"Nova" istorija Kosova i Metohije, 2009-2021. godina

• 5Ovo se svidja korisnicima: Sirius, respekt, MB120mm, AleksaRadojicic, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nego posto sam ucio te neke visoke ckole i znam te neke dr mr pravnike postavio bih par pitanja.

Sta o ovome misle Pajtic dr Bojan a sta Martinovic dr Aleksandar? ili jos bolje da pitamo profesore sa istog predmeta (ustavno pravo) Pajvancic dr Marijana i Orlovic dr Slobodan? ili mozda da pitamo trenutnog dekana Ristivojevic dr Branislava?

Neki od ovih ljudi su poznati siroj javnosti a neki nisu, ali se lako moze naci kojim strankama ili ideologijama pripadaju, a sta nam to govori?
Pa, mene su ucili da postoje dva pravnika i tri misljenja a narocito kod ovakvih stvari koje su politicke gde je pravo samo rubna oblast. Tako da ovo gore napisano treba posmatrati kao stav tih ljudi koji su imenovani a nikako kao da je to apsolutna istina (na sta pokusava da navede to pominjanje njihovih titula).

• 3Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, Cvijo_ue, virked
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko je vlasnik Luke u Dracu? Mozda je to odgovor zasto se insistira na gradnji auto puta prema KiM, kao i pruge.

Ja ne vidim benefit za Srbiji da dobije put prema Dracu, to jedino odgovara V. Albaniji i vlasniku luke. Bez tog puta i ne priznavanja carinskih dokumenata Kosova*, sva roba iz te luke koja putuje prema Evropi mora da ide preko S. Makedonije, pa tek onda u Srbiju sto znacajno poskupljuje transport i cini luku besmislenom u odnosu na druge luke u okruzenju.

Albanija vec ima izgradjen auto put prema KiM, a potpuno nezasluzeno dobija izlas na koridor 10 prema Evropi koji Srbija placa.

Ne priznavanje carinskih dokumenata KiM, odnosno blokiranjem prolaska sve robe koja prolazi kroz KiM cini Albaniju i KiM cmarom Evrope.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

darkangel ::Nego posto sam ucio te neke visoke ckole i znam te neke dr mr pravnike postavio bih par pitanja.

Sta o ovome misle Pajtic dr Bojan a sta Martinovic dr Aleksandar? ili jos bolje da pitamo profesore sa istog predmeta (ustavno pravo) Pajvancic dr Marijana i Orlovic dr Slobodan? ili mozda da pitamo trenutnog dekana Ristivojevic dr Branislava?Па наведи нам. Ја сам навео тумачења проф др Мировића и проф др Чавошког.

darkangel ::Tako da ovo gore napisano treba posmatrati kao stav tih ljudi koji su imenovani a nikako kao da je to apsolutna istina (na sta pokusava da navede to pominjanje njihovih titula).Ово горе је њихово стручно мишљење. Што су и рекли. Ја сам га пренео. А ти можеш о њему да мислиш шта год хоћеш. Као и ја. Или као било ко други.

• 10Ovo se svidja korisnicima: Cvijo_ue, Skywhaler, danijell, Eyes Wide Shut, Krusarac, Markoni29, voja64, cezar 35, su27, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MB120mm

Citat:„Посебна пажња посвећена је проблемима решавања косовског питања. Александар Вучић је информисао о разговорима који су вођени у Вашингтону 4. септембра и Бриселу 7. септембра“, додаје се у саопштењу.

Лингвисти су ово одавно рашчистили, а војници максимално поједноставили: која је разлика између извештавања (информисања) и обавештавања?

Једна једина: млађи извештава, а старији обавештава.

• 3Ovo se svidja korisnicima: babaroga, AleksaRadojicic, radicr
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eyes Wide Shut ::Па наведи нам. Ја сам навео тумачења проф др Мировића и проф др Чавошког.
Ово горе је њихово стручно мишљење. Што су и рекли. Ја сам га пренео. А ти можеш о њему да мислиш шта год хоћеш. Као и ја. Или као било ко други.
Ocigledno me nisi razumeo, pa cu ponoviti.
Profesor Mirovic je politicar i kao takav je dao intervju, naslusao sam se takvih intervjua i od svojih profesora (Pajtic i Martinovic) ali znam da tada ne istupaju kao profesori prava vec kao politicari.

Ovo nije "strucno misljenje" kako ti kazes vec obicno misljenje jednog politicara koji je pritom i profesor prava. Da bi bilo strucno ono ne bi ovako izgledalo, vec bi ta analiza obuhvatala nekoliko desetina strana i ne bi izasla u NSPM ili Srbin info vec u nekom od zbornika ili drugim strucnim casopisima.

No recimo da ovo stvarno i jeste bio rezime neke njegove analize (recimo da postoji), cinjenica ostaje da je ovo samo jedan pogled na stvar i da ne predstavlja apsolutnu istinu, a bombastican naslov i isticanje titule bez isticanja politicke pripadnosti je pokusaj dovodjenja u zabludu citatelja.

• 4Ovo se svidja korisnicima: babaroga, havoc995, snop, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Autor sledećih rečenica je Relja Radović.
Doktorirao je međunarodno pravo na Univerzitetu u Luksemburgu, masterirao međunarodno pravo na Univerzitetu u Lajdenu, masterirao i diplomirao pravo na Univerzitetu u Novom Sadu.

Link ka kompletnom tekstu je ispod citata.
Citat:U Vašingtonu je 4. septembra 2020. potpisan Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova (''SNEO'').

SNEO očigledno nije međudržavni ugovor, zato što Srbija nije pristupila njegovom zaključivanju s Kosovom kao državom. Iako se u ovom odnosu Kosovo pojavljuje bez uobičajene zvezdice, jasno je da Srbija nije promenila svoj stav o državnosti Kosova.

Stoga SNEO ne potpada pod pravni režim Bečke konvencije o ugovornom pravu, jer ta konvencija ograničava svoju primenu na međudržavne ugovore.
Međutim, međudržavni ugovori nisu jedina vrsta sporazuma u međunarodnom pravu. To potvrđuje član 3. Bečke konvencije, prema kome činjenica da se ta konvencija ne primenjuje na druge vrste sporazuma u međunarodnom pravu ne poništava njihovo pravno dejstvo i obaveznost. To je i logično, zato što obaveznost sporazuma ne proističe iz njihove međudržavne kvalifikacije, već pravila da ugovore treba poštovati (pacta sunt servanda) kao norme međunarodnog običajnog prava, ili po nekim autorima – osnovnog principa međunarodnog prava.

Fenomen bilateralnih sporazuma između dva entiteta, u kome jedan ne priznaje državnost drugog, uopšte nije nov. Izrael je zaključio mirovne sporazume sa zemljama koje ga ne priznaju kao državu, npr. sa Libanom i Sirijom.

Postavlja se pitanje da li su njegovi potpisnici mogli da zaključe takav sporazum.
Prema jednom argumentu, Vlada vodi politiku, i Predsednik ne može da preuzima obaveze u ime Srbije. Prema članu 7(2) Bečke konvencije, šef države uvek ima pravo da zaključuje sporazume u ime države, a prema članu 46. iste konvencije, države ne mogu isticati kršenje unutrašnjeg prava u pogledu ovlašćenja za zaključivanje sporazuma kako bi osporile obaveznost međunarodnih sporazuma, osim u izuzetnim slučajevima. Iako se ova konvencija ne primenjuje direktno na SNEO, njene odredbe su relevantne ili kao norme međunarodnog običajnog prava, ili po analogiji u odsustvu direktno primenjivih pravila.

Zaključak da je SNEO pravno obavezan se suočava sa dva formalnopravna argumenta. Prvi argument je da predstavnik Srbije i predstavnik Kosova nisu svoje potpise stavili na isti list papira. Međutim, međunarodno pravo ne zahteva da sporazumi budu sastavljeni u jednom dokumentu. Član 2(1)(a) Bečke konvencije izričito odbacuje takav predlog u pogledu međudržavnih ugovora. Međunarodni sud smatra da pitanje postojanja međudržavnog ugovora nije pitanje forme već materije, pa u svakom slučaju treba ispitati konkretne odredbe i postojanje namere da se stvore obaveze. U predmetu Katar protiv Bahreina, Međunarodni sud je utvrdio da je zapisnik sastanka ministara spoljnih poslova Bahreina, Katara i Saudijske Arabije uspostavio obaveze između prve dve države, što ga je činilo međudržavnim ugovorom. Dakle, postojanje sporazuma je pitanje materije, ne forme, pa je presudno pitanje da li su dve strane izrazile nameru da se obavežu jedna prema drugoj. Štaviše, međunarodno ugovaranje putem više dokumenata, npr. putem razmene pisama, je veoma rašireno u praksi. Ukoliko ovo važi za međudržavne ugovore, mora važiti i za nedržavne međunarodne sporazume.

Tumačenje prema kome SNEO nije pravno obavezujući nije održivo. Osnovno pravilo tumačenja međunarodnopravnih sporazuma jeste da sporazume treba tumačiti u dobroj veri i tako da njihove odredbe imaju delotvorno značenje. Bilo bi vrlo teško argumentovati da su Srbija i Kosovo potpisali SNEO sa namerom da nema nikakav efekat. Ukoliko Srbija i Kosovo nisu želeli da odredbe SNEO imaju pravnu snagu, mogli su pitanja koje on reguliše rešiti svojom dobrom voljom, bez potpisivanja bilo kakvog dokumenta. Sama činjenica da su ta pitanja stavljena na papir znači da je postojala potreba za njihovim formalizovanjem. Drugačiji zaključak ne bi bio donesen u dobroj veri.

Da budem jasan, ne tvrdim da je Srbija potpisivanjem SNEO priznala Kosovo kao državu. Nepriznavanje državnosti i zaključivanje međunarodnih sporazuma su odvojena pitanja koja, iako imaju dodirnih tačaka, mogu sasvim skladno funkcionisati uz pažljivo kreiranu međunarodnopravnu politiku.

Zaključiću ovaj tekst s jednim uopštenim opažanjem. Pravo je proizvod ljudskog uma i ne postoji objektivno u prirodi. Stoga pravna argumentacija ne traga za objektivnom istinom, već za ubedljivim razlozima zbog kojih treba prihvatiti jedan stav u poređenju sa drugim. Ovo su moji razlozi zbog kojih verujem da je SNEO pravno obavezujući sporazum, ali ostavljam prostor da neko dâ ubedljivije razloge za drugačije gledište.

Politika Srbije u međunarodnopravnim odnosima veoma često nije bila zasnovana na odmeravanju argumenata za i protiv određenog gledišta. Razumem da mnogima sama činjenica potpisivanja bilo čega s Kosovom izaziva animozitet. U takvom emotivnom pristupu, često se zaboravlja da sporazumi ne treba da imaju simbolički značaj, već da rešavaju konkretne probleme, i da Srbija iz toga može izvući nešto korisno.
Stoga pažnja javnosti ne treba da bude usmerena na to da li je neki dokument potpisan, već pre svega na njegov sadržaj. Prethodno iskustvo Srbije u međunarodnopravnim odnosima nam govori da rešenje problema ne treba tražiti u poricanju već u suočavanju.
klik OVDE

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Žakovu kod Istoka prekopan je deo pravoslavnog groblja a četiri grobna mesta sa posmrtnim ostacima i spomenicima su potpuno uništena.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 7Ovo se svidja korisnicima: peruni, bojank, darkangel, Kos93, MB120mm, Gama, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Fenomen bilateralnih sporazuma između dva entiteta, u kome jedan ne priznaje državnost drugog, uopšte nije nov. Izrael je zaključio mirovne sporazume sa zemljama koje ga ne priznaju kao državu, npr. sa Libanom i Sirijom.


To su neka razna primirja, povlačenja i slične mudrolije. Mirovnih sporazuma tu nema. Jer u tom slučaju znače priznanje međusobno. Opskurni i nelogini primeri.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

darkangel ::Ocigledno me nisi razumeo, pa cu ponoviti.Очигледно ни ти мене ниси разумео, па ћу и ја поновити.

darkangel ::Ovo nije "strucno misljenje" kako ti kazes vec obicno misljenje jednog politicara koji je pritom i profesor prava.Не. Проф др Мировић јесте и политичар, али далеко да је ово "обично мишљење једног политичара". Јер он је образложио на којем законском основу се заснива његово тумачење.



Ево интервјуа са др проф Мировићем. Ко може, нека га погледа целог, а ко је нестрпљив, нека обрати пажњу на правно образложење које даје од 05:30 - 06:50. Такође и на део интервјуа након 10:00, поготово шта каже од 11:20.

Надам се да се можемо сложити да се стручно мишљење може изнети и вербално, а не, како ти то рече, само у "стручним часописима".

Иначе, то што је он рекао се отприлике дословце поклапа са правним мишљењем стручњака чији је чланак, мој велики пријатељ, нешаоцт, поставио.

@МБ120
Нисам хтео да ти посебно одговарам, јер сам видео да ни цео текст ниси прочитао (али си успео да прокоментаришеш). Ево овде образложења у вербалној форми, па обрати пажњу (ако нећеш гледати цео интервју) на делове које сам посебно назначио.

Пошто смо углавном почели да понављамо исте аргументе и да се вртимо у круг, да не бисмо даље оптерећивали и тему и колеге, ја нећу даље постовати што се тиче правног тумачења (осим, наравно, уколико нека нова сазнања/тумачења постану доступна). Али, за сада, то је то од мене.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eyes Wide Shut ::

Надам се да се можемо сложити да се стручно мишљење може изнети и вербално, а не, како ти то рече, само у "стручним часописима".

Иначе, то што је он рекао се отприлике дословце поклапа са правним мишљењем стручњака чији је чланак, мој велики пријатељ, нешаоцт, поставио.

Zavisi koliko strucno zelis, bilo ciji intervju ne mogu da prihvatim na taj nacin. Izvini ali zna se sta je akademski pristup a za to treba dosta vremena i dosta je opsirno i opet nije apsolutno tacno jer uvek imas kontraargumente.
Ipak priznajem da je ovo bolja forma nego desetak redova u nekom clanku.

Postavio je neshaoct tekst mog klasica (zajedno smo studirali) i ako se na prvu cini kao dobar tekst sa dosta primera koji potkrepljuju njegovu tezu ARCJ je lepo uocio gresku koju je napravio.