Sistemi S-300 i S-400 "Triumf"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Vijetnamci na obuci


Citat:Conscripts of Vietnam People Air Force reloading a S-300PMU1 Transporter Erector Launcher (TEL) as part of training.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: mk, Asparagus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

U ruskoj vojnoj bazi u Tadžikistanu održana je provera borbene gotovosti PVO. U pripravnost su stavljene posade diviziona protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300PS.

Tokom inspekcije, dežurne snage su otkrile brze mete simuliranog neprijatelja. Vojno osoblje je zahvatalo, pratilo i elektronski lansiralo protivvazduhoplovne navođene rakete na vazduhoplovne ciljeve koji su imitirali savremeno neprijateljsko oružje za vazdušni napad iz različitih pravaca i na različitim visinama. Pored toga, tokom vežbe razrađeni su standardi za punjenje sistema S-300PS raketama, a bezbednosne i odbrambene jedinice su razradile kako da odbiju napade diverzantsko-izviđačkih grupa na vatrene položaje.










Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: zixmix, sasa76, HrcAk47, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кад их видим овако груписане на једном месту питам се да ли су икакве лекције извукли из рата у Украјини.

До сад су требали да схвате колико је опасна касетна муниција и дронови и да је неопходан растресит борбен положај како би се умањили губици и како би непријатељ морао појединачно да их открива свако возило. Знам да data линкови имају ограничен домет, али можда би требало то да развијају.

Друго запитао бих се колико је заиста сврсисходно маскирати лансере на овакав начин кад противник од има сензоре високе резолуције. Можда је паметније вежбати брзо запоседање и напуштање борбеног положаја док се возила крију у халама или наменски изграђеним заклонима, опет одвојено.

Развалачење мрежа на борбеном положају захтева време а резултат је упитан ћ, јер по мом мишљењу се лансери опет могу лако је открити.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, dac, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zato se ovo i zove "vezba"...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

39mm postavlja prava pitanja. Jebo ovakvu vežbu ako ih uče samo postrojavanje. Zašto su i dalje operateri radara u neoklopljenim kabinama ispod samih radara?

Prava vežba bi bila suprostavljanje vazduhoplovstva u SEAD misiji protiv PVO u odbrambenoj misiji. Pa kom opanci, kom obojci.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, dac, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako su postrojeni zato što tako moraju biti postrojeni. Tako je sistem konstruiran i ne ide to sad kako netko zamišlja, razbacaj po livadi i po šumarcima.
Dopunski lanseri 5P85D (vozila) moraju biti pored osnovnih 5P85S na udaljenosti 2-3 metra jer se kablovima povezuju na kontejner F3S, a dodatno ograničenje je udaljenost između lansirnih kontejnera od 5-6 metara.
Nadalje svi lanseri 5P85S moraju kabinama biti usmjereni prema radaru nišancu 5N63S i biti na rastojanje do 100 metara od njega. Između lansera i kontejnera F2K koji se nalazi na radarskom vozilu se panoramama koje su na lanserima odmjerava međusobni kutni položaj jer bez toga nema mogućnosti gađanja. Ima, ali se neće pogoditi ništa.

Tako da nije da su u pitanju budale, nego jednostavno sistem tako funkcionira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma sve to stoji ali..
Ko ih lupa po ušima da osnovnu obuku izvode u zahvatu dometa mrguda iz košmiluka što ih poklopiše..
Nebiva da se osnovna/školska obuka (vežba)izvodi tako blizu fronta..

Drugi par opanaka je po meni da i ako se primiču mora da vlada i neki malo drugačiji pristup sredstvima i samom radu ,poput oklopljavanja/zaštite dopunske i ...

• 4Ovo se svidja korisnicima: kybonacci, dac, mk, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svakako se sredstva u okviru diviziona S-300PS mogu udaljiti više jedno od drugoga, nego što je to ovde prikazano.

Ali, sudeći prema podacima iz teksta, ovde se radi o standardnoj vežbi provere gotovosti dežurne jedinice PVO ruske baze, na položaju dežurne jedinice.

Imao sam prilike, onomad, da provedem brojne dane i noći na borbenom dežurstvu jedinice PVO na inžinjerijski uređenom položaju dežurne baterije. Dežurstvo je trajalo za bateriju 7 dana i tokom tog vremena smo barem 1-2 puta tokom 24 sata dobijali "uzbunu" iz OC-a. Nekada je ta "uzbuna" prestajala momentom kada komandir baterije javi OC-u da je baterija prešla u prvi stepen, a nekada smo dobijali "ciljeve" iz OC-a, pa je baterija radila u režimu "cilj", lanseri su se usmeravali prema podacima sa RStON-a, na jedan "cilj" pa na drugi i tako dalje. U ovom slučaju smo u 1. stepenu znali provesti do 15-20 minuta, pre dobijanja komande 3. stepen. Samo u jednom slučaju za sve vreme moga službovanja, dobili smo komandu da izvučemo osigurače iz projektila (teoretski znači da je uzbuna možda i "prava" i da je moguće lansiranje raketa).
Dežurna baterija je bila u 15-minutnoj borbenoj gotovosti.

Za vreme uzbune, ostatak vojske koji nije bio angažovan na sredstvima ratne tehnike, provodio je mere obezbeđenja položaja i naše "baze".

Dakle, otprilike ovo što smo imali sada na vežbi u prilogu koji komentarišemo.

Kada smo imali vežbe pred ispitno-školsko gađanje (dva puta godišnje), onda smo dnevno menjali po nekoliko položaja, uređenih i neuređenih, ali to je već druga priča....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Tako su postrojeni zato što tako moraju biti postrojeni. Tako je sistem konstruiran i ne ide to sad kako netko zamišlja, razbacaj po livadi i po šumarcima.
Dopunski lanseri 5P85D (vozila) moraju biti pored osnovnih 5P85S na udaljenosti 2-3 metra jer se kablovima povezuju na kontejner F3S, a dodatno ograničenje je udaljenost između lansirnih kontejnera od 5-6 metara.
Nadalje svi lanseri 5P85S moraju kabinama biti usmjereni prema radaru nišancu 5N63S i biti na rastojanje do 100 metara od njega. Između lansera i kontejnera F2K koji se nalazi na radarskom vozilu se panoramama koje su na lanserima odmjerava međusobni kutni položaj jer bez toga nema mogućnosti gađanja. Ima, ali se neće pogoditi ništa.

Tako da nije da su u pitanju budale, nego jednostavno sistem tako funkcionira

Povezivanje sistema se danas može izvesti na hiljadu i jedan način, to, da lanser mora da bude usmeren ka nišancu je mentalna bolest pre svega. Geolokacija i ugaoni položaj svakog lansera i njegova veza sa nišancem se isto može i mora urediti bolje. To, da i-dalje-neoklopljen kontejner F2K mora biti fizički ispod samog radara je opet mentalna bolest i terminalna kurcobolja vojske, kao da vešti radarski operateri rastu na drvetu. Radar se lagano napravi, operater baš i ne.

Nije ovo 1989.

• 4Ovo se svidja korisnicima: dac, trajkoni018, mk, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

HrcAk47 ::

Nije ovo 1989.

Zapravo i jeste. Na neki način. Radi se o sistemu S-300PS, proizvedenom u drugoj polovini 80-tih godina prošlog veka.

Pisali smo već o tome, ali očigledno vredi ponoviti:

Arhitektura diviziona S-300PS (PMU)

Četiri lansirne jedinice 83P6, od kojih svaka sadrži 1 SLO 5P85SE (master), i 2 SLO 5P85DE (slave) i moraju se nalaziti unutar 120 metara od radara za navođenje raketa 30N6-1 Flap Lid B, koji sadrži komandno mesto baterije.
ST-68UM Tin Shield i 76N6 Clam Shell radari za akviziciju moraju se nalaziti u krugu od 250 metara, odnosno do 500 metara od radara za navođenje raketa.
Povezivanje sa Komandno-informacionim sistemom 5S99-M Senezh-M ili 5N37/73N6 Baikal je preko žične veze ili mobilnog mikrotalasnog relejnog linka, kao što je FL-95 mikrotalasna relejna veza opremljena teleskopskim jarbolom na šasiji ZiL-131...



Raketna baterija se sastoji (načelno) od 2-4 "pametna" ili "master" samohodna lansirna oruđa (u nastavku SLO) koji svaki za sebe vezuje po 2 "glupa" ili "slave" SLO-a. Tako da se najčešće radi sa 2 "mastera" i 2 "slave", dok 2 "slave" budu u rezervi ili služe za popunu raketama.
Master je uvek označen sa S - "smart" ako hoćete, a "slave" sa D - "dumb" ako hoćete, pa tako nose oznake 5P85S/SU i 5P85D/DU i sačinjavaju raketnu bateriju ili kompleks 5P85SD.
Vizuelno ih kod S-300PS (PMU) možete razlikovati po kabini F3S koja se nalazi iza kabine vozača, dok "slave" tu kabinu nema, već samo prostor za kablove, RAP i slično.

Master se odvaja od slave-a najviše za 5-6 metara jer je to maksimum koliko se kablovi mogu razvući.
Master je taj SLO koji "komunicira" sa radarom za navođenje raketa i ima aparaturu za komunikaciju, prijem informacija i komandi sa radara za navođenje raketa i prenos na "slave" SLO.

Komunikacija se odvija putem radio-datalinka i antene koja se podiže na visinu od oko 2,5 metra i koja mora biti usmerena ka radaru za navođenje raketa, što bi "grubo" značilo da SLO mora "gledati" kabinom vozila prema anteni radara za navođenje raketa, što opet uslovljava i kako se oba SLO i master i slave moraju rasporediti (pozicionirati), imajući u vidu da su lansirni kontejneri "nula".

Prema tome, mora postojati optička vidljivost između SLO "master" i radara za navođenje raketa, ne sme biti prepreka u vidu "visokih stabala" ili slično.
Pritom, udaljenje između SLO "master" i radara za navođenje raketa, ne može biti već od cca 100-120 metara, mada je u praksi to još bliže. To uslovljava i "pažljivije" biranje terena, jer bi prepreka visine 20-tak metara (ili više) u dužini i širini od x metara (šuma sa gustim ili srednje gustim visokim stablima) na manje od 100 metara daljine, mogla ometati radar za navođenje raketa u praćenju ciljeva i navođenju raketa na niskoleteće i veoma niskoleteće ciljeve (poput krstarećih raketa) na srednjim daljinama.
Doduše radar za navođenje raketa se može podići na stub, ali to opet iziskuje vreme za njegovo podizanje i puštanje u rad i kasnije spuštanje i pripremu za marš.

Kasnije kod modernizovanih sistema S-300PM i S-400, ovi "problemi" se rešavaju uvođenjem "pametnih" lansera i isključivanjem "glupih", pojačavanju snage radio-datalinka, podizanjem antena datalinka na veću visinu i instalacija 4 primo-predajne (doduše usmerene) antene radi bolje veze i na većim daljinama.
Takođe, uvodi se i mogućnost veze žičnim putem i kod S-300PM Favorit i S-400 Trijumf i putem optičkih kablova, ali oba slučaja, osnovni tip veze je radio-telekodni-datalink.