Srpska revolucija (Prvi i Drugi srpski ustanak)

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci standardni turski "tufek". Perkusioni pistolj mi lici da je originalno bila neki rad na temu britanskih mornarickih... Ali to su vec cuda koja mi bas nisu preterano interesantna...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, VJ, sekretar, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Jakov Popović prozvan Jakšić zbog toga što je obnovio kulu Jakšića na Beogradskoj Tvrđavi, poznat i pod nadimkom Pancirlija zbog toga što je nosio pancir, bio je egzircir majstor i ađutant kapetana Mijaila Đurkovića. Rođen je u Ugrinovcima kod Zemuna, ali nisam našao podatak da li je služio u austrijskoj vojsci (budući da je bio egzircir majstor, logično bi bilo da jeste).
Ono što mene zanima jeste, koju to uniformu Jakov nosi na ovom portretu? Šlem deluje da je austrijski šlem iz 1798. godine. Dosta austrijskih pešadijskih šlemova je nabavljeno za ustaničku konjicu, nakon što su ih Austrijanci 1806. godine zamenili šakoima. Ali uniforma mi je baš enigma. Budući da je Jakov rođen u Vojnoj Krajini, i da je jedno vreme radio kao trgovac u Budimu, moguće da je uniforma austrijska, mada me podseća i na neke ruske (opet uzimajući u obzir to da je nabavljeno dosta starih ruskih uniformi za potrebe ustanka). Molim za pomoć


Još bih obratio pažnju na njegov nadimak - Pancirlija. Zaradio ga je zbog toga što je nosio pancir, e sad, u kom smislu pancir? Da li je reč o brnji - oklopu od metalnih karika, za šta se danas često koristi izraz pancir; ili je u pitanju grudni oklop kakav su nosili kirasiri. Lično sam skloniji ovoj drugoj mogućnosti.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Privredna istorija Srbije - Radionica u donjoj tvrđavi

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Savremeno tumačenje srpske istorije: Ka nezavisnosti Srbije, prvi deo


Savremeno tumačenje srpske istorije: Ka nezavisnosti Srbije, drugi deo

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Via militaris - Koridor 10 / SRPSKA REVOLUCIJA 1804. / 2. epizoda

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Годишњица Боја на Иванковцу
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: vathra, Bane san, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 07 Avg 2018 20:12

Pre nekog vremena, možda i više od godinu dana, internetom su počele da kruže fotografije Napoleonovih vojnika, koji su se pod stare dane fotografisali u svojim starim uniformama. Te fotografije je neko potom retuširao, i izgledaju neverovatno. Ono što je interesantno, jeste da i mi imamo fotografije nekolicine ljudi koji su učestvovali u prvom i drugom srpskom ustanku, pa bi bilo lepo sakupiti ih na jednom mestu, a još lepše bi bilo kada bi se neki prihvatio posla da ih retušira. Ovde imamo da zahvalimo Anastasu Jovanoviću, pioniru srpske fotografije, koji je ovekovečio ljude koji su uzeli učešće u ustancima, a dočekali su izum fotografije.

Toma Vučić Perišić:

Uzun Mirko Apostolović:

Vuk Stefanović Karadžić:


Jedna zanimljiva ličnost je Đorđe Šagić ili Đorđe Ribar, kasnije Džordž Fišer, kao mladić učestvovao je vrlo kratko u prvom srpskom ustanku, samo 1813. godine, a nakon propasti ustanka emigrira u Ameriku, gde je postao jedan od vođa Teksaške revolucije 1835:


Ukoliko su nekom poznate fotografije još nekih ljudi koji su uzeli učešća u ustancima, bilo bi lepo da ih okači.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dva Karađorđeva portreta nastala za vreme njegovog života. Prvi je naslikao ikonopisac Nikola Apostolović, 1807. godine, dok je drugi delo čuvenog ruskog slikara Vladimira Lukiča Borovikovskog, i nastao je 1816. godine.



Karađorđevi lični predmeti:

Kubure, jatagan, fišeklija, potprašnica, marama kojom je izvestio o svom povratku u Srbiju, veliki pečat, prsten pečatnjak, i srebrne činijice za sladoled iz Rusije.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kos93, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

O regularnom bataljonu iz Istorije prvog ustanka, istoričara Lazara Arsenijevića Batalake (1793 - 1869):

Citat:Још кад је Карађорђе, уз последњи аустријски рат противу Турака, неко кратко време у Фрајкору служпо, још онда је он увидио шта значи регуларна и обучена војска. Још тада је он увидио како само са регуларном и обученом војском, противу непријатеља, а нарочито неурегуланих Турака, са савршеним поуздањем, и тврдом и непромаганом надеждом на победу, војевати може. Зато је он сад, у овој 1808. години, а за време трајућег примирја, које се већ тако било протегло да се је могло држати за беспредељно, смишљајући и спремајући се и сам за обновлење рата, желио и нешто чисто регуларне војске завести, која, би као за мустру (пример) и за науку и побуђење народној војсци служити могла, јер је он смислио, поред установлења регуларне војске, и народну војску у градовима и шанчевима пограничним станујућу, у вежбању с пушком, и у скором телесном обртању по сигналима, приучити, јер и само ово, у рату, млого би доприносило према са свим необученој турској војсци.
…
Овај баталијон регулаша састављен је био, по већој части, из момака бећара, који су овамо нз Турске поиздолазили били да нађу занимања и живљења, и из синова београдских. Поред овог баталијона образована је била и једна регуларна батерија топова. За ову батерију били су тобџије све сами синови београдски. Како речени баталијон пешака, тако и споменуте батерије тобџије, становали су сви у доњем београдском граду, у касарнама, заоставшима од времена принца Јевгенија, премда су временом и небрежењем турским доста порушене биле, којих је оправка опет на терет касе народне пасти морала. У овим регулашима, официри, тобџије, добошари и сигналисте имали су униформу руску. Такву су униформу имали и официри, тобџије и добошари и народне војске, а пешаци регулаши имали су по кроју народном униформу, на глави су имали црне клобуке с подбрадником од црног кајша, с малом узаном надстрешницом и тробојаном ружицом; за лето имао је сваки војник од црнога сукна (абе) јелек — грудњак — и до испод кукова кратко позастегнуто с рукавима гуњче, кошуљу и гаће од јака платна, доколенице од бела сукна с чарапама исплетеним од подебелог вуненог шареног предива и опанке на ногама. За зимње доба имао је сваки војник од црног сукна чакшире и гуњ дугачки до колена, и све, као што смо рекли, покроја народног.
Што се пак тиче оружја и друге амуниције, сваки је војник имао уредну пушку с бајонетом. Преко рамена имао је два црна кајша, о једиом висио је патронташ, а о другом бајонет, кад није потребно било на пушки имати га. И поред свега више наведеног имао је и сваки војник по једну струнену торбу упртњачу, поради успреме и ношње обичних војничких потреба.
Поред тајина у хлебу од једне оке печеном, сваки је војник имао и по 75 драма меса, дрва за огрев и готовљење јела, и 5 пара на дан у касарни за друге потребе. У посте дават им пасуљ, но ако је који од тих војника имао да што више за себе за јело потроши, то му није забрањено било. К усавршенствовању ове жеље Карађорђеве, млого је допринео простосрдечни, и искрено желећи унапређења Србији, познати нам већ, капетан Илија Новокрштени. Он није штедио ни труда свог, ни услуге, и дејствитељно, често споменути баталијон регулаша у Београду тако је за једну годину и 2—3 месеца дана у свему дотеран био његовим неусипним настојавањем у самом почетку завођења тога баталијона, да се је могао равнати с најбољим јевропскпм регулашима.

Rekonstrukcije Pavla Vasića prema ovom opisu Lazara Arsenijevića: