Toni ::Kao da je svaki taj projekat kod njih sabotiran namerno...imali su ih toliko i to i gotovih resenja, samo da se nakaleme na vozilo i nikad nista nije uvedeno.
Sigurno je uvek lovacki lobi bio jaci i obecavao prevlast u vazduhu.
Završio se Hladni rat, nije bilo opasnosti da će talasi T-80 (ili neke buduće aluždije) i rojeve Mi-24 (ili nekog budućeg bumbara) da se strovale na Evropu, a za banana ratove im ovako nešto nije trebalo. I lepo u đubre.
Naravno ima i do upotrebe lovaca, američka doktrina je takva. Lovac je taj koji brani nebo. Iranci su u vreme Reze imali takvu doktrinu, pa otuda one ažadje F-14 kod njih. E pošto kada je ajatolah došao, a pipa presušila i činjenica da avijacija zahteva više ulaganja, ima manje ljudi sposobnih da lete, pa su napravili zaokret ka zemlajskoj PVO.
Izraelska iskustva iz raznih tabanja sa Arapima, a posebno Gazele koje iskaču iza brda u Libanu su im pokazali da im je sistem koji će utepati helikopter kada ovaj iskoči potreban. Hladni rat se završio i puj pike ne važi.
Citat:Dakle, svakako veoma zanimljiva kombinacija. Ne pratim mnogo američke sistem PVO, ali mislim da i dan danas nemaju ništa slično ovome (barem ne na kopnu), za razliku od SSSR/Rusije, koji su razvili čitave generacije hibridnih raketno-artiljerijskih sistema PVO i radarski navođenih raketnih sistema PVO kratkog dometa.
Nisu mogli da zaštite ceo SSSR sa avionima, niti da svoje oklopne klinove pokriju avionima, pa otud ulaganje u relativno male, mobilne sisteme za zaštitu oklopnog klina. Pa otud njima cela paleta svega i svačega.
Dopuna: 18 Feb 2020 22:34
PS
Amerikanci su bili ozbiljno zaluđeni raketama, nešto kao Tito i Vučur. Pa su imali momente sa ukidanjem topova gde god im padne na pame. F-4 je naoružan raketama otišao u rat, pa je bilo povuci potegni.
Po meni ovo je interesantan koncept. Lepo bi bilo da neko od strucnijih kolega prokomentarise ima li srpska namenska industrija kapaciteta da razvije nesto na ovu temu na bazi Lazara, zastavinog 30mm topa i RLN-IC. Mislim da bi tako nesto bilo savrseno za trupnu PVO u Srbiji.
Ako se ne varam, broj oruđa po vodu je određivan na osnovu razumne-dovoljne verovatnoće pogodka za očekivanog protivnika: tako je 80-tih godina u JNA po vodu planirano najčešće 3 topa (za 20/3 vučne topove 4) a za Strelu 1 dva vozila. Osnovna jedinica za Strelu 2 bilo je odeljenje, sa dve posade tj. dva lansera.
Akcenat PVO odbrane manjih jedinica (bataljoni, eventualno čete) se premešta na odbranu od dronova, koji su sporiji i manje čuvani ciljevi u odnosu na avione sa posadom, pa time i lakša i mnogo češća meta za obaranje. Sa druge strane, elektronika je napredovala tako da je sada već gotovo svakom modernom oruđu (PVO vozilu) dostupan laserski daljinomer i pasivni osmatrački uređaji, što drastično povećava njegove mogućnosti.
Meni se čini, kao laiku naravno, da se hibridni i raketni sistemi za male domete mogu uspešno koristiti i pojedinačno, tj. na nivou jednog odeljenja-vozila? Mislim da organizaciono ovakvi sistemi treba da ostanu minimalno na nivou baterije, ali mi deluje razumno da se u borbenom rasporedu mogu izdvajati i pojedinačna odeljenja.
aramis s ::Ako se dobro sećam olplo S-2M (odeljenje lakih prenosnih lansirnih oruđa Strela-2M) je imalo 3 lansera.
Izvinjavam se za omašku . Na pogrešan trag me je povukla ideja (opet nisam siguran 100% da je tačna, mislim da sam negde i čuo i pročitao) da sa S-2M ima smisla gadjati "pojedinačno" ali i plotunom od dve rakete, pri čemu je važno da se obojica strelaca dobro sinhronizuju, da zakasnela raketa ne zahvati prvu. Ako nisam nešto pobrkao, onda neki minimum za vatrenu jedinicu S-2m predstavlja par lansera. Može i više, kao naš olplo, ali mislim da bi i ovaj minimum moga da funkcioniše.
Što se tiče formacije olplo, imajući u vidu iskustva iz 99-te i potrebu za neprekidnim borbenim dežurstvom, deluje mi racionalno da uz svaki ručni lanser (pogotovu za naprednije od S-2m) bude raspoređeno bar dvojica rukovaoca, koji bi se smenjivali na borbenom dežurstvu. Čak i kada su svi na svojim mestima, pod borbenom uzbunom, korisno je da više očiju osmatra VAP, neko treba da prati radio vezu (kontinuirane informacije o situaciju u VAP-u sa više nivoa, uputstva i komande predpostavljenog voda...) a korisno je da neko iz odeljenja osmatra situaciju "na zemlji" oko vatrenog položaja odeljenja: odeljenje ručnih raketnih lansera PVO je često blizu linije dodira, a ako je sukob nižeg intenziteta, sa rastresitim rasporedom, može da se sretne i sa neprijateljskim izviđačima. Dakle bar 5 ljudi za minimalno odeljenje sa 2 raketna lansera.
. Na pogrešan trag me je povukla ideja (opet nisam siguran 100% da je tačna, mislim da sam negde i čuo i pročitao) da sa S-2M ima smisla gadjati "pojedinačno" ali i plotunom od dve rakete, pri čemu je važno da se obojica strelaca dobro sinhronizuju, da zakasnela raketa ne zahvati prvu. Ako nisam nešto pobrkao, onda neki minimum za vatrenu jedinicu S-2m predstavlja par lansera. Može i više, kao naš olplo, ali mislim da bi i ovaj minimum moga da funkcioniše.
