|
Оба пиштоља су прављена, пре свега, као војно оружје. То значи да су код њиховог прављења "слушани" захтеви војника. Једино су времена настанка тих захтева разликују. И то је разлог што се у потпуности не могу упоређивати.
ТТ-јац или наша верзија М-57, који је квалитетнији пиштољ од оригинала, се одржао у животу преко 70 година. То доказује да ваља. Конструктори нису измишљали топлу воду, већ су познати пиштољ Колт поједноставили. Међутим имао је, са војног становишта озбиљне мане које су допринеле његовој замени:
- нема мануелну коницу;
- код испадања из руке или футроле, ако је метак у цеви, релативно често се дешава самоопаљење;
- има мали капацитет оквира, што је за припаднике специјалних јединица и војне полиције, као основних корисника, био озбиљан проблем,
- када је "укочен" (спуштањем ударача) потребно је "мислити", што се у брзини изненадног потезања заборавља;
- механизам за окидање се релативно брзо хаба што доводи до проблема у функционисању које може бити опасно (када ослаби опруга раздвајача паљбе може доћи до неконтролисаног рафалног испаљивања метака);
- тежак је за обуку почетника у гађању (тврд обарач, доста снажан трзај и одскочни угао);
- ергоноски није добро решен, посебно рукохват,
- није прилагожен постављању доданих уређаја (ласерског обележивача, тактичког светла, пригушивача)
Зашто је војска (Југославије и касније Србије) прешла на ЦЗ 99. Одвано се размишљало да треба заменити ТТ-јац. Појавио се ЦЗ-99 који је Застава развила због америчког тржишта. Како ми се чини хтели су да учествују на тендеру за развој новог америчког војног пиштоља (усвојена је касније Берета) али су закаснили па су се окренули комерцијалном. Нормално је било да покушају да га продају Војсци Југославије. Генерално то није лош пиштољ (прилагођена копија СИГ-а) али није одмах развијан за војне потребе па и он има мане које су током процеса усвајања углавном отколоњене. За војне, масовне потребе је сасвим добар. За такмичења у практичном гађању то није прави избор.
|
