Ručne bombe

81

Ručne bombe

offline
  • Pridružio: 02 Avg 2014
  • Poruke: 30

Pa kad neznaš dati smislen odgovor onda se nemoj ni javljat tako je poštenije.Da nema razlike svi bi onda koristili pentrit.

Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11671
  • Gde živiš: Vranje

CanradControl ::Pa kad neznaš dati smislen odgovor onda se nemoj ni javljat tako je poštenije.Da nema razlike svi bi onda koristili pentrit.

Ljudi (čitaj proizvodjači) stavljaju ono što imaju na lageru u trenutku proizvodnje. Ili najjeftinije što mogu da proizvedu. Ili zašta imaju tehnologiju.
Ponekad stavljaju ono za šta neko, visokopozicioniran u vlasti, ima najveću korist.
Dakle, sa jedne strane odnos cena/efikasnost, a sa druge efekti. Pa odluče kako su odlučili.
Je li to dovoljno smisleno?

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3599
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

CanardControl...kažu da ne postoje glupa pitanja, već samo glupi odgovori...nekako se ne slažem s tim pogotovo nakon što sam pročitao tvoje pitanje...samo mi reci odakle ti podatak da je plastifikovni pentrit najslabiji od vojnih eksploziva i šta tačno podrazumjevaš pod najslabiji?

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11671
  • Gde živiš: Vranje

Kako se (i čime) uopšte mere snaga i brzina eksplozije?
Ne bih rekao da se razmota par hiljada metara detonatorskog štapina i stoji sa štopericom....

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3599
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

Brzina detonacije se u današnje vrijeme mjeri optoelektronskim satom na određenoj veličini, kvalitetu i broju uzoraka na osnovu čega se određuje brzina detonacije za određene ekspozive. Ranije se određivala primjenom neke od eksperimentalnih metoda i matematičkom računicom u koju su se uvrštavale vrijednosti dobivene eksperimentom i dobivala brzina detonacije. Jedna od poznatijih je Dotrišova metoda izračuna brzine detonacije.

Brizantnost tj moć drobljenja se određuje pomoću eksperimentalnih metoda a koliko znam najpoznatiji su Hess i Trauzl testovi gdje se mjeri deformacija olovnog etalona izazvana eksplozijom računske količine eksploziva. Kod Trauzl testa to je 10 grama eksploziva u rupi u olovnom cilindru.

Postoji i mjerenje radne sposobnosti eksploziva koje se izvodi mjereći otklon-reakciju klatna nakon aktiviranja računske količine eksploziva pričvršćene na jednu stranu klatna.

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 24578

Napisano: 18 Apr 2017 18:19

Dobri dotakao si u srž problematike Brizantnih-(razarajućih )eksploziva ako izostavimo i one potisne koje inače mnogi izostavljaju kada razmatraju o njihovim parametrima.
Za brizantne eksplozive se uzima nekoliko osnovnih parametara da bi se opisao njihov rad ili učinak kod oslobađanja energije u svom sagorevanju-eksploziji pa se tako za Pentrit daje podatak o sopstvenoj specifičnoj težini od 1.77p/cm3 u presovanju se kod njega postiže specifična gustina od 1.5-1.7p/cm3.Treći isto tako bitan pokazatelj je temperatura paljenja a za Pentrit ona iznosi +142 stepena Celzijusa.
Sledeći isto tako značajan pokazatelj je temperaturna tačka u toku detonacije Pentrita i ona iznosi oko 4540 stepena Celzijusa.A ista tačka paljenja izražena u kcal iznosi 1452 kcal.Sledeći isto značajan je gasni volumen ili količina oslobođenog gasa iz 1 k/g eksploziva i za Pentrit ona iznosi 768.
Ono po čemu se najčešće porede među sobom brizantni eksplozivi je brzina sagorevanja i ona za Pentrit iznosi 8100m/s.Takođe jako značajan faktor kod određivanja u upotrebi brizantnih eksploziva je i osetljivost na udar i ista se izražava u cm(da sad ne elaboriram taj opit sa težinom tega i visine koja aktivira neki eksploziv)a za Pentrit ona iznosi 20cm.Sledeći je odnos snage prema ekvivalentu TNT(trotilu koji se uzima za osnovnu vrednost 1) iznosi za Pentrit(negde ćete naći i skraćeni naziv pen a negde bome ima i ten a sve je isti curac Pentrit) je 1.6 i za kraj ide uvek šlag a to je postojanost i rok čuvanja a on za Pentrit iznosi 20 godina.

Aj sad po istom redosledu da ubacim i Heksogen(heksametil-entetramin).

Heksogen-specifičnoj težini od 1.8p/cm3 u presovanju se kod njega postiže specifična gustina od 1.5-1.7p/cm3.Treći isto tako bitan pokazatelj je temperatura paljenja iznosi +230 stepena Celzijusa.
Sledeći isto tako značajan pokazatelj je temperaturna tačka u toku detonacije i ona iznosi oko 4110 stepena Celzijusa.A ista tačka paljenja izražena u kcal iznosi 1308 kcal.Sledeći isto značajan je gasni volumen ili količina oslobođenog gasa iz 1 k/g eksploziva i za Pentrit ona iznosi 778.
Ono po čemu se najčešće porede među sobom brizantni eksplozivi je brzina sagorevanja i ona za Heksogen iznosi 8300m/s.Takođe jako značajan faktor kod određivanja u upotrebi brizantnih eksploziva je i osetljivost na udar i ista se izražava u cm(da sad ne elaboriram taj opit sa težinom tega i visine koja aktivira neki eksploziv)a za Heksogen ona iznosi 30cm.Sledeći je odnos snage prema ekvivalentu TNT(trotilu koji se uzima za osnovnu vrednost 1) iznosi 1.8 i za kraj ide uvek šlag a to je postojanost i rok čuvanja a on je i za Pentrit i za Heksogen 20 godina.

Sad kad se uporede svi relevantni podaci (koje sam ja kao pravi RESAVAC prepisao) iz mog udžbenika za Rušenje iz SVŠ strana 57 shvatate sav besmisao pitanja i to koliko je drugar Lajavi a i EOD u pravu.
Pogotovo ako se u sve umeša i proces plastificiranja ili dodavanja flegmatizatora sa čime se jedino proširuje spektar primene a oba su fakat ista i samo od tehnološkog stepena razvoja i opremljenosti neke zemlje zavisi koji će od ova dva delije koristiti jer su oba za iste namene u delu tekstualnog opisa koi ja iz razumljivih razloga neću kopirati a ni prepisivati a ko hoće neka veruje .
Nevernima i ovako ne vredi previše pisati.


Dopuna: 18 Apr 2017 18:22

EOD me kandar stručno preteče dok sam ja sve isčukao pa ovo moje neka ostane kao dopuna i u zdravlje kolege..

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11671
  • Gde živiš: Vranje

Čovek uči dok je živ. Hvala vam momci.

offline
  • Pridružio: 02 Avg 2014
  • Poruke: 30

EOD ::CanardControl...kažu da ne postoje glupa pitanja, već samo glupi odgovori...nekako se ne slažem s tim pogotovo nakon što sam pročitao tvoje pitanje...samo mi reci odakle ti podatak da je plastifikovni pentrit najslabiji od vojnih eksploziva i šta tačno podrazumjevaš pod najslabiji?

Malo se praviš grbav al i to je za ljude.Pod najslabiji mislim energetski najslabiji, valjda i sam znaš da su heksogen i oktogen jaci od pentrita, a tnt necu spominjat jer je to zastario ekploziv i sve se više izbacuje njegova (čista) upotreba.Zašto se kod manjih protivavionskih raketa koristi oktogen kada je dobar i pentrit.

@ voja64
Zastarili su ti malo podatci, deder zirni ođe prvaiskra-namenska.com/explosives/

Nije mi jasno zašto su se na tako jednostavno pitanje našli uvrjeđeni pojedinci koji bi kao "nešto" trebali znati o eksplozivima, a odgovori su im na razini osnovne škole.Neće vam pasti kruna s glave ako kažete da ne znate odgovor.
I na kraju odgvoror dobrog covek-a ima najviše smisla.

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3599
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

Kad si već toliko upućen trebao bi znati da se ni jedan eksploziv ne koristi čist, pogotovo heksogen, oktogen i pentrit već isključivo flegmatizovani ili komponovani. Svaka flegamtizacija ili kompozicija mijenja hemijske i fizikalane odlike eksploziva. Zato se npr u ruskim kumulativnim zrnima koristi A-IX-2 kompozicija koja sadrži manji procenat heksogena (cca 70%) nego A-IX-1 koja je karakteistična za ručne bombe (cca 95%) što tom eksplozivu smanjuje brzinu detonacije inače ključnu odliku za eksplozive u kumulativnim zrnima zarad nekih drugih odlika, kao što je npr. veća temperatura detonacije.

A konkretan odgovor na pitanje o korištenju eksploziva u ručnim bombama je što je ručnu bombu tehnološki mnogo lakše napuniti plastifikovanim PETN-om nego heksogenom koji treba istopiti, uliti i ohladiti, a uz zanemarljiv gubitak snage s obzirom na namjenu sredstva i količinu eksploziva. E sad ako se pitaš zašto ne plastificirani RDX, pa C4 je najpoznatija varijanta plastifikovanog RDX-a, a slabiji je od plastifikovanog PETN-a. Dakle nije sve ni u eksplozivu već i u tehnološkom postupku izrade cijelog sredstva ili oružnog sistema.

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11671
  • Gde živiš: Vranje

CanradControl ::EOD ::CanardControl...kažu da ne postoje glupa pitanja, već samo glupi odgovori...nekako se ne slažem s tim pogotovo nakon što sam pročitao tvoje pitanje...samo mi reci odakle ti podatak da je plastifikovni pentrit najslabiji od vojnih eksploziva i šta tačno podrazumjevaš pod najslabiji?

Malo se praviš grbav al i to je za ljude.Pod najslabiji mislim energetski najslabiji, valjda i sam znaš da su heksogen i oktogen jaci od pentrita, a tnt necu spominjat jer je to zastario ekploziv i sve se više izbacuje njegova (čista) upotreba.Zašto se kod manjih protivavionskih raketa koristi oktogen kada je dobar i pentrit.

@ voja64
Zastarili su ti malo podatci, deder zirni ođe http://www.prvaiskra-namenska.com/explosives/

Nije mi jasno zašto su se na tako jednostavno pitanje našli uvrjeđeni pojedinci koji bi kao "nešto" trebali znati o eksplozivima, a odgovori su im na razini osnovne škole.Neće vam pasti kruna s glave ako kažete da ne znate odgovor.
I na kraju odgvoror dobrog covek-a ima najviše smisla.


Eto vidite, majstori, tako je to kad stručnjak (koji čuči u svakom od nas Very Happy ) prepozna stručnjaka!
GUZ - Glavom U Zid GUZ - Glavom U Zid GUZ - Glavom U Zid

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 961 korisnika na forumu :: 50 registrovanih, 10 sakrivenih i 901 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Acronis, ArmyBoss, Atomski čoban, awathorn, Boris BM, BradaRS, branko7, Bubimir, cenejac111, delrey, Denaya, DH, djboj, doklevise, Drug pukovnik, goxin, hatman, jackreacher011011, Kalem, kunktator, Leonov, ljuba, mačković, mikki jons, mikrimaus, mileJNA, MiroslavD, mnn2, naki011, Ne doznajem se u oružje, Nikolaa11, ostoja, panzerwaffe, pein, raptorsi, RiV, RJ, ruso, S2M, Smiljke, Srle993, stegonosa, stokssone, Toni, Vlada1389, Vlajman1957, vobo, wulfy, zlaya011, zorzpapadubi