Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 2Ovo se svidja korisnicima: duxhm, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stall-slom uzgona

• 1Ovo se svidja korisniku: Kristian_KG
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa kovit se desava jer jedno krilo ima veci uzgon od drugog krila. Verovatno moze da se izvede da izgon bude relativno jednak na oba krila, i kada avion ode u stall, samo da pilot gurne nos aviona na dole (sa avionom koji ima vektorisan potisak to ne bi trebalo da bude problem). Ili da obori nos pre nego sto bi usao u stall.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam da li je ovo pravo mesto za moje pitanje.

Interesuje me koje su jedinice sa ovim brojevima vojne pošte (reč je o JNA):
2805/27
2901/24
2908 i 6565
3566


Unapred hvala.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Kristian_KG, Kristian_KG, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pad u stalling desava se kad avion izgubi uzgon a to se moze desiti iz razlicitih uzroka . Obicno gubitkom potiska pa samim tim i brzine dolazi do smanjenja potrebnog opstrujavanja aerodinamickog profila krila i samim tim se smanjuje ili prestaja razlika u brzini opstrujavanja donjake i gornjake pa se gubi sila koja je potrebna za uzgon . Tada avion pocinje da se tumba po uzduznoj i poprecnoj osi tj. ponasa se kao suvi list pri padu . Ako ima dovoljnu visinu i ako nije doslo do stallinga motora pilot ga izvlaci obaranjem nosa na dole i dodavanjem gasa i cim postigne odgovarajacu brzinu prevodi ga u horizontalan let . Komplikovanije je kad stolira ili se ugasi pogonska grupa jer treba ponovo ustartovati motore a vreme curi . Verovali ili ne ali desilo se jednom (trenutno ne mogu doci do podataka) da je jedan pilot izvukao i putnicki B 727 iz stallinga ali to je cudo koje se samo jednom dogodilo dok je sa lovackim avionom koji ima kompaktniji zmaj i veliki potisak motora to izvodljivo , opet kazem ako ima dovoljnu visinu .

• 3Ovo se svidja korisnicima: HP 35, Kristian_KG, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I kada oba motora ne rade opet se ponasa kao jedro dok brzina ne padne ispod kriticne pa se izgubi uzgon. Ne desi se stol odmah, to htedoh reci. Bas je juce bila emisija na NG kada su sa ATRom usled kvara motora sleteli u more blizu obale Sicillije, nisu mogli da stignu do obale ali su jedrili pre toga.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Kristian_KG, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je Bobo . Inace od svih mlaznih putnickih aviona najduze je mogla da jedri karavela zbog velike povrsine krila . Navodno , po jednom clanku u flight-u neki francuski kapetan jedrio je sa tim tipom od jedne tacke severno od Alzirske obale pa do aerodroma u Marseju - citavih 180 km .

• 6Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, HP 35, Sirius, voja64, sasans23, lažni đoko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde je neko čini mi se Lažni Đoko postavio pitanje koji je avion bolji He 111 ili Do 17. Pošto se niko nije javio evo ja da odgovorim. To su bila dva aviona različite kategorije. Naš Do 17Ka je imao normalnu poletnu masu od 7000 kg sa 800 kg bombi u trupu. Maksimalna brzina (po uputu pri 7000 kg mase) je bila 438 km na 3200 m. He 111H11 je imao normalnu poletnu masu od 13500 kg sa 1500 kg bombi. Maksimalna brzina (po uputu sa tom poletnom masom) 385 km na 5700 m. Međutim krstareća brzina Do 17Ka je bila dramatično veća 400 km prema 325 km za He 111H11 pri ranije spomenutim poletnim masama. A krstareća brzina je bila mnogo važnija za bombardere od maksimalne. Interesantno je da He 111 nije imao ni mnogo veći taktički radijus pri normalnom opterećenju bombama tj 1500 kg prema 800 kg. Kod He 111H11 taktički radijus je bio u tom slučaju oko 400 km a kod Do 17Ka 300 do 350 km.

• 2Ovo se svidja korisnicima: stringer bell, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzgon zavisi od brzine aviona, (tj. od brzine vazduha koji opstrujava krilo) i od napadnog ugla krila. Kada ponestane uzgona dolazi do stall-a: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Generalno je lakse izvuci iz stala veliki putnicki avion nego lovca na mlazni pogon, jer putnicki avioni po pravilu imaju centar gravitacije ispred aerodinamickog centra. Kada ostanu bez brzine, sopstvena tezina gura nos aviona na dole, smanjuje se napadni ugao i avion nastavlja da leti normalno.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Problem nastaje kod pojedinih putnickih aviona, na primer Tu 154, kojima je centar gravitacije iza aerodinamickog centra. Njih tezina vuce na veci napadni ugao, i prakticno ne mogu da se izvuku iz stala.

Ima jos jedan problem, a to je duboku ili super stal. Tesava se kod aviona koji imaju T konfiguraciju repa (Tu 154, B 727...). Razdvojene vazdusne strujnice od krila pogadjaju repna krila, te avion postaje potpuno nekontrobilan. Test pilot B 727 je uspeo da se nekako izvuce iz tog dubokog stala. Mislim da je okrenuo avion na noz i da je nos pao.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, CheefCoach, Gama
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama ::Ne znam da li je ovo pravo mesto za moje pitanje.

Interesuje me koje su jedinice sa ovim brojevima vojne pošte (reč je o JNA):
2805/27
2901/24
2908 i 6565
3566


Unapred hvala.


Za vreme JNA, VP 2908 je bio ŠCOMJ u Banja Luci. Po izbijanju rata, VP 2908 se seli u Vršac. Tačnije u Vršcu je pod tom vojnom poštom bio samo jedan deo nekadašnjeg ŠCOMJ iz Banja Luke, a to je: "Centar za obuku vozača borbenih vozila".

• 1Ovo se svidja korisniku: HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::Kao sto je neko vec objasnio, prekookeanski brodovi su napravljeni od homegenog celika, dok tenk to nije. On ima nuklearnu zastitu koja nije za topionicu...
Nikad čuo za takvu zaštitu osim ventilatora koji stvara nadpritisak i senzora (Gajger brojača)?