|
Napisano: 13 Jul 2011 10:48
VP6919 ::Odgledah sinoć taze film "Age of Heroes", ovogodišnja produkcija, sa sve prevodom svakako. Koga ne bude mrzelo da traži i film i prevod, imaće 90 minuta fine zanimacije na ekranu....
Evo nešto o filmu:
The true story of the formation of Ian Fleming's 30 Commando unit, a precursor for the elite forces in the U.K.
Based on the real-life events of Ian Fleming's 30 Commando during World War II - the inspiration for the SAS - this is a story which takes our heroes from the edge of defeat on the beaches of Dunkirk to the mountains of Norway on a dangerous mission behind enemy lines that, if successful, could change the course of the war.
Gledao sam ga i sasvim se razočarao.
Naime mogao je da bude strava a propao neverovatno.
Naime imao je potencijala, ali režija i scenario kao da su delo srednjoškolaca sa viškom slobodnog vremena koje su odlučili da utroše na snimanje ratnog filma.
Dva odlična glumca u filmu Sean Bean (Šarpovi strelci) i Aksel Hennie, glavni protagonosta "Max Manus", inače fenomenalnog i super filma u opšte se nisu snašli u svojim ulogama.
Sa izvinjenjem, Sean Bean je previše mator da ponovi svoju rolu iz "Šarpa" i čovek od 50 godina svakako ne može da bude SAS komandos, dok je lik norveškog Amerikanca kog tumači Aksel Hennie - izgubljen!
- Od kada se spuste padobranima- pa nadalje- gde je u opšte on!? Kakva je njegova uloga u filmu!? Sakloni Bože.
NEMCI: Kontastrofa. Standardno zli i izopačeni, ali neverovatno neuverljivi kao i sam film.
Uštedite sebi vreme i nemojte da ga gledate.
Dopuna: 13 Jul 2011 10:51
vathra ::Овај викенд сам имао прилике да погледам ”Повратак отписаних” на ТВ-у.
Иако је један од ”класика” нашег филмског стваралаштва, нисам га одавно гледао. Поготово ми је било занимљиво да га погледам у светлу историјског материјала које сам прочитао у међувремену.
Нажалост, тренутно немам пуно времена, па ћу написати мање него што сам хтео.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Пов.....0;х_(филм)
http://www.imdb.com/title/tt0075094/
Заплет филма, по ком главни јунаци путују до Београда аутом, са отетим исправама министра у Недићевој влади свакако изгледа претерано, али је одлично послужио да се прикаже ситуација код разних зараћених страна, као и њихови међусобни односи.
Хаотична ситуација из лета 1944. у Србији је верно приказана, где видимо неповезане одреде партизана, али и четника, који немају директну везу са командом (а што им и не смета).
Занимљиво је приказан однос Недићеваца и четника, који се чак и у тренутку кад договарају борбу против заједничког противника партизана, гледају са неповерењем и преко нишана (”Ти налицкани дa ћутиш!”, ”...док си ти гланцао чизме и шетао се од Теразија до Славије...”).
Такође и однос између Гашпарове групе, која нема контакт са Недићевом владом, а поступа по директивама из Немачке, где је и прошла обуку, је занимљив. Док чекају на блокади пута, дискусија између Кригера и шефа Недићеве полиције то добро илуструје. Такође, овај узгредни разговор је одлично послужио како би се објаснио тај компликован однос.
А сцена са Прлетом и Анђелком је првокласна...
Филмска екипа је одлично изабрана.
На свим странама има ликова који су за подсмех (Прле и Никола нпр.), али и ликова који су крајње опасни - Мисирац (који се толико удуби у тучу да његови морају за косу да га вуку да прекине), кап. Тодоровић из министрове пратње (кога одлично игра Лане Гутовић), мајор Гашпар (маестрални Аљоша Вучковић), четнички официр кога игра Бата Живојиновић, који се појави на пет минута и засени све. Сви ликови негативаца су лепо обрађени, и на тренутке ”отимају” филм од главних јунака.
Да додам да нисам могао да не приметим колико Стево Жигон у СС униформи личи на Адолфа Ајхмана.
Кад се све узме у обзир, прилично ме је изненадило колико је верно приказана ситуација у лето 1944. у Србији у овом филму, који је снимљен 1976. године. Овај филм је више требао да буде забавног карактера, у чему је и успео, обзиром да се цитати и данас препричавају. Али је и поред тога успео да остане историјски тачан - нешто у чему су многи филмови који су од почетка требали да буду историјски далеко мање успели.
Да додамо да је и филмска музика једна од најбољих филмских музика код нас.
У сваком случају, филм који вреди погледати.
Inače ej radjen po istinitim motivima.
Uvek krivim sebe što ne sačuvam članak koji pročitam o "Otpisanima".
Prošle godine u ovo vreme dsam pročitao izjavu jednog od protagonista da su partizani zaista ušli u Beograd sa kolima i radio stanicom, ali da je bilo drugačije- "Cvetko" Nedićev vozač je sve vreme vozio sa uperenim pištoljem, dok su drugi ilegalci molili Boga da ih ne zaustave jer su na uniforme nosili - opanke, čizme im bile male.
|
(samo se šalim)
