|
Poslao: 09 Sep 2019 23:26
|
offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 14792
|
Дајте преприч неких војних митова.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2019 23:40
|
offline
- Pridružio: 17 Feb 2016
- Poruke: 1442
|
Napisano: 09 Sep 2019 23:35
A.R.Chafee.Jr. ::Drago je meni zbog knjige. Risitić je zanimljiv lik (i ja nosim leptirke, imam desetak komada). Drago mi je što se upustio u ispravljanje onoga što je započelo kada je bio brucoš, a i pre.
Gospode bože ja mislio pošten čovek.  
Dopuna: 09 Sep 2019 23:40
Gama ::Nedavno sam kupio knjigu Dejana Ristića "Mitovi srpske istorije". Toplo preporučujem ljudima da pročitaju. Odabrano je 20 mitova o kojima se priča, a koji su zapravo falsifikati: tipa da li smo jeli zlatnim viljuškama, da li je Gavrilo Princip napisao one reči, da li je major Dragutin Gavrilović izgovorio one reči pred poslednji juriš, itd...
Na šta se misli za Gavrila Principa na pesmu ili naše će sjene...?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Sep 2019 06:31
|
offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
sekretar ::
Na šta se misli za Gavrila Principa na pesmu ili naše će sjene...?
Na "Naše će sjeni..."
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jan 2020 23:01
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25477
|
https://vk.com/al_feed.php?w=wall-50332460_1711387
Отказ польского президента Анджея Дуды принимать участие в намеченных на 23 января мероприятиях по случаю 75-летней годовщины освобождения советскими войсками Освенцима объясняется не только . В Израиле многие считают Польшу соучастницей Холокоста.
Об этом в свежем выпуске пишет «Российская газета».
«Руководитель страны, которую в еврейском государстве неофициально считают соучастницей Холокоста, не имел морального права находиться среди глав государств, освобождавших узников концлагеря…. Значительная часть польского общества непосредственно участвовала в уничтожении живших в стране евреев после прихода нацистских войск», – говорится в публикации.
Автор отмечает, что история знает и примеры спасения евреев поляками, однако «такого рода человеческие поступки – капля в море».
«Поляки охотно сотрудничали с нацистами, когда речь шла об уничтожении еврейского населения: исследователи Холокоста собрали множество доказательств того, как жители сельских районов Польши убивали бежавших от нацистов евреев, чтобы присвоить их имущество, а вымогатели охотились за евреями в расчете на материальное вознаграждение от немцев…
има и наставак..
Три милиона Јевреја истребљено је у Пољској, више него у било којој земљи на свету. Штавише, према историчарима, за сваког човека који је учествовао у уништавању јеврејског становништва немачког кажњавача било је 10-15 добровољних помоћника локалног становништва ...
Да би сакрили ове ружне чињенице, пољско руководство је 2019. г. Прошло кроз такозвани "закон о холокаусту". Овај документ је требало да утиша оне историчаре који су повезали холокауст не само са поступцима нацистичке Немачке, већ и са Варшавом.
..........
Из Русије иду најаве у већем ангажовању на отварању досијеа и архива из Велике Војне..
Одбијање пољског председника Андрзеја Дуда да учествује у догађајима који су заказани за 23. јануар поводом 75. годишњице ослобађања Аусцхвитза од стране совјетских трупа није објашњено. У Израелу многи сматрају Пољску саучесником холокауста.
О томе у последњем броју пише "Россиискаиа Газета".
„Шеф земље, која се у јеврејској држави незванично сматра саучесником холокауста, није имао морално право да буде међу шефовима држава који су пуштали затворенике концентрационог логора .... Значајан део пољског друштва био је директно укључен у истребљење Јевреја који живе у земљи након доласка нацистичких трупа “, наводи се у публикацији.
Аутор напомиње да историја такође зна примере спашавања Јевреја од стране Пољака, међутим, „такви људски дела су кап у океан“.
„Пољаци су вољно сарађивали са нацистима када је реч о истребљењу јеврејског становништва: Истраживачи холокауста прикупили су много доказа о томе како су људи у сеоској Пољској убијали Јевреје бјежећи пред нацистима да би им одузели имовину, а изнуђивачи су ловили Јевреје ради материјалне награде од Нијемаца ...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Apr 2021 22:26
|
offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
Da spojimo malo vakcine, vakcinaciju i istoriju 😉 .
Početkom 20. veka u Brazilu se dogodio jedan zanimljiv događaj koji će mnogi protivnici vakcina verovatno dočekati sa aplauzom. Ali sačekajte kraj, prijatelji 😉.
Naime, 1904. godine brazilski predsednik Rodrigez Alves odlučio je da se unapredi kvalitet života u Rio de Žaneiru, tadašnjem glavnom gradu Brazila. Prestonica je imala brojne nedostatke među kojima su bili loš sistem snabdevanja, kanalizacija, loše odlaganje otpada i prenaseljenost pojedinih krajeva. Bolesti poput tuberkuloze, malih boginja, lepre i tifusa su bile uobičajene, a povremeno su se javljale bolesti poput žute groznice, velikih boginja i bubonske kuge.
Kako bi stao na put bolestima i modernizovao prestonicu, brazilski predsednik je naredio tadašnjem gradonačelniku Rija de Žaneira Pereiri Pasosu i direktoru za zaštitu javnog zdravlja doktoru Osvaldu Kruzu da podignu stepen higijene u prestonici.
Stare kuće koje su bile prenaseljene i koje nisu izgrađene po standardima za to vreme su rušene, a stanari koji su poticali iz nižih slojeva morali su da se isele na periferiji grada gde je bilo jeftinije za život. Ovakva politika doprinela je da ovi slojevi stanovništva na mere rukovodstva gledaju sa podozrenjem. Pored preseljenja, vlast je formirala odrede za ubijanje komaraca (Brigadas Mata Mosquitos) čiji je zadatak bio da vrše zaprašivanje protiv komaraca, koji su bili prenosioci žute groznice. U borbi protiv velikih boginja bilo je potrebno izvršiti vakcinaciju stanovništva.
Brazilski kongres 31. oktobra 1904. doneo je zakon o obaveznoj vakcinaciji prema kojem bi zdravstveni radnici, uz asistenciju policije, ulazili u domove i vršili vakcinaciju ljudi. Međutim, teška socijalna situacija u Riju kao i članci u novinama protiv vakcine doprineli su da situacija u prestonici Brazila dođe do usijanja. Članci u novinama su donosili bizarne priče poput onih da će se vakcine primenjivati na intimnim delovima tela ili da će žene morati da se potpuno svuku ispred muških lekara. To je dodatno ojačao otpor vakcinaciji. Obavezna vakcinacija naročito je imala protivnike u konzervativnim krugovima društva, ali i među Pozitivističkom crkvom. Par dana kasnije, 5. novembra 1904, je formiran Savez za borbu protiv vakcina koji su činili radikalni republikanci, pojedini zdravstveni radnici ali i nezadovoljni pripadnici vojske i novinari. Oni su započeli sa pobunom. Napadali su zdravstvene radnike, palili i pljačkali prodavnice, uništavali tramvaje i opsedali policijske stanice. Nemiri su trajali od 10. do 14. novembra, a svoj vrhunac dostigli su kada su se demonstrantima pridružili i kadeti vojne škole. Brazilski general Olimpio da Silveira je čak krenuo na predsedničku palatu. Međutim, ovaj marš pobunjenika je zaustavljen, a vlada je suspendovala zakon o obaveznoj vakcinaciji i proglasila vanredno stanje. Vojska i policija su od 15. do 18. novembra uspešno eliminisali pobunjenike. Ukupno je nastradalo oko 30 ljudi i oko 100 je bilo povređeno u nemirima.
Brazilsko rukovodstvo moralo je privremeno da odloži vakcinaciju ali je ona postala obavezna nakon par godina. Razlog? Samo 1909. godine, u par meseci, od posledica velikih boginja preminulo je 6000 stanovnika Rija de Žaneira. Epidemije zaraznih bolesti su harale brazilskom prestonicom i narednih godina, a najviše su stradali niži slojevi društva, upravo ona kategorija stanovništva koja je bila okosnica pobune protiv vakcina iz 1904. godine.
Zanimljivo je i to da je tadašnji brazilski predsednik i zagovornik vakcinacije Rodrigez Alves bio izabran za predsednika dva puta. Prvi mandat mu je bio od 1902. do 1906. godine, a zatim je izabran na izborima 1918. godine gde je osvojio 99.1% glasova. Iako je trebalo da preuzme funkciju predsednika 15. novembra 1918. to se nikada nije dogodilo – razboleo se od španske groznice koja je tada harala svetom. Od ove bolesti preminuo je 16. januara 1919. Za 26 meseci trajanja, epidemija španske groznice zahvatila je oko 500 miliona ljudi (1/4 svetske populacije u to vreme), a preminulo je više desetina miliona.
(prilog: karikatura iz vremena pobune u Brazilu 1904.)
|
|
|
|
|
|
