PASARS 16

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogo si ga zapetljao. To bi trebalo da ide ovako, pod uslovom da termovizija zameni klasičnu pasivnu spravu:
- Žirafa otkrije i dodeli cilj oruđu sa najoptimalnijom pozicijom za dejstvo, sa podacima o azimutu, kursu i brzini i približnoj elevaciji(ako sam dobro razumeo gospodina pored oruđa)
- Termalna sprava vrši zahvat cilja i automatski ga prati do postizanja uslova za lansiranje, tj do pravilnog zahvata GSN.
@ Oluj skrenu pažnju na domet laserskog daljinomera od 7km. Pa može se zameniti u skopu modernizacije onim dometa do 20km koji je sada neki standard, a može da dobija podatke o daljini i od Žirafe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da su rakete montirali na Strelu-10 imali bi daljinomer dometa 10 km.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poenta je da se spreči demaskirajuće dejstvo što duže, do laserovanja. Ako sam razumeo, Žirafa je samo jedan od načina otkrivanja ciljeva. Dodela podataka o cilju se može izvršiti i sa višeg nivoa, jer se razvija kompleksan KIS.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma malo je to ispalo komplikovano , posto smo spomenuli i dejstva na zemlji. Za dejstvo na zemlji , glava mora biti kvalitetna optoelektronika. Posto su te rakete samonavodjene ( od trenutka "zakljucavanja" cilja ) , svi parametri za dejstvo po zemlji moraju biti podeseni da raketa pridje i prepozna cilj i sama se popravlja pomocu softvera. ( ono sto na alasu radi operater klikajuci na cilj) . Ne moze samo isijavanje da prati . Treba kontura -oblik i da prepozna cilj koji je operater nasao kamerom.

Cilj u vazduhu je brz i okretan, da bi ga uhvatili iz daljine , treba optoelektronika koja je skupa da se unisti na raketi , pa se ugradjuje na vozilo /avion. Na raketi je najvaznija sirakougaona kamera , koja ciljeve u daljini vidi slabo ili kao tacku . Znaci treba prici avionu , ( toplotni tragac , da li termovizija sa kamere ili jos nesto mini pored kamere ) i kada kamera prepozna konture aviona, ne da mu da pobjegne ( siroki ugao ). Na sofveru je da prepozna mamac od aviona i da se drzi aviona.

Operater u avionu ili Pasarsu bi za ciljeve u vazduhu trabao da ima ekran sa ciljevima ( kao na radaru ) i da klikne bira cilj...

Sad kombinacija za ciljeve na zemlji i u vazduhu, treba ovo povezati, po meni ima veze. Dejstvo rakete po ciljevima u vazduhu i zemlji je upitno , znaci odgovarajuce bojeve glave. Vodjenje , navodjenje( samonavodjenje ) bi imalo veze

• 2Ovo se svidja korisnicima: goxin, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketa će imati GSN sa dva senzora koji ne daju sliku cilja već samo signal zahvata, nakon čega mogu biti lansirane. Optronika na oruđu mora da pruži automatsko praćenje cilja zbog optimalnih uslova za gađanje topom i raketama brzih ciljeva u vazduhu i sporih pokretnih na zemlji. Ne može nikako da eliminiše uticaj mamaca na GSN na raketi.
Baš zbog toga su u GSN ugrađena dva senzora sa rakete 9M37, a verovatno i softver koji omogućava tri moda samonavođenja: IC, fotokontrastni i u slučaju ometanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda sam ja otisao malo naprijed ili u stranu ....
Mislim da su senzori nedovoljni za dejstvi v-z za samonavodjene po ciljevima na zemlji . Jedino da ne gadja koordinate , t.j. staticki cilj ( gps ) ili laserski oznacene ( dok prati laser cilj raketa ide i na pokretne ciljeve) .

Od toga sam i poceo , raketa v-v kao kao raketa v-z koja se koristi i za ciljeve na zemlji .Navodnom istom raketom su gadjani ciljevi u vazduhu i na zemlji / vodi ( gliser je bio u pitanju ali kao moze i na zemlji)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako govoriš o korišćenju R-60, ona je vršila zahvat na ugrejani deo cilja i lansirana ako se ne varam preko nišana na kacigi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koristili su i amerikanci svoje rakete vazduh-vazduh za dejstvo po ciljevima na zemlji ali jedna je stvar kada se raketa lansira iz aviona jer u tom slucaju najcesce nema prepreka izmedju nje i cilja a sasvim druga kada se lansira sa lansera na zemlje pri cemu postoji velika verovatnoca da se aktivira blizinski upaljac pre nego sto dođe do cilja. Tako da je glavno pitanje pri takvim dejstvima da li je operatoru omoguceno da ga lako i brzo deaktivira pre dejstva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio sam na univerzalnost upotrebe . Iz aviona V-V , V-Z , i sa zemlje Z-V . Alas je odlican za Z-Z
Da R 60 se lansira u bliskoj borbi pomocu nisana kacige .To je mocno za blisku borbu.A mozda se moze i usavrsiti za vece daljine . ( poveca mogucnost zahvatanja cilja ... )
Moderne rakete kratkog dometa prelaze daljine od 20-ak km
Znaci to vec ulazi u neki srednji domet .
Mislio sam konkretno na FLIR i SUV na avionu ali i na PASARS -u .
Okrenes flir na nebo i dobijes na ekranu nekoliko ciljeva , kliknes na jedan i njega raketa prati . Ili pokusa da prati. Lijepo bi bilo da se i podavi dobiju o ciljevima ( visina , udaljenost , brzina) . To bi prije moglo od nekog jaceg digitalnog radara da se dostave PASARS-u . Tako bi moglo i na avionu slicno.

Raketa moze biti zakljucaj cilj i ispali ili obrnuto , ispali cilj i zakljuca cilj .

A gledajuci python 5 i njegove mogucnosti , cini mi se da je danas tehnologija mnogo naprednija od te varijante. ( mislim na glave za navodjenje ) , pa nekad pomislim a su okretali krila na avionu bas da varaju raketu , a ne zbog aerodinamike .

I ona je Python 5 je nastala na AIM 9 ....
Mada mozda ja i pretjerujem

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, goxin, shmele
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema potrebe za takvom univerzlnošću. Rakete različite po nameni imaju i različite karakteristike, teško je to uklopiti da bude baš univerzalna.