Otvaram ovu temu sa namerom da se ovde postavljaju zanimljivosti iz opšte i vojne istorije.
Hteo bih da ovde postavite zanimljive stvari koje imaju veze sa istorijom, bilo da su istorijske činjenice, anegdote o ličnostima, neke zanimljivosti o oružju, itd. Molim sve učesnike samo da ne navode Blic, Novosti i ostale senzacionalističke naslove. Kroz ove (trivijalne) stvari istorija se lakše uči, čini se interesantnom i popularizuje se, a sutra ćemo u svakodnevnom govoru imati šta ispričamo društvu, devojci, prijateljima i drugima nešto zanimljivo i da ih zainteresujemo.
Elem, pročitavši na temi o Siriji da je jedan korisnik pominjao vreme viteštva setih se jedne priče iz srednjeg veka koju sam pročitao još davne 2009. Priča mi je toliko interesantna da se još uvek sećam naslova i stranica knjige gde sam je pročitao.
Priča ide ovako:
Tokom Stogodišnjeg rata, posle 1373, uvidevši da ne mogu da pobede Engleze, Francuzi su se odlučili za taktiku izbegavanja direktnih sukoba. Takva taktika dala je rezultata, a jedna od zanimljivijih epizoda u ovom periodu je svakako opsada jednog engleskog utvrđenja od strane Francuza.
Na granicama Poatua, francuski plemić Luj, vojvoda od Burbona, predvodio je jedan odred vojske koji je stalno uznemiravao Engleze. Jednom prilikom odlučio je da napadne zamak koji je držao Crni princ (sin engleskog kralja Edvarda III). Zapovednik engleske posade bio je jedan štitonoša. Vojvoda od Burbona pokušavao je da zamak zauzme na juriš ali je to bilo uzalud jer su zidine bile jake, a posada je zamak branila dobro. Zato se Luj odlučio da potkopa zidine zamka. Međutim, Englezi su uvideli namere Francuza te su i oni krenuli sa kopanjem tunela u susret Francuzima.
Jednom prilikom, dok je francuski vojvoda sedeo u šatoru, stigla je vest da su se dva tunela spojila. On je odmah naredio svom glasniku da se raspita da li u zamku ima neki vitez plemenitog roda koji bi prihvatio viteški duel. Zapovednik, koji je bio štitonoša, rekao je da nema ali da je on štitonoša plemenitog roda i da bi duel sa francuskim vitezom bilo veliko zadovoljstvo. Vojvoda se time zadovoljio, navukao oklop i otišao u tunel. Međutim, tunel je bio prilično tesan, te se nije moglo zamahnuti mačem, a borba se svela na međusobno bockanje koje nije moglo da povredi učesnike zbog viteškog oklopa. Ovo je bilo veoma interesantno učesnicima, francuski vojvoda se toliko zaneo da je u jednom trenutku uzviknuo svoj bojni poklič. Štitonoša je prepoznao njegov bojni poklič i upitao ga je da li je on stvarno vojvoda od Burbona. Kada je shvatio kolika mu je čast ukazana ovom borbom odlučio je da Francuzima preda zamak ukoliko ga vojvoda od Burbona proglasi za viteza. Sa ovim se Luj složio ali je zamolio štitonošu da se predaja odloži za jedan dan, smatrajući da bi bilo sebično sa njihove strane da uskrate zadovoljstvo svojim vojnicima da se bore u tunelu. Tako su se čitavog dana francuski i engleski vojnici zadovoljno bockali u tunelu. Sutradan se zamak predao, a vojvoda od Burbona proglasio je engleskog štitonošu za viteza. Potom su razmenili poklone i svako je otišao svojim putem.
Izvor: Sidni Peinter, Istorija Srednjeg veka 284-1500, Beograd 1997, 397–398.
Neka ova priča posluži kao uvod, a tokom diskusije videću da navedem još neke zanimljive priče iz istorije i vojne istorije.
Mnogi od vas su sigurno gledali seriju Rim (Rome), emitovane 2005-2007. godine u produkciji BBC/HBO/RAI.
U seriji su prikazani događaji koji prate život Gaja Julija Cezara i njegovog naslednika Oktavijana. Pored niza istorijskih figura u seriji su ubačena i dva lika sa imenima Titus Pulo i Lucije Vorenus koji predstavljaju obične ljude bliske onima koji su odlučivali o sudbini Rima.
Međutim, ova dva lika su interesantna zato što su i oni ličnosti koje imaju uporište u istorijskim izvorima. Kao osnov za ove likove u seriji poslužilo je memoarsko delo Gaja Julija Cezara Commentarii de Bello Gallico (prevod: Komentari o galskom ratu). Za razliku od serije gde su Pulo i Vorenus predstavljeni kao nerazdvojni prijatelji, jedini izvor o njima donosi priču o dvojici rivala koji su na kraju postali prijatelji. Prema Cezarovom tekstu oni su bili konkurencija jedan drugome jer su pretendovali na poziciju primus pilus (u prevodu: prvo koplje). U pitanju je titula centuriona najviša u rangu u okviru rimske legije. Onaj koji je nosio titulu primus pilus bio je savetnik legata (zapovednika legije) i imao je mogućnost da kasnije u životu postane sam legat i da uzme učešće u političkim odlukama Rima.
Cezar o ovoj dvojici piše:
Citat:
U legiji su bili veoma hrabri ljudi centurioni Tit Pulon i Lucije Voren koji su se
već približavali prvim redovima. Oni su se između sebe stalno prepirali koji je od kojeg bolji i za sve se vrijeme vrlo ljubomorno otimali o položaj. I dok se od njih Pulon veoma odvažno kraj utvrđenja borio, reče: „Zašto se, Vorene, ustručavaš, ili kakvu to možda priliku očekuješ da iskušaš svoje junaštvo? Ovaj će dan pokazati ko je vjera, a ko je nevjera." Kako to reče istupi ispred tvrđave pa prema onoj neprijateljskoj strani, koja je izgledala da je najgušća, pojuri. Ali, ni Voren se međutim ne zadrža na šancu, već, bojeći se svakojaka ogovaranja, pođe za njim. Kada se našao na osrednjem razmaku, Pulon pusti koplje na neprijatelja i jednoga, koji je iz mase bio istrčao, pogodi. Dok je onaj pogođen izdisao, neprijatelji ga štitovima zaklone, a na ovog svi strijele odapnu i ne dadoše mu prilike da se izvuče. Pulonov štit bude probijen i koplje se zabode u remen. Taj udarac mu odbije korice pa kada je pokušao da izvuče mač, zaustavi mu desnu ruku i tako ga onesposobljena neprijatelji opkole. Njemu pritrča suparnik Voren pa mu se u nevolji nađe na pomoći.
Sada najedanput sva rulja sa Pulona navali na ovoga te se mislilo da je pogođen kopljem. Voren se s mačem prihvati borbe izbliza, pa pošto je jednog ubio, ostale malo potisnuo i dok je sve revnosnije navaljivao, okliznu se u jamu. Ponovo mu Pulon, dok je bio opkoljen, priđe u pomoć pa se obojica zdravi i čitavi, pošto su mnoge pobili, uz najveći trijumf vrate u tvrđavu. Tako je slučaj kroz natjecanje i borbu obojicu izmijenio da jedan drugome kao suparnik posluži na pomoć i spas i nemoguće je ocijeniti koji je koga u hrabrosti više nadmašio.
Galski rat, knjiga 5, poglavlje 44.
Izvor: Gaj Julije Cezar, Galski rat – Građanski rat, Matica Srpska, Novi Sad, 1990, 123 – 124.
U istorijskim izvorima ovo je jedini pomen ove dvojice. O njihovom kasnijem životu nema podataka, a život predstavljen u seriji predstavlja fikciju autora serije.
Lockheed U-2 nas vec skoro pola veka posmatra sa neba: od 1956. sve do danas. Pilot U-2 ima spoljni retrovizor iznad kabine za kontrolu kondenzacionog traga. Ponekad je dovoljno promeniti visinu leta za nekoliko desetina metara da izdajnicki trag nestane. Pri sletanju U-2, zbog složene tehnike pilotiranja jedan pilot U-2 sa zemlje instrukcijama preko radio veze pomaže kolegi da sleti, pri cemu cesto juri u kolima za avionom, koji "plovi" na vazdušnom jastuku na nekoliko metara iznad piste. S ciljem zavaravanja javnosti (a pre svega sovjetskih obaveštajaca) piloti U-2 su bili rasporedeni u "WRSP-1", tj. u 1. Privremenu meteorološku eskadrilu dok su bazirali u V. Britaniji u Lakenheath-u (1956-1957.) i u SR Nemackoj u Wiesbadenu. Na U-2C Garija Pauersa lansirano je više raketa (po nekima 14) SAM-2, podignut je par lovaca MiG-15 koji ga nisu mogli dohvatiti, a u incidentu je ucestvovao i barem jedan lovac MiG-19. Naknadno je utvrdeno da je Powers oboren prvom raketom od tri, koje je lansirala baterija pod komandom Mihaila Voronova, dok je sovjetski avion MiG-19 sa pilotom Sergejem Safronovim oboren naknadno lansiranom raketom SA-2, pri cemu je pilot poginuo.
ZANIMLJIVOST No.2:
29.04.1987 MOSKVA
Moskovljani i turisti zabezeknuto su posmatrali sletanje aviona Cessna 172 na Crveni trg pored Kremlja.Pilot je izasao iz aviona i zacudjenim prolaznicima poceo da deli autograme.Na veliko ponizenje sovjetskih vojnih vlasti, zapadnonemacki pilot Matias Rust(19) provukao se kroz jedan od najboljih odbrambenih sistema na svetu.Posle poletanja iz Helsinkija (Finska) Rust je leteo najveci deo puta tik iznad krovova kuca i na taj nacin uspeo da izbegne radare sovjetske PVO.Rust je imao letacku dozvolu tek nepunih godinu dana.Helsinska kontrola leta posmatrala je na radaru pravac njegovog leta, ali ga nije upozorila na to.
ZANIMLJIVOST No.3:
3. jul 1988
Avion Airbus A300B2 iranske nacionalne kompanije je greškom oborila raketa ispaljena sa američkog razarača "USS Vincennes". Američki vojnici su poverovali da je u pitanju avion koji želi da ih napadne.Poginulo je svih 290 putnika.
ZANIMLJIVOST No.4:
26. jun 1988 Habsheim,Francuska
Avion Airbus A320-111 pun putnika (mahom novinara i poslovnih partnera kompanije) srušio se dok je pred gledaocima demonstrirao niski prelet. Nakon što je prošao pistu, sa nepromenjenim režimom rada motora uleteo je u mladu šumu na obodu aerodroma, srušio se i zapalio. Službeno je optužena posada, ali postoji dokaz da je neispravan kompjuter onemogućio pilotima da dodaju snagu sve dok nije postalo prekasno.
Ovog puta objavljujemo izvor koji se tiče španskog osvajanja teritorije današnjeg Meksika. U pitanju je prvi (od ukupno pet) izveštaj Ernana Korteza koje je, u vidu pisma, upućivao španskom kralju i caru Svetog rimskog carstva, Karlu V.
Deo koji se ovde objavljuje predstavlja stav Španaca po pitanju žrtvovanja ljudi kod Asteka i srednjeameričkih naroda. Iako se ovde Španci zgražavaju kada je žrtvovanje ljudi u pitanju u pojedinim trenucima oni su davali prećutnu saglasnost za žrtvovanje. To se naročito vidi iz kasnijih izveštaja kada Španci, potpomognuti plemenskim saveznicima, nastoje da osvoje prestonicu Asteka, Tenočtitlan. Plemena koja su podržavala Špance nisu bila u dobim odnosima sa Astecima, koji su ih pokorili i stavili pod svoju vlast. Pored standardnog ubiranja poreza bio je i običaj uzimanje ljudi za žrtvovanje što se nije sviđalo pokorenim plemenima. Kada su ta plemena, uz pomoć Španaca, prevagnula nad Astecima usledilo je revanširanje u vidu žrtvovanja Asteka.
Napomena: Kada Korez pominje džamije misli na hramove Asteka jer na taj način želi da prikaže ove hramove kao muslimanske džamija u Granadi, koja je osvojena od strane Španaca 1492.
Citat:Svakog dana pre početka bilo kakvog posla pale tamjan u pomenutim džamijama, a ponekad i sami sebe prinose na žrtvu. Jedni sebi zasecaju jezike, drugi uši, dok neki čak zarivaju bodeže u svoja tela. Svu isteklu krv prinose kao žrtvu idolima i njome prskaju sve krajeve džamija, a ponekad je i bacaju u vazduh ili vrše druge rituale. Sve u svemu, ništa ne započinju bez žrtvovanja. Oni imaju jedan ogavan i užasan običaj koji nismo videli ni u jednoj drugoj zemlji i koji se ubuduće uistinu mora kažnjavati. Naime, kada god za nešto mole svoje idole, da bi njihova molba bila uslišena dovode im devojčice i dečake, a ponekad i odrasle ljude, te im živima u prisustvu tih idola otvaraju grudi, vade srce i utrobu i zatim ih pale i taj dim prinose kao žrtvu idolima.* Neki od nas su to videli svojim očima, i oni kažu da je to najužasniji i najjeziviji prizor koji su ikad videli. To ovi Indijanci čine tako često da, kako su nas obavestili a i kako smo sami mogli videti za kratko vreme koliko se ovde nalazimo, ne prođe nijedna godina da ne ubiju i ne žrtvuju pedeset duša u svakoj džamiji. Ovaj običaj se primenjuje od ostrva Kosumel sve do mesta gde smo se naselili. Neka Vaša veličanstva budu uverena da – sudeći po površini zemlje koja nam se čini vrlo velikom i po broju džamija koje smo videli i otkrili – svake godine na ovaj način žrtvuje se i ubije tri do četiri hiljade ljudi. Zbog toga, neka Vaša kraljevska veličanstva sami zaključe treba li okončati jedno takvo zlo. Bez sumnje, Gospodu Bogu služiće se na pravi način ako rukom Vaših kraljevskih veličanstava ovi ljudi budu uvedeni u našu svetu katoličku veru, i time preusmere nadu, veru i obožavanje koje ukazuju pomenutim idolima ka Božjoj promisli, jer sigurno je da će služeći Bogu istim zanosom i revnošću postići razna čudesa. Mi verujemo da Gospod Bog nije bez razloga izabrao Vaša kraljevska veličanstva da otkriju ove zemlje, kako bi Vašim rukama ovi varvari bili uvedeni u pravoverje i time stekli veliku milost našeg Gospoda. Naime, koliko smo do sada saznali o njima, verujemo da ukoliko bismo imali tumače i ljude koji bi im objasnili istinu o veri i zabludi u kojoj se nalaze, gotovo svi bi se okanuli tog poganstva i okrenuli pravoverju, jer oni su mnogo kulturniji i razumniji od svih naroda na koje smo u ovim krajevima do sada nailazili.
Fusnota:
*Žrtvovanje ljudi potiče od običaja astečkog naroda Mešika, ali u doba španskih otkrića i osvajanja taj običaj se proširio na celu Mezoameriku. Postojalo je nekoliko načina žrtvovanja, osim ovde opisanog ritualnog vađenja srca (koje se ipak, nije spaljivalo, već stavljalo u ritualnu posudu), običaj je predviđao i odrubljivanje glave, kao i ritualni dvoboj između ratnika naoružanog topuzom sa utisnutim sečivima od оpsidijana i žrtve, vezane za stub i naoružane motkom sa utisnutim perjem. Deca su prinošena Tlaloku, lokalnom bogu kiše. Ona su otkupljivana od roditelja koji bi i sami postali žrtve ukoliko bi se usprotivili.
Preuzeto iz knjige:
Ernan Kortez, Izveštaji o osvajanju Meksika, Utopija, Beograd 2012, strana 53-54.
26. septembra obeležava se kao Međunarodni dan za potpuno uklanjanje nuklearnog oružja. Dan se obeležava od 2013. godine. Istog dana, 1983, dogodio se čuveni incident u sovjetskom kontrolnom centru kada su registrovani lažni napadi na SSSR od strane SAD. Onaj koji je sprečio moguću sovjetsku odmazdu bio je Stanislav Petrov (1939-2017) koji je prepoznao napade kao lažne.
Prva žrtva vojne avijacije: (citat)
"Jutro 20. marta 1913. pilot Jugović, kasniji komadant srpskog vazduhoplovstva, kreće u izvidjanje turskih položaja, medjutim zbog jakog vetra mora ubrzo da se prizemlji. Vreme se malo popravlja, na svoj prvi borbeni zadatak kreće pilot narednik Mihajlo Petrović. Zbog moguće promene vremenskih prilika dobija upozorenje da se ne penje preko visine od 800 metara. Trenutno vremensko zatišje koristi da nadleti turske položaje i celu liniju fronta; penje se na visinu od preko 1200 m. okreće ka srpskim linijama i, kako je to uobičajeno, gasi motor i počinje spiralno da ponire prema letilištu kod sela Barbaluši. U trenutku jak i iznenadni udar vetra odozdo podiže letelicu uvis, okreće avion, remen kojim je pilot bio vezan puca, i na užas desetina očevidaca koji su čekali njegov povratak, Mihajlo Petrović ispada iz aviona i kako u to vreme padobran nije bio u upotrebi u vazduhoplovstvu, pada slobodnim padom i gine. Sahranjen je pored crkve u Barbalušiju, da bi aprila 1914. njegovi posmrtni ostaci bili preneseni na Cetinje i bili sahranjeni uz najviše vojne počasti. Oktobra 1931.g. na zahtev porodice prenesen je na beogradsko Novo groblje gde i danas počiva u porodičnoj grobnici".
Slava mu!
Interesuje me jedna stvar u vezi Vijetnamskog rata.Jos u osnovnoj skoli kada smo radili Vijetnamski rat nastavnik nam je pricao kako su obicni seljaci koji su do nedavno obradjivali zemlju nakon obuke od oko mijesec vozili Mig-21 i borili se protiv Juga.Interesuje me kao prvo dali je ovo istina a kao drugo ako je istina kako neko moze posle mijesec dana obuke da vozi takvi masinu?Neki ljudi se spremaju godinama da budu vojni piloti a oni su za mijesec dana mogli da voze Mig 21.
PD ::Interesuje me jedna stvar u vezi Vijetnamskog rata.Jos u osnovnoj skoli kada smo radili Vijetnamski rat nastavnik nam je pricao kako su obicni seljaci koji su do nedavno obradjivali zemlju nakon obuke od oko mijesec vozili Mig-21 i borili se protiv Juga.Interesuje me kao prvo dali je ovo istina a kao drugo ako je istina kako neko moze posle mijesec dana obuke da vozi takvi masinu?Neki ljudi se spremaju godinama da budu vojni piloti a oni su za mijesec dana mogli da voze Mig 21.
Blage veze nema sa istinom....Pogotovu kada su mladi (tj. tek regrutovani piloti u pitanju)!
Mozda su nekog "asa" (sa MiG-17, 19) i gurnuli "u vatru" ubrzo nakon preobuke ali poslati nekoga u borbu ko leti tek mesec dana na MiG-21 je prica "za malu decu"...
Ti piloti su obucavani kuci u Vijetnamu, u SSSR-u, Cehoslovackoj itd....
Kada je moj prijatelj Vaclav Vasek (kasnije legenda Cehoslovackog RV) trebalo da krene na vazduhoplovnu akademiju 1969. godine , pred sam pocetak saopsteno mu je da mu se pomera skolovanje na VVA u Brnu tj. Kosicama (teorija Brno, letenje Kosice)....U septembru ode u Brno i oni mu kazu: "Odlaze se prijem vase klase za godinu dana zbog dolaska velikog kontigenta pilota iz Vijetnama i Kube na letacku obuku.Imate opciju da sacekate godinu dana i zavrsite VVA za 4 godine (1970-1974) ili da se odmah sada upisete u ogledno odelenje (novi smer) gde ce vam skolovanje trajati 6 godina (1969-1975) i pored letacke obuke od 4 semestra imacete prvo 7 semestra "suve teorije" i dobiti zvanje vazduhoplovnog inzinjera."
Dakle on je mogao da izabere da saceka jos godinu dana i normalno zavrsi VVA za 4 godine i pri tome tu jednu godinu do polaska na VVA radi tj. zaradjuje na aerodromu Ruzyne kao avio-mehanicar za Tu-104 i Il-18 ili da krene odmah i guli klupu narednih 6 godina (sto je on i izabrao)....
Sto se tice Vijetnamaca, Kubanaca i ostalih oni su imali "intezivan" tj. ubrzan program obuke u Cehoslovackoj kao i Gadafijevi Libijci kod nas....Kada kazem "intenzivan" to nikako ne znaci da su ga zavrsili za "mesec dana"...
Ako bi obuka za domace studente nekim normalnim tempom trajala 4 semestra (3 na L-29/L-39 i jedan semestar tj. pocetni deo obuke na MiG-21, koja bi se kasnije dovrsila po dolasku u jedinice) za strance su po ubrzanom "programu" mogli to da "spakuju" u 3 semestra....
