Имам онај "ерзац", у лошијем стању, али ми је каркано бољи.
Ови манлихерови с кићанком су за подофицире.
Кум поседује један м 95 артиљеријски са трофејним знацима гравираним на сечиву (1914-1918, Успомена из Светског рата, храстово лишће, жирови), дршком од црне кости (или абоноса?)...
Шифра, шта би тек правили као победници?
Ако може, на овој теми
Citat:Majstoru svog zanata, na oštrenje redovno stižu i makaze iz Londona, Šapca, Rume, ali najviše posla ima za vreme Sremskog svinjokolja. Za 17 godina rada u Dušanovoj radionici naoštreno je više hiljada različitih predmeta, ali pre svega medicinskih instrumenata, za koje, Dušan kaže, ima poseban tretman. Naoštreno je ono, koje u samo jednom potezu iseče običan papir.
Сувенир, 99,7%, само се вишеумим око произвођача.
Онај плиш преко каније вуче на Индију, комплетан угођај на Албанију, за Кинезе превише педантно, Турци, или нека од бивших "стамбених" Республика СССРа?
Дршка бар у профилу јатаган у покушају, де факто нож али окови као за сабљу (вид'ла жаба... ), али сваки од 3 елемента стилски свет за себе, док само качење није предвиђено за неко о појас јуначки озбиљно већ канапче//жицу и на зид.
Сечиво је као да се неко играо парафразирајући јатаган из комада флаха.
На први поглед вау, на други јао!
"Комад" виђен да га неки Тартарен Тарасконац окачи над камин, али 25 $ је по мени довољно за труд и "унетнички" утисак.
"Комад" виђен да га неки Тартарен Тарасконац окачи над камин, али 25 $ је по мени довољно за труд и "унетнички" утисак.
Ti brate baš razmišljaš u detalje.
Uglavnom to je bilo i moje mišljenje. Tj,..bar djelomično u manje stavki.
Kad sam vidio grb iznenađenje kad sam vidio ostatak djelomično razočaranje. Uglavnom istorijska vrjednost nula. Hvala sensei Bane.
ПС: Волим када бркају грбове Србије и СХС тј Југославије, куд странци него увелико и нашијенци.
А нагледао сам се свакојаких чуда, наслушао баронисања из прве или друге руке...
Оригинал ово, оригинал оно, шутирање векова као да су крпењаче, о приписивању чувеним носиоцима, широко им поље!
Детаљи морају да се гледају, не преплатити, тачније не купити уопште нешто као ово са слике, али и не пропустити стварно вредно.
Једино што су љубитељи и колекционари старих сечива постали ретка сорта, нема више клинаца почетника ужагрених очију који усхићено крећу у ово "лудило".
Како рече један колега "%$еш ти нас кад је по стажу најмлађи-пензионер!".
Може да буде, ношене су тамо варијације и парафразе кинџала, крајем 19. и почетком 20. века.
Једино ме буне мало атипична места за заковице на дршци.
Изгледа довољно старо и похабано, а да ли је цена прихватљива, ствар је нијанси.
А радили су локалци те мале, дискретне или у стандардној величини, као на Кавказу, у Турској...
