Enigma JNA - Podzemni Aerodrom "Željava"

• 8Ovo se svidja korisnicima: Levčanin, buster, lacko, A001, frenki1986, Oscar, easy, Vlada1389
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Procitao sam puno tekstova o aerodromu Zeljava kod Bihaca i imao prilike da pricam sa ljudima koji su bili i radili na samom aerodromu, ali nisam video ni jedan tekst sta je zapravo znacio taj aerodrom za bivsu SFRJ. Uvrezeno je misljenje da je bio grandiozan i lep ali istovremeno skup i nepotreban u toj velicini. Ja cu pokusati da obijasnim sa ekonomske tacke gledista sta je znacio, posto sam ekonomista i vrlo dobro vladam tom oblascu.
Sa ekonomske tacke taj aerodrom mora da se posmatra sa vise stranai to
1. Kostao je izmedju 8-10 milijardi ondasnjih dolara mada nikada se nece znati tacna cifra. Danas bi zbog devalvacije dolara za zadnjih 40 godina za isti takav aerodrom blo potrebno izdvojiti od 60-70 milijardi. Ovi podaci pokazuju koliko je ekonomija bivse SFRJ do reforme koja je bila izvrsena 1965 bila jaka. Same cifre kazu da je to nenormalno ali istina je drugacija i to na osnovu sledeceg.
Jugoslavija na celu sa titom je zelela da igra vaznu ulogu u svetskoj politici da bude vazan igrac. Da bi uspela u tome morala je svetu da se predstavi kao drzava koja pravi kapitalne infrastrukturne objekte kako za civilne potrebe tako i za vojne, morala je da se predstavi i kao drzava koja je sposobna da sa svojim strucnim kadrom iznese samostalno te projekte, pa je tako za Zeljavu upotrebljen samo domaci kadar i na aerodromu sve komponente koje su ugradjene u njega bile su 95% napravljene u SFRJ izuzimajuci radar koji je stigao iz Engleske. Aerodrom je bio i tacka koja je potencijalnog agresora odvracala od bilo koje vrste intervencije. Sa aerodromom te velicine mi smo se predstavljali kao sposobna nacija koja je sposobna za takav projekat a i istovremeno odlucna da brani svoj suverenitet. Na aerodromu je svakog jutra dolazilo 12 autobusa sa osobljem koje je radilo na njemu skoro cela regija oko Bihaca je osecala blagodeti zbok kolicine para koja se ubrizgavala u ljudstvo koje je tu radilo.
2 Drzava nije imala nikakav gubitak prilikom izgradnje jer sav novac koji je potrosen ostao je u SFRJ odnosno firmama koje su bile angazovane na igradnji i opremanju. Svaka ozbiljna zemlja izgradnjom takvih objekata ubrizgava pare u svoju ekonomiju i to putem rada i razvoja tehnologija. Novac na stranu je potrosen samo za nabavku radara i nista drugo.
3 I najvaznije zahvaljujuci tom objektu koji je odmah bio predstavljen svim vojnim predstavnicima bliskog i srednjeg istoka kao i africkim izaslanicima sve gradjevinske firme su dobile obimne poslove kod istih. Dovoljno je samo pomenuti Irak i Libiju i podatak da su se slile desetine milijardi dolara u nasu kasu zahvaljujuci tome sto smo im kroz taj aerodrom pokazali da mozemo da napravimo bilo sta i to ekstra kvalitetno. Vrlo brzo je dosao i Kuvajt i Egipat koji su pozeleli da nasi neimari prave njihove kapitalne objekte. Sve u svemu potez je bio odlican nama je ostao aerodrom koji su platili drugi kroz profit gradjevinskih firmi iz SFRJ. Dzaba je reci ja umem to narocito u poslovnom svetu, pokazi to sto znas pa cemo lako posle toga. U to vreme je bilo jos pameti koje sada nema pa je bilo oh iknoji su to mogli da shvate i iskoriste nase potencijale.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Složio bih se sa tobom u nekoliko stvari a to su....

Sa ekonomskog aspekta, Titu su dobro došli ovakvi objekti iz više razloga - upošljavanje sopstvene građevinske industrije, angažovanje ostalih grana privrede, sticanje ogromnog iskustva u gradnji ovakvih grandioznih objekata i dobijanje sigurne garancije da će ta preduzeća dobijati projekte u zemljama trećeg sveta u izgradnji istih.
Dolaskom vojske krajem 60-tih u Bihać, od nekadašnje "kasabe" grad je prosto "buknuo".
Građeni su kompleksi zgrada i čitava naselja za smeštaj porodica vojnih lica. Bihać se infrastrukturno razvijao mnogo brže nego većina gradova te strukture u bivšoj SFRJ.
To je bio regionalni privredni i kulturni centar koji je pokrivao ogromno područje od Velike kladuše do Bosanskog Grahova.
E sad, objekat kao objekat mislim da nije bio baš velika prepreka u odvraćanju potencijalnog agresora - on jeste prestavljao "tvrd orah" i to su svi znali.
Možda je neku dozu straha kod suseda više predstavljala njena tajnovitost pa je uvek bila pod nekom vrstom prismotre.
Mislim da se Tito i tadašnje rukovodstvo vodilo tezom partizanskog načina ratovanja. Napraviti što čvršće i što dublje objekte pod zemljom, utvrditi se i tu čekati neprijatelja. Željava i ostali podzemni objekti nisu pravljeni za agresorski već za odbrambeni način ratovanja.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bojan5150
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sama JNA je bila koncepirana kao odbrambena vojna sila i nikada se nije pomisljalo da se izvede bilo kakava akcija koja bi ugrozila suverenitet suseda, pa su u skladu sa tom doktrinom i svi objekti koji su gradjeni za njene potrebe bili su u funkciji odbrane zemlje. Istu takvu doktrinu je imao i bivsi SSSR i ako cudno zvuci pored tolike tehnike sa kojom je raspolagao ona je bila iskljucivo u sluzbi odbrane zemlje. Navescu vam nekoliko primera koliko je aerodrom doprineo ekonomiji bivse SFRJ.
Osamdesetih godina proslog veka, u Iraku Sadam Husein je ucvrstio svoju vlast i poslao je svoju delegaciju da obidje vojne objekte u SFRJ i da isti takvi ili cak veci objekti budu izgradjeni u Iraku. Nasa delegacija je navela da je aerodrom u Bihacu mnogo veci nego sto je bio a u cilju impresioniranja suprotne strane, medjutim kada su svi dosli u obilazak moralo se nekako docarati da je stvarno toliki kolikim su ga opisali. Posto je unutrasnjost vema slicna i posto su samo ljudi koji su duze vreme bili na aerodromu mogli da se snadju i znaju gde se nalaze ispostavilo se da nije veliki problem zavarati Iracku stranu. Vodili su ih iz galerije u galeriju i pokazivali objekat a kada su zavrsili ponovo su se vratili na pocetak samo je osoblje napravilo mali razmestaj stvari koje su se tu nalazile. Aerodrom je predstavljen duplo vecim nego sto je zapravo bio. Rezultat je bio vidljiv u sporazumima od vise milijardi dolara za izgradnju vojnih objekata u Iraku. Koliko smo tih objekata tamo gradili pokazuje i cinjenica da i sami Iracani nisu znali sa cime raspolazu pa je posle svrgavanja Sadama bio angazovan Veljko Kadijevic i jos neki njegovi saradnici u pronalasku bivseg lidera koji se krio u pustinjama Iraka. Na osnovu njihovih informacija o podzemnim objektima i o njihovim lokacijama Sadam je uhvacen. Kadijevicu kao strucnom kosultantu isplaceno je milion dolara za njegov angazman i on je i danas aktivan u americkoj vojsci. O kvalitetu izgradnje objekata govori cinjenica da je poseban akcenat na bombardovanje objekata u Iraku devedesetih dat upravo objektima koje smo mi gradili. Ispostavilo se da su mnogi objekti ostali netaknuti i posle zestokih udara. Ovako nesto je uradjeno i sa delegacijom Libije i drugih zemalja. Posle svakog dolaska na aerodrom Zeljava nijedna delegacija se nije vratila ravnodusna i bez zelje da i ona poseduje nesto slicno tome. Nasi su trljali ruke i brojali dolare a nasa vojska uzivala u prestizu sto poseduje nesto takvo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa slušaj, ko je imao priliku ući u još čitav podzemni objekat 505 nije mogao ostati ravnodušan nikako.
To se ne može opisati rečima.

Nego reci mi kad su iračani i libijci bili na Željavi ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zasto mislis da je ulazak u galerije stvarao nekakvu impresiju?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bojan5150
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Dec 2011 15:13

Po mojim saznanjima iracani 80 ih, samo u strogoj tajnosti to je znao mali broj ljudi, nije bilo nikakve pompe ili diskusije na tu temu u sirim krugovima, to su bili cisto biznis aranzmani. Inace Iracani su dolazili iz vise razloga.
Sadam je bio fasciniran Jugoslavijoam i Titom, on je uveo potpuno iste cinove u svojoj vojsci i potpuno iste oznake za cinove kao sto su bili u JNA. Bio je inpresioniran nasim sposobnostima i zeleo je sve to da prekopira u Irak. Nasi strucnjaci su bezrezervno a u skladu sa kapitalom koji su dobijali gradili po Iraku i ujedno vrsili transfer tehnologija ali njihov kadar nije bio spreman na toliku kolicinu novih informacija pa nisu uspeli da se podignu samostalno na visi nivo. Pitaj nekog kamiondziju koji je vozio sleper po Iraku kako je prolazio sa nasim pasosem. Bili smo glavni tamo sve sto je trebalo Englezima zavrsavali su preko nas.
Kolko je cenio Jugu i koliko su ti odnosi bili bitni za sam Irak vidi se sa Titove sahrane, trenutak kada polaze venac na kovceg. Toliko je bio zbunjen da su morali da ga opomenu da se skloni jer druge delegacije cekaju, jos tada je znao sta ce biti sa njim jer mu je tada to i receno. Sam rat sa Iranom je bio po nagovoru SAD kao i kasniji sa Kuvajtom znao je da ne treba da se kaci sa njima ali oni su zeleli njegova naftna polja i dobili su ih jer nije bilo juge i Tita koji bi to sprecili. Pogledaj Titovu sahranu ja je imam na disku i sve ce ti biti jasno.
Gadafi je takodje bio impresioniran Jugoslavijom i njenim dostignucima i skoro sve sto je tajno radjeno za potrebe vojske u Libiji gradili smo mi. Dokaz koliko je voleo nasu bivsu zemlju je njegov govor u Beogradu 89 na konferenciji nesvrstanih gde je iskritikovao ceo drzavni vrh SFRJ.
Zeljava je bila odlican markentinski potez ondasnjeg rukovodstva. Koliko god je ulozeno u njega i slicne objekte visestruko se vratilo kroz angazovanje nasih firmi u svetu.
Igrom slucaja znam dosta informacija vezanih za Zeljavu koje nigde ne mogu da se procitaju i koje su neverovatne i veliki broj ljudi kada bi to procitao rekao bi da je to laz i da to nije normalno.

Dopuna: 05 Dec 2011 15:19

Pa takvih objekata nije bilo po Africi i bliskom i srednjem istoku, mnogi od njih su prvi put videli tako nesto pa je normalno da su bili zadivljeni vidjenim. To je isto kada pogledas most preko ade u BG. Ogroman impresionira i zadivljuje ali realno to je mostic u odnosu na most od 43 km. koji su pustili kinezi u rad. Verovatno da su Rusi i drugi imali nesto i vece i bolje i jace ali nisu zeleli to da prikazu nisu bili zainteresovani da drugima prave tako nesto jer u slucaju invazije imali bi problema sa necim sto su oni pravili. Juga nije imala pretenzije na bilo koga pa joj nije smetalo da i drugi imaju ono sto ima ona uz to kada se dodaju dolari...

• 3Ovo se svidja korisnicima: buster, Levčanin, frenki1986
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kondorrs ::Zasto mislis da je ulazak u galerije stvarao nekakvu impresiju?

Zaista, ali moram na ovakav način da ti odgovorim - to je isto kao da si pitao nekog kako si proveo veče u krevetu sa Dženom Džejminson...
jedino pedera možda tu ne bi ništa impresioniralo...ako si shvatio, to ti je to

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve zavisi kada pitaš. Ako te budem pitao jedno 2-3 dana posle, možda i dobijemo neki odgovor, ako bude odmah ujutru ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: rexdeuss, Bojan5150
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Strane delegacije bi dolazile avionom na aerodrom pa bi prvo imale priliku da ga vide iz vazduha. A iz vazduha se moglo videti oko 30-ak kvadratnih km. aerodromskog kompleksa, 5 pista, kasarne i drugi objekti. Ulazak u aerodrom je tek bio slag na tortu veliki broj vazduhoplova i osoblja, kilometri tunela, radionice i masa drugih stvari poput pancirnih vrata tezine 100 tona. Na sve to normalan covek ne moze ostati ravnodusan a narocito profesionalni vojnik koji je video nesto sto njegova zemlja nema a zna da joj je potrebno. Uz to kada se servira prica o tome da imamo masu takvih stvari i da je Zeljava jedna u nizu nije bilo onoga ko bi rekao da ne zeli da se nasi strucnjaci pojave u izgradnji istog.
Oko zeljave jos uvek postoje misticne stvari i ona nikada nije do kraja opisana i nikada nije receno sa kojim dopunskim stvarima raspolaze a koje nisu bile vidljive osoblju koje je tu radilo. I danas postoje objekti u okviru objekta koji su namenjeni u slucaju rata a koji nisu bili dostupni u mirnodopskim uslovima. Njihova funkcija je bila za iznenadjenje neprijatelja kao i mogucih sabotera unutar samog kompleksa od strane pripadnika same JNA. Oni su ostali u dubini planine neosteceni ali su izgubili svaku upotrebnu vrednost iz razloga sto samo kompletan aerodrom je imao mogucnosti pruzanja otpora. Zeljava ce tek otkrivati mnoge tajne mada tek za 20 ak godina ne verujem pre. To je bila gradjevina o kojoj se sada zna tek mozda polovicno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:Hrundi

Željava je koštala između 150 i 175 milijuna $.

Ove se diskusije o cijeni Željave vode najmanje 20 godina što ja znam. I uvijek se pričalo svašta. Tako da sam neke 2001. ili 2002. otprilike uzeo izračunati cijenu Željave. Od dokumenata sam koristio odluke Saveznog izvršnog vijeća o posebnom financiranju projekta Klek publicirane u povjerljivom izdanju Službenog lista SFRJ od 1964. do 1969. povjerljive izvještaje Vojnog servisa NBJ o financiranju po projektima kao i niz drugih podataka. Čak je prijatelj i kolega u arhivama građevinskih poduzeća uspio iskopati fakture prema SSNO i građevinske knjige uz njih čime smo utvrdili jedinične cijene. Napravili smo i usporednu analizu cijene rada itd.

Kompletnu analizu možete pročitati na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat: Na osnovu njihovih informacija o podzemnim objektima i o njihovim lokacijama Sadam je uhvacen. Kadijevicu kao strucnom kosultantu isplaceno je milion dolara za njegov angazman i on je i danas aktivan u americkoj vojsci.

objekat 505: Ovi podaci uopste nisu tačni.Kadijević je državljanin RF i boravi u Moskvi.




Prezentacija knjige Protivudar.