PARS 9K37 BUK-M (SA-11 Gadfly)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A zar to nije reseno kod BUK M3 Viking jer on moze da upravlja i elementima S-300V? Eto,do tih 50-ak km koristi se novi Buk, a za nesto dalje S-300V. Ne trebaju tu onih 250+km. Samo da zapuca jedan par 9M82/83 do 100km.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Doco care Buk i Antej su već spajani u mešovite brigade (3 takve su ordinirale jedno vreme bar) i to pre skoro 10 godina, štaviše Antej je zadržao i Torove kao neposrednu zaštitu.
Šta je tu novo onda je pitanje ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Reklama za prodavanje starih stvari za lepe pare,ali kao divizioni. Realno danas retko ko ima para da kupi nesto novo kao nekada Dvine, Volhove, Neve, Kubove. Pancir je skup, Kinezi ne dokazani,a sve ostalo je modernizacija starog (seci uci krpi ....) . A opet premalo ciljeva,dometa i previse skupo i komplikovano za danasnju upotrebu. Zato Buk ima fenomenalnu mogucnost za uspeh, ali mora da predje donju granicu srednjeg dometa koja je vremenom porasla na danas vec koliko km?

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Podela sistema po dometima (i visinama posledično i ne linearno što je najgore) je trenutno u svetu PVO neka vrsta pitanja za raspravu direktno vezana uz koncepte sadašnjih i razvoj budućih sistema. Zapravo osim po daljini problem se diže lestvicu više i po pitanju vrste ciljeva.
Praktično nijedna stara podela više ne odgovara sadašnjem statusu ako se sistemi posmatraju u celosti.
Ima i gore, pre neki dan na jednom jevrejskom forumu (sa dosta stranaca naravno) sam video tezu da treba iz PA da se ukine sve ama baš sve osim protivraktene odbrane naravno pod uslovom da ona može da obara avione na tako dalekim dometima a kakve inače ona po dinamci teorijski može a da na samom branjenom objektu ostanu sistemi za presretanje projektila i dronova na relativno vrlo malim udaljenostima. Tipično izraelski pogled i veoma dobro objašnjava njihov koncept razvoja i to je to, jedino štoje to dobro za sada (reako bih za sada i izvodivo) samo za Izrael ali vremenom ko zna.
Rekao bih da je kod mornarica i najlakše naći neke daljine kao repere, imamo neposrednu zaštittu ili CIWS i sad dal 5 dal 10 km dal 5,7,8 kako ko hoće, malog dometa do 30 km, srednjeg do 130 km i velikog preko toga.
Međutim na kopnu to definitivno ne odgovara. Čovek 90% informacija prima preko očiju, PVO preko radara. Kopno ima teren za razliku od mora i to snažno utiče na *vidno polje* radara što onda povlači i složenije taktičke situacije, da ne pričamo o diverzitetu branjenih ciljeva i vatrenih sredstava čaki kad bi broj napadača bio isti a normalno je i veći.

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Do skora su na zapadu PVO delili po dometu na:
- VSHORAD (very short range air defence) do 10km
- SHORAD (short range air defence) do 20km
- MRAD (medium range AD) do 75km
- LRAD (long range AD) preko 75km
Na to treba dodati i pokrivanje po visini. Imao sam negde tu šemu i kačio sam je svojevremeno, ali trenutno ne mogu da je nađem.

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Aramise ovo je odličan primer. Odlična je podela ali je recimo treba produžiti za bar dve klase ili čak tri.
Zona između 100 i 120, 130 km je je jedna od onih koja je vrlo bitna u PVO jer se sa nje vodi veliki deo ELINT i EC(C)M dejstava a danas se u njoj nađe i veliki broj aviona koji će lansirati ubojana sredstva i to takođe na srednjim pa i većim visinama. To je spoljna granica glavne borbe u PVO danas.
Tako da oni projektili naročito brzi koji pokrivaju do te zone imaju veliku važnost a oni definitivno nisu klasa do 75 km.
Zatim su to projektili istina malobrojni koji mogu da odu dalje recimo da usvojimo 250-300 km kao granicu i koji nemaju takvu kvantitativnu ulogu kao prethodni ali zato imaju potencijalno veliku kvalitativnu ulogu jer oni mogu da ponekad uhvate vrlo vredne ciljeve, razbiju formaciju, ili jednostavno nateraju avione na mnogo manje visine leta na tako velikoj distanci.
I sad počinju polako da se pojavljuju i oni iz grupe protivraketne porodice koji će možda moći da pogode avion na velikim visinama i dalje od toga, mada su to za sda ekstremi, malobrojni i upitne efikasnosti ali izgleda da ide ka tome.
Imaju i Rusiji jednu starui jednu skoro aktuelnu podleu sličnu ovoj samo sa približnododacima koje sma naveo ali interesnatno da oni koji nemaju takva isistem imaju prvu granicu 5 km koju zovu neposredna zaštita i to je uvedeno pre svega zbog velikog broja Igli, i zbog specijalizovanih obarača projektila recimo na brodovima mada je stvarno diskutabilno jer je granica od 10 km realnija u razvijenoj jedinici dakle na terenu.
Unutrašnja granica glavne borbe je ona koja ranije pa i sada još uvek na nižem tehnloškom nivou, dakle ona granica na kojoj je trebao da bude zaustavljen napad avijacije i ta granica je oko 30 km, ne manje od 20 ali i ne više od 40-45 za radiokomandne ali SARH-ovo mogu malo više.
Upravo sistem Buk na čijoj smo temi sa novim raketama ovako ili onako možda može tu granicu da pomeri i koju desetinu kilometara dalje.

U procenu stvarne sposobnosti još nam ulazi odmah i broj vatrenih kanala u funkciji daljine ali i broj raketnih kanala sasvim ozbiljno kao standardno 2 pa čak i sektori rada, domet po parametru...
Suštinski koncizna odluka se ne može doneti samo na osnuvu podela daljina jednako kao što je nemoguće doneti konciznu odluku u vazduhoplovstvu samo na osnovu svrstavanja pojedinih aviona u razne klase i iz toga izvalačiti sistemsko rešenje.
Na kraju se sva izabrana rešenja moraju podvrgnuti operacionim istraživanjima i tek onda videti šta je najbolje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo nađoh i podelu po visini

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Oluj2.1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Vrijedi li šta po ovome taberit ili da batalim ? Ne znam ni protumačiti koliko u ovoj slojevitoj grupirovki ima čega, ali čini se ima jaaaaako punu raketa…i topova isto. Kako se čitaju one linije fronta, jel jedna možda obrana, a druga napad ?

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Batali, to nije pavi prikaz slojevitosti nego prikaz rasporeda odnosno distanci pri napadu i odbrani kako si ispravno predpostavio i to naravno okviran, možda bi uz sledeću stranu bio i kompletan ovako je malo i nekompletan pa možda neko i ne skapira šta rade PS i Patriot a levo 23 i Igla. Eto za one koji su raspravljali o kordonu lakih topova razmak za ZU-23 je celih 1000 metara između baterija oruđa satavljenih od nekoliko topova. Bar neka korist ako je više nekome ovde do toga je da vidi bar da Strelu-10 postavi ISPRED Tunguske kada stoji u odbrani a Igle pomeša direktno sa topovima 23.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo da se malo vratimo na Buk...
Postaviću ovde link na ruskom sa opcijom prevoda teksta i na engleski (pa kome šta više odgovara).
Tema je raketa 9M317 i njene modifikacije. Između ostalog, spominje se i aktivna glava za samonavođenje kod modifikovanih verzija Buk M-1-2A i Buk-M2A i kod Buk-M3.....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Aktivna glava za samonavođenje ARGS 9B-1103M:




Evo da dodam i interesantan link za Buk-M3:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]