Ljudska psiha kao varijabila u ratnim i vanrednim okolnostima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

flyby68 ::u vezi posttraumatskoga sindroma jednostavno kao ljudska bica imamo prirodni instikt protiv ubijanja
drustvena bica smo , niko nije rodjeni ubica
rat je totalno neprirodna situacija (pogotovo danasnji ratovi u kojima stradaju bar 70% civili , to su jasne statistike od UN pa do koga god hocete )
a normalan vojnik je treniran da brani domovinu od spoljnega agresora ne da masakrira civile
na nasim prostorima smo ratovali komsija protiv komsije , isti ljudi protiv istih i jos izmanipulirani prljavom politikom
i danas imamo posljedice ...
ПТСП нема везе са убијањем и масакрирањем.
Развија се као последица дуготрајном излагању стресу.
Може да се јави и 10 године после догађаја.
Нису сви људи подједнако подложни стресу и ПТСП-у. Онај ко се више плаши је подложнији. Прост пример из свакодневног живота, на журци пукне балон - неко неће да се помери, неко ће да се трзне, а неко ће да скочи до плафона.
У данашње време ПТСП може да се развије и код запослених на канцеларијским пословима, који су изложени стресу.

Dopuna: 13 Mar 2010 19:54

Apocalypse Now ::Pa ti ljudi sa sindromom uglavnom im nije do price i uglavnom su vecinom vremena po psihijatriji ili hospitalizovani...ili pod teskim sedativima,sigurno nece pricati ovde kako im je..
Нажалост, већина људи са ПТСП нема психијатријску негу. Већина њих и не зна да болује од нечега.
И само лечење не обухвата хоспитализацију.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

-Jedan od velikih problema u današnjem svetu su upravo psihološki problemi i poremećaji koji se javljaju kao posledica traumatskih, stresnih događaja. Prirodne traume, i velike društvene traume kao što su ratovi i sve što rat nosi sa sobom, mogu da uzrokuju teško podnošljiv stres i poremećaj kod individue ali i porodice, pa čak i čitavog društva.

Postoje raznovrsne definicije traume danas. Najšira definicija traumatskog iskustva bi bila da je to bilo koje iskustvo koje prevazilazi granice uobičajenog iskustva i očekivanja.

Trauma se definiše i kao bilo koja po život opasna, emocionalno nesavladiva katastrofa koja prevazilazi uobičajene mehanizme prevladavanja, bez obzira da li se ta trauma odigrala u detinjstvu ili u odraslom dobu, bez obzira da li je trauma kratko trajala ili se dešavala tokom celog života.

Traumatsko iskustvo koje se vezuje za Post-traumatski stresni poremećaj (u daljem tekstu PTSP) treba da zadovolji sledeće kriterijume:

1. osoba je doživela, prisustvovala ili bila suočena sa događajem koji je opasan po život ili fizički integritet osobe ili drugih.

2. Reakcije osobe uključuju osećanja intenzivnog straha, bespomoćnosti i užasa.

Prvi kriterijum je vezan za karakteristike stresogena, ali mnoga istraživanja su pokazala da postraumatski simptomi nisu direktno proporcijalni jačini stresogena, i da su subjektivni faktori jako bitni u predikciji PTSP simptomatologije, te je i drugi kriterijum uveden.
Kod osoba koje boluju od PTSP-a, traumatsko iskustvo koje su doživeli se uporno ponavlja preko:

- Intruzivnih, mučnih sećanja na događaj koja se javljaju u vidu slika, misli ili percepcija

- Zastrašujućih snova o događaju

- Osećanja kao da se zastrašujući događaj ponovo dešava, koje se javlja u budnom ili intoksiciranom stanju i manifestuje preko iluzija, halucinacija ili flashback epizoda traumatičnog događaja.

- Spoljašnjih ili unutrašnjih podsetnika na traumu koji dovode do reaktivacije osećanja ili ponašanja koja su vezana za traumatski događaj
Osoba gubi interesovanja za sve aktivnosti koje je ranije volela da upražnjava, ulaže ogromne napore kako bi izbegla misli, osećanja ili ljude koji je podsećaju na traumu, vrlo često je nesposobna da se seti nekih važnih aspekata i delova traumatskog događaja, oseća se drugačije i otuđeno od drugih, bliskih osoba u svom životu ili čak ne oseća ljubav i privrženost prema nekada bliskim članovima svoje porodice. Osoba ima osećaj skraćene budućnosti, osećaj da neće imati porodicu, karijeru, uobičajen normalan život.

Jedan od čestih simptoma PTSP-a je i osećanje da je sama osoba ili svet oko nje nerealan (depersonalizacija / derealizacija). Depersonalizacija može da uključuje osećanja odvojenosti «duha» od tela, kada osoba ima osećaj kao da posmatra sebe i ono što joj se dešava sa distance; osećanja velikih telesnih promenena kao što je npr. osećaj da su telesni ekstremiteti veći nego što bi trebalo da budu, itd. Derealizacija, odnosno osećanje nerealnog vezano za objekte spolja, se često javlja paralelno sa depersonalizacijom.

Svi ovi simptomi jako ometaju osobu u socijalnom i u svim drugim oblastima funkcionisanja.

Tok Post-traumatskog stresnog poremećaja:


Tok PTSP-a nema izrazitu pravilnost. Ponekad simptomi nestanu za nekoliko meseci, i ako traju manje od tri meseca takav PTSP se naziva akutnim. Ali, ponekad simptomi mogu trajati mnogo duže i bolest ulazi u hronični stadijum. Simptomi PTSP-a se mogu javiti neposredno nakon traume, ali i odloženo i do šest meseci nakon traumatskog iskustva.
Generalno gledajući prognoza za one koje boluju od PTSP-a nije tako sjajna, naročito za žrtve ozbiljnih trauma. Istraživanja na osobama koje su bile u koncentracionim logorima, pokazuju da i nakon dvadeset godina još uvek postoje simptomi vezani za traumatski događaj kao što su osećanje krivice i anksioznost.

Osetljivost za Post-traumatski stresni poremećaj:

Postoji mnogo pokušaja utvrđivanja faktora koji predisponiraju pojavu PTSP-a. Rađena su mnoga istraživanja koja su podrazumevala različita ispitivanja ljudi kod kojih se nakon traumatskog događaja (kao što su požari, eksplozije, ratište) javio PTSP, i onih kod kojih nije bilo simptoma PTSP-a. Neki od psiholoških faktora koji su bitni za pojavu PTSP nakon traumatskog događaja su sledeći:

- Postojanje psihičkih problema pre traume
- Postojanje psihičkih poremećaja u porodici
- Visok neuroticizam
- Spoljašnji lokus kontrole
- Trans-generacijska trauma, odnosno postojanje iskustva traume u ranijoj generaciji u porodici [1]
- Postojanje ranijih traumatskih iskustava
Ovi nalazi sugerišu da su osobe koje imaju visok nivo mentalnog zdravlje pre traume najmanje pod rizikom za PTSP. Ali ako je traumatsko iskustvo dovoljno zastrašujuće, prethodno dobro psihološko zdravlje ga verovatno neće zaštititi. (Solomon, Kotler, Mikulincer, 1988.). Prema još nekim nalazima, nedostatak socijalne podrške kada je najviše potrebna, može takođe uticati da prethodno psihološki zdrave osobe podlegnu traumi.
Genetske predispozicije su još jedan od faktora bitnih za pojavu PTSP, kako sugerišu studije. Na osnovu obimnog istraživanja koje je sprovedeno u Americi na vijetnamskim veteranima blizancima, utvrđeno je da jednojajčani blizanci imaju sličniji nivo PTSP-a od dvojajčanih blizanaca, što ukazuje na značaj genetskih faktora kod PTSP-a.

Tretman:

Istraživanja sprovedena u poslednjih deset godina ukazuju da PTSP dovodi do niza bioloških promena i u skladu sa rezultatima najnovijih istraživanja tretman PTSP-a bi trebalo da se usklađuje.
Tako su istraživanja pokazala da kod osoba sa PTSP-om postoji pojačana aktivacija autonomnog nervnog sistema, koji kao da ih priprema na “akciju”. Pojačana aktivnost ANS kod traumatizovanih osoba često dovodi do nagle i burne reakcije na određene stimuluse, gde je fizička i emotivna reakcija neproporcijalna realnoj opasnosti. Ta disocijacija između jačine spoljašnjeg stimulusa i jačine reakcije ANS treba, po mnogim autorima da bude u centru pažnje u tretmanu PTSP-a, te se koriste razni psihofarmakološki agensi koji smanjuju ovaj disbalans, odnosno reakciju. Ipak, psihoterapija, kao i neke druge nefarmakološke intervencije poput tehnika relaksacije, biofeedback-a, mogu takođe biti jako korisne. Najbolje rešenje predstavlja kombinaciju jednih i drugih intervencija.
Prema mnogim istraživanjima, različiti psihoterapijski tretmani mogu dovesti do znatnog poboljšanja stanja kod obolelih od PTSP-a, ali su potrebna dalja istraživanja u ovoj oblasti. Rezultati nekih preliminarnih ispitivanja ukazuju na značaj jednog novog pristupa lečenju ovog poremećaja, Eye Movement Desensitization and Reprocessing (EMDR), ali dodatne studije su neophodne kako bi se potvrdila njegova uspešnost.

[1] Na osnovu istraživanja Izraelskih ratnika u Libanu, ustanovljeno je da su oni veterani čiji su roditelji preživeli Holocaust imali jači PTSP od kontrolne grupe.-

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::flyby68 ::u vezi posttraumatskoga sindroma jednostavno kao ljudska bica imamo prirodni instikt protiv ubijanja
drustvena bica smo , niko nije rodjeni ubica
rat je totalno neprirodna situacija (pogotovo danasnji ratovi u kojima stradaju bar 70% civili , to su jasne statistike od UN pa do koga god hocete )
a normalan vojnik je treniran da brani domovinu od spoljnega agresora ne da masakrira civile
na nasim prostorima smo ratovali komsija protiv komsije , isti ljudi protiv istih i jos izmanipulirani prljavom politikom
i danas imamo posljedice ...
ПТСП нема везе са убијањем и масакрирањем.
Развија се као последица дуготрајном излагању стресу.
Може да се јави и 10 године после догађаја.
Нису сви људи подједнако подложни стресу и ПТСП-у. Онај ко се више плаши је подложнији. Прост пример из свакодневног живота, на журци пукне балон - неко неће да се помери, неко ће да се трзне, а неко ће да скочи до плафона.
У данашње време ПТПС може да се развије и код запослених на канцеларијским пословима, који су изложени стресу.

dobro ali ja sam razumio posto je ovo vojni forum da se govori o vojnicima koji pate od PTPS
naravno da na primjer vatrogasci ili radnici hitne pomoci na primjer su izlozeni riziku , spasioci i slicne sluzbe
kontrolori leta na primjer takodjer
a sada je pitanje da li govorimo o vojnicima ili uopste o PTPS?
koliko sam upoznat taj sindrom se naziva i "Vijetnamski" posto su u USA prvu put ozbiljno poceli da ga proucavaju u doba Vijetnamskoga rata
ja opet tvrdim ako govorimo o vojnicima da su ratne situacije pogotovo danasnji nacin ratovanja (nema da se postuju pravila , a razorna moc naoruzanja je stravicna i ratuje se cesto u urbanim sredinama gdje stradaju civili a sam gerilski nacin ratovanja je stresan jer protivnik je zamaskiran i ceka iza svakoga coska )
dakle ?
odlucimo o cemu govorimo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

flyby68 ::a sada je pitanje da li govorimo o vojnicima ili uopste o PTPS?
koliko sam upoznat taj sindrom se naziva i "Vijetnamski" posto su u USA prvu put ozbiljno poceli da ga proucavaju u doba Vijetnamskoga rata
ja opet tvrdim ako govorimo o vojnicima da su ratne situacije pogotovo danasnji nacin ratovanja (nema da se postuju pravila , a razorna moc naoruzanja je stravicna i ratuje se cesto u urbanim sredinama gdje stradaju civili a sam gerilski nacin ratovanja je stresan jer protivnik je zamaskiran i ceka iza svakoga coska )
dakle ?
odlucimo o cemu govorimo
Говоримо о ПТСП-у. Наравно да се јавља највише код особа које су биле на ратишту, али не мора да значи да су те особе учествовале или биле присутне убијању. Не мора да значи ни да су виделе противника. Главни разлог је да је присутан стрес.
Особа са ПТСП-ом није обавезно видела грозне ствари. Врло је могуће да је поред ње била друга особа која ништа није ни приметила.

Један пример из 99-те: посада на релеју је данима била изложена бомбардовању. И то врло озбиљном, кратери су било и по 15 метара широки. Пошто су склоњени са тог положаја, од три човека, један се тресао сваки пут кад чује авион, други је био свестан опасности кроз коју су прошли, али је био исти као и раније, а трећи мислим да није имао појма где је и био (такав је био и пре тога).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, to su uzroci. A kako se boriti sa posledicama?
Naravno, sto je vise moguce teziti da se izbegne hospitalizacija? Mozda te ljude treba zaposliti ili uposliti? Posao, hobi?
Inace, pre par godina radili smo neko renoviranje, bilo je tu fizikalaca, a kao jedan od najboljih fizickih radnika pokazao se jedan oficir u penziji, mislim da je bio potpukovnik (verujem da nije radio to iz egzistencije), cak mu i nije bila frka oko placanja. Uglavnom, poznanica koja ga je poslala i preporucila kratko je rekla, dobar je radnik, ima neke svoje lutke, samo ga drzite uposljenim...
Mozda i gresim, ali mozda je i to to...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dali je PTSP izljeciv? pa ako jedna USA nema 100% rjesenje za to, a trose milijarde dolara za istrazivanje i zbrinjavanje svojih veterana i opet su im veterani na margini ?
e pa onda sta mi mozemo reci ?
najbolje rjesenje ;
da ne bude rata !
kratko i jasno !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

flyby68 ::dali je PTSP izljeciv? pa ako jedna USA nema 100% rjesenje za to, a trose milijarde dolara za istrazivanje i zbrinjavanje svojih veterana i opet su im veterani na margini ?
e pa onda sta mi mozemo reci ?
najbolje rjesenje ;
da ne bude rata !
kratko i jasno !

Ti posedujes neke informacije koje vecina nas ovde nije svesna. Kazes da trose milijarde na zbrinjavanje veterana? Pa jedan od najvecih problema je taj sto veterani nemaju podrsku a ocekuje se od njih da ginu kao komarci kod zaprasivanja.
Po povratku su bacenu na ulicu, bukvalno! Stotine veterana tuzi drzavu, ustvari je tuzilo dok nisu sproveli striktan zakon gde sa potpuno iskljucuje svaka mogucnost da iko tuzi drzavu za bilo sta, od Guantanamo Bay problema i terora nad svojim i stranim drzavljanima preko bivsih veterana i ljudi obolelih od gofskog sindroma, radijacije i sl..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

navodim USA kao primjer zato sto njihova vojska non-stop ratuje sa nekim
znaci imaju iskustva sa svim posljedicama , ukljucjuci i PTSP
tacno je da svoje veterane izbace na ulicu ali ipak ranjenima ( ima ih na desetine hiljada , tacan broj se ni ne zna cuvaju tu tajnu zbog bruke !)
moraju skrbiti za veterana jedno 6 mjeseci i onda otpust !
ali i tih 6 mjeseci kosta papreno americku vojsku , upitanju su hiljade i hiljade veterana sa mentalnim problemima ili ranjenika
zato kazem kako mi jadni da skrbimo o svojim veteranima a nemamo ni 0.1% budzeta koje USA ima !
i jos nesto
neko je spomenuo Solunce , mnogi dozivjese velike strahote takodjer a dozivjese duboku starost bez problema
slicno i sa Partizanima , zivjeli ljudi normalno , oformili porodice , stekli karijere, sve normalno !?
tek u zadnjih 50-ak godina taj fenomen se javlja
svi vetarani danas su nezadovoljni i razocarani i ako i nisu oboljeli od raznih sindroma

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

flyby68 ::neko je spomenuo Solunce , mnogi dozivjese velike strahote takodjer a dozivjese duboku starost bez problema
slicno i sa Partizanima , zivjeli ljudi normalno , oformili porodice , stekli karijere, sve normalno !?
tek u zadnjih 50-ak godina taj fenomen se javlja
svi vetarani danas su nezadovoljni i razocarani i ako i nisu oboljeli od raznih sindroma
Не можеш посматрати целу групу Солунаца и партизана преко оних који су доживели дубоку старост. Да, има и њих, али их има још више који су, иако преживели рат физички неозлеђени, умрли раније него што је требало. А то се све десило пре него што се већина нас и родила.

Раније смо већ поменули да ПТСП не погађа сваког, а и већина војника није изложена дуготрајном стресу.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svega toga je bilo i ranije, samo niej imalo medicinski naziv a ljudi bili srećni što su ostali živi, a alkoholizam i živci su bili mala cena plažena za goli život.....