Možda je bilo, ali da ponovo postavim ratnu reportažu ANNA news-a uz opis videa koji nije bio, za one koji nisu videli više str.unazad,jer vredi pogledati. ---Poslednja bitka za Šuši i sam kraj rata! Azerbejdžanske oružane snage pokrenule su 6. novembra napad na grad Šuši, a tek 10. novembra zvaničnici Karabaha objavili su da je taj grad zauzela azerbejdžanska vojska. Sve to vreme snimali smo bitke za Šuši. Nekoliko puta smo bili na ivici smrti, ali ipak smo išli ovim putem do kraja. U našem video snimku pokušali smo da prenesemo atmosferu poslednjih dana borbi za Šuši i Stepanakert. Želimo da vam kažemo o tome kroz šta su morali da prođu branioci Karabaha. Ovi momci su svoje vojne i građanske dužnosti ispunili do kraja. Stoga se u ovom materijalu, naravno, govori o običnim vojnicima, a ne o oštrim zaokretima velike politike.
On November 6, the Azerbaijani Armed Forces launched an assault on the city of Shushi, and only on November 10, Karabakh officials announced that the city was captured by the Azerbaijani military. All this time we were filming the battles for Shushi. Several times we were on the verge of death, but still we went this way to the end. In our video, we tried to convey the atmosphere of the last days of the battles for Shushi and Stepanakert. We want to tell you about what the defenders of Karabakh had to go through. These guys have fulfilled their military and civic duties to the end. Therefore, this material is, of course, about ordinary soldiers, and not about the sharp turns of big politics.
Јермени кажу да су после 4 дана рата били разбијени
Citat:Commander-in-Chief of the Armenian Armed Forces Onik Gasparyan: on the 4th day of the war, during a Security Council meeting, I presented our losses and the assessment of the situation in the Armed Forces, noting that it is necessary to take measures to stop the war in two or three days, otherwise, our resources will be exhausted in a short time. All attempts to stop the war were rejected by Turkey, Azerbaijan, we were forced to continue hostilities.
As Commander-in-Chief of the Armed Forces and direct commander, I am responsible for all the successes and failures of the Armed Forces.
For all of us, an agreement that has very difficult conditions was adopted as a result of a comprehensive assessment of the situation. We had to choose between a very bad & tragedy. We preferred the very bad.
That day was the worst day of my life, a personal tragedy for me.
Poslednji stanovnici Karvačara pakuju stvari. Posle 45 dana rata u Nagorno-Karabahu između azerbejdžanskih i jermenskih snaga, Jermenija je potpisala dokument o prekidu vatre po kojem je područje Karvačara trebalo da bude vraćeno Azerbejdžanu 15. 11. Obe strane su se dogovorile da ga odlože do 25. novembra.Prema sporazumu,Jermenija je izgubila kontrolu nad ogromnim delom teritorije u vezi sa kojom se spori sa Azerbejdžanom.
Sporazum je bio najveća intervencija Rusije u regionu još od rata u Gruziji 2008. godine. Rusija se nedeljama opirala mirovnoj ulozi, predlagala je samo prekid vatre koji je uvek bio prekršen, dok nije postalo jasno da Azerbejdžan preti zauzimanjem celog Nagorno-Karabaha. Na kraju je to sprečeno, ali je Azerbejdžan ipak odneo pobedu. Turska i njena pomoć Azerima je dala rezultat.Ministartvo odbrane Jermenije(ranija izjava nakon kraja rata) >< :"Suočili smo se sa veoma velikom silom; Oružane snage Azerbejdžana su supernaoružane, ali u smislu količine i resursa, mislimo da su sposobnosti Republike Jermenije i Azerbejdžana neuporedive. Postojala je otvorena podrška Turske, kako u pogledu ljudskih resursa i oružja, tako i u pogledu komandnog osoblja, eksperata, instruktora, rukovodilaca. Ne zaboravimo na veliku armiju hiljada plaćenika, takozvanih plaćenika terorista. To su prilično velike sile kojima se protivila naša vojska odbrane koja je iz rata izašla časno".
Najvazniji deo je na 10:30-12:30. LEPO COVEK KAZE: vec nakon par dana rata, kada je Azerbejdzan imao tek malih uspeha na terenu, pozvao je Alijeva na primirje i on je prihvatio pregovore. Sa druge strane - Jermeni nisu. I na kraju su dobili to sto su dobili. AMIN.
Алијев је имао главну услов, враћање избеглица на територије са којих су протерани. Пре свега у Шушу!
Према Путиновим речима овде, Јермени/Паша су одбили тај предлог као апсолутно неприхватљив. Да је прихватио, Путин би можда и у том случају добио миторворце у НК, али у том случају да обезбеде безбедан повратак Азера.
powSrb ::Јермени кажу да су после 4 дана рата били разбијени
Citat:+ ---Commander-in-Chief of the Armenian Armed Forces Onik Gasparyan: on the 4th day of the war, during a Security Council meeting, I presented our losses and the assessment of the situation in the Armed Forces, noting that it is necessary to take measures to stop the war in two or three days, otherwise, our resources will be exhausted in a short time. All attempts to stop the war were rejected by Turkey, Azerbaijan, we were forced to continue hostilities.
As Commander-in-Chief of the Armed Forces and direct commander, I am responsible for all the successes and failures of the Armed Forces.
For all of us, an agreement that has very difficult conditions was adopted as a result of a comprehensive assessment of the situation. We had to choose between a very bad & tragedy. We preferred the very bad.
That day was the worst day of my life, a personal tragedy for me.
Мене фасцинира шта овај лик прича и то срамоте без.
Значи, после четири дана су схватили да су у изгубљеној позицији и да под хитно морају да окончају рат али су Азери одбили да стану. Па шта су им понудили заузврат? Овако како каже испада да су им рекли нешто типа: "Одмах престаните са дејствима иначе ћете нас све поубијати!" Стварно је шокантно да су ови одбили.
Шта је овај геније пре рата урадио да подигне способност те војске да се одржи дуже од седам дана? То је оно о чему би он требало да прича јер то је био његов посао. Шта им се десило на терену, то видимо и без њега.
Посебно ми је индикативан начин на који прихвата одговорност: "Ја сам одговоран за успехе и неуспехе (при чему ово није неуспех него епски дебакл) и у то име вам сипам мудрост из фотеље коју уопште не намеравам да напустим. Поражен сам и потучен, допринео сам непотребном сатирању стотина ако не и хиљада нечијих синова, очева... И ево кажем вам да сам имао најтежи дан у свом животу и то ми је највећа казна."
Фасцинантно је какве неспособне и иритантне уђигузе је Пашинјан без грешке инсталирао на сва кључна места у држави. То је по свему судећи једино што заиста добро уме да ради и за шта је неизмерно талентован.
beowl@
Па не питају се генерали него политичари. А да би комплетан војни и политички врх Јерменије требало да лети то стоји.
Dopuna: 18 Nov 2020 4:45
caesar ::
Baš u tome je stvar. Več sam o tome pisao, da kad je postalo jasno, da je Pašinjan predao Arcah Turcima, bivši predsjednik Kočarjan i nekoliko starih generala uradili su sve, da su spasili Arcah, a to je bilo, da vojska Arcaha izdrži i odbrani teritoriju Arcaha do ruske intervencije. To su uspjeli i to znači, da je u stvari Arcah pobedio u ratu, jer ima sad otvoren put u nezavisnu državu. Arcah neče dobiti ni Armenija ni Azerbajđan. Arcah je sad u ruskim rukama i Rusi če im dati nezavisnost, da spreče genocid. Sad u ime Arcaha govori Putin, a ne Pašinjan. I Šuši nije sasvim pao, jer su ruski mirotvorcu u Šušiju još dobili vojnike Arcaha, koji su držali nekoliko ulica. Sad je sve u ruskim rukama i biče tako, kako če Rusija da odluči.
Kad su oborili onaj helikopter, Putin je dao Alijevu ili podpišeš primirje ili Rusija ulazi u rat na stranim Arcaha. Pašinjana niko nije ništa ni pitao, zato i nije bilo nekog problema, ako podpiše nekoliko kasnije. Arcah nije bio poražen, jer je dobio snažnog saveznika, koji mu je pokrio leđa umjesto Pašinjana i Armenije. Pitanje je i šta su se Kočarjan i Putin dogovorili. To je sad nova realnost. Arcah postaje nezavisna država.
И тако отера комплетан Кавказ у НАТО загрљај? То би био убедљиво најглупљи потез који би Русија овде могла да повуче. И да успут постану непријатељи са бар 90 милиона муслимана. И то све због неке полупусте гудуре? Русији су односи са Азербејџаном а и Турском важнији него 50 Нагорно Карабаха. Да не помињем да би овим потезом изгубили и већи део утицаја у Јерменији. Русији највише одговара да овакво стање остане што дуже. Имају базу у Азербејџану, а Јерменија мора да их слуша.
Drug pukovnik ::Auuuu...
наших американских...наших армянских партнеров
Tko poznaje ruski izričaj, u kojem ništa nije slučajno, a dobro sam upleten već godinama, iz ovih par rečenica Putina sve mu je jasno.
Zajebi moć azera i turaka braće, drugi tebra kroji ovo...priznajem da sam iznenađen iako se davalo kao moguće
Слажем се да нема теорије да је ово лапсус. Ово је унапред осмислио и изговорио са намером.
Ми смо на теми глатко отписали Ујка Сема као неког ко би могао да има прсте у овоме. Да ли смо погрешили или не, то ћемо тешко да утврдимо али ево мало необавезног штива за размишљање:
Које су три највеће дипломатске мисије (амбасаде) САД у свету?
1. Багдад - ниједна друга јој није до колена по величини и броју "особља". Питање је колико уопште може да се зобе амбасадом али формално се води тако па нека је.
2. Локација Икс (Х) - пет пута мања од Багдада.
3. Пекинг - десет пута мањи од Локације Икс.
Е, да ме је особа од највећег поверења замолила да јој на реч и без провере поверујем да је Локација Икс у Јеревану, не бих могао да услишим молбу и морао би Гугл да ради.
2500 "особља" са дипломатским пасошима. Има величину аутономне области мало изван града. Поређења ради, руска амбасада има око 60 службеника.
Направили су је и почели да је користе далеко пре него што је Пашинјан дошао на власт. Рекао бих да је су он и његова екипа ту само шлаг на торти, а можда је Ујка Сем још увек на корама и тек треба да стигне до шлага...
Извор је руски и не знам колико је поуздан, али Оли Ричардсон је превео тај текст на енглески а то му даје одређен кредибилитет.
beowl@
Па не питају се генерали него политичари. А да би комплетан војни и политички врх Јерменије требало да лети то стоји.
Мислим да се још како питају и генерали, поготово начелници генералштаба. Политичар не може да зна нити може да процени у каквом је стању војска и какав отпор може реално да пружи ако буде нападнута (осим ако не прати форуме попут овог ). Посао генерала је да то зна и да о томе благовремено обавештава политичаре и каже: "Треба нам то и то од опреме, и морамо тако и тако да ре/организујемо војску, иначе ће нас налупати ови ако крену".
Ово је посебно важно за земљу која је одлично знала да је само питање дана када ће напад доћи. Генерали у таквом окружењу имају далеко већи значај и тежину него у нпр. Данској.
Мени иначе у овом јерменском поразу далеко највише боде очи та невероватна неприпремљеност. У реду је да их на бојишту надвлада објективно јачи противник који има и више људства, и више пара, и јача леђа и још свашта нешто. Али да они себи допусте да дочекају напад потпуно троми, да на унапред познату претњу дроновима одговарају тако што им неки локални муљатор завршава половне "Осе" у Јордану уместо да набаве нешто новије, да не уводе маскирање као основну тактику, да не увежбавају људство да држи растојање и прави индивидуалне заклоне, итд. итд...
Очекивао сам да ако већ не могу да опремом парирају Азерима, онда макар буду добри у иновативности, импровизацији и пре свега дисциплини. Кад они бушни као сир, не знају одакле су шупљи. Ако мене питаш, то није случајно и последица је систематске негативне селекције, вероватно не само код Пашинјана (код њега је ескалирало) него и код претходних гарнитура. Они напросто нису били зрели да држе и задрже ово.