Na današnji dan...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мој имењак Никола Тесла је највећи ум 20 века. наравно многи то неће да признају, али без његовог величанственог и екцентричног ума данас не би било пола ствари. Многе од његових проналазака мазнули су други квази проналазачи. Он за то није марио, једноставно увек је радио на неким новим старима, које су фасцинирале тадашњи свет, а и данашњи. Многи од његових патената ни данас не могу да прораде и поред многих умова који на њима раде како би их оспособили.

Био је истински проналазач, који је покушао да унапреди тадашњи живот људи. Рецимо његове куле за слање електричне енергије путем ваздуха би омгућиле свима бесплатну енергију, због тога су га одређени кругови људи тадашње америке саботирали.

Ексценртик без кога не би имали данас ово што имамо...

Т=W/m2 јединица за магнетни флукс

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

11. Jul:

1844. - Rođen je srpski kralj Petar I Karađorđević - kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti 1921. Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - čija je vladavina obeležena razvojem parlamentarne demokratije, ubrzanim privrednim razvojem, kulturnim napretkom i slobodom štampe kakva u Srbiji u 20. veku nije postojala ni pre ni posle njega. Tokom vladavine "Njegovog veličanstva svetog starca", kako su ga nazivali u Francuskoj, ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima, a pod njegovim žezlom, Srbija je bila Pijemont slobode, ideal ustavnog uređenja i žarište napretka u tom delu Evrope. Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića (Karađorđev sin), živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kad je za izuzetnu hrabrost odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom polju. Pod imenom Petar Mrkonjić, u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U narodu - koji ga je najčešće zvao čika Pera - uživao je ogromno poštovanje, zbog izuzetnog poštenja i krajnje skromnog načina života. U balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914, u korist sina Aleksandra, koji je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915, prošao je sa srpskom vojskom golgotu tokom povlačenja preko Albanije. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.

• 1Ovo se svidja korisniku: Barkman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh nas cika Pera, mislim da Srbija nikada u njenoj istoriji nece imati toliko hrabrog i postenog vladara.

Neka mu je vecna slava i hvala mu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 13 Jul 2011 10:38

13.јули

1878. - Завршен је Берлински конгрес. На њему су европске силе (Немачка, Аустро-Угарска, Русија, Енглеска и Француска) успоставиле нови однос снага на Балкану. На конгресу је ревидиран Санстефански мировни уговор закључен између Русије и Турске 3. марта. Србија и Црна Гора стекле су међународно признање и знатно прошириле своје територије. Аустро-Угарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину.

1941. - У Црној Гори подигнут устанак против окупатора италијанских фашиста .

1817. - убијен Карађорђе Петровић, вођа српског устанка против Турака, родоначелник династије Карађорђевић. (*1768?)
"Радовање је насеље у општини Велика Плана у Подунавском округу.
Село је познато по томе што је ту по наредби Милоша Обреновића убијен Карађорђе у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године"

Dopuna: 14 Jul 2011 0:38

14. јули

1901. - Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“.

1959. - Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусецу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора.



1992. - амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије.

http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/MilanPanic.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

14. Jul: (Dodatak na post kolege ljubasav)
1867. - Alfred Nobel, izumitelj dinamita, prvi put je demonstrirao svoj izum u kamenolomu kod engleskog grada Redhil.
1965. - Američki satelit "Mariner 4", lansiran 1964, napravio je prve fotografije Marsa.
1972. - Rođen je Trpe Grozni
1991. - Predsedništvo SFRJ većinom glasova donelo je odluku o izmeštanju jedinica JNA s teritorije pobunjene republike Slovenije u druge republike.*

*Ako ovo krši pravila, slobodno izbrišite.

• 4Ovo se svidja korisnicima: sasans23, Georgius, archer, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На данашњи дан, пре 70 година, 14. јула 1941. године, први пут су засвирале "Стаљинове оргуље" на концерту пред немачком публиком под градом Орша, са почетком у 15 часова и 15 минута по московском времену. Диригент експерименталног оркестра је био капетан Иван Авдејевич Фљоров.

На захтев исте публике, концерт је поновљен 2 часа и 5 минута касније.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zorge ::На данашњи дан, пре 70 година, 14. јула 1941. године, први пут су засвирале "Стаљинове оргуље" на концерту пред немачком публиком под градом Орша, са почетком у 15 часова и 15 минута по московском времену. Диригент експерименталног оркестра је био капетан Иван Авдејевич Фљоров.

На захтев исте публике, концерт је поновљен 2 часа и 5 минута касније.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

15. јули

1946. - Завршен Београдски процес, суђење Драгољубу-Дражи Михајловићу (Михаиловићу) и још двадесеттројици оптуженика.

"Београдски процес је назив за суђење генералу Драгољубу - Дражи Михаиловићу и групи од још двадесет тројице оптуженика. Суђење је одржано у Београду, од 10. јуна до 15. јула 1946. године.

Званичан назив поступка је био "Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине почињене на простору Југославије за време рата (1941-1945)".

Остали оптужени су се налазили што у оквирима четничког покрета, што у оквирима југословенске избегличке владе и покрета генерала Милана Недића. Уз генерала Михаиловића, на оптуженичкој клупи су се налазили и: Др. Стеван Мољевић, Др. Младен Жујовић, Др. Живко Топаловић, Ђура Виловић, Радослав Радић, Славољуб Врањешевић, Милош Глишић, Проф. Слободан Јовановић, Божидар Пурић, Др. Момчило Нинчић, Петар Живковић, Радоје Кнежевић, Др. Милан Гавриловић, Живан Кнежевић, Константин Фотић, Драгомир Јовановић, Танасије Динић, Велибор Јонић, Ђура Ђокић, Коста Мушицки, Бошко Павловић, Др. Лазар Марковић и Др. Коста Кумануди.

Михаиловићеве судије су били Михаило Ђорђевић (Председник Војног већа), Милија Лаковић, Михаило Јанковић, Никола Станковић и Радомир Илић (судије) и Тодор Попадић (секретар). Оптужницу је заступао Милош Минић, каснији функционер и министар спољних послова СФРЈ, а помагао му је Милош Јовановић".
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0.....0%B5%D1%81

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Остали оптужени су се налазили што у оквирима четничког покрета, што у оквирима југословенске избегличке владе и покрета генерала Милана Недића. Уз генерала Михаиловића, на оптуженичкој клупи су се налазили и: Др. Стеван Мољевић, Др. Младен Жујовић, Др. Живко Топаловић, Ђура Виловић, Радослав Радић, Славољуб Врањешевић, Милош Глишић, Проф. Слободан Јовановић, Божидар Пурић, Др. Момчило Нинчић, Петар Живковић, Радоје Кнежевић, Др. Милан Гавриловић, Живан Кнежевић, Константин Фотић, Драгомир Јовановић, Танасије Динић, Велибор Јонић, Ђура Ђокић, Коста Мушицки, Бошко Павловић, Др. Лазар Марковић и Др. Коста Кумануди. "

Izbrojah sedam doktora i jednog profesora na optuzenickoj klupi. Dalje necu, niti smem, da komentarisem. Ali zaista zanimljiv podatak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kibo ::... Izbrojah sedam doktora i jednog profesora na optuzenickoj klupi. Dalje necu, niti smem, da komentarisem. Ali zaista zanimljiv podatak.

"mr", "dr" ili "prof." nije nikakva garancija za nepogrešivost, poštenje ili bilo šta drugo.

Upravo to je žalosno, jer se pokazalo da je ispravnija bila jednostavna seljačka logika: "Ne znam šta je po zakonu, ali znam šta je pošteno".

P.S. Ovo "seljačka logika" upotrebio sam u najpozitivnijem smislu reči "seljak".