „Јужни ток”, збунио је чланове велике европске породице којој и ова земља припада. Већ само помињање да ће у Беч са Путином путовати и први човек „Гаспрома” Алексеј Милер наговештавало је изненађење.

Јер, колико недавно, Бугарска је на својој територији потпуно обуставила радове на „Јужном току”, пошто је била укорена од стране Европске комисије да се не понаша у складу са утврђеним правилима игре. Истовремено, ово је била својеврсна опомена свима да строго морају да се придржавају такозваног Трећег економског пакета којим се онемогућује да иста фирма поседује и гасовод и гас који њиме тече.

Потпис у Бечу, међутим, представља изненађење и због ситуације у којој се још налази Украјина, досадашњи главни транспортер руског гаса ка западу Старог континента. Поједини аналитичари су чак аустријски потез протумачили као „потпуно овладавање ’Гаспрома’ енергетиком држава централне Европе”.

У међувремену, према изјавама надлежних у Москви, доток гаса кроз Украјину у Европу у потпуности је обновљен и у последња 24 сата је достигао 227 милиона кубних метара.

Али, овим питање исплате украјинског дуга „Гаспрому”, који је у једном тренутку достигао 4,5 милијарди долара, ни издалека није решено, а хладни зимски дани ће доћи брже него што то желе европски произвођачи, који ће без редовних испорука енергената морати и да заустављају производњу.

Од пре неколико дана међу Европљанима је актуелна нова идеја. Суштина је у томе да они гас који добијају из Русије кроз цеви „Северног тока” делимично преусмеравају у Украјину. Не толико да би помогли тамошњој индустрији већ да би до врха напунили резервоаре који су смештени у бившој совјетској републици, а који служе као осигурање уколико би из било ког разлога, а поготово у зиму, директан доток из Украјине поново био угрожен. Пошто је реч о гасу који је већ плаћен и припада земљама ЕУ, Русија не би имала никаквог основа да забрани његову дистрибуцију.

Наравно, у Москви су реаговали и на овај покушај свеојврсног кружног тока гаса и, како јављају европски извори, проток гаса кроз „Северни ток” је у неколико умањен, али таман толико да не угрози функционисање партнерских привреда на Западу.

Како год да се заврше размимоилажења поводом гаса – како Европе са Русијом, тако и самих Европљана међусобно – остаје чињеница да је изградња алтернативног „Јужног тока” квалитетно решење за енергетску будућност западних земаља Старог континента. Управо стога догађај који се у уторак збио у Бечу показује да је компромис и могућ и неопходан.

Али он подразумева и мање уплитање Запада у збивања у Украјини. Додуше, ту главну реч не води Брисел него Вашингтон, док Европљани засад не успевају најуспешније да се отресу тог баласта. Американце не брине толико енергетска будућност ЕУ колико их води жеља да своје ракете приближе што више руским границама што, у ствари, представља директну конфронтацију са Москвом, и то на осетљивом плану војног преимућства.

Олако препуштање Американцима да уз помоћ НАТО-а решавају питање безбедности ЕУ показало се више као разједињујући фактор међу Европљанима него као кохезиона снага која би им омогућила да своју безбедност граде на сопственом искреном заједништву. То је најбоље могло да се уочи у различитостима у прилазу украјинском грађанском рату и утицају Русије на тамошња збивања.

Али то се све више примећује и на плану економских односа са Русијом. Приметно је да поједине државе, пре свега Немачка, као најмоћнија сила у ЕУ, не желе да се залећу у критикама сваког потеза из Москве. Тај посао Берлин као да је препустио Варшави као гласноговорнику Вашингтона, а у немачкој престоници више воде рачуна о сопственој економији и склапању пословних савеза у складу са својим потребама. Уосталом, огроман је број немачких фирми које послују у Русији, а огроман је и прилив новца који услед тога стиже са истока.

Треба веровати да ће мировни план украјинског председника Петра Порошенка, потом одустајање његовог руског колеге Владимира Путина од употребе руске војне силе на југоистоку Украјине, што се све некако поклопило са аустријском одлуком да гради „Јужни ток”, бити преломан тренутак за укупно смиривање европских политичко-економских неприлика. Путин очигледно својеврсном дипломатијом с гасом жели да у складу са руским интересима усмери решавање украјинске кризе, а да при томе не употреби војну силу.

Слободан Самарџија

Политика

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U slućaju nerealizacije južnog toka teoretski mogao bi se uvečati kapacitet gasovoda od izgrađenog LNG terminala na Krku preko Mađarske do Ukrajine. Potrebno bi bilo sagraditi LNG terminal na Krku i dodati nov gasovod većeg protoka od Krka do plinskog ćvorišta u Mađarskoj.

Ako se južni tok sagradi mogla bi Austrijsko-američka (OMV Petrom - ExxonMobil) firma preko Mađarske prodavati plin Ukrajini iz crnomorskih nalazišta.