offline
- Pridružio: 28 Jul 2011
- Poruke: 183
|
PAULUS ::Posto sam se prijavio kao profesionalni vojnik izvidjac zanima me kolike su fizicke norme ( trcanje, sklekovi, trbusnjaci i zgibovi) HVALA !!!!
Fizičko vežbanje je zastupljeno u svim vojskama sveta, što znači da je potrebno i da je to bitan faktor borbrne gotovosti. Fizičko vežbanje u vojsci se menjalo kroz istoriju i nije isto kao nekada kada je vojnik nosio mač težine 20 kg ili danas kad vojnik iz kancelarije džojstikom navodi bespilotnu letilicu sa velike udaljenosti. Nekada je vitez bio najjače oružje a danas to najjače oružje i nevidiš, samo te pogodi. Bez obzira na razvoj tehnologije, trening i razvoj fizičkih sposobnosti su ostali sastavni deo obuke u svim vojskama. Nova precizna naoružanja, GPS-ovi, transportna sredstva, sateliti i ostalo u mnogome su pomogli savremenom vojniku toliko da je kontakt sa neprijateljem sveden na minimum i da upotreba fizičke snage u obračunu skoro da i ne postoji. Ali poznato je i to, da gde ne kroči čizma pešadije ta teritorija nije osvojena. Specijalne jedinice će imati još dugo godina fizički kontakt sa neprijateljem tako da njihova fizička obuka mora da bude mnogo zahtevnija i raznovrsnija od jedinica logistike, PVO... Fizička obuka po nekoj logici treba da bude prilagodjena mestu na kome radi oficir ili vojnik, takodje i testovi za kontrolu sposobnosti ne treba da budu za sve isti. Nije isti posao majora u generalštabu ili ministarstvu odbrane i majora u nekoj od brigada KoV. Mislim da je vojnik = sportista. U kojim uslovima (da budu što realniji) će vojnik svoje telo i razmišljanje dovesti u najpribližnije uslove borbrnoj situaciji. Najobicnija fudbalska, rukometna, košarkaška utakmica ima: fizički kontakt, ispoljavanje snage, brzine i izdržljivosti, taktičke elemente i jačanje timskog duha. To su uslovi veoma slični uslovima u borbi (pešadija). U filmu TOP GAN Američki piloti igraju odbojku (bič volej) i naši ploti jako vole odbojku, bar u moje vreme plavci su bili uvek u vrhu kad su takmičenja u odbojci u pitanju. Piloti nemaju fizički kontakt sa protivnikom (u borbi), ali zato odbojka je igra brzih reakcija i rešavanja poena za veoma kratko vreme baš kao i PVO. Da bi se napravio adekvatan plan treniranja treneri (instruktori) moraju da znaju koji im je cilj i kakvog vojnika treba da naprave. Koji su zadaci jedinice, na kom terenu je jedinica stacionirana i gde će eventualno biti upotrebljena. Ne može plan treninga da bude isti za neku PVO jedinicu i za neku pešadijsku ili tenkovsku jedinicu. Ne mogu isto da treniraju izviđači-diverzanti i piloti ili logističari. Naravno da li postoje stručne medicinske službe koje će utvrditi kojim fizičkim sposobnostima naginju potencijalni kandidati za specijalnu jedinicu. Poznato je da ljudi koji naginju brzinskim sposobnostima (sprinteri) mnogo teže prate treninge izdržljivosti i obrnuto. Imamo i ljude koji su suvi i mršavi a urade 20 zgobova kao od šale a u teretani iz bendža ne mogu da dignu neku preveliku težinu. Obično, kada je sport u pitanju testovi za proveru sposobnosti (iz tog sporta) su prilagodjeni samoj disciplini. Kada je naša (VS) vojska u pitanju videli smo na pocetku foruma koji su to testovi: sklekovi, trbušnjaci (na 2 minuta), 2400m kao opšti test, pa su tu dodate pešadijske prepreke valjda za starosnu grupu do 30 ili 35 godina, dok pripadnici preko 50 ili 55 godina imaju samo marševanje na 10 km. Specijalne jedinice imaju svoj test a i pitomci Vojne akademije takodje svoj test. Ovo pokazuje da se u našoj vojsci razmišljano solidno na ovu temu i da nije stavljeno da svi rade isto. Bar u moje vreme mi smo imali: jutarnju fiskulturu (pre doručka), redovne časove dva puta nedeljno i sportsku subotu i naravno takmičenja od brigade do armije.
Jutarnja fiskultura i nije zamišljena kao razvojni trenažni proces već kao buđenje organizma kroz lagano trčenje i šetnju i vežbe oblikovanja. Međutim ovo vežbanje se često zloupotrebljavalo (o čemu je ovde već pisano) pa su neki po kazni trčali više nego što treba, pa su radili gušterov let i dobijali ostav po kazni. Istovremeni rad na komandu je čista glupost. Prvo nisu svi vojnici iste visine i težine, pa nisu svi istih mogućnosti da mogu istom brzinom da rade neku vežbu. Ostav nikako nije trebao da se daje zbog ne mogućnosti istovremenog rada nego samo ukoliko neko neće da radi pa samo čuči kad treba da se radi gušterov let. Zbog monogo zloupotreba i neadekvatnog izvođenja fiskulture nema vojnika koji je nije zamrzeo. U stvari kad bi se ona izvodila kako treba: u sportskoj opremi, bez trčanja u korak i sa vezbama oblikovanja bez vežbi snage to vežbanje bi imalo smaisla i dalo rezultate baš onakve kakvi su zamošljeni. Nije potrebno koristiti jutarnju fiskulturu u smislu drila, nego u smislu budjenja organizma za dan obuke koji predstoji. Radili smo i prepreke i borenje i atletiku. Često se priča da borenje nije potrebno jer više u borbi nema fizičkog kontakta sa neprijateljem u najvećem broju slučajeva. Borenje je potrebno zbog adrenalina, zbog jačanja borbenog duha, zbog jačanja agresivnosti koju treba da ima svaki vojnik bez obzira na posao koji radi. Ovde su već neki spominjali i ja se slažem sa njima: trčanje je mama, i sa trčanjem se rešava najviše ciljeva kad je u pitanju trening vojnika. Kad su u pitanju opšte stvari: jačanje srca i krvnih sudova, kapaciteta pluća, održavanje telesne težine, deluje protiv stresa. Ko je dobar u trčanju biće dobar i na preprekama i na marševima. Vezbe snage treba raditi u zavisnosti od poterba. Ako je potreba samo uraditi test i to 20 ili 30 sklekova i trbušnjaka onda toliko treba i vežbati. Ako obuka i namena jedinice zahteva: padoranstvo, veranje, alpinistiku, nošenje tereta, kretanje po nepristupačnom terenu, onda trening više ne može biti polu rekreativan već to treba da bude ozbiljan trening pravilno isplaniran sa zastupljenim svim elementima (izdržljivost, snaga, brzina i spretnost). Ono što gledamo u Američkim vojnim filmovima često je isprepletan dril sa fizičkim vežbanjem, Normalno je da će regrut koji je fizički ne spreman čitavu obuku doživeti mnogo teže, ali kako će me drilovati neki oficir ako sam ja sposobniji od njega, ako se duplo brže popnem na konopac, ako mogu brže i duže da trčim od njega i ako preletim one prepreke. Dril je potreban vojsci ali zašto prvo ne pripremiti vojnika fizički postupno kako treba i onda ga bez ikakve buke i galame podvrgnuti najvećem mogućem drilu i fizičkom naporu. Dril treba da bude mnogo više zastupljen u borbenoj obuci nego u fizičkoj. Vojnik koji je fizički spreman ima totalno drugi pogled na sve zadatke i obaveze koji se pred njega postave. Vojnik ili starešina koji je proveo 15 godina službe u kancelariji normalno je da će mu svako i najmanje fizičko vežbanje biti problem i da će se oštro tome suprotstaviti i sve to doživeti kao kaznu. Da bi se vežbalo kako treba i da bi plan vezbanja dao rezultate potrebno je da oni koji vežbaju budu motivisani. Slažem se da nije humano ljude poslati da vežbaju a da posle toga treba da se vrate u kancelariju i da onako znojavi i ulepljeni sede ceo dan na poslu. Ako postoje svlačionice, tuševi i mesta gde će se odložiti spotska oprema to je dobar preduslov za motivaciju. Ako se ljudima da do znanja da vežbanje može da im zdravstveno koristi da će skinuti kilažu da će se rešiti srčanih i drugih bolesti, da će planovi vežbanja biti prilagodjeni njihovim individualnim sposobnostima, verovatno bi velika većina ljudi (fizički zapuštenih vojnika i starešina) bez pogovora vežbala. Naravno komandant je bog i u moje vreme bilo. ako on voli sport cela jedinica vežba, posle dodje drugi koji ne voli vezbanje i onda ide ona čuvena: ako ideš na sport ništa, ne radiš ili nisi ti došao ovde da se baviš sportom nego da radiš, eto odakle oni stomaci sa slika.
PAULUS - srećno
|
