|
@.........
Zanimljiv sistem. Što kaže Toni, neobično da ga Ameri nisu razvili, jer koliko mi je poznato, ni dan danas nemaju sličan sistem.
Inače, koliko sam pročitao, sličan je i Tunguski i Panciru.
Gusenična noseća platforma isto kao i kod Tunguske, Pancir je prvenstveno točkaš, mada postoje i gusenične verzije i meni lično dopadljivije.
Ima 12 raketa dometa 10+ kilometara, što više podseća na Pancir, jer ovaj ima 12 raketa, nešto većeg dometa. Tunguska ima 8 raketa dometa 8 kilometara. Tek nedavno su razvili rakete dometa 10 km, pa i više u najnovijim verzijama, ali ovaj američki Liberty je s kraja 80-tih i početka 90-tih.
Što se tiče topa, radi se o dvocevnom topu kalibra 25 mm, dok Pancir i Tunguska imaju kalibar 30 mm.
Osmatračko-akvizicijski radar izgledom više podseća na radar Pancira, a po opisu karakteristika, radi u S bandu, dok radar za navođenje (nišanski) radi u Ku bandu.
Što se tiče sistema nišanjenja i navođenja raketa, čini mi se da ima više sličnosti sa Tunguskom, jer mi se čini da ovaj nišanski radar ima zadatak da zahvati cilj po daljini i azimutu i proveri da li je cilj u dometu, a kasnije se prelazi na optičko praćenje cilja, dok radar šalje radio-komande upravljanja. Tako mi izgleda radar, nisam nigde video zasebnu antenu slanja radio-komandi i prijema signala od raketa (sistem pitač-odgovarač), što bi u to vreme verovatno bilo potrebno. Čak i Pancir koji je višekanalan po cilju, ima posebnu manju antenu slanja radio-komandi i prijema signala od raketa. To mi implicira da se nišanski radar pomera u fazi zahvatanja cilja ručno, točkićima (upravljačkom palicom, mišem ili sl) dok ne zahvati cilj ili se automatski usmerava komandama sa OAR-a. U nastavku je potrebno da nišandžija-operator na optičkom ekranu prati cilj i tako okreće antenu nišanskog radara, koji neprestano prima signale od rakete i na osnovu toga zna njen položaj u prostoru, a na osnovu pomeranja antene od strane operatora, zna i položaj cilja. U SUV-u se formiraju komande za upravljanje vatrom i šalju nišanskim radarom ka raketi i tako do pogotka. Pretpostavljam metode vođenja sa tri tačke i polupreticanje, slično kao i kod Pancira i Tunguske, uz moguće kombinacije sa "gorkom" za vrlo niskoleteće ciljeve i slično.
Dakle, svakako veoma zanimljiva kombinacija. Ne pratim mnogo američke sistem PVO, ali mislim da i dan danas nemaju ništa slično ovome (barem ne na kopnu), za razliku od SSSR/Rusije, koji su razvili čitave generacije hibridnih raketno-artiljerijskih sistema PVO i radarski navođenih raketnih sistema PVO kratkog dometa.
|
