Fabrika aviona "Utva" Pancevo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U pitanju je fabrika metalnih konstrukcija "Utva aluminijum", a ne fabrika aviona "Lola Utva".

Da ne bi bilo zabune, u ovoj temi je reč o fabrici aviona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prema ovoj slici oko 60% fabrike Utva Pancvo je otkriveno. Stavrno je cudo kako su u tim uslovima uspjeli da pokrenu proizvodnju Laste. Da li su bar masine sacuvane, i da li je moguce uopste pokrenuti proizvodnju aviona poput g-4, sto bi bio logican koran posle obnavljanje proizvodnje Lasta, jer bi tek u paketu bili ozbiljna ponuda.
1996-97 bila je ozbiljna prica o pokretanju proizvodnje, cak su dolazili u fabriku 4 novembar Mojkovac i ispitivali sjedista Martin Baker za koje je 4 novembar radio neke djelove.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo kako stvari stoje: da, Utva je u razrusenim halama proizvela i montirala prototip Laste 95. Zamislite sad te jadne radnike koji po ovoj hladnoci rade u nezagrejanim halama kroz koje duva vetar, pada kisa itd. Fabrika je generalno cist horor, bez osnovnih sredstava za rad i bez ljudi koji znaju posao (oni koji su valjali su odavno digli sidro, ostao je "drugoligaski" kadar). Rezultat svega je da prototip Laste mesecima stoji u batajnickom hangaru dok se unedogled prolongira pocetak letnih ispitivanja, pre svega zbog niza propusta u izradi aviona i teske improvizacije sa svih strana (Utva, VTI, Vojska).

Druga stvar na koju bih obratio paznju je cinjenica da se Lasta proizvodi po identicnoj tehnologiji po kojoj su pravljene Utve i pre 40 godina i da se postavlja pitanje kuda cela prica vodi. U najboljem slucaju zaposlice fabriku na 2-3 godine i sta onda?

Veliko je pitanje sta ce na kraju ispasti od svega...

Naravno, na G4 i uopste mlaznu avijaciju bi trebalo zaboraviti. Em su to daleko kompleksnije konstrukcije em nema sanse da nabavimo motore.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pominje se u jucerasnjem Blicu (specijalni prilog Novac) kupovina Erbasovih aviona (onaj nesrecni ugovor iz 1998.). Kazu da nakon razgovora Tadic-Sarkozi, ovi iz Erbasa su pristali (odmah dosli u Beograd) da pricaju o izmenama ugovora (koji nikako nije povoljan za nas, i ciju izmenu su glatko odbijali do sada). Izmedju ostalog pominje se mogucnost barter aranzmana, tj. da se deo aviona kupi davanjem koncesija - autoput Beograd-Ljig, zatim proizvodima Prve petoletke (kazu da su zainteresovani jer je vec radila za Boing - citavih 12 godina , a i njenom hidraulikom i stajnim trapovima su ranije bili otplaceni DC-10 koje smo kupili - detalj koji nisam znao). Jedna od varijanti je i Utva, za koju kazu da bi mogla da isporucuje neke delove za Erbas odnosno partnerske firme (Erbas je vlasnik i 50% ATR koji bi takodje uzeli ATR 72-500).
Ovo bi bila izuzetna sansa za obnovu avio industrije, Jata, da ne pominjem kako bih voleo da na slican nacin kupimo i po neki Rafal...

Dopuna: 21 Jun 2009 15:41

Evo i linka:
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=98009

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

boksi ::kNikS ::@ boksi

hocu da vidim link, izvor informacije i odakle je uzeta slika, posto ne verujem nesto da si ti to cuo iz poverljivih izvora i dobio fotku.

hehe jer to zato sto me znas

ovde sam nasao,ne pise ali ima fotke sa sajma

http://www.ecdlcentar.rs/baza/ecdl_informacije/y_report/y_report_br27.pdf

@sebab
Pa da na osnovu fotke rekao sam da su zainteresovani,ne da ce da kupe

Kako ovo sa 35-te strane moze da se interpretira:

"Ulaganje u obnovu prizvodnih objekata i tehnološke
opreme, kao i nabavku nove savremene tehnološke opreme
za proizvodnju komponenata konstrukcije vazduhoplova i
kompletnih vazduhoplova u preduzeću UTVA iz Pančeva."

Dali je to u nekom sklopu sa onim sto Stegonosa pise ili mozda cak pocetak obnove projekta G-5?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@The Joker

Radi se o Lasti, jer bez znacajnog ulaganja posle razaranja farbrike 99. nije moglo nista normalno i kompletno da se proizvede (mada je to ipak samohvala Jugoimporta o uradjenom u prethodnom periodu, radi se o prosledjivanju avansa Iracana ili o novcu koji su dobili od njih za druge proizvode).

Srecom oprema je upotrebljiva i za druge tipove vazduhoplova, a da bi se prosirila serijska proizvodnja Laste morace jos da se ulozi u obnovu, sto je plus za celokupnu industriju, jer ce konacno da se zaposle novi kadrovi. Kako su na prezentaciji VTI na Partneru 2009 rekli izuzetno znacajan potez za obnovu i zaposljavanje avioindustrije (tamo su i rekli tacne cifre planiranog broja ljudi itd. ali ne znam napamet, snimak je bio na Armyinfo blogu, verovatno je jos tamo).

Jugoimport je cak imao ambiciju da preuzme Utvu kako bi tamo proizvodio i opremu koja nema veze sa avionima, ali ako drzava bude imala vestih i sposobnih pregovaraca, trebala bi da izgura gore pomenuto za Erbas. Posao sa Erbasom je daleka mogucnost a ne izvestan posao, nije dovoljno imati hale i masine (a bile bi potrebne i nove masine), to bi podrazumevalo zaposljavanje i obuku stotina novih radnika i inzenjera. Ali ako bi uhvatili taj talas onda bi zaista mogli da pricamo o postojanju domace avioindustrije koja moze da nesto proizvede, ovako je to jos uvek bledunjavo.

Dopuna: 23 Jun 2009 16:31

Evo linka sa prezentacijom Laste na Partneru 2009 (desni klik Save as ili Save target as...):

http://www.armyinfoforum.org:81/blog/Sajam%20Partn.....0Laste.wmv

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stegonosa ::@The Joker

Radi se o Lasti, jer bez znacajnog ulaganja posle razaranja farbrike 99. nije moglo nista normalno i kompletno da se proizvede (mada je to ipak samohvala Jugoimporta o uradjenom u prethodnom periodu, radi se o prosledjivanju avansa Iracana ili o novcu koji su dobili od njih za druge proizvode).

Srecom oprema je upotrebljiva i za druge tipove vazduhoplova, a da bi se prosirila serijska proizvodnja Laste morace jos da se ulozi u obnovu, sto je plus za celokupnu industriju, jer ce konacno da se zaposle novi kadrovi. Kako su na prezentaciji VTI na Partneru 2009 rekli izuzetno znacajan potez za obnovu i zaposljavanje avioindustrije (tamo su i rekli tacne cifre planiranog broja ljudi itd. ali ne znam napamet, snimak je bio na Armyinfo blogu, verovatno je jos tamo).

Jugoimport je cak imao ambiciju da preuzme Utvu kako bi tamo proizvodio i opremu koja nema veze sa avionima, ali ako drzava bude imala vestih i sposobnih pregovaraca, trebala bi da izgura gore pomenuto za Erbas. Posao sa Erbasom je daleka mogucnost a ne izvestan posao, nije dovoljno imati hale i masine (a bile bi potrebne i nove masine), to bi podrazumevalo zaposljavanje i obuku stotina novih radnika i inzenjera. Ali ako bi uhvatili taj talas onda bi zaista mogli da pricamo o postojanju domace avioindustrije koja moze da nesto proizvede, ovako je to jos uvek bledunjavo.

Dopuna: 23 Jun 2009 16:31

Evo linka sa prezentacijom Laste na Partneru 2009 (desni klik Save as ili Save target as...):

http://www.armyinfoforum.org:81/blog/Sajam%20Partn.....0Laste.wmv

Da hvala za link...ja sam vec downloadovao kad si ga prvi put u topiku Partner 2009 postova-o inace super prezentacija ima mnogo informacija.

Kako je ovo svojevremeno lepo zvucilo:

Vazduhoplovna industrija

Krila u delovima

Gotovo niko u svetu danas više samostalno ne razvija sopstveni
avio-program. Iako još postoji mišljenje, pogotovo u vojnim krugovima, da
je Srbija za tako nešto sposobna, buducnost nove SAI ili Srpske
avioindustrije ipak je u pružanju usluga i proizvodnim kooperacijama sa
svetskim proizvodacima
Unazad nekoliko meseci predstavnici vazduhoplovne industrije Srbije, ciji
je rad od pocetka rata na prostorima nekadašnje SFRJ najvecim delom
stao, poceli su da razvijaju ideju objedinjavanja ovog sektora. Nedavno je
pri Privrednoj komori Srbije osnovana i Grupacija za vazduhoplovstvo, a
avio-industrija je ukljucena i u strategiju industrijskog razvoja Srbije do
2010. godine.
Vazduhoplovna industrija Srbije, cije jezgro danas cine fabrike "Utva",
"Prva petoletka", "Teleoptik", "21. maj" i "Moma Stanojlovic", je u
društvenom proizvodu zemlje 2000. godine ucestvovala sa oko 0,04 odsto.
Neke od fabrika su oštecene u bombardovanju, a procena realnih
kapaciteta u svim segmentima avioindustrije je u toku. U proizvodnom delu
industrije, prema recima Milana Milojevica, direktora DMB-ove Fabrike
turbomotora i transmisije i predsednika Grupacije, svi ponešto rade, ali
nema kapaciteta koji je zaposlen više od 10 do 15 odsto. I u drugim
strukturama, poput vazduhoplovnih instituta ili tehnickog dela JAT-a, radi
se znatno manje nego pre deset godina. Na samom pocetku devedesetih
tehnološki nivo domacih kapaciteta bio je približan svetskom, cak je bilo i
pretenzija da Jugoslavija sama napravi nadzvucni vojni avion, cija je
proizvodnja i danas privilegija svega desetak zemalja.
Danas domaca avioindustrija ne može da završi ni zapoceti projekat
školsko-borbenog aviona "lasta", jer, iako je rec uglavnom o istim ljudima i
fabrikama kao i pre deset godina, nedostaje novac i kupac. "Srbija više
nema ni veliku armiju, a ni tržište treceg sveta", ocenio je za naš list Srdan
Banker, direktor projekta industrijske kooperacije JAT-a. Ipak, najveci deo
ocuvanih kapaciteta još uvek predstavlja zaokruženu tehnološku celinu,
koja obuhvata istraživanje, projektovanje, razvoj, ispitivanja na zemlji i u
letu, proizvodnju struktura, motora i opreme, remont, kao i sistem
obrazovanja na svim nivoima iz kojeg je potekao znacajan broj vrhunskih
strucnjaka. To je veliki potencijal ovog sektora, jedinstvena je ocena
sagovornika Ekonomist magazina. Da bi mogao da se napravi potpuno
zaokružen sistem, nedostaje, istina, finalna montaža koja je do raspada
SFRJ radena u fabrici "Soko" Mostar i koja je objedinjavala sve ove
segmente. Zbog toga su proizvodaci još uvek prilicno dezorijentisani, ali i
raspoloženi za saradnju, jer im samima preostaje ili da se preorjentišu na
druge programe ili da ne rade ništa. Otuda ideja da se grupišu, objasnio je
Ilija Krivošic, šef katedre za vazduhoplovstvo na Mašinskom fakultetu u
Beogradu, dodajuci da je grupacija sada labavo povezana, ali da ce se
verovatno vremenom graditi neka cvršca, ugovorna veza.
Kooperativni opstanak
Danas u svetu gotovo da i ne postoji zemlja koja samostalno razvija
vazduhoplovni program. Mada se na nedavnom sastanku grupacije moglo
cuti i mišljenje da je Srbija za tako nešto sposobna, veliki deo clanstva
ipak se slaže da u ovom trenutku to nije realno. "Prica o proizvodnji
sopstvenog aviona u sledecih desetak godina nema smisla. Ne zato što ne
može tehnicki da se izvede, nego je teško naci kupca, što je najvažnije.
Srbija je jako mala da bude tržište razvoju jednog tipa aviona, a bez nekih
stotinak malih aviona proizvodnja ne bi imala nikakvog smisla", kaže
Banker. Do sankcija je najveci deo vazduhoplovnih kapaciteta bio
angažovan za potrebe JNA i finansiran iz budžeta.
Danas vojska, prema Milojevicevim recima, gotovo da i ne narucuje ništa
sem ponekog rezervnog dela. S obzirom da ambicije vojske za pravljenje
novog aviona, koje postoje, nema ko da finansira, oslanjanje na
proizvodnju vrhunskih vojnih programa nije, dakle, rešenje.
"Vazduhoplovna industrija Srbije treba da iskoristi istraživacke, razvojne i
remontne kapacitete za izvoz odgovarajucih usluga, kao i da se ukljuci u
otplatu vojnih i civilnih aviona potrebnih za obnovu zastarele flote domacim
kontra uslugama. Šansa ove industrije je integracija u svet, gde moramo
da nademo svoje mesto na bazi kapaciteta i kadrova kojima raspolažemo",
ocenio je Krivošic. Nakon 11. septembra zastala je proizvodnja novih
aviona, pa ce morati da lete i održavaju se stari. Banker istice da domaca
industrija u ovom trenutku na svetsku pijacu treba da plasira usluge. "U
sektoru bilo koje proizvodnje možete da zaradite 15 maraka po satu, u
vazduhoplovnim uslugama cena po satu rada je od 30 do 50 dolara.
Buducnost je u kooperacijama - da se vrhunske tehnologije koje
vazduhoplovstvo ima ne izgube, jer one vuku tehnološki nivo zemlje.
Suština price je da je umesto borbe za nezavisnost - logicnije sa nekim
saradivati. Zato i treba da oformimo konzorcijum i na jednom mestu
objedinimo ponudu i predstavimo naše potencijale".
Put razvoja
U JAT-ovim radionicama do devedesetih su razvijane vrhunske tehnologije
opravki, pa ova kompanija, prema Bankerovim recima, planira da se na
tržište plasira i u domenu usluga u opravkama aviona, a jedan od prvih
poslova mogao bi da bude otvaranje motorske radionice za ovaj deo
Evrope sa kompanijom CFM International. Milan Milojevic tvrdi da domaca
avio industrija sigurno može da kao kooperant ucestvuje u proizvodnji
sklopova, sistema ili delova, pre svega za civilne projekte. Prema njegovim
recima, Utva i DMB su vec poceli lon posao sa belgijskom firmom Sabca,
koja radi znacajne sklopove aviona za kontinentalne letove i do kraja
godine trebalo bi da ucestvuju u izgradnji 20 aviona.
Osnovni putevi razvoja do 2010. godine treba, prema materijalu koji je u
PKS prezentovao Ilija Krivošic, da obuhvate revitalizaciju preduzeca, kao i

osvajanje novih tehnologija radi lon poslova, ukljucenja u kooperaciju sa
svetskom vazduhoplovnom industrijom, razvoj usluga održavanja,
ostvarivanje optimalnog izvozno orjentisanog programa, ali i projekta
novog aviona?! Najvažniji tekuci problemi oporavka i razvoja ovog sektora
su nedovoljna koordinacija saveznih i republickih ministarstava, zastareli
alati, nedostatak statusnih i zakonodavnih normi, kao i neuskladenost
postojecih u domenu vazduhoplovstva sa medunarodnim normama, kaže
Krivošic. S obzirom da je krajem prošlog leta delegacija ove industrije
informisala srpskog premijera Zorana Ðindica o stanju u sektoru, a on,
navodno, obecao da ce pružiti podršku i uvažavati vazduhoplovstvo, kao i
druge privredne grane, predstavnici grupacije ocekuju stvaranje
odgovarajuceg okvira za svoj rad. "Za stvaranje srpske avioindustrije - SAI
- imamo apsolutnu podršku. Vlada ce da donese zakone ili ih harmonizuje
sa evropskim, a mi treba da nademo partnere za proizvodnju, barter
aranžmane ili privatizaciju", kaže Milojevic. Na 'putu razvoja' nove
vazduhoplovne industrije Srbije jedan od problema je nejasno definisano
vlasništvo, jer se vecina kapaciteta još uvek vodi kao 'namenska'. One
fabrike koje sada rade kao civilne - uglavnom imaju problema s nastupom
na tržištu, jer su im ostale navike budžetski razvijane vojne industrije. Ako
se ima u vidu da tehnološko zaostajanje domace za svetskom industrijom
iznosi 10-15 godina, ostaje pitanje da li ce i kroz desetak godina planirani
projekat novog aviona biti ostvariv.

http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/YU-Supersonic.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro potsecanje, treba videti kako stoji sve danas.

Citat:Prica o proizvodnji sopstvenog aviona u sledecih desetak godina nema smisla. Ne zato što ne može tehnicki da se izvede, nego je teško naci kupca, što je najvažnije.

Ipak zavrsismo nekako Lastu, a kupaca izgleda da ce biti jos. A ako su oni iz VTI rekli istinu jos cemo i nju da unapredimo.

Citat:"Srbija više nema ni veliku armiju, a ni tržište treceg sveta"

Nemamo veliku vojsku, ali zato smo se itekako vratili na mnoga trzista.

Citat:Vazduhoplovna industrija Srbije treba da iskoristi istraživacke, razvojne i
remontne kapacitete za izvoz odgovarajucih usluga, kao i da se ukljuci u
otplatu vojnih i civilnih aviona potrebnih za obnovu zastarele flote domacim
kontra uslugama. Šansa ove industrije je integracija u svet, gde moramo
da nademo svoje mesto na bazi kapaciteta i kadrova kojima raspolažemo",
ocenio je Krivošic.

Ovo stoji i danas, a ono podebljano je upravo ono sto je predlozeno Erbasu (a stvarno bih voleo da vidim i Rafal u nekom paketu).

Citat:"Za stvaranje srpske avioindustrije - SAI
- imamo apsolutnu podršku. Vlada ce da donese zakone ili ih harmonizuje
sa evropskim, a mi treba da nademo partnere za proizvodnju, barter
aranžmane ili privatizaciju", kaže Milojevic. Na 'putu razvoja' nove
vazduhoplovne industrije Srbije jedan od problema je nejasno definisano
vlasništvo, jer se vecina kapaciteta još uvek vodi kao 'namenska'. One
fabrike koje sada rade kao civilne - uglavnom imaju problema s nastupom
na tržištu, jer su im ostale navike budžetski razvijane vojne industrije


SAI su mogli da izguraju agilni direktori, snaznijim medjusobnim povezivanjem itd. ali im je ovaj podebljani deo ostao glavni problem. To je bila, nazalost, jos samo jedna odlicna ideja koja nije zazivela.
Ukoliko bi se nasa avioindustrija zaista povezala bez obzira na vlasnika (da li bese Petoletka prodana ili ne?), imala bi znacajne sanse da napravi nesto. Ali bez znacajne podrske drzave i eventualnog guranja od strane vojske (ili Jugoimporta) nekog novog programa tesko da cemo dobiti pravi odgovor sta posle Laste.
Mada, udruzivanje i integracija nije nemoguca i danas, Jugoimport je video da ima vajde, jos samo da se sklope neke kockice i mozda bi on mogao da povuce neki novi skolsko-borbeni avion sto se tice vojnog programa, ali za potpuno angazovanje projektovanih kapaciteta neohodni su veliki vojni ugovori za izvoz i ugovor sa velikim civilnim proizvodjacima (kao sto je Erbas).

@The Joker

Hvala na potsecanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@stegonosa

Nema cemu, konstatujem da smo na pravom putu!

Gledam slike onih tunela u VTI-u...mnogo toga imamo i mora da se iskoristi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Поздрав свима
Интересује ме да ли постоји могућност да се добије посао у Утви, ја сам завршио Драпшин, смер авио механичар за АМС? Да ли постоје неки конкурси за пријем радника или могу да позовем?
Био бих захвалан ако неко има неки савет