Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::CheefCoach ::Kao sto je neko vec objasnio, prekookeanski brodovi su napravljeni od homegenog celika, dok tenk to nije. On ima nuklearnu zastitu koja nije za topionicu...
Kakva je to nuklearna zaštita?

ABHO zastita, s tim sto nisam siguran za B i H.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako izgleda, od čega je?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citao sam na Wikipediji da ima neka krpeno-olovna zastita, li mislim da nema veze sa samim celiko nego kao obloga.

• 3Ovo se svidja korisnicima: djboj, Mercury, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Abramsi imaju sloj osiromašenog urana u oklopu što je još manje za topionicu. Koliko znam RHB zaštita na oklopnim vozilima se sastoji od uređaja za filtriranje zraka za zaštitu od hemijskih ratnih agenasa i radiološke kontaminacije. Zaštita od zračenja je element oklopa ali ne znam kakav, dok se biološko oružje ne upotrebljava u vidu municije.

• 5Ovo se svidja korisnicima: stringer bell, Mercury, sasans23, Bane san, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Na T-55A na krovu kupole izmedju dva sloja celika je polietilenski* ulozak kao zastita od zracenja.
*Zapravo polietilen sa slojem olova u obliku praha, ubacenim prilikom izrade polietilena.

Kod T-64/72/80/90 imas unutrasnju oblogu (a na sovjetskim primercima i spoljasnju) od tekstolita impregniranim borom.
Ovde se vidi, pricvrsena velikom stafovima na krovu kupole:


Jeste model ali je jasnije:

• 4Ovo se svidja korisnicima: stringer bell, sasans23, Bane san, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dobro je objasnio Bojan, a evo i jedne slike PNZ (Protiv Neutronska Zaštita) koja je postavljena sa unutrašnje strane oklopa u vidu obloga (panela), koje su za oklop pričvršćene platnama i maticama. Ima ulogu zaštite od neutronskog zračenja i u određenoj meri štiti od sitnih parčadi (gelera) pri pogotku tenka.


(mesto komandira T-72, vide se beli paneli na desnom boku kupole)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci li to da je ta zastita fizicki odvojiva od celicnog oklopa i da je oklop moguce reciklirati?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fizički odvojiva je sigurno, jer je kao takva i postavljena unutar tenka. Ali, moguće da je prilikom njene ugradnje korišćena i neka vrsta lepka, a ove široke platne i matice bi bi u tom slučaju imale ulogu dodatnog osiguranja od njenog otpadanja. O tim detaljima treba pitati nekoga ko je radio na proizvodnji tenkova, recimo nekoga iz fabrike Đuro Đaković u Slavonskom Brodu.

Za reciklažu "tenkovskog čelika" se treba obratiti nekom od inženjera za tu oblast, jer nisam siguran da svaka čeličana ima mogućnost reciklaže takvog čelika, ne samo zbog gabarita isečenih komada, već i zbog drugih stvari vezanih za sam proces.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::Gama ::Ne znam da li je ovo pravo mesto za moje pitanje.

Interesuje me koje su jedinice sa ovim brojevima vojne pošte (reč je o JNA):
2805/27
2901/24
2908 i 6565
3566


Unapred hvala.


Za vreme JNA, VP 2908 je bio ŠCOMJ u Banja Luci. Po izbijanju rata, VP 2908 se seli u Vršac. Tačnije u Vršcu je pod tom vojnom poštom bio samo jedan deo nekadašnjeg ŠCOMJ iz Banja Luke, a to je: "Centar za obuku vozača borbenih vozila".

Hvala.
Prve dve VP su iz Karlovca, a poslednja je Zagreb. 2908 i 6565 su iz Banja Luke.
To sam uspeo da saznam, dok nazive jedinica nisam.

• 7Ovo se svidja korisnicima: BokiBg, HP 35, CheefCoach, Mercury, voja64, Bane san, freelancer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::Za reciklažu "tenkovskog čelika" se treba obratiti nekom od inženjera za tu oblast, jer nisam siguran da svaka čeličana ima mogućnost reciklaže takvog čelika, ne samo zbog gabarita isečenih komada, već i zbog drugih stvari vezanih za sam proces.
Evo pitao sam ja jednog prijatelja koji se razume, i sad imam kompletan odgovor. Najveći problem je u stvari u prenosu energije i mase, tj. to što svaka reciklaža,transformisanje nečega, traži ulaganje neke energije, što naravno diktira krajnju cenu.

U prvom slučaju, gde se vozilo seče na manje komade, sve i da se zanemari cena radne snage, pripreme i transporta, opet sama količina utrošenog gasa prelazi zaradu od prodaje. Ili se vrti tu negde oko nule, što opet znači neisplativo.
U drugom, hipotetičkom slučaju, čak i kada bi postojala visoka peć koja može da proguta i ''svari'' ceo ili pola tenka... problem je što kada bi se sav taj metal ubacio unutra, on bi zbog svoje ogromne mase a relativno male zapremine, počeo da upija toplotu (energiju) smese oko sebe i da je steže, samim tim usporavajući rad peći. A da bi se to sprečilo, tj. održala potrebna temperatura u peći, mora opet da se uloži neka energija što opet košta. Plus, visoka peć da bi bila profitabilna valjda zahteva da konstantno ima priliv sirovina koje će da obrađuje. A veća peć je ujedno i ''gladnija'' peć koja traži više materijala, non stop, i čije svako ponovno pokretanje košta mnogo.

Dakle, tenkovi jednostavno imaju preveliku gustinu, odnosno ogromnu masu skoncentrisanu u malu sabijenu zapreminu i to je suština problema. Razlog što neke fabrike skladište svoje tenkove, je što čekaju da čelik dostigne neku cenu, kada njihova reciklaža postaje profitabilna, pa makar to bilo i za pola veka. Ali što se tiče lakše odvojivih delova kao što su točkovi, kontejneri, topovi, gusenice, štitnici... za to sam bio u pravu, oni mogu da se recikliraju bez mnogo muke i da to bude profitabilno.