Automati u naoružanju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Sep 2017 15:54

Recce ::ante mpt ::...došlo je i zamjetan broj argentinskih automata koji liče na ovaj češki. Al da me ubijete ne znam koja mu je oznaka...
FMK-3



To je taj. Slučajno mi pao napamet kad sam vidio ovog Češkog. Ali toliko se malo zadržao u HV da kednostavno mi se izbrisao iz sjećanja. Opet ponavljam znam da ga je Vojna policija kasnije dužila ali kratko i oni.

Dopuna: 05 Sep 2017 15:59

lajavi krelac ::FMK 3, sjecam se da se povremeno pojavljivao na fotografijama iz tog perioda. Isti je poslije "uvaljen" HVO-u, sudeci po pricama bivsih pripadnika. Ali, kao i svaki automat, brzo je odbacen od strane onih koji su stvarno ratovali. Inace, navodno su HVO Zepce, FAL-ovke i argentinski HP-ovi dolazili u istim sanducima, te je svako dobio i pusku i pistolj. Da li je slicno bilo i u Hrvatskoj?

U HV nije bilo tako. Ali nekako kronološki kad vratim vrijeme u isto vrijeme kad su u nas povlačili te automate kontigenti argentisnkog naoružanja su stizali u HVO. Nekako mi logika daje za pravo da mislim da sve što je u nas povučeno je završilo tamo. Možda griješim ali u završnim operacijama HVa nije bilo ni argentiki nit njihovog naoružanja. Ili jako jako malo. Sve se je vodilo na derivate AK, AK74 i HKG3. Koliko se mogu sjetiti u to vrijeme FAL je bio dosta zastupljen u specijalnoj policiji. Poglavito kad su se čistili tereni iza Oluje gore po Baniji. Da sad ne idem daleko jer s jako slabo mogu sjetiti tih automata. Pa možda i griješim šta se tiče perioda zbivanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Recce ::Hm, ni taj ceh nije imao nista goru ergonomiju od Uzija a na njega malo ko kuka
Da, čak je ovaj češki automat prvi sa telom zatvarača koje ide oko cevi. Pišu i da je IMI-jevim konstruktorima SA Vz. 26 bio direktan uzor.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, miodrag, Bane san, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kuntalo ::Da, čak je ovaj češki automat prvi sa telom zatvarača koje ide oko cevi.
Nije.
Valterov konkurent MP-18, 1917:


Sovjetski PPP-43 (Pushkin), 1943:


MCEM-2, 1944:


Armaguerra OG-43 i OG-44:

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

'70e zovu... Portugalska avijacija:

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Portugalci su prilicno retro. Policija i GNR su tek nakon 2000te izbacili iz upotrebe PP 7.65, a verovatno su poslednja evropska zemlja koja se odrekla 7.65 kao standarnog policijskog kalibra. I izbor automata im je malo cudan. Kupili su cileanski FAMAE koji je neka nadogradnja SIG 540 i puca iz zatvorenog zatvaraca. Barem do polovine 90tih mogle su na ulici da se vide stare VW bube kao patrolna kola.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Опытный пистолет-пулемёт ППЗ Зайцева (СССР. 1942 год)

До почетка Другог светског рата ППШ-41 Схпагин има много притужби на прецизност ватре и распаданје зрна на цилју.Значајно много је било и притужби на нјегову велику величину и тежину за такво оружје, који у великој мери отежава коришћење ових оружја у условима уских ровова и у затвореним просторима у урбаној борби, као и извиђачи, падобранци и посаде војних возила. Осим тога, током рата било је потребно смањити трошкове масовне производње аутомата. Као резултат тога, у 1942. је расписан конкурс за нови лаган, компактан и јефтин за производњу, али да не заостаје за карактеристикама аутомат Схпагин дизајна. Нови узорак мора да испуњава следеће карактеристике: ...
Пистолет-пулемет Зайцева первой модели

- тежак 2,5-3 кг без , а са муницијом - не више од 6-6,5 кг;
- имају дужину 700-750 мм са наслањањем и 550-600 мм са преклопљеним кундаком;
- користите оквире за 30-35 метака типа који је усвојен за ППС;
- да је смањио брзину гађања на 400-500 рдс / мин, тако да смањење масе система не би погоршало тачност (у постојећим ПФД и ППС брзина палјбе износила је 1000-1100 рпм); Исту сврху је служио и компензатор .
Уследио је и други модел Заицева


Конкурс, од којих је прва фаза одржана крајем фебруара - почетком марта 1942,ППЗајцева је био један од најупечатљивијих - саопштено је до 30 узорака, замишљен као што је већ реномирани дизајнери: В. А. Дегтиаревим, Г. С. Схпагиним, С. А . Коровин, Н. Рукавишников и далеко мање познатих: НГ-Схкворниковим Менсхиков, БА Горонескулем, Е. Г. Заитсевим и други. Пројекти су такође примљени од активне војске. У дизајнирању многих аутоматских пушака, осетио се утицај немачких МП30 и МП40 узорака.
Крајем фебруара и почетком марта 1942. године, два узорка аутомат Зајцева систем (ППВ, производ 23-П) представљени су на конкурсу, развијен у фабрици број 19 под називом. ИВ Стаљин (сада - ОАО "Перм моторна фабрика"). Први узорак је већ направљен у малој серији од 300 комада, па чак послао један од подела пешадијске Црвене армије. Аутоматских пушака ДБ-16 структура Е. Т Заитсева Модификације и структурно знатно идентични.
Први модел у деловима

У дизајну друге модификације, утицај немачког МР-40 је приметан. Као и сви горе наведени аутоматима, Зајцева узорци ради на принципу слободног трзаја затварача. извршио је предњи крај водича повратне опруге. За апсорбовање вишка енергије затварача у екстремном задњем положају обезбеђен је гумени одбојник.Прва модификација је била са сталним нишаном 100 м,а други има преклопну -плочу са 100 и 200 м, типа МР 40 затварачем се рукује по левој страни.
Слика другог модела са леве стране.

Закључци комисије су били прилично лојални и објективни:

- у већини узорака, узимају се у обзир позитивни аспекти заробљеног МП-40, приметна је тенденција ка технолошком поједностављењу и поједностављењу система;
- за тачност, предност је за теже узорке Заитсева из другог модела, ППСх-41, МР-40;
- практична брзина ватре за све узорке је еквивалентна;
- за погодност руковања и пуцања, узорак не испуњава савремене захтеве;
- на безуспешном раду аутоматизације теста, одржан је само узорак Безруцхко-Висотски;
- за преживљивост, ни један тест није могао да издржи.

Закључак комисије је одобрио ревизију узорака Безруцхко-Висотски и Дегтиарев.
ППЗајцева други модел у делиће.

Упоредите у пресеку други модел Заицева са МП-40


По окончанју овог неуспелог конкурса постојала је очигледна чињеница да је задатак комисије погрешно формулисан, што је ППС-у дало дугачак "живот":

"... да поставимо питање замене ПП-41 са неким другим узорком тренутно није благовремено, јер оно, његове делове и компоненте производе произвођачи стотина предузећа у свим дијеловима Совјетског Савеза. "

Међутим, најзанимљивија тачка закључка односи се на Заитсевове узорке:

"... оба узорка Зајцева структурално разликује од других постојећих модела предњег дела уређаја са бафер, окидача и са пилотског поједностављена технологији, а не само делови су показали лошије."

РБ-16 на сопствену иницијативу овлашћује даља прерада Зајцев узорак који учествује у другом конкурентним тестова одржаним 12.05.42 у 20.04 г трећег модификација се разликује од другог Хашког следи:
Зајцова упорност је донела и овај трећи по реду модел новог аутомата.

- смањена дебљина зидова оквира и пријемника;
- на пртљажнику се појавио бајонет прстена;
- испред браве магазина уграђена ручка за држање;
- променио шипку и причвршћивање задњице;
- осигурач пренесе на ручицу вијака (као у ППД);
- ручица затварача је трајно и пребачена на десну страну.
Због ових промена тежина система пала је са 3,80 на 3,05 кг.
Изглед трећег модела у деловима раставлјен

Међутим, сви напори су били узалудни - "на сцени већ доминирају" два готово еквивалентни структуре већ упознати Безруцхко-Висоцк и још непознатим АИ Судаева.
Закључак друге комисије био је немилосрдан: ППП у поређењу са другим узорцима (за разлику од њега), који су преживјели полигонске тестове, нема никаквих предности.
Једина предност првог узорка т Заитсев. - Технолошки једноставности - делимично поништен од стране самог аутора, постепено компликује свој модел, делимично појава нових модела, са структурним и технолошким стране свог претпостављеног узорка. Према томе, комисија сматра да је могуће и потребно да се препоручи аутору да настави са даљим радом са овим моделом.

Према резултатима овог такмичења, који је одржан у неколико фаза, од стране Црвене армије у лето 1942. био је усвојен од стране СМГ система АУ Судаева. Што се тиче произведен у фабрици број 19 ППВ, онда, према информацијама садржаним у (П.: Издавачка кућа државне аграрне универзитета, 1946) "Абстрацтс основних инвентивних предлога за под-митраљеза у Великом отаџбинском рату 1941-1945." произведени и примљени у трупама аутопутева Е. Г. Заитсева за борбену употребу нису дозвољени.

Техничке карактеристике 1. модела:

Тежина без муниције и додатне опреме, кг: 3,34
Капацитет добоша, патр .: 71
Тежина пуног добоша, кг: 1,06
Тежина са муницијом, кг: 4.98
Дужина, мм: 805
Дужина цеви, мм: 270
Дужина линије за циљање, мм: 275
Једини пример првој варијанти аутомат система пиштољ Е. Г. Заитсева је тренутно чувају у излагању Централног музеја Оружаних снага Руске Федерације у Москви са погрешног приписивања као искусног изведби машина В. А. дегтиарева. Ова машина је представљен 1942. године, командант 13. гардијске Рифле Дивисион, генерал-мајор А И. Родимтсеву Цхкаловск регионални одбор КПСС (Б).
ПС.
Мало сам у журби и у неповољним околностима сигурно направио и понеку грешку у превођенју а за извор у оригиналу горе је линк па сами можете све прочитати на Руском.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

https://www.yaplakal.com/forum3/topic1629799.html
Pretpostavljam da je ovo izvor, jer ruku na srce, pola teksta nema smisla. Verovatno kao posledica korišćenja automatskog prevodioca.
Evo celog teksta na ruskom, pa ko voli nek izvoli. Slike nisam kopirao, ima ih kod Voje.

К началу ВОВ ППШ-41 конструкции Шпагина удовлетворял требованиям по кучности стрельбы и пробивному действию пуль, но имел ряд рекламаций от войсковых частей, такие как большие габариты и масса, что значительно затрудняло применение этого оружия в условиях узких окопов и тесных помещений в городских боях, а также разведчиками, десантниками и экипажами боевых машин. К тому же, в условиях военного времени необходимо было снизить затраты на массовое производство пистолетов-пулемётов. В результате в 1942 году был объявлен конкурс на более легкий, компактный и дешевый в производстве пистолет-пулемет, но не уступающий по характеристикам пистолету-пулемету конструкции Шпагина. Новый образец должен был соответствовать следующим характеристикам:

– весить без магазина 2,5–3 кг, а с боекомплектом – не более 6–6,5 кг;
– иметь длину 700–750 мм с откинутым и 550–600 мм со сложенным прикладом;
– использовать коробчатый магазин на 30–35 патронов по типу принятого к ППШ;
– обладать уменьшенным до 400–500 выстр./мин темпом стрельбы, дабы снижение массы системы не ухудшало кучность (у имевшихся ППД и ППШ темп стрельбы составлял 1000–1100 выстр/мин); той же цели служил дульный компенсатор, одновременно защищающий ствол от загрязнения;
– быть удобным для всех родов войск.

Конкурс, первый этап которого проводился в конце февраля – начале марта 1942 года, оказался одним из самых представительных – на него было заявлено до 30 образцов, разработанных как уже именитыми конструкторами: В. А. Дегтяревым, Г. С. Шпагиным, С. А. Коровиным, Н. Г. Рукавишниковым, так и куда менее известными: Н. Г. Меньшиковым-Шкворниковым, Б. А. Горонескулем, Е. Г. Зайцевым и другими. Поступили проекты и из действующей армии. В конструкции многих пистолетов-пулеметов чувствовалось влияние германских образцов МР.38 и МР.40.

В конце февраля-начале марта 1942 года на конкурс было представлено два образца пистолета-пулемета системы Зайцева (ППЗ, изделие 23-П), разработанного на заводе № 19 им. И. В. Сталина (ныне – ОАО «Пермский моторный завод»). Первый образец к тому времени уже был изготовлен малой серией в 300 штук и даже отправлен в одну из стрелковых дивизий Красной Армии. Пистолеты-пулемёты ОКБ-16 конструкции Е. Г Зайцева обоих модификаций конструктивно практически идентичны.
В дизайне второй модификации заметно влияние немецкого МР-40. Так же как и все вышеописанные пистолеты-пулемёты, образцы Зайцева работали на принципе свободной отдачи затворов. Для стрельбы использовались штатные магазины ППШ-41. Предохранитель флажковый, блокировал спусковой крючок. Ударник жёстко закреплён в чашечке затвора. Выбрасыватель согнут из проволоки. Функцию отражателя стреляных гильз выполнял передний конец направляющей возвратно-боевой пружины. Для поглощения избытка энергии затвора в крайнем заднем положении был предусмотрен резиновый буфер. Первая модификация имела постоянный диоптрический прицел на 100 м, жёсткий металлический приклад и рукоятку перезаряжания с правой стороны ствольной коробки, вторая — перекидной целик-щиток на 100 и 200 м, складной приклад по типу МР-40, отъёмную рукоятку перезаряжания с левой стороны и компенсатор по типу ППШовского, насаженный на дульную часть ствола.

Выводы комиссии по проведению испытаний были достаточно лояльны и объективны:
- в большинстве образцов учтены положительные стороны трофейного МР-40, заметна тенденция к технологическому упрощению и облегчению систем;
- по кучности преимущество остаётся за более тяжёлыми образцами Зайцева второй модели, ППШ-41, МР-40;
- практическая скорострельность у всех образцов равноценна;
- в отношении удобства обращения и стрельбы ни один образец не удовлетворяет современным требованиям;
- по безотказности работы автоматики испытания выдержал только образец Безручко-Высоцкого;
- по живучести ни один образец испытаний не выдержал.

Заключение комиссии санкционировало доработку образцов Безручко-Высоцкого и Дегтярёва.
Одновременно констатировался очевидный факт неправильной постановки задачи комиссии, что обеспечило ППШ долгую «жизнь»:
«... ставить вопрос о замене ПП-41 каким-либо другим образцом в настоящее время не своевременно, т.к. он, его детали и комплектующие изготавливаются сотнями предприятий во всех концах Советского Союза».
Однако самый интересный пункт заключения относится именно к образцам Зайцева:
«... оба образца Зайцева конструктивно отличаются от остальных существующих образцов устройством затыльника с буфером, спускового механизма с предохранителем и выбрасывателя упрощённой технологии, и как раз эти детали показали неудовлетворительную работу».

ОКБ-16 в инициативном порядке санкционирует дальнейшую доработку зайцевского образца, который принимает участие во вторых конкурсных испытаниях, проходивших с 20.04 по 12.05.42 г. ППЗ третьей модификации отличался от второй следующим:

- уменьшенной толщиной стенок ствола и ствольной коробки;
- на стволе появилось кольцо крепления штыка;
- впереди зева магазина установлена рукоятка удержания;
- изменены целик и крепление затыльника;
- предохранитель перенесён на рукоять затвора (как у ППД);
- рукоять затвора неотъёмная и перенесена на правую сторону.
Благодаря этим изменениям вес системы снизился с 3,80 до 3,05 кг.

Однако все усилия были напрасны — «на сцене уже царили» две практически равноценные конструкции уже знакомого Безручко-Высоцкого и пока ещё неизвестного А. И. Судаева.
Заключение второй комиссии было безжалостным: ППЗ по сравнению с другими образцами (в отличие от него), выдержавшими полигонные испытания, никакими преимуществами не обладает.
Единственное преимущество самого первого образца т. Зайцева — технологическая простота — сведено к нулю отчасти самим автором, постепенно усложнившим свой образец, отчасти появлением новых образцов, с конструктивной и технологической сторон превосходящих его образец. Поэтому комиссия считает возможным и необходимым рекомендовать автору дальнейшие работы с данным образцом прекратить.

По результатам этого конкурса, проходившего в несколько этапов, на вооружение Красной Армии летом 1942 года был принят пистолет-пулемет системы А. И. Судаева. Что же касается изготовленных на заводе № 19 ППЗ, то, по сведениям, содержащимся в «Сборнике аннотаций основных изобретательских предложений по пистолетам-пулеметам за годы Великой Отечественной войны 1941–1945 гг.» (М.: Изд-во ГАУ, 1946), изготовленные и поступившие в войска пистолеты-пулеметы Е. Г. Зайцева к боевому использованию допущены не были.
Единственный образец первого варианта пистолета-пулемета системы Е. Г. Зайцева в настоящее время хранится в экспозиции Центрального музея Вооруженных Сил РФ в Москве с ошибочной атрибуцией как опытный вариант автомата конструкции В. А. Дегтярева. Этот автомат был подарен в 1942 году командиру 13-й гвардейской стрелковой дивизии генерал-майору А. И. Родимцеву Чкаловским обкомом ВКП(б).

Технические характеристики ППЗ 1-й модели:
Масса без магазина и принадлежностей, кг: 3,34
Вместимость магазина, патр.: 71
Масса магазина, кг: 1,06
Масса со снаряженным магазином, кг: 4,98
Длина, мм: 805
Длина ствола, мм: 270
Длина прицельной линии, мм: 275
Длина хода затвора, мм: 97
Количество деталей при неполной (войсковой) разборке, шт.: 9

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U osnovi je izgleda sličan tekst a ja sam sve vadio odavde:
http://alternathistory.com/taxonomy/strelkovoe-oru.....52F2015-09
Kad se otvori link i klikne na naziv automata otvara se kompletan tekst sa sve slikama a nije kao ono kod tebe sa nekog foruma.
Uzgred ima tu još interesantnog naoružanja koje zavrednjuje da se osvetli i drugima..
Ja se baš i nisam mnogo trudio da prevodim sve već samo osnovne uvode i to je po meni dovoljno za prosečnog pratioca teme a najmanje mi je cilj da nekoga iritiram ..

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma nije me iritiralo, nego nisam razumeo šta je pisac hteo da kaže.
Automatski prevodioci mogu da pomognu, ali sa tekstovima tehničke prirode nemaju šanse.
Srećom, dovoljno razumem ruski da pročitam tekst u originalu, ali nažalost nemam vremena da prevedem ceo tekst.
Inače, tekst na forumu koji sam ja stavio je uzet sa ovog tvog linka. U pravu si, ima interesantnih stvari. Ako nađem nešto više vremena, probaću da prevedem nešto zanimljivo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo napred ima tu svašta i za ovu temu o automatima a i za mnoga druga sredstva razvijena u SSSru.