Ručne bombe

81

Ručne bombe

offline
  • Pridružio: 02 Avg 2014
  • Poruke: 30

Pa kad neznaš dati smislen odgovor onda se nemoj ni javljat tako je poštenije.Da nema razlike svi bi onda koristili pentrit.

Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11646
  • Gde živiš: Vranje

CanradControl ::Pa kad neznaš dati smislen odgovor onda se nemoj ni javljat tako je poštenije.Da nema razlike svi bi onda koristili pentrit.

Ljudi (čitaj proizvodjači) stavljaju ono što imaju na lageru u trenutku proizvodnje. Ili najjeftinije što mogu da proizvedu. Ili zašta imaju tehnologiju.
Ponekad stavljaju ono za šta neko, visokopozicioniran u vlasti, ima najveću korist.
Dakle, sa jedne strane odnos cena/efikasnost, a sa druge efekti. Pa odluče kako su odlučili.
Je li to dovoljno smisleno?

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3580
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

CanardControl...kažu da ne postoje glupa pitanja, već samo glupi odgovori...nekako se ne slažem s tim pogotovo nakon što sam pročitao tvoje pitanje...samo mi reci odakle ti podatak da je plastifikovni pentrit najslabiji od vojnih eksploziva i šta tačno podrazumjevaš pod najslabiji?

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11646
  • Gde živiš: Vranje

Kako se (i čime) uopšte mere snaga i brzina eksplozije?
Ne bih rekao da se razmota par hiljada metara detonatorskog štapina i stoji sa štopericom....

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3580
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

Brzina detonacije se u današnje vrijeme mjeri optoelektronskim satom na određenoj veličini, kvalitetu i broju uzoraka na osnovu čega se određuje brzina detonacije za određene ekspozive. Ranije se određivala primjenom neke od eksperimentalnih metoda i matematičkom računicom u koju su se uvrštavale vrijednosti dobivene eksperimentom i dobivala brzina detonacije. Jedna od poznatijih je Dotrišova metoda izračuna brzine detonacije.

Brizantnost tj moć drobljenja se određuje pomoću eksperimentalnih metoda a koliko znam najpoznatiji su Hess i Trauzl testovi gdje se mjeri deformacija olovnog etalona izazvana eksplozijom računske količine eksploziva. Kod Trauzl testa to je 10 grama eksploziva u rupi u olovnom cilindru.

Postoji i mjerenje radne sposobnosti eksploziva koje se izvodi mjereći otklon-reakciju klatna nakon aktiviranja računske količine eksploziva pričvršćene na jednu stranu klatna.

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 25502

Napisano: 18 Apr 2017 18:19

Dobri dotakao si u srž problematike Brizantnih-(razarajućih )eksploziva ako izostavimo i one potisne koje inače mnogi izostavljaju kada razmatraju o njihovim parametrima.
Za brizantne eksplozive se uzima nekoliko osnovnih parametara da bi se opisao njihov rad ili učinak kod oslobađanja energije u svom sagorevanju-eksploziji pa se tako za Pentrit daje podatak o sopstvenoj specifičnoj težini od 1.77p/cm3 u presovanju se kod njega postiže specifična gustina od 1.5-1.7p/cm3.Treći isto tako bitan pokazatelj je temperatura paljenja a za Pentrit ona iznosi +142 stepena Celzijusa.
Sledeći isto tako značajan pokazatelj je temperaturna tačka u toku detonacije Pentrita i ona iznosi oko 4540 stepena Celzijusa.A ista tačka paljenja izražena u kcal iznosi 1452 kcal.Sledeći isto značajan je gasni volumen ili količina oslobođenog gasa iz 1 k/g eksploziva i za Pentrit ona iznosi 768.
Ono po čemu se najčešće porede među sobom brizantni eksplozivi je brzina sagorevanja i ona za Pentrit iznosi 8100m/s.Takođe jako značajan faktor kod određivanja u upotrebi brizantnih eksploziva je i osetljivost na udar i ista se izražava u cm(da sad ne elaboriram taj opit sa težinom tega i visine koja aktivira neki eksploziv)a za Pentrit ona iznosi 20cm.Sledeći je odnos snage prema ekvivalentu TNT(trotilu koji se uzima za osnovnu vrednost 1) iznosi za Pentrit(negde ćete naći i skraćeni naziv pen a negde bome ima i ten a sve je isti curac Pentrit) je 1.6 i za kraj ide uvek šlag a to je postojanost i rok čuvanja a on za Pentrit iznosi 20 godina.

Aj sad po istom redosledu da ubacim i Heksogen(heksametil-entetramin).

Heksogen-specifičnoj težini od 1.8p/cm3 u presovanju se kod njega postiže specifična gustina od 1.5-1.7p/cm3.Treći isto tako bitan pokazatelj je temperatura paljenja iznosi +230 stepena Celzijusa.
Sledeći isto tako značajan pokazatelj je temperaturna tačka u toku detonacije i ona iznosi oko 4110 stepena Celzijusa.A ista tačka paljenja izražena u kcal iznosi 1308 kcal.Sledeći isto značajan je gasni volumen ili količina oslobođenog gasa iz 1 k/g eksploziva i za Pentrit ona iznosi 778.
Ono po čemu se najčešće porede među sobom brizantni eksplozivi je brzina sagorevanja i ona za Heksogen iznosi 8300m/s.Takođe jako značajan faktor kod određivanja u upotrebi brizantnih eksploziva je i osetljivost na udar i ista se izražava u cm(da sad ne elaboriram taj opit sa težinom tega i visine koja aktivira neki eksploziv)a za Heksogen ona iznosi 30cm.Sledeći je odnos snage prema ekvivalentu TNT(trotilu koji se uzima za osnovnu vrednost 1) iznosi 1.8 i za kraj ide uvek šlag a to je postojanost i rok čuvanja a on je i za Pentrit i za Heksogen 20 godina.

Sad kad se uporede svi relevantni podaci (koje sam ja kao pravi RESAVAC prepisao) iz mog udžbenika za Rušenje iz SVŠ strana 57 shvatate sav besmisao pitanja i to koliko je drugar Lajavi a i EOD u pravu.
Pogotovo ako se u sve umeša i proces plastificiranja ili dodavanja flegmatizatora sa čime se jedino proširuje spektar primene a oba su fakat ista i samo od tehnološkog stepena razvoja i opremljenosti neke zemlje zavisi koji će od ova dva delije koristiti jer su oba za iste namene u delu tekstualnog opisa koi ja iz razumljivih razloga neću kopirati a ni prepisivati a ko hoće neka veruje .
Nevernima i ovako ne vredi previše pisati.


Dopuna: 18 Apr 2017 18:22

EOD me kandar stručno preteče dok sam ja sve isčukao pa ovo moje neka ostane kao dopuna i u zdravlje kolege..

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11646
  • Gde živiš: Vranje

Čovek uči dok je živ. Hvala vam momci.

offline
  • Pridružio: 02 Avg 2014
  • Poruke: 30

EOD ::CanardControl...kažu da ne postoje glupa pitanja, već samo glupi odgovori...nekako se ne slažem s tim pogotovo nakon što sam pročitao tvoje pitanje...samo mi reci odakle ti podatak da je plastifikovni pentrit najslabiji od vojnih eksploziva i šta tačno podrazumjevaš pod najslabiji?

Malo se praviš grbav al i to je za ljude.Pod najslabiji mislim energetski najslabiji, valjda i sam znaš da su heksogen i oktogen jaci od pentrita, a tnt necu spominjat jer je to zastario ekploziv i sve se više izbacuje njegova (čista) upotreba.Zašto se kod manjih protivavionskih raketa koristi oktogen kada je dobar i pentrit.

@ voja64
Zastarili su ti malo podatci, deder zirni ođe prvaiskra-namenska.com/explosives/

Nije mi jasno zašto su se na tako jednostavno pitanje našli uvrjeđeni pojedinci koji bi kao "nešto" trebali znati o eksplozivima, a odgovori su im na razini osnovne škole.Neće vam pasti kruna s glave ako kažete da ne znate odgovor.
I na kraju odgvoror dobrog covek-a ima najviše smisla.

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3580
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

Kad si već toliko upućen trebao bi znati da se ni jedan eksploziv ne koristi čist, pogotovo heksogen, oktogen i pentrit već isključivo flegmatizovani ili komponovani. Svaka flegamtizacija ili kompozicija mijenja hemijske i fizikalane odlike eksploziva. Zato se npr u ruskim kumulativnim zrnima koristi A-IX-2 kompozicija koja sadrži manji procenat heksogena (cca 70%) nego A-IX-1 koja je karakteistična za ručne bombe (cca 95%) što tom eksplozivu smanjuje brzinu detonacije inače ključnu odliku za eksplozive u kumulativnim zrnima zarad nekih drugih odlika, kao što je npr. veća temperatura detonacije.

A konkretan odgovor na pitanje o korištenju eksploziva u ručnim bombama je što je ručnu bombu tehnološki mnogo lakše napuniti plastifikovanim PETN-om nego heksogenom koji treba istopiti, uliti i ohladiti, a uz zanemarljiv gubitak snage s obzirom na namjenu sredstva i količinu eksploziva. E sad ako se pitaš zašto ne plastificirani RDX, pa C4 je najpoznatija varijanta plastifikovanog RDX-a, a slabiji je od plastifikovanog PETN-a. Dakle nije sve ni u eksplozivu već i u tehnološkom postupku izrade cijelog sredstva ili oružnog sistema.

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11646
  • Gde živiš: Vranje

CanradControl ::EOD ::CanardControl...kažu da ne postoje glupa pitanja, već samo glupi odgovori...nekako se ne slažem s tim pogotovo nakon što sam pročitao tvoje pitanje...samo mi reci odakle ti podatak da je plastifikovni pentrit najslabiji od vojnih eksploziva i šta tačno podrazumjevaš pod najslabiji?

Malo se praviš grbav al i to je za ljude.Pod najslabiji mislim energetski najslabiji, valjda i sam znaš da su heksogen i oktogen jaci od pentrita, a tnt necu spominjat jer je to zastario ekploziv i sve se više izbacuje njegova (čista) upotreba.Zašto se kod manjih protivavionskih raketa koristi oktogen kada je dobar i pentrit.

@ voja64
Zastarili su ti malo podatci, deder zirni ođe http://www.prvaiskra-namenska.com/explosives/

Nije mi jasno zašto su se na tako jednostavno pitanje našli uvrjeđeni pojedinci koji bi kao "nešto" trebali znati o eksplozivima, a odgovori su im na razini osnovne škole.Neće vam pasti kruna s glave ako kažete da ne znate odgovor.
I na kraju odgvoror dobrog covek-a ima najviše smisla.


Eto vidite, majstori, tako je to kad stručnjak (koji čuči u svakom od nas Very Happy ) prepozna stručnjaka!
GUZ - Glavom U Zid GUZ - Glavom U Zid GUZ - Glavom U Zid

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 444 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 1 sakriven i 438 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ILGromovnik, Jozar8, marsovac 2, minmatar34957, Tvrtko I