|
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2017 19:01
|
offline
- djboj
- Super građanin
- Pridružio: 06 Jul 2010
- Poruke: 1278
|
ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANjA MENjAJU ISTORIJU
Srpska država i pre Nemanjića
Arheološka istraživanja menjaju znanja o srednjovekovnoj istoriji. Tvrđava na brdu Branig nad kanjonom reke Gradac dokaz funkcionisanja države bar dva veka pre Nemanje
NOVA arheološka istraživanja u zapadnoj Srbiji otkrivaju novu, iznenađujuću sliku prednemanjićke Srbije, kao dobro organizovane i gusto naseljene države sa utvrđenjima koja štite saobraćajnice kojima se transportuju tovari dragocenih ruda, kažu stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu.
- Otkriće da je velika tvrđava na brdu Branig iznad kanjona reke Gradac funkcionisala bar dva veka pre Nemanje kao srpska, uz pronalazak manjih utvrđenja na antičkom pravcu koji je spajao podrinjske rudne oblasti sa dolinom Kolubare, pokazuje da je reč o organizovanoj državnoj teritoriji - kaže arheolog Radivoje Arsić iz valjevskog zavoda. - Rezultati istraživanja ukazuju da se prednemanjićka srpska država prostirala između Save i Drine. Od iskopavanja tek očekujemo iznenađenja, jer su na teritoriji zapadne Srbije i istočne Bosne otkriveni tragovi utvrđenja i naselja ranosrednjovekovne srpske države.
Ostatke zidina i kula na strmom brdu u kanjonu reke Gradac, u ataru sela Brangović, na sedam kilometara od Valjeva, narod je nazvao Jerinin grad. Drugo ime za ruševine je Bežane, jer su se među visokim zidinama, na nepristupačnim liticama, i u mnogobrojnim pećinama, skrivali zbegovi od osmanskog zuluma.
Arheolozi kažu da još nisu otkrivena pisana svedočanstva o ovom velikom i vešto sazidanom gradu, ali su na osnovu nalaza utvrdili da je utemeljen još u preistoriji, oko 1.600 godina pre Proklete Jerine, žene despota Đurđa Brankovića, koja je u narodnoj mašti bila graditelj tvrđave.
- Na početku istraživanja 2004. mislili smo da je reč o vizantijskoj tvrđavi iz 5. veka, iz vremena Justinijanove obnove - kaže Arsić. - Docnijim iskopavanjima smo utvrdili da su je Rimljani koristili u vojne svrhe još od 3. veka, a da su kasnije samo dodati luksuzniji civilni deo i episkopska crkva, versko sedište celog ovog dela Srbije, što svedoči o značaju tajanstvenog grada. Zatim smo došli do najstarijeg sloja koji seže u preistoriju, u gvozdeno doba, kad se na ovom mestu nalazilo naselje utvrđeno kamenim bedemima.
Ubrzo su arheolozi shvatili da na prostoru tvrđave i sela Brangović postoji jača tradicija naseljavanja nego što su mogli i da zamisle. Najveće iznenađenje sačekalo ih je u najmlađem arheološkom sloju.
- Iako je najviše oštećen erozijom i iskopavanjima divljih arheologa, nalazi su nedvosmisleno ukazivali na to da su Srbi ovde živeli u kontinuitetu od vremena naseljavanja od 7. do 10. veka. Grad je, izgleda, napušten u vreme ratova kneza Časlava sa Ugarima - kaže Arsić.
Ostaci višeslojnog utvrđenja su na površini od tri hektara.
- U donjem delu grada nalazilo se civilno naselje, a gornji deo, gde je bila velika donžon kula, imao je isključivo vojnu svrhu - kaže Arsić. - Geodetska snimanja i iskopavanja ukazuju da se civilno naselje razvilo pored antičkog puta kroz kanjon reke Gradac, spajajući dolinu Kolubare sa Valjevskim planinama i Podrinjem, koji su obilovali rudnim ležištima srebra, bakra, olova i zlata.
Jerinin grad je pravo graditeljsko čudo sa svojim visokim i debelim zidovima koji se strmo spuštaju u dužini od oko 200 metara iznad samog rečnog toka. Graditelji su, gde god su mogli, koristili prirodne bedeme od stena i povezivali ih zidovima koji su iz daljine teško uočljivi. Za potrebe odbrane su u strme stene uklesane stazice i stepenice čiji se tragovi i danas jasno vide.
HRIŠĆANSTVO IZ PEĆINA
KANjON reke Gradac pored tajanstvenog Jerininog grada čuva i svedočanstva o širenju hrišćanstva u Srbiji. Pored ostataka ranohrišćanskih bogomolja u romejskom naselju, u visokim, surim stenama oko grada nalaze se mnoge pećine, kelije, gde su srednjovekovni monasi isposnici tihovali gledajući s visine na krajolik klisure i okolnih valjevskih planina kao sliku raja na zemlji. Tim isposnicama, smatraju naučnici, svoje ime duguje manastir Ćelije, koji se nalazi u neposrednoj blizini Jerininog grada.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/akt.....-Nemanjica
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2017 15:54
|
offline
- radionica1
- Super građanin
- Pridružio: 22 Jan 2014
- Poruke: 1263
- Gde živiš: Srbija
|
^^^
Bas me interesuje sta ce grad da uradi cim se zabode prvi kramp i isplivaju grobovi u studenstkom parku.
Podreka (Austrijanac koji ce da poplocava), ili nista ne zna ili se pravi da ne zna. U oba slucaja urusava svoj lik i delo, ma sta to znacilo.
Ovde nece moci tako lako da se sakriju nalazi kao kod kompleksa sto ga podigose Izraelci kod biblioteke u Knezu. Ovde je ceo trg okruzen stanbenim zgradama i sve ce da se vidi odozgo. Bar se nadam.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2017 16:25
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 17750
|
Проблем је у томе што није уприличен архитектонски конкурс за решење Студентског трга, са условом да се изврши заштита и презентација археолошког блага, овако бићемо срећни ако се само поставе гранитне плоче преко нове асфалтне подлоге по решењу аустријског архитекте (словеначко - хрватског порекла рођеног у Београду), без најављеног копања подземне гараже..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2017 20:17
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3512
- Gde živiš: ZR
|
Бојим се, гаражу ће копати!
На жалост неће бити први (још жалосније, ни последњи!) пут да се зарад нечије брзоплетости или грамзивости урнише археолошко налазиште.
Сећам се како је '89. другар водао Амера, колегу који је скупљао грађу за дисертацију.
Човек је био искрено згранут стањем локалитета. Причао је како код њих не може да се добије грађевинска дозвола без одобрења археолога, а ми...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Maj 2017 12:08
|
offline
- radionica1
- Super građanin
- Pridružio: 22 Jan 2014
- Poruke: 1263
- Gde živiš: Srbija
|
^^^Da nisi bio za 1. maj tamo ?
Ako jesi napisi jos nesto, jel sme da se udje, da li se ista desava oko amfiteatra ?
Fenomenalno izgleda bas.
|
|
|
|
|
|
