|
Poslao: 18 Apr 2014 17:24
|
offline
- stringer bell
- Super građanin
- Pridružio: 01 Feb 2014
- Poruke: 1295
- Gde živiš: Nacionalni park Srbija
|
Generalno se slažem,ali vidim dva problema :
Prvo,sumnjam da bi naši uzeli T-55ice za tu ulogu zbog troškova. Radije će da uzmu kamion koji manje troši i lakše se održava nego telo tenka koje guta gorivo. Sad,FAP je do pre par godina verovatno mogao da napravi nešto za tu namenu. Danas sve i da hoće,ne bi mogao. Prage su isečene,pa i one otpadaju. Tako da slažem se, jedino kad bi nam Beloruski MZKT napravio nešto. Ali svakako je bolje uzeti nešto lakše nego telo tenka.
Drugo, članak na koji sam juče naleteo. Ima par meseci,ali je poenta ista i nadam se da će je naši razmotriti kada budu donosili neke nove odluke.
Vojska: Zemlja mala za rakete
R. DRAGOVIĆ | 16. avgust 2013. 21:26 | Komentara: 0
Naša vojska mora da izvodi u inostranstvu bojeva gađanja na kojima proverava obučenost za dejstva protivvazdušne odbrane. Čuvari neba krajem meseca putuju na vežbu u Bugarsku
RAKETNE jedinice PVO Vojske Srbije krajem meseca održaće vežbu sa bojevim gađanjem na vojnom poligonu „Šabla“ na Crnom moru. Srpski čuvari neba treći put za poslednjih pet godina naći će se u Bugarskoj, gde će zajedno sa kolegama iz susedne vojske proveriti obučenost za dejstva PVO sistema „neva“ i „kub“.
- Gađaćemo padobranske i mete vođene sa zemlje - kaže komandant 250. raketne brigade PVO Vojske Srbije brigadni general Dragoljub Žarković. - Kao i prošli put najsloženiji zadatak biće gađanje ispaljene rakete u letu. Nju će pokušati da pogode pripadnici raketnog diviziona „neva“ koji su radnje i postupke vežbali na simulatorima.
Ispaljivanje raketa PVO zahteva veliki prostor i najčešće se izvode iznad mora. Raspadom državne zajednice SCG Srbija je izgubila i teoretske šanse da redovno organizuje obuku. Pre uspostavljanja saradnje sa Bugarskom, poslednja vežba održana je 1989. godine na vojnom poligonu nedaleko od Pule.
Problem nedostatka poligona za vežbanje najviše pogađa jedinice koje raspolažu raketama dugog i srednjeg dometa. O tome govori i činjenica da čak 70 posto sastava 250. brigade nije nikada izveo gađanje u miru.
Manjak prostora za gađanje i vežbanje Vojska Srbije nastoji da reši u susednim zemljama. Pored „Šable“ u Bugarskoj, naši vojnici uskoro bi mogli da se nađu i na poligonu Krivolak u Makedoniji. Ovaj teren bio je jedan od najaktivnijih vežbališta nekadašnje JNA, a danas je prilagođen obuci jedinica namenjenih učešću u međunarodnim operacijama. O korišćenju ovog poligona bilo je reči i tokom poslednje posete načelnika Generalštaba Vojske Srbije Makedoniji.
U Ministarstvu odbrane kažu da četiri poligona i više od stotinu vežbališta, koliko koristi naša vojska, uglavnom zadovoljavaju potrebe obuke jedinica. U planu je, međutim, modernizacija infrastrukture poligona „Pasuljanske livade“ na Kučajskim planinama, gde godišnje prođe više od 10.000 vojnika.
- Raketne jedinice moraju na gađanje u inostranstvo, dok sve ostale imaju sve uslove za obuku u Srbiji - kažu u Ministarstvu odbrane. - Pored „Pasuljanskih livada“, na kojima gađa i Kopnena vojska i avijacija, obučenost jedinica proverava se i na „Peskovima“ kod Velikog Gradišta i na terenu „Nikinci“ u Sremu. Zimskoj obuci namenjen je skijaški poligon na Kopaoniku.
Poligoni za brigade Vojske
Vojska Srbije koristi i 11 strelišta za gađanje iz pešadijskog oružja i dva automatizovana tenkovska strelišta. Na njima treniraju pešadijske i oklopno-mehanizovane jedinice. U planu je i da se u zoni svake od četiri brigade Vojske Srbije uredi po jedan poligon po meri čete vojnika.
Novosti
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2014 18:30
|
offline
- suza123
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 12 Jan 2014
- Poruke: 517
|
Jel su oni culi za princip samounistavanja rakete? Verovatno se boje da ce da kiksne odmah posle lansiranja i da su sanse da rokne gde ne treba. I dalje princip samounistavanja bi trebao da premosti taj problem.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2014 19:12
|
offline
- MB120mm
- Legendarni građanin
- Pridružio: 18 Feb 2013
- Poruke: 6161
|
suza@
Vrabac je vec pisao/imas negde na temi/-onaj tvoj fotosop bi se preturio...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2014 19:33
|
offline
- suza123
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 12 Jan 2014
- Poruke: 517
|
Pa kao i za VBR - stabilizatori pomazu..ali i to nije bas apsolutno potrebno. Razlika je na lanseru - ako ga stavis na originalan lanser onda ~3 tone tereta (2 rakete plus tezina lanser traka) normalno ce imati mnogo veci moment force na osu obrtnog dela lansera i na centar ravnoteze (CG) vozila - zato se i prevrnuo!! Ali ako je moment opterecenje upola manje jer centriras lanser trake na osi obrtnog pokretaca ...onda je druga prica.
Ako su stvarno probali sa originalnim lanserom bez unapred racunice sta se desava sa CG vozila i silama koje uticu na vozilo ...onda bas sramota!!!!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2014 20:03
|
offline
- MB120mm
- Legendarni građanin
- Pridružio: 18 Feb 2013
- Poruke: 6161
|
Izvinjavam se ja tebi,greska u kucanju,...ne bio nego BI se preturio.Znaci nije probano,nego procenjeno,...je li preracunavano ne znam./normalno misli se na 2-raketni lanser/
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2014 21:13
|
offline
- Pridružio: 08 Maj 2010
- Poruke: 1714
|
Ovde je jednostavno lanser suzen na dve rakete i podignut je na vozilo. Medjutim sam koncept lansera je predugacak, te je takvo i vozilo! Ponavljam se, ali da je odabran drugaciji lanser s hidraulikom ispod, a ne u produzetku lansirnih sina sve bi stalo na manji prostor. Sile su iste. Jos jednom cu postaviti link ka kineskom sistemu koji pokazuje poentu cele price i dokazuje da je ideja izvodljiva!
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2014 21:35
|
offline
- suza123
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 12 Jan 2014
- Poruke: 517
|
Napisano: 18 Apr 2014 19:23
Ne samo da je izvodljiva ...nego je pozeljna ta modifikacija lansera kad se montira na vozilo! Al se secate lansera za S-75 Dvinu (SA-2) ...takvo resenje je potrebno za raketu na lanseru (normalno Neva je mnogo kraca raketa od Dvine).
Dopuna: 18 Apr 2014 19:35
evo malo jasnija skica ..foto-sop normalno
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2014 21:43
|
offline
- MB120mm
- Legendarni građanin
- Pridružio: 18 Feb 2013
- Poruke: 6161
|
suza@
Sve je to OK,ja samo kazem da je potrebno malo jace vozilo od FAPA,...ILI T-55,koji istina viSe trosi,ali je prohodniji..pa sad,ko sta hoce.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Apr 2014 17:42
|
offline
- Pridružio: 24 Nov 2010
- Poruke: 1154
|
Citat:
Mодернизација РС НЕВА
РС С-125М –Нева-М је у наоружање наше војске уведен почетком седамдесетих година прошлог века. Припада другој генерацији ракетних система земља-ваздух.
Прва значајнија модернизација Неве је извршена средином 80-их година прошлог века према совјетском програму модификације, а вршена је, након усвајања технологије, у ремонтном заводу „Космос“ из Бања Луке. Промене и побољшања су се огледала у следећем:
-Побољшање борбених могућности система при гађању брзих маневришућих циљева у одласку кроз:
- увођење команде К-6 којом се обезбеђује кашњење активирања упаљача бојеве главе ракете када се гађа циљ у одласку који врши изненадни противракетни маневар, непосредно пре сусрета са ракетом.
-увођење режима „ШП“ (рус: Широкаја Паласа) – широки пропусни опсег кола за вођење, у систему стварања команди вођења, чиме се обезбеђује већа агилност одраде команди вођења непосредно пре сусрета ракете и циља.
-Побољшање борбених могућности система при гађању нисколетећих циљева кроз:
-увођење режима МВ-2 (мале висине 2) којим се обезбеђује праћење и гађање циљева када се РС налази на пример на неком брду, а гађа циљ који лети на малој висини пратећи конфигурацију терена. Антене нишанског радара су тада на месном углу од -30 угловних минута.
-увођење режима РП-МВ (ручно праћење у малим висинама) Антене нишанског радара су фиксиране на 1° или на -30" по месном углу, а оператори ручног праћења врше покретање антена по азимуту, чиме је обезбеђено да се циљ прати у малим висинама а да се избегне појава „зрцалних“ одраза од земље.
Уведена су и друга побољшања везана за лакшу контролу функционисања система и повећање могућности тренажне апаратуре за обуку оператора.
1984. године из СССР-а су увезене 2 СтВР С-125М1А. То је био „последњи крик“ што се тиче Неве. За разлику од старијих станица М1, ове су серијски већ имале уграђена побољшања која сам набројао, а поред тога и нову ТВ камеру, а у пријемном систему уграђен логаритамски појачавач који служи за борбу против шумних синхроимпулсних сметњи.
Половином осамдесетих година прошлог века је урађено идејно решење даље модернизације која би се извршила уградњом термовизијског система и ласерског даљиномера. 1987. године је у ВЗ „Космос“ на једној СтВР (станица за вођење ракета) уместо телевизијског система уграђен термовизијски систем. Испитивања су показала да је термо камера која је коришћена веома корисна и да обезбеђује праћење циља до даљине од 40 км, што је сасвим довољно, с обзиром да је максимални коси домет система 25 км. То је касније и понуђено Либији и Египту. Иначе коришћене су камере фирми Маркони и Филипс.
Нажалост, та модификација није извршена на свим РС, већ само на једној СтВР. Интеграција и испитивање ласерског даљиномера су вршени 2000. године, али сада на полигону Никинци у Србији.
За време рата 1999. године захваљујући ентузијазму припадника 250. рбр ПВО, припадника ремонтног завода „М. Станојловић“, као и појединих пензионисаних ракеташа и техничара, поред оправке погођених СтВР, вршена је и уградња CCD камера. Те камерице су обезбедиле могућност осматрања у време сумрака и свитања. Ни то није била серијска модификација и после рата су те камере поскидане. У 450. рп ПВО из Краљева у једном од дивизиона је уграђена ТВ камера која се иначе користи за обезбеђење објеката. Искоришћене су постојеће резервне везе и каблажа, а у кабини је био и класичан ТВ пријемник. Поред боље видљивости, то је борбеним послугама омогућило и праћење ТВ програма током дууугих борбених дежурстава.
Након завршетка рата 1999. године почели су да се стичу услови за наставак модернизације РС Нева.
Као што сам већ рекао 2000. су вршена испитивања ласерског даљиномера. 2004. године је извршена комплетна модернизација једне СтВР према пројекту ВТИ а обухватала је следеће:
-замена телевизијског система термовизијским,
-уградња ласерског даљиномера,
-уградња логаритамског појачавача
-уградња система за спрегу СтВР и осматрачко-аквизицијског радара П-18.
Термовизијски систем омогућава осматрање, праћење и гађање циљева дању и ноћу чак и у условима када постоји танка облачност. Раније је ТВ систем могао да буде употребљаван само дању у условима добре видљивости.
Ласерски даљиномер обезбеђује одређивање даљине до циља без употребе радарског канала, што је значајно у случају да непријатељ користи ПРСР (противрадарске самонавођене ракете), или електронско ометање. Податак о даљини до циља је потребан када се врши гађање циља у режиму „ПП“ (полу-претицање) који обезбеђује ефикасније вођење ракете при гађању циљева високих маневарских могућности.
Логаритамски појачавач у пријемном систему служи за борбу против шумних синхроимпулсних сметњи. Омогуђава гађање авиона постављача сметње, чак и његово аутоматско праћење по угловним координатама.
Помоћу уређаја за спрегу са локалним ОАР (осматрачко-аквизицијским радаром) П-18 врши се усмеравање антена СтВР на одабрани циљ који се види на панорамском показивачу радара. Тиме је олакшано и убрзано тражење и откривање циљева, а самим тим и време реакције система, што је веома важно у противваздушној борби где понекад одлучују и секунде.
Сва четири уређаја које сам навео су већ уграђени на све СтВР, а на једној је извршена и додатна модификација која обухвата следеће:
-Уградња уређаја за аутоматско праћење циља термовизијом по угловним координатама. С обзиром да је помоћу ласерског даљиномера могуће аутоматско праћење циља по даљини, уз употребу поменутог уређаја могуће је потпуно аутоматско праћење по све 3 координате без употребе радарског канала и гађање у режиму „ПП“.
На ОАР П-18 и П-12 уграђен је универзални екстрактор радарских података који на свом излазу даје дигиталне податке о циљевима. Подаци се могу модемском везом слати оперативном центру сектора ПВО, или неком другом кориснику. На тај начин радари П-12 и П18 се могу увезати у систем ВОЈИН.
Уређај АППВС-М3 омогућава аутоматски пријем и приказивање ваздушне ситуације. Може се користити за потребе ракетних система, командних места авијацијских јединица, јединица ВОЈИН и свих осталих корисника у Војсци. У кабини СтВР налазе се 3 TFT монитора. На једном централном се приказују подаци са радара П-12 који су претходно обрађени универзалним екстрактором, на остала 2 могу да се прате подаци са оперативног центра сектора ПВО (збирна слика ваздушне ситуације изнад читаве државе и њене ближе околине) или са неког од радара у систему ВОЈИН. Захваљујући томе сада се радар може издвојити из борбеног распореда ракетног дивизиона чиме је смањена могућност прецизног дејства непријатеља по целом систему после откривања радарског зрачења. Поред тога тиме престаје потреба да се у кабини СтВР, која уједно представља командно место дивизиона, налази ВСП (планшета) и планшетиста који ручно црта трагове циљева.
Ознака ракетног система је након модернизације промењена у С-125М1Т
Читав пројекат модернизације је дело домаћих стручњака. Термовизијска камера и ласерски даљиномер су израелске производње. Логаритамски појачавач је пројектовао „ИНФИЗ“. Систем за спрегу са радаром П-18, универзални екстрактор радарских података су домаће производње. АППВС-М3 се базира на комерцијалним компонентама PC рачунара, иначе је такође домаће производње. Модем су пројектовали стручњаци техничког факултета из Новог Сада. Уређај за аутоматско праћење термовизијом су пројектовали наши стручњаци, а једним делом се базира на компонентама PC рачунара.
Наведеним модификацијама је подигнут технолошки ниво ракетног система чиме је смањена генерацијска разлика у односу на савремене системе и повећан је квалитет управљања ватром. Време откривања циља је смањено, а захваљујући модерним технологијама повећана је и брзина протока информација између јединица.
|
|
|
|
|
|