Posao hormiranja cevi ne mora da uradi firma sa " dugogodišnjem tradicijom i visokom reputacijom kvaliteta u toj oblasti.".
Taj posao moze uraditi i firma ciji su inzenjeri bili na obuci i radili neko vreme u firmi sa " dugogodišnjem tradicijom i visokom reputacijom kvaliteta u toj oblasti.". U pocetku uz nadzor inzenera iz firme u kojoj je inzenjerski kadar bio na obuci, kasnije i samostalno.
Ljudi, ja stvarno ne znam kako pojedini od vas gledaju visoko skolstvo u Srbiji, i sta zamisljaju da se na fakultetima radi. Sa diplomom elektronskog, masinskog, gradjevinskog fakulteta iz ove zemlje ste se mogli zaposliti bilo gde u svetu pre 90.-tih, tokom sankcija 90.-tih, a i danas. Isto vazi i za hemijske smerove na PMF-u ili drugim srodnim fakultetima.
Da li svi vi mislite da na svim svetskim univerzitetima koji priznaju nase diplome iz ovih oblasti bez nostrifikacije rade i predaju idioti? I da li vi mislite da sve svetske firme koje iz ove zemlje uzimaju ne samo najbolje, vec i srednje studente i zaposljavaju ih u svojim firmama nemaju mozga i da to rade protiv svojih interesa?
Ja mogu da razumem sve, ali ovakvo pljuvanje po sebi samima ne mogu da razumem.
Vidim da se zakuhalo oko tvrdog kromiranja , ali to za ovaj pogon kojeg vidimo na filmu nije ni bitno , to je ipak pogon za NORU , a ako se budu radile cijevi za KAPELU onda će to ići u nekoj suradnji sa BNT om ili će se kupiti još koja mašina . U svakom slučaju tvrdi krom iz cijankalija ne bude išao iz Velke Plane , a vjerojatno ni iz Prve Petoletke već iz posebno urađene kromirnice.
Čelik za tenkovski top ima u sebi nikla i on je jako težak za obradu daleko teži od ovoga koji se koristi za Noru , i u toj tehnologiji se predviđa kaljenjen i popuštanje negdje u sredini procesa , znači da bi se poluobrađene cijevi vozile nekamo na kaljenje i onda vračale u Planu na završnu obradu , a onda opet vozile na tvrdo kromiranje.
Nije to nemoguća tehnologija , ali je puno toga van kontrole, puno toga jako bitnog ide u kooperaciji , a mi inženjeri stare garde gledamo s podozrenjem na te transporte i kooperante , ako to nije čvrsto u rukama i pod istom kapom ne bude dobro.
Nisam shvatio dio priče koja se ticala alata za obradu , možda mi je nešto promaklo u filmovima , ne vidim ništa specifično , sve mi je to normalno . U tom poslu ima jako puno specijalnih naprava i alata i strojeva naravno .
Čini mi se da je sa desne strane pogona sve riješeno. Nakon par dana razmišljanja rekao bih da je lijevi stroj glavni igrač , to je stroj koji prvi prima na sebe komad , vrši pripremu za linete i obrađuje čela komada te vrši pripremu za duboku bušilicu ( desni stroj) . Nakon bušenja se komad ponovno vrača na njega i radi se fina obrada izvana , narezivanje dva velika navoja ... i jako važna operacija obrada barutne komore.
Malo mi se ne sviđa to petljanje na istom stroju obrada u rupi i obrada izvana , prvo to je usko grlo u proizvodnji , ako šta crkne rezerve nema , svi mogu pjevati borbene , zapravo cijeli pogon nema rezerve , ali to je prva faza , za godinu dvije če shvatiti da im treba još pet puta toliko prostora.
Stroj koji bi kvalitetno obradio barutnu komoru iznutra mora biti vrlo krut i jak, pogotovo ako je u pitanju barutna komora sa čahurom ( NORA A ) , treba računati da je borštanga ( alat s kojim se obrađuje barutna komora ) dugačka preko dva metra i da je sama teška preko 300 kilograma , izrađena je sa umecima od volframa ili je kompletna od tvrdog metala ( Widija ) .. košta kao bolji auto . Ta borštanga traži poseban prihvat i to vidim na fotki ( označio sam to kao pozicija 7 ) .Na ovom filmu se lijepo vidi noać alata za obradu barutne komore ( 1,50 ) https://www.youtube.com/watch?v=Qmv-53NHEvc, takvo nešto ja vidim lijevom stroju
Bilo bi dobro ako netko može to povećati ili izvući iz filma detalj na kojem se bolje vidi.
Sa lijeve strane ( u odnosu na ulaz ) pogona vidim stroj za honovanje cijevi , iako iz fotke baš nije sve jasno , ali logično je da je on tu , a i te gumene zavjese upućuju nato . Tu šprica petrolej na sve strane
I na kraju ono što ćini tu tvornicu ...tvornicom topova je mašina za provlačenje .. izradu žljebova u cijevi
Evo jedan lijepi video uradak o tim velikim bor štangama za obradu barutne komore , one uspješno rade u dubini od deset svojih promjera.
Na prethodnoj slici je vidimo skroz desno , a ona plava kocka je pomoćno , klizno, vretenište dovoljno veliko da kroz njega prođe cijela topovska cijev.
Često su na takvim mjestima lageri od keramike jer su obodne brzine za kugle ili valjke prevelike za čelik.
bato ::Jester ::bojank ::Cev topa 2A46 nije hromirana, 2A46M i kasniji su hromirani. Razlika izmedju ta dva topa je nebo i zemlja. Pisao je ekser o tome.
Raditi 2A46 danas je suludo.
Ako bi se za potrebe generalnog remonta radile nove cevi za tenk M-84, ne bi bilo nikakve greške da one budu klasičnog tipa 2A46, kao i do sada. Mada bi po nekoj logici, tih cevi u određenoj količini trebalo biti u magacinima RR, proizvedenih još za vreme SFRJ.
Ako bi se u sklopu generalnog remonta išlo i na neki vid modernizacije, onda bi se naravno trebale ugrađivati cevi topa 2A46M ili novije generacije. Međutim, hromiranje cevi topa 2A46 mora biti urađeno vrhunski i bez greške. U suprotnom, doći će do belaja prilikom ispaljivanja potkalibarnog projektila. Taj posao treba da uradi firma sa dugogodišnjem tradicijom i visokom reputacijom kvaliteta u toj oblasti. Nisam siguran da u Srbiji postoji firma koja ima iskustva sa hromiranjem cevi topa 2A46.
5:07-5:33
Pre godinu dana AV je u Velikoj Plani govorio o remontu M-84 i novim cevima "ovde proizvedenim", i spominjao "ruske devedesetice". Da ne ulazimo dublje u relevantnost onoga sto prica, ovim se bar posredno moze zakljuciti koja je tehnologija u pitanju ili bar koje su im namere. Nije mogao tek tako iz glave da lupeta, mora biti bar neke osnove. Mada, sve je moguce...
Stvarno pominje ''remont'' M-84 sa cevima kod nas proizvedenim i u TOCu ispitanim.
Remont znaci 2A46 nove cevi.Sad pominje i T-90 a tu su potrebne ''hromirane'' cevi.
Kinezi su usli u Zelezaru Smederevo i ocekujem da nam daju logisticku podrsku.Tehnologije koje nam trebaju oni vec poseduju.
Odmah se vidi da je ovaj film radjen samo za kameru. Na sledecoj slici vidi se stezna celjust ("pakna") koja je potpuno neprilagodjena precniku koji treba i da steze i da centrira...zaokruzeno crvenom
Na sledecoj slici, u radnom stanju-stezanje u jednoj tacki. Skandal!Majstor cupa usi segrtu pocetniku za ovo...
raketaš ::
Malo mi se ne sviđa to petljanje na istom stroju obrada u rupi i obrada izvana , prvo to je usko grlo u proizvodnji , ako šta crkne rezerve nema , svi mogu pjevati borbene , zapravo cijeli pogon nema rezerve , ali to je prva faza , za godinu dvije če shvatiti da im treba još pet puta toliko prostora.
