Ne mislim bukvalno. Već govorim o tome kako posmatram događaje. Velika većina ljudi sudi o prvom sv. ratu i XIX, kroz događaje iz drugog sv. rata. Ja se trudim da mi drugi sv. rat ne utiče na razmišljanje o periodu koji se desio pre. Naravno, da ne mogu zanemariti posledice, ali npr. ne mogu posmatrati Hitlera u 33. i kako ga je svet tada video kroz zlo koje je kasnije počinio. Naravno da događaji posle daju drugi ton onome što je govorio.
Kuluminaciju naše zablude po pitanju velikih odnosa sa Britanijom vidim u vojnom puču 27. marta 1941. A to itekako ima veze sa ovom temom. Trebalo je opravdati žrtve drugog sv. rata. Pored Turske, Rusije (prvenstveno zbog građanskog rata), mi smo najveći gubitnici. Poverovalo se u sopstvene laži o veličini i značaju papirnih saveza.
Dopuna: 22 Dec 2013 17:40
Gama ::U pogledu propagandnog postera: osavremenjujes istoriju. Gledas na istorijske dogadjaje iz razlicitih perioda. Na 1916. gledate iz danasnjeg ugla, za nikopoljsku bitku opet iz danasnjeg ugla...
Pričam ti o tome da smo bili i ostali čobani za njih. Tvrdoglavo, glavom kroz zid
Puno toga možemo naučiti od Engleza, ali i od Rusa, Amerikanaca itd.
Leonardo :: Koliko je nas Austrija gušila, toliko je u njoj bezbroj nezadovoljnih nacija, uz naš narod preko kojeg smo mogli uvek da ih remetimo. Kažu nisu nam dali izbora, a sila boga ne moli i to je tako već milenijumima.
Napisao sam vec. Da se Austro-Ugarska pitala, mi bi vecito bili svinjari i kokosari. Nista se od industrije u Srbiji ne bi razvijalo i ceo nas taj agrarni izvoz isao bi ili u Austro-Ugarsku ili preko Austro-Ugarske. Opet, pocetkom XX veka njima cak ni to nije bilo dovoljno, vec su imali plan "Prodora na Istok" kojim bi se sasvim kolonizovala Srbija.
Tako je bilo u planu i nekako ostalo, ali ajde da ne ispadne kako prizivam sadašnjost. Tu pravdu i jednakost koju smo tražili, još nigde u svetu ne prlolazi. A ni sami prema sebi nismo dovoljno pošteni, ali sada bežim daleko od teme.
Ponovo sam pažljivo čitao šta ste napisali. Sve ono što sam hteo reći kroz par poruka je išlo u pravcu ovoga što ovde pišete. Mada, to izgleda nisam uspeo da postignem. Samo se ne slažem sa zaključkom na kraju. Jedina mudrost je mogla biti da se sačuva što više glava. Džaba ti dobra volja i želja, kad si potpuno deklasiran i nemaš čime.
Gama ::6.lickadivizija ::
@Gama, u pravu si kada kazes da je kralj Milan postao patoloski zabrinut za svoju vlast, a od 1878. godine on nije protiv sebe imao samo unutrasnju opoziciju, vec i Ruse kao veliku opasnost. Zato je svim srcem otisao u krilo caru Franji Josifu koji ga je iskreno ozalio kao odanog saveznika, kada je ovaj umro 1901. godine.
Marksisticko-lenjinistickom terminologijom receno: nas polozaj je odredjen krajem XIX veka potpuno. U imperijalistickoj fazi evropske istorije mi smo bili na putu austro-ugarskog imperijalnog sirenja i to bi nam se desilo bilo milom (sprovodjenjem Tajne konvencije i Trgovinskog ugovora) ili silom (Prvi svetski rat). Jedina mudrost nasih politicara bila je u tome da se nadju dovoljno jaki saveznici.
To pokusavam da kazem. Bili smo izmedju cekica i nakovanja. Nije bilo tu previse prostora za kalkulaciju. Takva su vremena bila.
Da, poznata je Milanova paranoja i strah od Rusa. Upravo tenzije neposredno pred rat 1885. godine bilo je i tzv. "izbeglicko pitanje" tj. svi oni koji su prebegli kod Bugara posle Timocke bune 1883, a za koje je Milan verovao da ih Rusi placaju da ga svrgnu. Milan je u radikalima i u svim atentatima na njega video rusku ruku .
Leonardo ::Jedina mudrost je mogla biti da se sačuva što više glava. Džaba ti dobra volja i želja, kad si potpuno deklasiran i nemaš čime.
Tesko da su ljudi tada razmisljali kao sto mi danas razmisljamo: cuvanje zivota.
Tada to nije bila tema s obzirom na to da je demografski rast bio veci nego danas (veci natalitet ali veci i mortalitet). Vise glava = vise poreza. Zdravstveno osiguranje, penzije i doprinos za rad nisu postojali tako da se budzet uglavnom svodio na stavku: budzet za plate drzavnih sluzbenika i izdvajanja za vojsku.
Mislim da je neko na forumu pomenuo da do 1878. deficita u budzetu nije bilo jer nije bilo rashoda.
Leonardo ::Gama
Ne mislim bukvalno. Već govorim o tome kako posmatram događaje. Velika većina ljudi sudi o prvom sv. ratu i XIX, kroz događaje iz drugog sv. rata. Ja se trudim da mi drugi sv. rat ne utiče na razmišljanje o periodu koji se desio pre. Naravno, da ne mogu zanemariti posledice, ali npr. ne mogu posmatrati Hitlera u 33. i kako ga je svet tada video kroz zlo koje je kasnije počinio. Naravno da događaji posle daju drugi ton onome što je govorio.
Aham . Drugacije si se izrazio od toga sto si sada rekao. Istorija se trudi da bude egzaktna nauka (koliko-toliko) tako da treba malo preciznije izjasnjavanje.
Jedno iskustvo u vezi ovog anahronizma
Bilo je rasprave sa feministickim organizacijama (konkretno jedna istoricarka feminizma) koje su Hamurabijev zakonik posmatrale iz danasnjeg ugla: tako zene nisu imale prava i da je on bio kranje patrijarhalno orijentisan i diskriminatorski nastrojen protiv zena, u korist patrijarhata.
Da ti ne pricam sta me snaslo kada sam odgovorio kao istoricar.
Ne znaju gde biju . Ali šta ćeš, treba ih nekako i razumeti.
Ma dok se ja prestrojim ovde. Nisam dugo bio aktivan.
Gama ::Tada to nije bila tema s obzirom na to da je demografski rast bio veci nego danas (veci natalitet ali veci i mortalitet). Vise glava = vise poreza. Zdravstveno osiguranje, penzije i doprinos za rad nisu postojali tako da se budzet uglavnom svodio na stavku: budzet za plate drzavnih sluzbenika i izdvajanja za vojsku.
Mislim da je neko na forumu pomenuo da do 1878. deficita u budzetu nije bilo jer nije bilo rashoda.
Jasno je to meni, negu su meni u glavi 'naši pastiri' u poslednja dva veka, a o kojima je reč ovde.
Zato danas i imamo toliko 'novih' jezika. Slaba im je mudrost bila kad su nam sudbinu neki odredili.
Citat:Znaj, čedo moje, da ti bitka između jezika ne traje dan dva, kao bitka među vojskama, niti godinu dve, kao rat među narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva. Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda.
...
Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta ti je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gde odzvanja naša reč, gde se još glagolja i gde se još, kao stari zlatnik obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se tako osvojeni deo zemlje i narod opet vratiti, kad tad vratiti, svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.
http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Studenica/latinica/zavestanje.htm
Gama ::
Tada to nije bila tema s obzirom na to da je demografski rast bio veci nego danas (veci natalitet ali veci i mortalitet). Vise glava = vise poreza. Zdravstveno osiguranje, penzije i doprinos za rad nisu postojali tako da se budzet uglavnom svodio na stavku: budzet za plate drzavnih sluzbenika i izdvajanja za vojsku.
Mislim da je neko na forumu pomenuo da do 1878. deficita u budzetu nije bilo jer nije bilo rashoda.
Ja sam to spomenuo. Ali, nisam rekao do 1878. godine. Deficit su napravili vec ustavobranitelji jer su krenuli naglo da razvijaju cinovnicki aparat. A vec sa prvim pokusajima modernizacije Srbije (nametnuta izgradnja pruge Beograd-Nis, opet, u interesu Austro-Ugarske kao "starijeg brata") mi upadamo u ogromne spoljne dugove koje sa mukom otplacujemo. Onda se pojavljuje cuveni dr Lazar Pacu koji obezbedjuje suficit u srpskom budzetu na pocetku XX veka. Ali, opet, socijalna funkcija drzave ne postoji nigde na svetu do kneza Bizmarka, a u nase krajeve taj pojam dolazi izmedju dva svetska rata, kada pod uticajem Vajmarskog Ustava Nemacke, koja se, opet, na taj nacin brani od boljsevicke revolucije, i mi pisemo zakone i uredbe kojima drzava pocinje da brine o svojim gradjanima. Sve dotle najsiri drustveni slojevi ne samo u Srbiji, vec u citavom regionu ne znace nista. Majka rodi sedmoro dece, do pete godine vec umre troje i o tome niko zivi ne vodi racuna, samo kazu "umrlo" i zivot ide dalje.
Dopuna: 22 Dec 2013 21:13
A da ne pricam o patrijalhalnim odnosima na selu i o "srpskom domacinu", cuvenom pojmu koji je preko svake mere idealizovan da danas predstavlja gotovo beatifikovan pojam, a, ustvari, danas takav tip da se pojavi, bio bi nepodnosljiv ne samo urbanim ljudima, nego i svojim ukucanima, ma gde da se nalazi. Ali, da se ne bi nas dobri @Sajkaca naljutio zbog rusenja "dobrih tradicija" srpskog naroda, necu vise o tome.
Jovan Nenad ::
Ruska spoljna politika je glede Balkana imala dva strateška cilja.
1)sprečavanje uticja katoličkog panslavizma kojim bi se balkanski sloveni pretvorili u oruđe evropskih sila. 2)Izlazak na južna mora preko Bugarske i Crne Gore.
Rusija je svoje prioritete u ovom delu sveta formulisala jos krajem XVIII veka, a dogovorom izmedju cara Josifa II i carice Jekaterine II jasno su podeljene njene i austrijske interesne sfere na Balkanskom poluostrvu. Po tom dogovoru Srbija se nasla u austrijskoj interesnoj sferi, bas kao i Bosna i Hercegovina. U ruskoj interesnoj sferi nasle su se Moldavija, Vlaska i Bugarska. Te price da bi Rusija podstrekavala srpski nacionalizam su price za malu decu, pa 1848. godine, car Nikolaj I je spasavao Austriju totalnog kolapsa jer se uplasio ukidanja feudalnih odnosa u citavoj Evropi. Godine 1908. Rusija nije reagovala na aneksiju Bosne i Hercegovine jer je znala da je to plod ranijeg dogovora. Itd. Primera ima bezbroj.
Sto se tice Tajne konvencija i Trgovinskog ugovora, u potpunosti se slazem. Austro-Ugarskoj je bilo u interesu da Srbija ostane na istom stupnju razvoja na kome je hbila na pocetku XIX veka. Ona je ovde imala sigurne izvore hrane i sirovina, a industriju je mogla da razvija samo ukoliko je to bilo u austro-ugarskom interesu. Svaka vlast koja bi tezila modernizaciji i industrijalizaciji zemlje, morala se suceliti sa ovim i zato je bilo samo pitanje vremena kada ce Srbija pozeleti da krene drugacijim putem.
Lička, ne zaboravi da je aneksija BiH prevashodno rezultat Milanove politike približavanja Austriji i odricanja BiH. Uzroke ,,bosanskohercegovačkog problema,, ne možemo tražiti u dogovorima Rusije sa Austrijom. Ti uzroci prvenstveno leže u Milanovom zaokretu prema Austriji. Srbija se, počevši od Berlinkog kongresa, preko Tajne konvencije, u doba Milana, faktički sama odrekla BiH i svoje nacionalne težnje usmerila ka drugom pravcu, pravcu neminovnog sukoba sa Bugarima. Aneksija iz 1908. godine je očekivani tok te politike - ona je određena još 1878.godine.
Dopuna: 23 Dec 2013 10:04
6.lickadivizija ::-
......Mozda bi umesto Pirota i Vranja dobili Podujevo i Pristinu, ali to su vec neki detalji.
Vrlo bitni detalji. O tome sam u prethodnim postovima govorio.
Srbija bi izašla na Kosovo 35 godina ranije. Koliko je to bilo bitno, govore događaji koji su usledili poput formiranja Prizrenske lige nakon koje arnauti postaju politički faktor koji se ne može zanemariti. Agresivna politika Austrije u BiH ide linijijom gušenja nacionalnog otpora stvaranjem termina ,,bošnjačka nacija,, što je kasnije postao jedan od kamena spoticanja potpunoj integraciji ovog prostora u srpsku državu. Prepuštanjem teritorije BiH Austriji Srbija je prinuđenja da svoje širenje nastavi ka jugu, ka Makedoniji, što je neminovno uvlači u konflikt sa Bugarskom. Koliko su loši odnosi sa Bugarskom u potonjem periodu bili pogubni govore dešavanja s početka XX veka.
Nisam citirao ali, čini mi se da si pomenuo ,,Prodor na istok,,. Možda je upravo zbog ovog segmenta austrijske politike Milanovo okretanje Austriji bio promašaj.
Dopuna: 23 Dec 2013 10:14
[quote="Gama"]6.lickadivizija ::
To pokusavam da kazem. Bili smo izmedju cekica i nakovanja. Nije bilo tu previse prostora za kalkulaciju. Takva su vremena bila.
Da, poznata je Milanova paranoja i strah od Rusa. Upravo tenzije neposredno pred rat 1885. godine bilo je i tzv. "izbeglicko pitanje" tj. svi oni koji su prebegli kod Bugara posle Timocke bune 1883, a za koje je Milan verovao da ih Rusi placaju da ga svrgnu. Milan je u radikalima i u svim atentatima na njega video rusku ruku .
A kada nismo bili između čekića i nakovnja? Ovoj poziciji ne treba prići kao prema tragediji i žaliti nad njom To je stanje koje prati male zemlje - one se uvek nalaze u tom položaju - između čekića i nakovnja. Političko umeće je naći rešenje kojim će se taj položaj amortizovati. Milan očigledno nije bio igrač tog kalibra već je brzopletim potezima stanje Srbije pogoršao.
Dopuna: 23 Dec 2013 10:37
Na ovo nisam stigao juče da odgovorim, izvinjavam se:
Ruska politika prema Osmanskom carstvu, od Katarine II pa do 1917. godine, ogledala se u izlaska na "topla mora" (gospodarenje Istanbulom, ex-Konstantinopolj). Rusima je Bugarska bila dobra ne zbog toga sto je Srbija gubila bitke tokom ratova 1876-78 vec iz dva razloga: prvi, bilo im je blize da preko Bugara idu na Carigrad; drugi, kod Bugara nije bila razvijena svest o pripadnosti tako da su mogli lako da ih usmere u zeljenom (proruskom) pravcu.
Nisam rekao da je glavni razlog odnosa Rusije prema Srbiji rezultat rata 1876. Iako, iskreno govoreći, vojska Milanove Srbije i nije bila baš u najsjajnijem izdanju, počev od 1876. pa do 1885. godine. Ja sam naveo koji su razlozi Sanstefanskog mira. Prvenstveno je to povratak Rusije na Balkan i približavanje Carigradu. Sanstefanskim mirom, Turskoj je, kako su britanske diplomate govorile, nametnut panslavistički mir. Sa jedne strane, Turska je gotovo pa isterana sa Balkana (35 godina ranije), stvorene su tri pravoslavne slovenske države na Balkanu, pod uticajem Rusije. Jedna, Bugarska, okrenuta ka Carigradu i daljem širenju ka turskim teritorijama. Dve, Srbija i Crna Gora, na pragu međusobnog ujedinjenja i širenja preko Drine. Austrijska politika ,,Prodora na Istok,, bi na ovaj način bila zaustavljena u samom korenu.
Pojasni mi molim te, šta ti znači ovo ,,kod Bugara nije bila razvijane svest o pripadnosti,,? U čemu je bila razlika u svesti Bugara i Srba tog vremena?
Citat:Rusi su trazili da Bugarima pripadne Nis i sve ono izmedju Sofije i Nisa. Onda su ustali Nemci i Austrougari i doslo je do Berlinskog kongresa. Potez Milana Obrenovica u tom slucaju bio je diplomatski sracunat: bezi kod onog ko stiti tvoje interese (kao sto danasnja Vlada Srbije radi u pogledu KiM - oslanja se na onog gde ima interesa).
Ja bih sadašnju vlast i Milana pre uporedio u njihovoj brzopletosti i bezalternativnosti koju ovi danas, baš kao i Milan pre 133 godine plasiraju. Milan se tada, baš kao i ovi danas, u svojoj brzopletosti i bezalternativnosti, odrekao jedine stvarne podrške na međunarodnom planu. Prema tome, o njegovoj sračunatosti, baš kao i o sračunatosti ovih danas, nema govora.
Citat:Kasnije je kralj Milan malo otisao u krajnost sto je dovelo do Tajne konvencije 1881. koja je posledica njegove paranoje i strah za sebe i dinastiju.
Ko zna, možda vreme pokaže da je i danas na snazi neka Tajna konvencija kojom se štiti tron današnjih vladara.
Jovan Nenad ::
A kada nismo bili između čekića i nakovnja? Ovoj poziciji ne treba prići kao prema tragediji i žaliti nad njom To je stanje koje prati male zemlje - one se uvek nalaze u tom položaju - između čekića i nakovnja. Političko umeće je naći rešenje kojim će se taj položaj amortizovati. Milan očigledno nije bio igrač tog kalibra već je brzopletim potezima stanje Srbije pogoršao.
Ne zaboravi da je tada vec uveliko bila formirana politika velikih sila koje su se otimale oko Balkana: Austrija i Rusija. Takvo je vreme bilo.
Ako idemo tvojom logikom da kalkulisemo sta je dobro ili nije, ajde da se vratimo u srednji vek pa i tamo da vidimo da li je neki od vladara dobro postupio i da li je neko od njih kriv za pad pod tursku vlast. Ovo sto ovde pokusavas da svalis krivicu na Milana, koji je imao poseban mentalni sklop (za razliku od nas danas koji znamo posledice njegovih akcija), je totalan promasaj. Mozemo da se uhvatimo onda i za druge vladare pre njega.
Jednostavno, on je imao interesa, vodio politiku u skladu s tim i to.
Ti posmatras njegove odluke, iz danasnjeg vremena, sa posledicama koje su usledile posle njega (neke i 30ak godina kasnije). Nije on mogao da zna i da predvidi (npr. sukobljene strane na Berlinskom kongresu, Britanija i Rusija, vec 30 godina posle njega biti u savezu) sta ce da bude osim ako nije Nostradamus (mada i to je upitno da li je ovaj predvidjao ili je bio upoznat sa krupnim stvarima ). Verovatno ces reci da to pravi politicar moze da uradi. Tadasnjom dinamikom dogadjaja na medjunarodnoj sceni tesko.
Jovan Nenad ::
Nisam rekao da je glavni razlog odnosa Rusije prema Srbiji rezultat rata 1876. Iako, iskreno govoreći, vojska Milanove Srbije i nije bila baš u najsjajnijem izdanju, počev od 1876. pa do 1885. godine. Ja sam naveo koji su razlozi Sanstefanskog mira. Prvenstveno je to povratak Rusije na Balkan i približavanje Carigradu. Sanstefanskim mirom, Turskoj je, kako su britanske diplomate govorile, nametnut panslavistički mir. Sa jedne strane, Turska je gotovo pa isterana sa Balkana (35 godina ranije), stvorene su tri pravoslavne slovenske države na Balkanu, pod uticajem Rusije. Jedna, Bugarska, okrenuta ka Carigradu i daljem širenju ka turskim teritorijama. Dve, Srbija i Crna Gora, na pragu međusobnog ujedinjenja i širenja preko Drine. Austrijska politika ,,Prodora na Istok,, bi na ovaj način bila zaustavljena u samom korenu. Pojasni mi molim te, šta ti znači ovo ,,kod Bugara nije bila razvijane svest o pripadnosti,,? U čemu je bila razlika u svesti Bugara i Srba tog vremena?
Prodor na istok je bila definisana znatno pre 1876. godine. Rusi su to dobro znaili i zbog toga su u pregovorima uvek nudili BiH Austriji dok bi Srbija bila "neutralana". Ti mislis da bi jednim ujedinjenjem dve male drzavice na Balkanu bila zaustavljena imperija i njena politika u svojim namerama prodora ka Solunu? Veruj mi, nasmejao si me ovim zapazanjima.
Boldovano - Bugari znacajno svoje ideje konstitutisu od sredine 60ih godina XIX veka. Poznati su oni revolucionari: Karavelov, Rakovski, Botev, Benkovski, Levski i ostala ekipa. Mihajlo Obrenovic je cak ugostio ove u Beogradu i tu su stampali Dunavski lebed (labud), bugarski list kojim je trebalo da se sire ideje o bugarskom oslobodjenju. Vec 1870. se forimra Bugarska egzarhija i oni krecu sa delovanjem (propagandom), a onda imas Aprilski ustanak pa sve ostalo. Bugari pre 60ih godina fakticki (mada je bilo sitnih buna koje su sami Bugari gusili) ne traze drzavu uopste jer narod nije imao inteligenciju da ih vodi, a njihove corbadzije (trgovci) su gusili svaki vid pokreta za nacionalnu drzavu jer im je u interesu bilo da sacuvaju svoj privilegovani polozaj u Osmanskom carstvu (slican problem je bio i sa srpskim trgovcima iz Toplice - slali pismo-molbu sultanu posle 1878. da ih oslobodi od Srba!). Pre toga su imali neke dobrovoljacke jedinice koje su se borile u Prvom srpskom ustanku, delimicno u ustanku Tudora Vladimireskua i u Grckom ratu za nezavisnost. To ne kazem ja, to pise u:
Dimitrije Djordjevic, Nacionalne revolucije balkanskih naroda: 1804-1914 - knjiga ima 150 strana. Ako imas vremena procitaj jer ces stvari bolje razumeti .
Jovan Nenad ::
Ja bih sadašnju vlast i Milana pre uporedio u njihovoj brzopletosti i bezalternativnosti koju ovi danas, baš kao i Milan pre 133 godine plasiraju. Milan se tada, baš kao i ovi danas, u svojoj brzopletosti i bezalternativnosti, odrekao jedine stvarne podrške na međunarodnom planu. Prema tome, o njegovoj sračunatosti, baš kao i o sračunatosti ovih danas, nema govora.
Vidis u tome je problem sa tvojim vidjenjem/razumevanjem istorije koju posmatras iz danasnjeg ugla. Jos poredjenje danasnje vlasti sa Milanom je kranje neobjektivno i pristrasno sto neko ko se bavi istorijom (istoricar) ili pokusava da razume istoriju (amater-istoricar) ne sme da radi (vec pominjani ANAHRONIZAM).
Jovan Nenad ::
Ko zna, možda vreme pokaže da je i danas na snazi neka Tajna konvencija kojom se štiti tron današnjih vladara.
Isti odgovor kao na prethodni citat.
Ja razumem da se neko zalaze da "dobre tradicije ne treba menjati" ali isto tako ne bi trebalo te "dobre tradicije" obogacivati danasnjim "iskustvima" i pogledima na proslost.
Jovan Nenad ::Vrlo bitni detalji. O tome sam u prethodnim postovima govorio.
Srbija bi izašla na Kosovo 35 godina ranije. Koliko je to bilo bitno, govore događaji koji su usledili poput formiranja Prizrenske lige nakon koje arnauti postaju politički faktor koji se ne može zanemariti. Agresivna politika Austrije u BiH ide linijijom gušenja nacionalnog otpora stvaranjem termina ,,bošnjačka nacija,, što je kasnije postao jedan od kamena spoticanja potpunoj integraciji ovog prostora u srpsku državu. Prepuštanjem teritorije BiH Austriji Srbija je prinuđenja da svoje širenje nastavi ka jugu, ka Makedoniji, što je neminovno uvlači u konflikt sa Bugarskom. Koliko su loši odnosi sa Bugarskom u potonjem periodu bili pogubni govore dešavanja s početka XX veka.
Nisam citirao ali, čini mi se da si pomenuo ,,Prodor na istok,,. Možda je upravo zbog ovog segmenta austrijske politike Milanovo okretanje Austriji bio promašaj.
Izneću neke zamerke na tvoja razmišljanja.
*S jedne strane imaš multinacionalnu imperiju koja broji preko 40 miliona duša, a s druge Srbiju sa 2 miliona. Potpuno smo deklasirani u svakom smilu. Milan očigledno da nije mogao izbeći saradnju sa Austrijom.
*Mi smo u tom periodu niko i ništa. U očima svih imeprija nestašna deca koja su dobila previše. Mnogima je odgovaralo dok su Turci plaćali cenu, ali im je svaka naša dobit predstavljala pretnju. Kako njihovim ambicijama i aspiracijama, tako i unutrašnjoj stabilnosti. Pogotovo Austro-Ugarskoj.
*Bošnjaci su bili konstutivni narod u SFRJ pod nazivom muslimani. Mislim da tome pridaješ preveliki značaj. Srbi su pravili greške, ali daleko da je sve zavisilo samo od naših predaka. Odnosi zavise od obe strane. Kako sebe vidi ta druga strana? Možda kao Srbe druge vere? Neće biti.
*Mađarska revolucija i krimski rat se ne mogu zanemariti u razmatranjima. Prodor Rusije je zaustavljan i brže oslobađanje Balkana.
*Problem Kosova još nije rešen. Tih 35 godina ne bi nam ništa značilo. Nije odnos Srba naspram tih drugih bio 10:1, već daleko, daleko manji.
.
. Ali šta ćeš, treba ih nekako i razumeti. 
