Noževi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Waldorf and Statler ::Jel moze neko da mi objasni sta je prednost teflona na secivu? Za korisnika?

Po mojoj nekoj proceni, teflon se teže skida od drugih jeftinih zaštitnih farbi/ premaza. Na gloku sam video da se farba skida samo od sečenja limuna, na gomili noževa sam video da se farba izgrebe kada seku neki metal (konzerva, tanak lim...) dok na M95 teflon ostaje. Možda grešim, al to je ono što sam zaključio gledanjem stotina videa gde maltretiraju sečiva.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja "rdjajuce" nozeve koje koristim u kuhinji, za rostilje i prirodu samo obrisem dobro blago skvasenom krpom (moze i vlazna maramica) pa onda suvom krpom. Za 10+ godina ni jedan nije zardjao, mada jesu delimicno potamneli.
Ne vidim da je teflon ili bilo kakva dodatna zastita potrebna pri nekom normalnom koriscenju (i brizi).
A ako treba nesto otpornije, onda nerdjajuci dolazi do prednosti uprkost svih svojih mana.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@bojank
Koje bi to mane bile i na šta točno misliš pod pojmom nerđajući?
Ja za martenzitni inox nemam ni jednu zamjerku koja bi bila slabost u odnosu na čelike bilo alatne, opružne ili koje već.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, duxhm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teflon na secivu nema nikakvu prednost za korisnika, samo mane. On je ogromna prednost za proizvodjaca, posto seciuvo ispod njega ne mora da se finisira, sto kosta (jedini razlog zasto je reciomo Cold Steel poceo da pravi nozeve sa crnim secivom). Po performansama, svako secivo koje nije pririodne boje metala je losije od golog, seciva finisiranog do razumnih granica, posto sve farbe do zadnje imaju veci koeficient trenja, a dodatno sprecavaju da se noz naostri kako treba, posto ni jedan jedini noz fabricki nije dobro naostren, osim nekih starih serija pojedinih proizvodjaca.

Bilo koji celik sa sadrzajam hroma preko 14%, sto je minimum da bi bio nerdajuci ima mane u odnosu na klasicne rdajajuce celike sa malim sadrzajam hroma. Glavna mana je orpornost na habanje, koja je danas marketinski izvucena kao najbitniji parametar kod noza, a u stvari je suprotno, sto je celik otporniji na habanje to se teze ostri, i zahteva skuplje alate za ostrenje. Svi testovi danas siu usmereni na marketing, i mere samo koliko noz drzi ostrcu, niko ne meri vreme provedeno u ostrenju, i mogucnost da se na terenu takav noz brzo vrati u ostro stanje.

I dan danas alatne celike napravljene pre 70-80 godina, naravno rdjajuce je nemoguce pobeti po performnansama na duge staze za upotrebu u nozevima, uz sve praskaste celike i ostale kerefeke. Jedino sto kada neko kaze da ima noz od 52100, to ne zvuci kao trt mrt6167893 V crd x killer.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stvarno-nehrđajući čelik u normalnim nekiselim uvjetima traži 18% kroma da se spriječi interkristalna korozija. Ispod toga su strukture feritne, perlitne, martenzitne i kao takve podložne koroziji.
Otpornost na habanje=tvrdoća zato ne vidim razliku koja je struktura materijala u pitanju da jedna u odnosu na drugu bude teža za oštrenje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nas su učili da je svaki čelik sa 13% i više Cr - nerđajući.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otpornost na habanje ima veze sa tvrdociom, medjutim otpornost na habanje -hemiski sastav nije ista prica. Karbidi vanadijuma, kobalta, hroma su znatno tvrdji od karbida gvozdja, otporniji su na habanje, pa je i ostrenje noza koji je napravljen od ovakvih materijala daleko teze.

Evo ti prostog primera, dva celika prilicno slicnog sastava. Hitachi Shirogami, u ostatku sveta poznat kao beli celik, po papiru u koji se umotava, i Hitachi Aogami, Plavi celik, isto po papiru u koji je umotan kada se na malo isporucuje nozarima.

Razlika u sastavu izmedju belog i plavog je 0.5% hroma, i 2.5 % vanadijuma. Sve ostalo je isto, od ugljenika, preko mangana, pa i preko necistoca. Tvrdoca na koju se otpustaju za upotrebu je ista za identicnu upotrebu, kod japanaca u rasponu 60-64 rokvela. Beli celik se ostri lakse, postize vecu ostrinu, plavi se koristi kada je potrebna otpornost na habanje, ostri se sporije, a nivo ostrine je nizi.

Ima tu jos sitnica, tipa da se hamon na belom mnogo vise primecuje, posto zbog manje hroma moze mnogo plice da se kali, ali da ne ulazimo u te detalje sada, ode rasprava mnogo siroko.

Svaki celik za noz je kompromis razlicitih zahteva. Kada u njega stavis dovoljno hroma da bi bio nerdjajuci, gubis na drugim poljima, kao sto je lakoca ostrenja i zilavost. Dodavanjem drugih legirajucis elemenata, resavas neke od problema, ali ga pravis sve tezim za ostrenje, bez obzira sto bolje sece abrazivne materijale. Problem je u tome sto vecina napravi kompromis na pogresnom mestu, pa zavrsi sa necim sto ne ume da koristi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dva komada koja imam su "rucni rad".

Prvog je ocu iskovao neki ciga kovac u vojsci na nekom terenu dok je gulio SRO inzenjerije u Karlovcu '60ih. Materijal je bio prsten kuglagera skinut sa tenka (Stuarta) sa poligona. "Bovi" stil, drska od jekenskog roga.

Drugi je otac napravio od seciva sa masine za obrezivanje knjiga (radio je u BIGZ-u). "Bajonet" oblik, drska od kosti.

Oba su surova muka da se naorstre, ali jednom naoustreni ostaju ostri "zauvek", ostrim ih jednom godisnje, a prvi se koristi prakticno svaki dan u kuhinji.

Videcu da ih poslikam ovih dana.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taj prvi, od Stuartovog kuglagera je 52100. Koliko god da je tvrd, spada u grupu celika koji se lako ostre (Oni otporniji na habanje zahtevaju 3-4 pa i vise duze ostrenje) Utisak da se tesko ostre verovatbno potice od nedostatka ( spor abraziv, neodrzavan kamen, suvise sitna granulacija, i jos mnogo toga) abraziva na kome ga ostris. Mozemo da probamo na necem drugom, da mozes da uporedis , a i da probas kako idu neki od celika koji su spori za ostrenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Waldorf and Statler složio bih se sa svim što si rekao, vidi se da znaš znaje. Pametan čovek uči na tuđim iskustvima. Mada oko koeficijenta trenja uglačanog čelika i teflona, tu mislim da grešiš jer je teflon jedna od najklizavijih poznatih materija. Da li je potreban na nožu? Verovatno da ne i da je samo ubačen zarad smanjenja troškova/ povećanje profita.

Na osnovu gomile video materijala, izvuko sam zaključak da se karbonski čelik/ rđajući lakše oštri i duže drži oštricu, dok nerđajući se teže oštri i kraće drži oštricu (možete potražiti poređenje more garberg u nerđajućoj i karbonskoj jerziji), ali da se karbonski čelik lakše kruni/ krza kada dođe u kontakt sa tvrom materijom, dok se nerđajući uglavnom savija.

Što se tiče čelika 52100 iskren da budem tokom moje potrage za nožem nisam naišao na taj čelik, a nekoliko stotina noževa sam pregledao. Uglavnom su bili 1095, 5160, D2 od običnih rđajućih čelika.

Kad već spominjete oštrenje, da li je iko oštrio leđa noža o oštricu noža? Ja tako za 10ak sekundi naoštrim kuhinjske noževe, i to ne samo tanke noževe od milimetar debljine nego i one deblje za sečenje tvrđih stvari, i to su svi nerđajući. Jedinu manu koju sam zapazio pri tom vidu oštrenja je da ako je jedan nož mekši od drugog umeju da se naprave mali zarezi na kičmi noža (to mi se desilo na jednom debljem nožu kada sam oštrio tajćnji nož o njega).

I za kraj otvoren sam za predloge noža, jer nakon onolikog mrvljenja oštrice M95 na kosci, poljuljalo mi se poverenje u nož. Parametri noža bi bili debljina barem 4mm, dužina 13 - 17 cm, pun trn, da ne kažem full tang, cena do 10.000 hiljada. Planiram da se upustim za početak u kampovanje, a kasnije u orjentiring, pa tražim univerzalan nož koji uključuje i situacija za ne daj Bože.