Na današnji dan...

7

Na današnji dan...

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

22. јули

1739. - Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству.

1991. - Председништво СФРЈ издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних (пара)војних формација у Хрватској.
Наредбу, које то исто председништво није желело да спроведе.
Да се подсетимо ко је био на челу те заједничке државе.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3870
  • Gde živiš: Banat

Mali dodatak, verujem da je spekulacija (ipak ne postoje pisani podaci):
356. - p.n.e - Rođen je makedonski kralj Aleksandar III Veliki, legendarni vojskovođa koji je za kratko vreme svoje vladavine (336-323 p.n.e) uspeo da razori hiljadugodišnja carstva, gradeći nove mermerne gradove i stvarajući novu civilizaciju. Vekovima je inspirisao likovne umetnike i pesnike.



offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

23. јули

1914. - Аустро-Угарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустро-Угарска 28. јула објавила рат Србији.


Нота аустро-угарског посланик у Београду уз предају ултиматума

Г. Барон Гизл од Гислингена, аустроугарски посланик у Београду; Г. Лази Пачуу, заступнику председника министарстава и министра иностраних дела.

У Београду, 10./23. јула 1914. год.

Господине Министре,

Част ми је предати Вашем Превасходству приложену ноту коју сам примио од своје владе, а која је упућена влади Краљевине Србије.

Изволите и т.д.

Предато лично у 6 часова по подне.
Текст ултиматума
31. марта 1909. год. посланик Србије у Бечу дао је Царској и Краљевској влади по наредби своје владе следећу изјаву:
„Србија признаје да fait accompli створен у Босни и Херцеговини није повредио њена права и она ће се према томе саобразити одлуци које силе донесу односно чл. 5 Берлинског уговора. Примајући савете великих сила, Србија је још сада обавезује да напусти држање протеста и опозиције, које је заузела према анексији још од последње јесени, и, осим тога, обавезује се да промени правац своје садашње политике према Аустро-Угарској, како би убудуће живела са њом у односима доброг суседства.“


Међутим, историја последњих година, а нарочито жалосни догађаји од 28. јуна, показали су да у Србији постоји превратнички покрет чији је циљ да одвоји од Аустро-Угарске монархије извесне делове њених територија. Дошло је до тога да се тај покрет, који се јавио пред очима српске владе, манифестује и изван територије Краљевине у терористичким делима, у читавом низу атентата и у убиствима.

Краљевска српска влада, далеко од тога да испуни формалне обавезе од 31. марта 1909. год., није ништа учинила да угуши овај покрет; она је толерисала злочиначки рад разних друштава и удружења, управљен против Монархије, необуздан тон штампе, величање виновника атентата, учешће официра и чиновника у превратничким ровењима, болесну пропаганду у јавној настави, толерисала је најзад све оне појаве које су могле да наведу српско становништво да омрзне Монархију и презре њене установе.

Ово кажњиво толерисање од стране Краљевске српске владе није престало ни онда кад су догађаји од 28. прошлог месеца открили целом свету његове кобне последице.

Из исказа и признања виновника атентата од 28. јуна види се да је злочин сарајевски скован у Београду; да су оружје и експлозиве, којима су убице биле снабдевене, њима дали српски официри и чиновници, чланови „Народне одбране“, и најзад, да је и само пребацивање злочинаца у Босну и њиховог оружја било припремљено и изведено од стране шефова српске пограничне службе. Поменути резултати истраге не допуштају Царској и Краљевској влади да и даље задржи улогу мирног и стрпљивог посматрача, коју је годинама имала према агитацијама чији је центар био у Београду и које су се шириле одатле на територију Монархије; ови резултати јој напротив стављају у дужност да учини крај тим ровењима, која су стална опасност за мир Монархије

Да би постигла овај циљ, Царска и Краљевска влада је приморана да затражи од српске владе званичну изјаву да осуђује пропаганду управљену против Аустро-Угарске монархије т.ј. скуп тенденција којима је крајњи циљ да се одвоје од Монархије Територије које чине њен саставни део, и да се обавезује да угуши свима средствима ову злочиначку и терористичку пропаганду.

Да би се дао свечан карактер тој обавези, влада Краљевине Србије објавиће на првој страни званичних новина на дан 26./18. јула ову изјаву:

„Краљевска српска влада осуђује пропаганду управљену против Аустро-Угарске т.ј. скуп тенденција којима се тежи, у крајњем циљу, да се одвоје од Аустро-Угарске монархије територије које чине њен саставни део и сажаљева искрено кобне последице ове злочиначке радње. Краљевска влада жали што су официри и чиновници српски учествовали у горе поменутој пропаганди и тиме компромитовали односе доброг суседства, на које се Краљевска влада била свечано обавезала својом изјавом од 31. марта 1909. године.

„Краљевска српска влада осуђује и одбија сваку помисао и покушај мешања у судбину становника ма ког дела Аустро-Угарске монархије; сматра за своју дужност да скрене озбиљну пажњу официрима, чиновницима и свему становништву Краљевине Србије, да ће у будуће најстроже поступити са лицима која би учинила кривицу одавајући се таквим радњама које ће српска влада свим силама спречевати и кажњавати“.

Ова изјава саопштиће се у исто време Краљевској војсци дневном заповешћу Његовог Величанства Краља и биће објављена у наредном броју Службеног војног листа.

Поред тога краљевска влада се обавезује:

Да забрани сваку публикацију, којом се изазива мржња и презрење Монархије и чија је општа тежња упућена против територијалног интегритета Аустро-Угарске.
Да одмах распусти друштво звано „Народна одбрана“, да конфискује сва његова средства за пропаганду и да исто тако поступи са осталим друштвима и удружењима у Србији, која се баве пропагандом против Аустро-Угарске монархије. Краљевска влада предузеће потребне мере како растурена друштва не би могла да продуже рад под другим именом и у било ком другом облику.
Да избаци без одлагања из јавне наставе у Србији, како у погледу наставног особља тако и у погледу наставних средстава, све оно што служи или би могло да послужи стварању пропаганде против Аустро-Угарске.
Да уклони из војске и из администрације уопште све официре и чиновнике криве за пропаганду противу Монархије Аустро-Угарске, чија имена и дела Аустро-Угарска влада задржава себи право да накнадно саопшти српској влади.
Да прими сарадњу у Србији органа Царске Краљевске владе ради угушивања превратничког покрета против територијалног интегритета Аустро-Угарске монархије.
Да отвори судску истрагу над оним присталицама у завери од 15. јуна 1914. год. који се налазе на територији српској; органи које упути Аустро-Угарска влада узеће учешћа у овој истрази.
Да одмах притвори мајора Воју Танкосића и лице под именом Милана Цигановића, службеника српске државе, који су компромитовани резултатом сарајевске истраге.
Да спречи успешним мерама учешће српских власти у противзаконитом протурању оружја и експлозива преко границе; да отпусти и строго казни пограничне чиновнике у Шапцу и Лозници, који су криви што су помагали извршиоце сарајевског злочина олакшавши им прелазак преко границе.
Да да обавештења Царској Краљевској влади о неоправданим изјавама виших државних чиновника, како у Србији тако и на страни, који се, мада су заузимали званичан положај, нису уздржавали да се после атентата од 15. јуна непријатељски изражавају у интервјуима о Аустро-Угарској.
Да без одлагања извести Царску Краљевску владу о извршењу мера поменутих у предњим тачкама.

Царска Краљевска влада очекује одговор до суботе, 12. овог месеца, до 6 часова по подне. Мемоар који се односи на резултате истраге у Сарајеву, уколико се тичу чиновника назначених под тачкама 7. и 8., приложен је уз ову ноту. Кривичном истрагом коју је отворио сарајевски суд над Гаврилом Принципом и друговима по делу убиства и саучесништва у убиству, а поводом злочина који су извршили 28. јуна ове године, до сада је ово утврђено:

Заверу чији је циљ био да се за време бављења у Сарајеву убије Надвојвода Фрања Фердинанд сковали су у Београду Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, лице под именом Милан Цигановић и Трифко Грабеж, а уз припомоћ мајора Воје Танкосића.
Шест бомби и четири револвера систем „Браунинг“ са муницијом, помоћу којих су злочинци извршили атентат, дали су у Београду Принципу, Чабриновићу и Грабежу Милан Цигановић и мајор Воја Танкосић.
Бомбе су ручне из српског војног арсенала у Крагујевцу.
Да би се осигурао успех атентата, Цигановић је поучио Принципа, Чабриновића и Грабежа у руковању бомбама и дао је, у једној шуми близу топчидреског стрелишта, Принципу, Чабриновићу и Грабежу неколико лекција из гађања браунинговим револвером.
Да би омогућио Принципу, Чабриновићу и Грабежу да пређу босанско-херцеговачку границу и да тамо пренесу тајно своје прокријумчарено оружје, Цигановић је био организовао читав један систем тајног протурања.

По тој организацији злочинце и њихово оружје пребацили су у Босну капетан пограничног одреда у Шапцу (Раде Поповић) и у Лозници и цариник Радивоје Грбић уз припомоћ других лица."


Одговор Краљевине Србије на Јулски ултиматум
http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B3%D.....1%83%D0%BC

1997. - Скупштина Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу.
(То се и дан данас наставља, несмањеним темпом, мада живимо у демократском времену)
"Савезна република Југославија (скраћено СРЈ; на енглеском, Federal Republic of Yugoslavia) је била држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Савезног већа СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ. Савезна Република Југославија је уједно настала распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, почетком деведесетих година прошлога века."
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0.....1%98%D0%B0
____________________________________
24. јули

1943. - Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“.
http://en.wikipedia.org/wiki/Bombing_of_Hamburg_in_World_War_II





1968. - Рођен је Драган Шутановац, српски политичар - Министар одбране РС изабран 15. маја 2007. године.
Посебно се специјализовао у области безбедности. Завршио је специјалне курсеве у Сједињеним Америчким Државама, где је добио диплому за област спровођења закона (Law Enforcement), диплому за област сигурносних питања и надзора (Security Issues and Oversight) и диплому завршеног курса на америчко-немачком Маршал центру за безбедносне студије у Гармиш-Партенкирхену.

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

25. јули

1909. - Француски пилот Луј Блерио први је авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута.



Луј Блерио (фр. Louis Blériot; 1. јул 1872 – 1. август 1936) је био француски пилот и конструктор авиона.

Његови почеци у авијацији су доста не успешни. Градио је читав низ летјелица, са машућим крилима и других, али тек у периоду 1900-1903. успева да створи донекле успешан модел. Након тога градио авионе једнокрилце-моноплане. Његов први авион из 1906. имао је мотор са три цилиндра.

Блерио је најпознатији по првом успешном прелету канала Ла Манш 25. јула 1909. између Калеа у Француској и Довера у Великој Британији. Пређена удаљеност је била око 40 километара, време 37 минута, а висина лета, између 50-100 метара.

У Првом светском рату његови авиони су били врло значајни у француском ратном ваздухопловству, а продавани су и другим државама. Спад VII и Спад XIII су били нарочито успешни ловци.

Блерио је давао допринос развоју ваздухопловства до краја живота и први је носилац пилотске дипломе Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ).
http://www.ctie.monash.edu.au/hargrave/bleriot.html

2000. - Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс (Air France Flight 4590) срушио се близу Париза непосредно по полетању. Погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи. То је била прва несрећа "конкорда" откако је почео да лети, 1969.


Конкорд (фр. Concorde) је суперсонични путнички авион и други тип авиона ове намене на свету који је ушао саобраћај. Настао је као плод сарадње Француске и Уједињеног Краљевства, односно компанија Аероспецијал (Aérospatiale) и БАК (BAC). Први авион је полетео 2. марта 1969. из Тулуза. У комерцијални саобраћај је ушао 21. јануара 1976. Произведено је укупно 4 прототипа и само 16 серијских примерака. Самим тиме овај тип авиона су у својој флоти имале само две компаније, Ер Франс и Бритиш Ервејз. Разлог за то се углавном може приписати томе што је суперсонично комерцијално летење једноставно прескупо да би било исплативо тако да је Конкорд углавном био популаран међу богатима, онима који су то могли себи да приуште.

Једина несрећа овог типа авиона била је 25. јула 2000. када се Ер Франсов авион приликом полетања са аеродрома Шарл де Гол у Паризу запалио и срушио на оближњи хотел. Узрок несреће је био комад метала на писти отпао од авиона који је претходно слетео. Метал је пробушио гуме на авиону а парчићи гума су пробушили резервоаре из којих је процурило гориво и запалило се.

Авион је повучен из саобраћаја 24. октобра 2003. а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.

Први лет:"The first flight of Concorde 001, F-WTSS, on March 2nd 1969 "


Последњи лет: "26th November 2003: Final ever Flight of Concorde : G-BOAF departed from Heathrow shortly after 11am, heading round the Bay of Biscay for one final time. Alpha-Foxtrot flies over Bristol before returning to place place of her birth, Filton Airfileld, landing at 1pm under the command of Capt Les Brodie. The last Concorde build and the last to fly is also the final Concorde ever to fly. "

offline
  • Pridružio: 23 Apr 2011
  • Poruke: 1370
  • Gde živiš: Brcko

25. јул ;
Године 1894. на данашњи дан рођен је Гаврило Принцип, револуционар, припадник "Младе Босне", атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Франц Фердинанд је дошао у Сарајево на челу војних снага које су вршиле маневре у околини града. Српско становништво града је његово појављивање на челу војске доживљавало као провокативно, будући да се све то одигравало на Видовдан. Аустро-Угарске власти су у току истраге дошли до сазнања да је оружје коришћено у атентату донесено из Србије. Иако са овим инцидентом нису биле повезане званичне власти Краљевине Србије већ одређени људи на високим положајима (припадници организације „Уједињење или смрт" или „Црна рука" Аустро-Угарске власти су искористиле новонасталу ситуацију да упуте ултиматум Србији. Српске власти су одговориле позитивно на све тачке ултиматума, осим на једну која је захтевала упућивање аустроугарских истражних органа унутар територија Краљевине Србије. Ово су власти Аустро-Угарске искористиле да објаве Србији рат, који је убрзо ескалирао у Први светски рат. По првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Од тих шест четири није урадило ништа приликом првог проласка царске колоне приликом које је Недељко Чабриновић бомбом промашио аутомобил у коме се налазио Фердинанд, али је лакше ранио пуковника Ериха фон Мериција и грофа Боз-Валдека. Приликом повратка колоне Гаврило Принцип је успешно извршио атентат. На суђењу је установљено да атентатори нису имали намеру да убију Софију Хотек. Оружје које је Принцип користио био је белгијски Фабриљуе Натионале М 1910 полуаутоматски пиштољ, калибра 7.65x17мм (.32 АЦП) и наводно га је припадницима Младе Босне уручио сам Драгутин Димитријевић Апис.
(Велики Обаљ, 25. 07. 1894 - Терезин, 28. 04. 1918)

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

26. јули

1950. - Амерички војници, 7.коњичког пукa, током Корејског рата, починили масакр над стотинама (преко 400) ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри.
Подаци о масакру објављени су тек септембра 1999.године

http://en.wikipedia.org/wiki/No_Gun_Ri

1995. - Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 квадратних километара у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат.

offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3870
  • Gde živiš: Banat

26. Jul: *dodatak na ljubasav post:
1804. - Srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.
1946. - SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2085
  • Gde živiš: Beograd

Da iskoristim priliku dok se Easy i Ljuba ne probude.

Nadam se da je većini poznato u kojim bivšim republikama SFRJ je 27. jul obeležavan kao Dan ustanka.

Ali, nisam znao da se 27. jul može obeležavati i kao dan kada je prvi put u istoriji avijacije avion korišćen za ubacivanje u neprijateljsku pozadinu.
Naime, 27. jula 1916. godine srpski vojvoda Vasilije Trbić je avionom iz Vertekopa noću ubačen u Južnu Srbiju.

Verovatno o tome ima više u njegovim memoarima: "Kazivanja i doživljaji vojvode Veleškog (1898-1912)", ali nisam uspeo da pronađem knjigu u elektronskoj verziji.

Članak na Vikipediji o Trbiću:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0.....0%B8%D1%9B

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

27. јули

1189. - Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1.....1%9A%D0%B0

Цитат:
"Трећи крсташки рат

Након што се помирио са папом, Фридрих Барбароса креће у трећи крсташки рат 1189. године. Крсташки рат предводе Французи под Филипом Августом. У походу су и Енглези под вођством Ричарда Лављег Срца. Фридрих Барбароса организује велику војску, коју шаље копненим путем према Светој Земљи, односно кроз Мађарску и Србију.

Фридрих Барбароса се накратко зауставио 1189. у Рашкој у Нишу, где је његове људе срдачно дочекао српски владар Стефан Немања. Растко Немањић (Свети Сава) се лично бринуо о Фридриху Барбароси. Према легенди Свети Сава је имао исцелитељске моћи, па је излечио Фридриха Барбаросу, да је овај могао наставити свој поход.

Крсташи су прошли кроз Константинопољ у јесен 1189, и у Анадолији су извојевали две победе. Приближавање огромне немачке војске забринуло је Саладина и друге муслиманске вође."
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0.....1%81%D0%B0

Користећи литературу која са данас сматра потпуно застарела и неупотребљива, да истакнем, на данашњи дан:

1941. у Босни и Херцеговини отпочео је 27. јула масовни устанак нападом и ослобођењем Дрвара. Југословенски комунисти на челу са Јосипом Брозом Титом организовали су вишенационални покрет који се борио против страних окупатора и освајача, фашиста, нациста и домаћих издајника.

Такође, и у Хрватској, су прва жаришта устанка створена током јула и августа на подручју Лике, Кордуна, Баније и Славоније, а касније и у Далмацији и Горском котару.
Иначе Јосип Броз Тито у то време је имао прилично низак чин, а комунисти су ове устанке подигли ради ослобађања од туђинског јарма и експлоатације широких народних маса.

offline
  • Kibo  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Okt 2007
  • Poruke: 7553
  • Gde živiš: gde i mnogi Srbi pre mene

Nije bilo tesko dici ustanak na tim podrucjima BiH i Hrvatskoj kada se zna sta se tada pocelo desavati jednom narodu koji je ziveo na tom podrucju.

Inace, zanima me ko je u to vreme u komunistima imao vece cinove od druga Starog?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 618 korisnika na forumu :: 31 registrovanih, 6 sakrivenih i 581 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, 8u47, _commandos_, A.R.Chafee.Jr., amonsrb, Brankoni, darkangel, Drug pukovnik, FOX, goxin, HDMI, HrcAk47, indja, janezek67, Kruger, ljuba, Lošmi, MegaVLAdaR, Misha V, Misirac, Najax, ogigiva1, pera bager, Profica, rovac, Smiljke, Snorks, stegonosa, trajkoni018, VJ, vladas87