dozorni ::Zanimljiva analiza koju sam nasao na internetu koja pokazuje da nikada nece biti mira u DNR/LPR dok se UA ne vrati pod rusku sferu uticaja:
Btw. Aneksija Krima ce kostati ~100 milijardi $ u sledecih 10ak godina.
I na Stratfor-u je analiza u tom stilu. I na kraju kaže, da ako treba Rusi će ratovat zbog Ukrajine, pitanje je, dali će ostali?
Ruska politika smrzavanja konflikta je jedino što jim je preostalo u ovoj situaciji.
Bliži se junij, dali će Evropa produžiti sankcije ili ne?
P.S.
Idealisti uvek prvi stradaju.
Криви Рог, Дњепропетровска област, парада у 4 ујутро у част 9. маја у организацији градске власти. Нема црвених застава, али ни фашиста да ометају. Полиција учествује.
Nasuprot trudu nekih izdajnika iz Kremlja Republike sve više dobijaju obrise funkcionalnih država.
Pravu nadu može probuditi tek kad Moskva bude priznavala njihove pasoše.
Kriminal i beda stanovništa u zoni sukoba ostaju primarni problemi.
U Odesu posle oslobodjenja 10. aprila 1944. nekoliko dana nije usao NKVD. To je bilo dovoljno Odesanima da povesaju sve 'policaje' i izdajnike koji nisu pobegli. Kad je usao NKVD slika je bila strasna, policaji su visili ne samo na Deribasovskoj nego i na svojim vratima.
Odesa - jedinstveni grad gde nisu sudili izdajnicima, nije ih vise bilo.
Прва парада у доњецку је била озбиљна узимајући околности али ова 2. је још боље организована. па онда тек бесмртни пук. каква је то кохезиона сила за народ.
мислим да је фантстичан потез кремља афирмација догађај који се зове "бесмртни пук", јер се после само једне године феномен проширио по целом свету а маса људи га прихвата (нажалост сви ми смо имали огромне губитке и тај догађај се сасвим природно шири свуда из москве ). фантастично су руси одиграли на рецепт амера који праве гејпараде, обојене револуције и остали хаос, руси су направили нешто природно, оригинално и добили јако оружје а то оружје је у рукама народа. за то време европа слави дан "уједињења" и показује где се сврстала у целој причи.
У градовима југа и југо-истока Украјине, особито оним највећим у којима су на власти бивши регионали (Харков, Одеса, Криви Рог) 9. мај је обележен слично као и у доба Јануковича.
Министар полиције Аваков, његов саветник Шкирјак су се постарали да ометају учеснике. На разним телевизијама су данима плашили народ сакривеним бомбама, у сваки од градова су довели плаћене навијаче, нацисте са запада земље или "азовце" да плаше оне који су дошли да положе венце, било је и мањих туча, али је утисак да у руско-језичким деловима не могу да уводе нове обичаје и фактички забране 9. мај, који је још увек државни празник. Њихова намера да 9-ти маргинализују и 8-ог обележавају неки свој дан сећања, уз активно спомињање само националиста и њихових покрета (УПА, ОУН) једноставно није успела.
Забрана совјетске симболике на југу и југо-истоку не важи. Петардама је дочекана украјинска химна у Харкову. Курсанти неколико академија, војска и полиција су промарширали пред Гешом Кернесом, градоначелником Харкова у инвалидским колицима, док је он успут рибао неке полицајце што нису интервенисали док су неким ветеранима нацисти скидали оредење. Наравно да није било ордење, већ георгијевске ленте.
Мислим да ова језички и културолошки прилично подељена земља улази у нову фазу грађанског рата, делом на фронту у Донбасу а делом у форми вербалног грађанског рата у дубини територије, особито у великим градовима југа и југо-истока. Иако садашњи председник и влада ове земље верују да су се на дуже обезбедили на власти, особито уз помоћ прекоатланског фактора, утисак је да су они заправо попут немаца 1943. или 1944. године у неким деловима једноставно окупатори, који све више осећају за сада углавном неоружани отпор већине становништва наведених крајева.
