|
Ilustracije radi, nasao sam video koji je vezan za maljutku, gde se jasno vidi razlika izmedju stare maljutke koja se rucno vodi i novije verzije koju vodi "racunar".
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Na staroj verziji gde se vodi rucno vidi se kako raketa skace gore dole, levo desno, i operater mora biti jako smiren i uvezban da bi pogodio cilj. Sve te oscilacije su od komandi koje izdaje operater.
Vidi se i nova verzija, gde operater nisani cilj, a sistem sam vodi raketu dosta smiren let.
Snimak je losiji ali se moze razaznati. Znaci raketa nije menjana ali je zamenom komandovanja vodjenjem let rakete smiren i lakse pogadja cilj. Isto sto se treba i sa Nevom.
Isto tako treba posmatrati stari sistem za vodjenje raketa na Nevama, ne samo rucni nego i automatski. Zastarela elektronika, spora obrada podataka, i izdavanje komandi. Digitalizacijom tih delova, dolazi se do mirnijeg leta rakete, brze stizanje do blizine presretanja i sl.
Ranije je postojao taj problem, jer da bi lansirao raketu i vodio je, mogao si prvo da ozracis avion i da ga zracis celo vreme. Avion odmah zna da je ozracen i ide u manevar, i tu moras da korigujes raketu jako cesto.
Sa danasnjom modifikacijom. Bar za Srbiju, u 90% slucajeva cilj mozes pratiti termovizijom, pipnes ga par puta laserm da odredis daljunu i vektore. Odredis takcu preticanja, lansiras raketu i pratis cilj.
E tu je bitno, raketu drzati stabilnu, da leti pa po pravoj liniji. Avion iako nema podataka da je ozracen, dobija upozorenje od visih istanci da je sa zemlje lansirana raketa, ipak je to velika raketa da nebude primecena.
E tu sada treba uci sistem za preticanje i toleranciju. Koji racuna vektore, plus toleranciju po pravcu rakete, koji kad su naruseni raketa odma mora u ostriji manevar. Ako je cilj promenio smer za par stepeni, to nije problem, raketa moze nastavti put i onda u zadnjih 1-2km uci u ostre manevre.
Taj sistem za pracenje cilja i proracunavanje tacke preticanja, uz uzimanje u obzir tolerancije na razlicitim daljinama je presudan za mirno vodjenje rakete.
Tako da ako raketu vodis pasivnim sistemima osmatranja i pracenja a avion nije upozoren jednom raketom mozes imati efikasnost od 99%, osim ako ne odradi blizinski. U drugom slucaju, mozes rakete dovesti na 5-10s do cilja pre nego budu opozoreni. Tu je vazno da se vektori i preticanje brzo izracunaju, i da daljina bude uvazena kod izdavanja komandi raketi, ako je cilj daleko nema potrebe korigovati je precesto, nego dozvoliti joj let u toleranciji.
Dosta je slozeno, pokusavam naci jednostavan jezik da sve to docaram, odgovoricu na sva pitanja.
|
