Izrada drvenih mostova, mašine i elementi.

• 9Ovo se svidja korisnicima: Levi, MB120mm, Bobo123, Gotffrid Rozenkrojc, RJ, sevenino, Loes, ikan, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Do sada nisam našao u temi Inžinjeriji niti jedan prilog o izradi drvenih mostova a u školi smo dve godine imali taj predmet i u Obrenovcu je postojala Mosna četa koja se baš tim poslom bavila.
Pa da pođem redom.
Drveni mostovi su se gradili u zavisnosti od brzine reke na nekoliko vrsti potpora.
Tako imamo mostove sa Jarmovskim potporama.
Jarmovska se potpora dobijala sklapanjem ramasa više vertikalnih stubova i sa po jednom gredom dole i jednog gore bi sačinjavala jaram.Dužina i visina bi zavisile od kote hodnog stroja mosta do dna na koje se jarmenjača-donaj greda oslanja.
Druga a za vojsku najčešće praktikovana vrsta potpora je takozvana šipovska potpora.
Izrada takve potpore se izvodi pobijanjem niza drvenih stubova u dno reke.Broj šipova i dužina zavise takođe od kote hodnog stroja mosta do dna reke.
Za izradu pobijanje šipova se koriste najčešća sredstva:
Motorne testere za obaranje ili kraćenje debala.
Gateri za obradu i oblikovanje šipova a za pobijanje:
Ručni maljevi(babe)
Pneumatski čekići-nabijači
specijalne dizel mašine po imenu MAKARE.
U jna je do 90ih u upotrebi bilo više tipova makara i to:
Dizel Makara ILRŽeleznik po imenu DM-500(500kg je težina malja)
Malo slika Šipa,Šipovske potpore.

Izrada šipovske potpore.

Dizel makara se najčešće postavlja na skelu pomoćnicu ali pošto na netunema baš slika sa originalnih JNA skela pomoćnica poslužiće da dočara i ova slika.Makara je slična našoj DM-500.


Nije loša ni ova slika samo je drugi veći tip makare poput onih koje su u JNA nabavljene sredinom 80ih iz kompanije DELMAG.


Jedan video u radu makare.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Još jedan video sa presekom rada.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Veoma anahronična mašina i UMJESOT DA KLIP IDE GORE- DOLE U BLOKU.... U OVOM SLUCAJU
BLOK IDE GORE-DOLE.
Princip je rada dvotaktnog dizel malja kao na preseku u klipu.
Pored već navedenog DM-500 u JNA jepostojala i novija Delmag manja makara sa težinom čekića od takođe 500kg .I velika sa težinom čekića od 1500kg.
Analogno težini čekića je i robusnija konstrukcija vođice a zbog većeg tereta je i skela pomoćnica za iste različita.
Za prvi tip i za ovu manju Delmagovu se skela pomoćnica gradila spajanjem tri čamca aluminijumska posebno izrađenim nastavcima i prekrivala patosnicama od Bejli materijala.
Za skelu pomoćnicu velike Delmag makare DM-1500 je izgrađena skela od tri spojena pontona pontonskog parka M4 tako da su dva krajnja sklopljena u celosti iz dva dela a srednji je samo jedan i takođe su prekriveni sa delovima poprečnih nosača iz kompleta pvog aluminijumskog pontonskog mosta.
Sa ovim su makarama naši mostovici izgradili na desetine drvenih mostova a bogami ijedan AB most.
Pred kraj 80ih je mosna četa iz Obrenovca sa ovom velikom makarom Delmag DM-1500 radila na pobijanju Armirano-betonskih šipova na izradi AB mosta nedaleko od Mrčajevaca a ja sam sa dizalicom Coles od 27t dovozio i dizao AB stubove do skele i pričvršćivao ih za makaru.
To jekoliko ja znam jedini AB šipovski most u čijj je izradi vojska učestvovala.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Levi, MB120mm, Loes, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dopuna literature na ovu temu:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici](120430-srb-konacna).pdf

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

na prvoj slici,vidim da su debla osrednje debljine.sigurno se od njih moze napraviti jaka konstrukcija.pretpostavljam da ste pravili drvene mostove.jel moze takav most izdrzati prelazak tenka ili ok.vozila?

• 3Ovo se svidja korisnicima: WS2, Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drveni most se gradi kao i sve konstrukcije za određenu tonažu nosivosti.
Za brzu izradu postoje proračunati prečnici,broj nosča,maksimalna dužina jednog raspona i svi ostalih konstruktivnih elemenata drvenog mosta u pravilu VOJNI MOSTOVI koje ja trenutno nemam.
Mi smo uglavnom pravili mostove za potrebe vojnih ustanova a oni uglavnom koriste vozila točkaše za dotur svih potrepština.
Uglavnom smo ih gradili u VU Morović,Karađorđevo i nekoliko ŠU kao što su Bački Monoštor,Apatin i mnogi drugi.
Građeni su od mostova sistema proste grede sa jednimrasponom i raznih tonaža do više rasponih mostova nosivosti do 20t osovinskog pritiska.
I onaj već spominjani AB most na Moravi između Mrčajevaca i Knića...
Na mojoj slici Inžinjerijska sredstva je prikazan i Inžinjerijski metar a na čijoj se poleđini nalaze i osnovni konstruktivni elementi mosta za razne nosivosti Guseničara i točkaša.
Opša je nepoznanica da most koji ima nosivost 10t osovinskog pritiska za točkaše može da nosi najmanje dvostruku tonažu guseničnog vozila.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala Vojo.
mali off
kakva nam je vlast,ne bi me cudilo ,da vidjamo drvene mostove po srbiji.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bojim se da je i to teško ostvarivo jer je i potrebna oprema bar iz vojske otputovala put otpada kao neperspektivna a nešto se i razvuklo ko zna gde je .
Sa kadrovima koji su obučeni za taj rad je još gora priča jer se u školi više skoro nigde niko i ne obučava.

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bobo123, MB120mm, ikan, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jedna od najkorisnijih tema u zadnje vreme na forumu.samo nastavi Vojo64

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, MB120mm, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Jos koja fotka iz vremena kada je vojska pravila razne "drvenjake":

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, MB120mm, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Kanadi ima železničkih mostova sa drvenim stubovima (kula stubovi) preko kojih prelazi kompozicija od tri lokomotive koje vuku preko 50 vagona sa još dve lokomotive na kraju. Lokomotive su reda veličine 120-130 tona trčeće mase.
Istina preko pretežno suvih jaruga.
Ima recimo na novobeogradskoj strani nemačko *privremeno* rešenje iz II sv. rata posle bombardovanja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: WS2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na fotkama Petar Pan
Ja nebi komentarisao već bih samo pobrojao šta je sve od opreme posedovala jedna Mosna četa u inžinjeriji.
Pošto je prvi vod u mosno četi imao uopremi sve za sastavljanje lansirnih Bejli mostova onda je i imalo naziv Bejli Vod.
Satav tog voda se kretao od 50-70 vojnika a komandir 1.voda je bio oficir čina do KIK i ujedno zamenik KČ.
Preostala dva komandira voda su bili stariji i iskusniji podoficiri do čina zastavnika.
Uz ceo komplet Bejli mosta imali su i potrebna sredstav za prevoz istog u vidu fapova 13SK a kasnije su dobili nekoliko 2026.Pored kamiona imali su jednu veliku i jedni malu dizalicu coles od 27 i 7t.U svom su sastavu imali i jedan TG-110 za izrade prilaza mostu i za pomoć kod lansiranja istog.
Na onim slikama sa teme Bejli gde se radilo prednaprezanje mosta je angažovan baš taj vod sa opremom koja je tu kod nas testirana.
Drugi vod je zbog specifičnosti opreme i namene za izradu drvenih mostova imao i naziv drveni vod.
Komandir je bio podoficir i u svom je sastavu brojao do 40 vojnika.
Od opreme je imao nekoliko Tam 4500 i 5000 kao i komplet gater Harvester sa svom pratećom opremom za obradu debala do prečnika od 600mm. i dužine vođice od 20m sa sopstvenim dizel motorom.Takođe su u opremi imali i sav potreban alat za obradu drveta i metala od sečenja,narezivanja navoja ,savijanja pa do kovačke vatre za izradu klamfi ili kako su ih neki još nazivali mačkama.Da ne zaboravim i desetak Motornih testera.Kod opreme za obradu drveta treba još pobrojati i ručne balvanske testere,razne hoble,rende,makljice i drugi alat za izradu čepova,spojeva i drugih konstruktivnih elemenata u spajanju drvenih mostova do raznih čekića težina od 0,5kg pa do 10kg.
Treći vod je bio vod za opsluživanje ova dva prethodna i u svom je sastavu brojao oko 30 vojnika a od dugovanja opreme im je na raspolaganju bilo:
Dizel makara za pobijanje šipova(DM-500 a kasnije su dobili i po jednu Delmagovu od po 500 i 1500kg.)
Skela pomoćnica za pobijanje šipova na vodi.Više komada al.čamaca sa vanbrodskim motorima kao i komplet od dva vijčana kompresora srednjeg kapaciteta za sledeće namene.
Za bušenje drveta svih otvora od prečnika par mm pa do 100mm su imali uz svaki kompresor pneumatsko svrdlo za drvo sa pripadajućim garniturama po dva kom ada kraćih burgija do dužine od 300mm i isto toliko dužih za bušenje otvora i izradu žljebova do dužine od 600mm.U tim kompresorima je takođe bilo i druge prateće opreme poput pneumatskih pumpi za vodu radi izbacivanja vode kod izrade potpora i kesona.
Možda sam na brzinu nešto i propustio ali mislim da sada u ovoj vojsci ništa ni od ovakvih sastava a ni opreme nije ostalo.
PS.
Starešine te jedinice su zbog raznih terena stvarno bile i elita u stručnom a i u zajebantskom smislu pa mi je svako uskakanje kod njih uvek bilo posebno zadovoljstvao a za 11 godina u istom garnizonu sam sa njma sakupio blizu godinu dana na raznim terenima .