kljift ::A001 ::@kljift
A kakve to veze ima sa mojim pitanjem?
Tvoje pitanje je suvišno.
Suvišno je to što sam postavio pitanje da li zaista postoji Cellulose-Encased Laser-Guided Bomb
Pa ako ćemo tako onda forum nebi ni postojao jer ne bi bilo pitanja - ne bi bilo rasprave...
Овај викенд сам имао прилике да погледам ”Повратак отписаних” на ТВ-у.
Иако је један од ”класика” нашег филмског стваралаштва, нисам га одавно гледао. Поготово ми је било занимљиво да га погледам у светлу историјског материјала које сам прочитао у међувремену.
Нажалост, тренутно немам пуно времена, па ћу написати мање него што сам хтео.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Пов.....0;х_(филм)
http://www.imdb.com/title/tt0075094/
Заплет филма, по ком главни јунаци путују до Београда аутом, са отетим исправама министра у Недићевој влади свакако изгледа претерано, али је одлично послужио да се прикаже ситуација код разних зараћених страна, као и њихови међусобни односи.
Хаотична ситуација из лета 1944. у Србији је верно приказана, где видимо неповезане одреде партизана, али и четника, који немају директну везу са командом (а што им и не смета).
Занимљиво је приказан однос Недићеваца и четника, који се чак и у тренутку кад договарају борбу против заједничког противника партизана, гледају са неповерењем и преко нишана (”Ти налицкани дa ћутиш!”, ”...док си ти гланцао чизме и шетао се од Теразија до Славије...”).
Такође и однос између Гашпарове групе, која нема контакт са Недићевом владом, а поступа по директивама из Немачке, где је и прошла обуку, је занимљив. Док чекају на блокади пута, дискусија између Кригера и шефа Недићеве полиције то добро илуструје. Такође, овај узгредни разговор је одлично послужио како би се објаснио тај компликован однос.
А сцена са Прлетом и Анђелком је првокласна...
Филмска екипа је одлично изабрана.
На свим странама има ликова који су за подсмех (Прле и Никола нпр.), али и ликова који су крајње опасни - Мисирац (који се толико удуби у тучу да његови морају за косу да га вуку да прекине), кап. Тодоровић из министрове пратње (кога одлично игра Лане Гутовић), мајор Гашпар (маестрални Аљоша Вучковић), четнички официр кога игра Бата Живојиновић, који се појави на пет минута и засени све. Сви ликови негативаца су лепо обрађени, и на тренутке ”отимају” филм од главних јунака.
Да додам да нисам могао да не приметим колико Стево Жигон у СС униформи личи на Адолфа Ајхмана.
Кад се све узме у обзир, прилично ме је изненадило колико је верно приказана ситуација у лето 1944. у Србији у овом филму, који је снимљен 1976. године. Овај филм је више требао да буде забавног карактера, у чему је и успео, обзиром да се цитати и данас препричавају. Али је и поред тога успео да остане историјски тачан - нешто у чему су многи филмови који су од почетка требали да буду историјски далеко мање успели.
Да додамо да је и филмска музика једна од најбољих филмских музика код нас.
У сваком случају, филм који вреди погледати.
vathra ::Овај викенд сам имао прилике да погледам ”Повратак отписаних” на ТВ-у.
Иако је један од ”класика” нашег филмског стваралаштва, нисам га одавно гледао. Поготово ми је било занимљиво да га погледам у светлу историјског материјала које сам прочитао у међувремену.
Нажалост, тренутно немам пуно времена, па ћу написати мање него што сам хтео.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Пов.....0;х_(филм)
http://www.imdb.com/title/tt0075094/
Заплет филма, по ком главни јунаци путују до Београда аутом, са отетим исправама министра у Недићевој влади свакако изгледа претерано, али је одлично пос
83;ужио да се прикаже ситуација код разних зараћених страна, као и њихови међусобни односи.
Хаотична ситуација из лета 1944. у Србији је верно приказана, где видимо неповезане одреде партизана, али и четника, који немају директну везу са командом (а што им и не смета).
Занимљиво је приказан однос Недићеваца и четника, који се чак и у тренутку кад договарају борбу против заједничког противника партизана, гледају са неповерењем и преко нишана (”Ти налицкани дa ћутиш!”, ”...док си ти гланцао чизме и шетао се од Теразија до Славије...”).
Такође и однос између Гашпарове групе, која нема контакт са Недићевом владом, а поступа по директивама из Немачке, где је и прошла обуку, је занимљив. Док чекају на блокади пута, дискусија између Кригера и шефа Недићеве полиције то добро илуструје. Такође, овај узгредни разговор је одлично послужио како би се објаснио тај компликован однос.
А сцена са Прлетом и Анђелком је првокласна...
Филмска екипа је одлично изабрана.
На свим странама има ликова који су за подсмех (Прле и Никола нпр.), али и ликова који су крајње опасни - Мисирац (који се толико удуби у тучу да његови морају за косу да га вуку да прекине), кап. Тодоровић из министрове пратње (кога одлично игра Лане Гутовић), мајор Гашпар (маестрални Аљоша Вучковић), четнички официр кога игра Бата Живојиновић, који се појави на пет минута и засени све. Сви ликови негативаца су лепо обрађени, и на тренутке ”отимају” филм од главних јунака.
Да додам да нисам могао да не приметим колико Стево Жигон у СС униформи личи на Адолфа Ајхмана.
Кад се све узме у обзир, прилично ме је изненадило колико је верно приказана ситуација у лето 1944. у Србији у овом филму, који је снимљен 1976. године. Овај филм је више требао да буде забавног карактера, у чему је и успео, обзиром да се цитати и данас препричавају. Али је и поред тога успео да остане историјски тачан - нешто у чему су многи филмови који су од почетка требали да буду историјски далеко мање успели.
Да додамо да је и филмска музика једна од најбољих филмских музика код нас.
У сваком случају, филм који вреди погледати.
Mladi kolega, odlična ocena za prikaz!
''Nemci noću prvo pucaju pa onda traže ausvajs''...I to je jedna od rečenica koja simbolizuje stanje. Enterijeri su dobro urađeni, s obzirom na to da je stari Beograd apsolutno urbanistički zagađen, pa se većina naših ratnih kadrova snima u Zadarskoj ulici ili na Kosančićevom vencu...
Ali niko nije pomenuo da film sadrzi i dosta netacnih prikaza, kao npr. partizanska slobodna teritorija u sred Sumadije, a svi dobro znamo da tako nesto nije postojalo 1944. godine.
Citat:Художественный фильм. Киностудия им. Горького, 1963
Режиссёр-постановщик: Татьяна Лиознова.
Фильм снован на реальной истории создания самолёта МиГ-9.
Для съёмок задействован истребитель МиГ-9ФС.
