Zanimljivosti iz (vojne) istorije

3

Zanimljivosti iz (vojne) istorije

offline
  • Sim.a 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 1898
  • Gde živiš: Zemlja čuda

Koliko se ja sećam priče i javili su.
Problem je bio sa onima koji su to primili.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Sim.a ::Koliko se ja sećam priče i javili su.
Problem je bio sa onima koji su to primili.


Oni su ukapirali šta su potopili tek kad su pronašli drugu koja se nasukala tek dva dana kasnije, i zarobila podmorničara. Zvao se Kazuo Sakamaki i prvi je japanski ratni zarobljenik. Toliko prvi da amerikosi nisu znali šta da rade sa njim. Inače se primerak podmornice čuva i dan danji u nekom od muzeja. Pronadjoh i u kojem, u nekoj pripi***ni usred teksasa, pomorske države!

Kasnije (1951. i 1960.godine) su pronadjene još dve oštećene podmornice.







offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4128
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Evo jedne zanimljive epizode iz Drugog svetskog rata u kojoj se opisuje susret partizana sa dehidriranom hranom:

Citat:
Ali, čak i tada, i uz najveću opreznost, ponekad bi dolazilo do sukoba zbog preterane želje da se potvrdi njihova nezavisnost. Tako je došlo do tužnog slučaja sa dehidrisanom hranom, koja nam je bačena padobranom u toku zime kad nam je obična hrana već bila na izmaku. Tada smo svi prvi put videli dehidrisanu hranu i zadovoljstvo kojim smo posmatrali prve vreće neobičnih sušenih pahuljica, na kojima je stajao natpis: "mleko", "ovčetina", "jaja", "šargarepa", "luk" i "krompir", koje su sve bile neobično slične, bilo je pomešano i sa radoznalošću i donekle s nepoverenjem. U svakom slučaju, pre no što smo sve ovo isprobali, pročitali smo obaveštenje i postupili tačno prema pismenim uputstvima koja smo dobili uz njih, a glavno uputstvo se sastojalo u tome da se sadržaj kesica potopi u vodu dvadeset četiri časa pre kuvanja i jela. Ishod je bio zaprepašćujući. Kad bi se potopile, ove nezanimljive pahuljice nadimale bi se za nekoliko puta, uveličavale i pretvarale u komadiće mesa, ili u kriške povrća ili, kako smo brzo utvrdili, da određena mešavina sušene ovčetine, luka i krompira, kad se drži dovoljno potopljena i kad se ispeče u štednjaku Džindžerine majke daje izvanredan pastirski gulaš - neočekivani luksuz u ovim oskudnim uslovima. Očigledno da je sušena hrana bila prava stvar za nas, pogotovu što se zbog svoje male težine mogla mnogo lakše transportovati od konzervi.

Očarani, odmah smo poslali depešu i tražili nove zalihe da bismo sa partizanima mogli da podelimo sve prednosti ovog novog otkrića. Kada su stigle, predali smo ih intendantu i dodali da vodi računa da se pridržava uputstava za njihovu upotrebu. Ali oni su samo nemarno rekli: - To sve znamo - i počeli da dele vreće različitim susednim jedinicama. Sumnjali smo u ovo, ali smo mislili da je bolje da ništa ne kažemo.

Tek kasnije smo čuli šta se desilo. Sušena hrana nije bila potopljena, već su je jeli u obliku u kome se nalazila. Ovo je bilo dosta suvo, ili su tako partizani mislili, i onda su se obilato napili vode iz susednog izvora. Zatim je, odjednom, hrana počela da bubri sve dok nije narasla nekoliko puta. Neprijatnost je bila znatna, iako ne tako strašna kao što se desilo nekom drugom partizanu, koji je pojeo jedan štapić plastičnog eksploziva pošto ga je pomešao s mlekom, misleći da je to neka vrsta kukuruzne kaše.



Izvor: Ficroj Meklin, Rat na Balkanu, poglavlje XI (Novi dogovor)

offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4128
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Do sada smo se upoznali sa dve pesme čija je melodija preuzeta iz turske kulture:
-Tamo daleko (tur. Hatırla Sevgili) i
-Ruse kose curo imaš (tur. Üsküdar'a Gider İken).

Još jedna melodija je preuzeta za pesmu Hanke Paldum - Zaplakala šećer đula.
U originalu to je melodija poznatog Plevne marşı (Plevna marš) ili Osman paşa marşı (Osman pašin marš). I pesma Hanke Paldum i turski original pominju iste motive: opsadu Plevne tokom Rusko-turskog rata 1877-1878 i vojskovođu Osmana Nuri pašu. Dok u Hankinoj pesmi Osman paša pada u ropstvo i gubi carske trupe, u originalu, Osman paša odbija da napusti Plevnu, prkosno stoji i ulazi u legendu svojim herojstvom (tur. Askerinle binler yaşa).



Turska verzija:

offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4128
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Citat:„Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu.“ - Konstantin Filozof, Žitije despota Stefana Lazarevića

Reči pripisane Marku Mrnjavčeviću (Marku Kraljeviću) neposredno pred početak bitke na Rovinama (1395) u kojoj se borio na strani Osmanlija protiv hrišćanske vojske vlaškog vojvode Mirče.
U ovoj bici pobedili su hrišćani ali je Marko Mrnjavčević poginuo.

offline
  • vampire and philosopher
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 4035

На Ерфиксовом календару за текући месец видимо аустралијски морнарички ловац Си фјури (Sea Fury) како обара - летелицу цивилних ознака!?



Прича иза илустрације, уз мања одступања у различитим изворима, гласи: 30. августа 1955. године извесни Ентони Троуер летео је изнајмљеним лаким авионом Остер Ј4 (Auster J4, по неким информацијама Ј5) и услед престанка рада мотора принудно слетео на аеродром Бенсктаун у Сиднеју. По слетању, Троуер је изашао из кабине и покушао да покрене мотор завртевши елису. У томе је и успео, али се авион покренуо и винуо у ваздух - без пилота!

За одбеглим авионом одмах је кренуo други, сличног или истог типа који је припадао Морнарици Аустралије како би испратио његово кретање. По неким изворима авион су најпре пресрели ловци F-86 који су већ били у ваздуху, али ненаоружани...

https://www.tapatalk.com/groups/hyperscale/mildly-.....l#p2628283

... након чега је са аеродрома Ричмонд, западно од Сиднеја полетео и школски Виравеј (Wirraway) наоружан митраљезом у задњој кабини. Међутим, два пролаза уз митраљирање била су неуспешна, после чега стрелац промрзлих руку на висини од око 3000 метара није успео да поново напуни оружје, односно по другим изворима, оружје се заглавило.

https://www.flickr.com/photos/41311545@N05/4692449363

Са истог аеродрома подигнута су и два ловца Глостер Метеор F.8, при чему су се првом заглавили топови, док је други стигао тек да испрати два морнаричка Си фјурија које је сиднејска контрола лета затекла у ваздуху, а који је, претходно наоружани, требало да имају тренажно гађање. Морнарички ловци су успешно дејствовали и одбегли Остер, који је готово два сата летео без пилота изнад предграђа Сиднеја и линије обале, оборили у воде залива Брокен Беј.

offline
  • Pridružio: 12 Nov 2018
  • Poruke: 80

Gama ::Do sada smo se upoznali sa dve pesme čija je melodija preuzeta iz turske kulture:
-Tamo daleko (tur. Hatırla Sevgili) i
-Ruse kose curo imaš (tur. Üsküdar'a Gider İken).

Melodiju za Tamo Daleko je komponovao Muhlis Sabahattin Ezgi 1908. godine pod imenom هاتيرلا مارجريت (Upamti Margaret) i posvetio je Fehim paşi (poreklom Albanac) koji je u to vreme bio u ljubavnoj vezi sa amerikankom Margaret koja je živela u Istanbulu (tada Konstantinije), ona je pobegla u Beč a Fehim paşu su obesili 1909. Pesma je stekla popularnost po kafanama većih osmanskih gradova i ubrzo je preimenovana u Hatırla Sevgili. Autor Sabahatin Ezgi je tokom balkanskih ratova sudski gonjen i pobegao je u Francusku a potom i u Ameriku a njegova dela u Turskoj su većinom uništena. U Americi se zaposlio u diskografskoj kući Columbia records, gde je iznenađujuće i snimljena prva ploča pesme Tamo daleko. Tokom 1920ih je i jedan ruski beli emigrant tamo snimio i svoju verziju Aх, зачем эта ночь.

Autorska prava na melodiju i pesmu je 1922. u Parizu za ceo svet zaštitio pevač George (Đorđe) Marinkovitch koji je takođe snimao u Americi sa Columbia records, ali je u Srbiji bilo na desetine bivših Solunaca koji su tvrdili da su baš oni autori. Nakon II svetskog rata je srpskim diskografskim kućama bilo zabranjeno snimanje ove pesme navodno zbog širenja srpskog nacionalizma pa je ironično prva ploča sa pesmom Tamo daleko u SFRJ snimljena u Zagrebu 1966. Đorđe Marinković je napisao molbu da se na pločama upiše njegovo ime ali su mu iz SFRJ umesto toga stigle pretnje tužbom (iz razloga što se u kraljevini ali i posle rata ova pesma smatrala narodnom patriotskom i zvaničan autor nikad nije navođen) 1971. su nakon dužeg istraživanja muzikolozi ustanovili da je u pitanju plagijat i da je pravi autor Turčin. Ironično bilo je čak i Hrvata koji su tvrdili da je to njihova pesma, a jednu ploču su snimili i u Čileu. Nije poznato kako su srpski vojnici saznali za melodiju ali se pretpostavlja da su je čuli u solunskim kafanama.

Objašnjenja da je autor Turčin su sledeća:
1) Sabahatin Ezgi je imao muzičko obrazovanje i komponovao je i druge melodije koje su u Turskoj bile popularne dok je Đorđe Marinković bio samo pevač, nije imao obrazovanje i nikad nije komponovao

2) Tužne melodije kakva je Tamo daleko nisu ranije bile svojstvene srpskoj muzici dok u turskoj jesu čak i danas. Srpske narodne i ljubavne pesme su pre toga bile daleko veselije i življe i teško je zamisliti da bi samo jedna pesma bila izuzetak. Taj stil pevanja i melodije nije ranije bio poznat u našoj muzici i nikada nije ni ponovljen.

offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4128
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Danas je 15. mart koji je u antičkom Rimu obeležavan kao Martovske ide. Za ovaj datum, 44. godine pre nove ere, vezuje se i ubistvo Gaja Julija Cezara, rimskog vojskovođe i političara. Antički pisac Plutarh beleži zanimljive detalje koji su se zbili pre i za vreme Martovskih ida.

Prorok predviđa opasnost



Citat:
"A može se čuti gde mnogi spominju i to da je Cezara neki vrač savetovao da se u mesecu martu onoga dana koji Rimljani zovu ide čuva od velike opasnosti. Kad je taj dan svanu, Cezar, idući u senat, pozdravi onog vrača i dodade, šaleći se: „Martovske ide su došle!“. A vrač mu mirno odgovori: „Razume se, one su došle, ali nisu prošle!“.

(Plutarh, Slavni likovi antike, II, Novi Sad, 1990, 271–272)


Pokušaj da se Cezar obavesti o zaveri



Citat:
„Krugu Brutovih pripadao je i Artemidor iz Knida, helenski naučnik; kao takav bio je poznat s nekojim Brutovim prijateljima i zato je o zaveri vrlo mnogo znao. On dođe pred Cezara s malim spisom u kome je napisano sve što je nameravao da otkriva. Ali kako je video da Cezar svaki spis prima i predaje svojim pratiocima, on mu sasvim blizu pristupi i kaže: „Ovo, Cezare, pročitaj nasamo, ali odmah! Tu su zapisane veoma važne stvari, i one se tebe tiču!“.
Cezar primi spis, ali ga, mada je to često i pokušavao, nije pročitao, jer nije mogao od silna sveta koji mu je putem prilazio. Ali je u ruci držao i čuvao samo taj spis i tako stigao u senat.
A nekoji tvrde da mu je neko drugi taj spis predao, a da mu Artemidor uopšte nije mogao ni prići, nego je celim putem sve do većnice bio potisnut.“


(Plutarh, Slavni likovi antike, II, Novi Sad, 1990, 274)


Cezarovo ubistvo



Citat:
„Prvu mu ranu Kaska zadade kamom u vrat, ali ona nije bila smrtonosna ni duboka, jer se Kaska, što se lako može razumeti, u početku svoga smelog pothvata zbunio, tako da se Cezar mogao i okrenuti, kamu zgrabiti i zadržati. Nekako u isti mah poviknu oba, ranjenik latinski: „Prokleti Kaska, šta to radiš?“, a ubica svome bratu helenski: „Brate, pomaži!“.

Kad je na taj način učinjen početak, sve one koji o zaveri ništa nisu znali spopadne strah i trepet od onoga što se tu dešavalo, tako da se nisu usuđivali ni bežati ni Cezara braniti, čak ni glasa od sebe puštati. Sad su svi koji su se bili pripremili za ovaj krvavi čin trgli svoju golu kamu i sa svih strana opkolili svoju žrtvu. I kad god bi Cezar oči okrenuo, susretao bi udarce i kame kojima je bio gađan. Isprobadan po licu i očima, previjao se kao divlja zver pod rukama svojih ubica, jer je bilo ugovoreno da svaki žrtvu udari i od ubistva okusi, pa zato ga je i Brut bar jednom ubo u slabinu.

Nekoji spominju da se Cezar neko vreme od ostalih branio i, strašno vičući, bacao telo čas na ovu čas na onu stranu; ali kad je primetio da je i Brut kamu potegao, namakao je na glavu svoju togu i, bilo slučajno bilo zato što su ga ubice gurnule, srušio se pored postolja na kome je stajao Pompejev kip. I silna krv je postolje oblila, kao da je Pompej sam upravljao osvetom nad svojim protivnikom, koji je sada pod njegovim nogama ležao i trzao se od silnih rana. Tvrde, naime, da je dobio dvadeset i tri rane.

Mnogi su se zaverenici i međusobno izranili kada su tolikim udarcima gađali jednoga čoveka.“


(Plutarh, Slavni likovi antike, II, Novi Sad, 1990, 275–276)

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 20610

Napisano: 06 Apr 2019 17:34

Хероји априлског рата, толико година је сваки помен ових јунака био избегаван, њихово херојство се не сме заборавити!


Dopuna: 06 Apr 2019 17:39


Дали би се ова рондела могла врнути питам се?

offline
  • vampire and philosopher
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 4035

Колико се сећам, када је средином '90-их први пут покренута прича око повратка те ронделе, већ у старту је било играња са распоредом боја. На крају је усвојено решење које је данас на снази...

Без обзира шта ко мислио о њој, она је била изузетна. Ипак, шансе да се врати су... па, рецимо као и да репрезентација Србије поново заигра у плавом... увек би се нашао неко ко би то видео као враћање југословенству... ми, једноставно, ни бисмо били ми кад не бисмо занемаривали историју...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 504 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 2 sakrivenih i 491 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, Atomski čoban, bato, Fisherman, havoc995, ivan979, lacko, ljuba, Recce, t84dar, zlaya011