offline
- SkyStrider
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 26 Sep 2012
- Poruke: 28
|
Evo, citam ovu temu negde od 80 strane vec sat i kusur, i video sam diskusiju o opravdanosti samoodbrane, pa bih voleo da iznesem svoje misljenje.
Naime, ja sam od veoma, veoma malih nogu u kontaktu sa oruzjem, pistoljem i lovackim. Takodje, otac me je odmalena ucio sta je oruzje, kako se koristi, i najbitnije, da je oruzje krajnje sredstvo odbrane. S tim se potpuno slazem. Medjutim, skoro je izgleda prihvacen novi zakon, koji svesrdno podrzava razoruzavanje ljudi, zato sto, je li, u Srbiji ima oko 200-900 hiljada komada nelegalnog oruzja. Dakle, ljudi, preti vam negde oko pola miliona neregistrovanog oruzja, ajmo lepo svi oruzje u SUP na oduzimanje. Naime, sad za samo posedovanje pistolja morate da posedujete "izuzetno opravdan razlog", iliti, da radite sa silnim parama, ili da ste imali vec napade na sebe. To sto prvi napad moze da vam bude i poslednji, ne spominje se. Moram da napomenem da strozije kriterijume za izdavanje poput ozbiljnog lekarskog, ozbiljne obuke kao i proveru psihijatrijske sposobnosti svesrdno podrzavam. Ali, i dalje ostajem pri cvrstom stavu koji apsolutno niko ne moze da mi poljulja - apsolutno svako ko zeli i normalan je, treba da ima oruzje. Kao podloga ovoj bruci od zakona se na sve trube objavljuje da su dva zlocina u Srbiji izvedena legalnim oruzjem, Jabukovac i jos neki, ne secam se. One hiljade koji su izvedeni nelegalnim, ne spominju se. Kao neko ko je pred procedurom izdavanja dozvole, legalne, za oruzje koje planiram da koristim pre svega za sport, a tek posle za samoodbranu, celu ovu pricu nalazim kao izuzetno iritantnu.
Vidite, ja nekako ne verujem da ce bas policija biti tu da me zastiti kad bude trebalo. To sto ce oni efikasno raditi (sto, iskreno, i rade) i naci prestupnika mene iz camovine ne vadi. Ni mene, ni porodicu. Sticajem nesrecnih okolnosti, van moje moci, sam imao izuzetno ozbiljan i validan razlog da nosim oruzje, posto mi je zivot, kao i zivot drage osobe bio ugrozen kad god sam izlasao na ulicu. Oruzje, naravno, nisam nosio, posto nemam dozvolu. Tako sam vrlo lako, sa dve tudje greske mogao da se smejem sa bandere, kao da me nikad nije ni bilo. Ima li potrebe da spomenem da bi malo ko mogao da mi pridje sa, recimo, nozem, a da ja ne budem u mogucnosti da se odbranim, ukoliko bih imao oruzje u takvoj situaciji. U celoj ovoj situaciji bi prijavljivanje policiji samo docrtalo par redova u mojoj prici, a nista ne bi resilo. Kao takav, a sa druge strane ni na koji nacin konfliktna licnost, mislim da moje reci imaju tezinu u ovoj prici.
Ja smatram da je Srbija, nazalost, zemlja u kojoj kriminal maksimalno cveta, i na niskom nivou, i na visokom nivou. Ne ulazim u rad policije kako bi se to resilo, vec u konstantno narusavanje moje sposobnosti da se odbranim od eventualnog napada. Zasto ja, kao osoba bez ikakve mrlje u dosijeu, bez ijedne tuce, zapravo, ne bih smeo da imam dozvolu za nosenje oruzja? Psihicka stabilnost kao uslov se podrazumeva. Takodje se podrazumeva da ko ne zeli da nosi oruzje, ne mora. Moje nosenje oruzja nece nikoga ugroziti, niti ce se oruzje videti. Ne smatrate li da je odlican nacin za prevenciju krivicnih dela to sto onaj koji se sprema da pocini isto mora da dobro razmisli o tome da li ce onaj tamo pripucati iz mraka ? Sveprisutni su slucajevi obijanja kuca, batinanja staraca i nemocnih lica, a desavaju se i ubistva. Ne kazem, slucajevi su retki, ali nije li zivot dovoljno vredan da ga na svaki nacin zastitimo ?
Sa moje tacke gledista, stavljene vama na raspravu, covek treba da ima pravo da puca i, ako tako treba, ubije napadaca na sebe ili bliznje. Bez ikakvih zakonskih posledica. A u slucaju da je situacija mutna, to jest nije apsolutno sigurno da li je taj napadac bas hteo da ubije, iako je vitlao nozem, a ovaj pucao, treba da bude jasna jedna stvar. Nisam ja poceo da vitlam oruzjem, niti upao u tudj posed, niti na ikakav nacin naceo sumnju da cu nekog povrediti, vec suprotna strana. I treba biti svestan da kad je situacija ozbiljna, i zivot u neposrednoj opasnosti, svako normalan ce se radije rastati od 30 grama olova nego svog zivota. I to treba da bude opravdano, kad god se neko sretne sa oruzjem koje je upereno na njegov zivot, ili zivot njegovih bliznjih.
Napominjem opet, oruzje cuva glavu, a ne novac. Zastitu stvari preuzimaju specijalizovane sluzbe, a ne civili. Svaka upotreba oruzja od strane civila u slucaju pljacke, ili razbojnistva, nikako nije, i ne moze biti opravdana. Ukoliko je sa jedne strane 1 % opasnosti po neciji zivot, a sa druge materijalna vrednost, ma kolika ona bila, neka joj je srecan put, posto covek moze da stekne, a vrednost coveka ne vraca. Potezanje oruzja kako bi se razbojnik zaplasio je opravdano, ali pucanje na nenaoruzanog lopova koji bezi je neprihvatljivo.
Oruzje se koristi da bi zastitilo zivote. I to moze da radi jedino ako se poseduje, i nosi. Strozije kriterijume, jos jednom, podrzavam, ali ne vidim razlog zbog cega psihicki i fizicki sposobna osoba ne bi smela da nosi oruzje. Nazalost, slozicete se da je, u nasoj zemlji, nosenje/posedovanje tog oruzja bezbroj puta moglo da spasi zivote. A zlocina medju kriminalcima, borbe za teritoriju, i ostalog, ce uvek biti. Poenta je u tome da normalan svet moze da se zastiti. A ostalo neka ostane posao policije.
|
. На сву срећу не дубоко...
