Ja na jednoj drugoj temi postavih pitanje ali mi niko ne odgovori, pa da pokušam ponovo: koje su dimenzije armirano-betonskih skloništa na Batajnici i Lađevcima (ako nije poverljivo), tj. da li bi njihova veličina uticala na izbor novog aviona za RV ?
Kad sam ja bio na Batajnici (2002/2003) nijedan od kaponira nije bio neostecen.Svi su pogodjeni bez greske i cisto sumnjam da ih je neko otad pokusavao srediti tako da mislim da njihove dimenzije nikako nece uticati na izbor.
Ako aerodrom nije pored nekog brda pa da se iskopaju tuneli za sklanjanje aviona, najbolja je opcija da se kroz šume namenski naprave ravne dionice puteva za promet između gradova ili sela na koje mogu sleteti avioni i skloniti se pored puta u šumu gde se na park placeve privremeno postave šatori prekriveni kamuflažnom mrežom u kome se avioni onda servisiraju odnosno oskrbuju sa gorivom i naoružanjem.
Ipak je kopanje tunela ili namenski putevi za sletanje i sklanjanje aviona jeftinija odluka nego cena aviona.
Meni je otac građevinski inženjer i imam katalog od neke firme gde se vidi da armirano-betonski hangar zatvoren sa tri strane debljine zida 1.5m i površine 300m2 (20mx15m) po nekoj novoj tehnologiji prave za 5-15 dana (sa sve el. instalacijama i klimama-aspiratorima, vodom itd...) za 30.000-70.000 evra. Tako da pravljanje novih kaponara-hangara ne bi trebalo uopšte da utiče na bilo kakvu odluku.
Dobro je znati, koliko to ustvari košta! Ti kaponari bi trebali izdržati sve jednokratne pogodke klasićnih bomba (Mk 83) do ukupno 500 kg težine, naravno manjih bombi i višekratne pogodke. Imaš li možda podatke koliko ti kaponari stvarno izdrže?
Ima li neki internetni link objavljen u tom katalogu?
Nema navedenih podataka kolio mogu da izdrže ali su modularnog tipa, čelični ramovi-betonske grede uvezane armaturom pa opet preliovene betomom. Teoretski se preko toga mogu dodati guma, termo izolacija (radi manjeg IC odraza), pa oper 1m armiranog beton i preko toga zemlja... Sama debljina nije fisna, ali je cena relativno mala. neka je sa svim "luksuzom" i duplo veća pa opet nije mnogo. pokušaću da izbacim i link za tu firmu, ako ga nađem nege na katalogu (nisam kući narednih par dana, pa kad dođem). Ili jednostavno da skeniram i okačim... Mislim da je kod kaponara glavni problem što mu je jedna strana otvorena. Nema nikakvu zaštitu od udarnog talasa. Doduše nudi se stavljanje metalnih vrata, ali to nekako nije adekvatno! Drugim rečima, šta god je unutra prilikom neke jače ili/i bliže eksplozije završi u paramparčad...
Po meni kaponiri trebaju samo avion da zastite od vremenskih prilika. Mi samo najbolji slucaj da kaponiri ne mogu efikasno da zastite avin u njemu. Naravno ovde iskljucujem podzemna sklonista.
Mene interesuje jedna stvar. Koliko ja znam, takozvane savremene penetracione bombe,koje su predvidjene za unistavanje kaponira,sklonista za avione,i uopste svih slicnih objekata, razlikuju materijal i tvrdocu istog,pa na taj nacin odlazu eksploziju tek posto uspeju sa penetracijom, dakle dok god bomba probija beton,nece se aktivirati,vec onog momenta kada joj beton vise ne bude pruzao otpor,drugim recima kada probije betonsku plocu.
Ako je to tako,zasto se niko nije setio, i napravio kaponire,odnosno bunkere sa ''sendvic'' blokovima,gde bi izmedju dve ploce armiranog betona bio prazan prostor. na taj nacin bi se bomba aktivirala izmedju ta dva sloja,i ne bi prodrela u bunker,kaponir,ili skloniste.
Prve serije GBU-28 "Bunker Buster" bombi su se pojavile tek 1991. Naši kaponiri su izgrađeni dosta ranije.
Milsim da ideja sa šupljinom između dve betonske ploče ne bi imala nekog većeg efekta. Kada se bomba zarije u zemlju ili beton i eksplodira, nastaje mnogo veći pritisak nego kada eksplodira na otvorenom prostoru. Možda kaponir ne bi bio probijen, ali bi eksplozija skoro 300 kg. eksploziva između dve betonske ploče, sigurno nanela veliku štetu kaponiru.
Edit:
Sad nešto razmišljam, ako bi prilikom gradnje prednja i zadnja strana kaponira ostale otkrivene tako da vazduh neometano struji između dve betonske ploče, možda bi moglo imati nekog efekta. Ali opet, ako se upaljač bombe može programirati da se aktivira tek pošto bomba probije nekoliko slojeva betona, takav sistem gradnje opet ne bi imao smisla.
Jel se secas scene u filmu Perl Harboor, kada Japanska bomba pogodi pramac USS Arizona i upadne kod onog crnje koji ljusti krompir.Na bombi se jos sekundu-dve okrece propeler uz sistanje a onda "holy sh....
E vidis danasnje bombe imaju isti takav propeler koji krene da se okrece u momentu kada se bomba ispusti,kao i tajmer.Kada on prestane da se okrece i istekne vreme,upaljac odreaguje.Takodje moze da se podesi da eksplodira nakon odredjene dubine ili odredjenog broja probijenih spratova.I da, nemozes mu zeznuti taj mehanizam tako lako.Prevelika bi to petljancija bila a nebi nista posebno uradio,kao sto je Jester rekao.
Dopuna: 09 Mar 2010 23:52
Jester :: Ali opet, ako se upaljač bombe može programirati da se aktivira tek pošto bomba probije nekoliko slojeva betona, takav sistem gradnje opet ne bi imao smisla.
Moze.Vidim vreme pisanja,pa nisi ni video poruku posle.
