Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 2Ovo se svidja korisnicima: Neutral-M, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@bozo13
Ne pričamo o standardnoj haubici već VTI-jevom projektu glakocevnog topa kalibra 160mm i municiji za isti, pa šetamo raspravu u smislu obima potebnih prepravki.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li je na norama koje su operativne samo potrebno zamjeniti cijev sa 155mm
na 160mm, ili su potrebne i druge prepravke?

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, bozo13
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

(Čak i hipotetička) želja po zameni novih novcijatih cevi u resursu za teoretsku cev za koju postoji od 0 do 10 granata koje niko (čak ni mi) ne proizvodi je u najmanju ruku sumanuta.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Zerajic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

babaroga ::...Pa eto. Ako ogulis zljebove i na NATO kalibru (155mm) i na ruskom kalibru (152mm) stizes malo ispod 160mm.
Ne moze tako. Struktura metala u tom slucaju ne bi bila homogena zbog razlicite tvrdoce koju bi imao na mestu gde su bili zljebovi i polja, jer taj sloj nije uniformne tvrdoce, vec velika tvrdoca prati povrsinu metala, samim time ~ formu zljebova. Mora vise da se oguli (napisao sam vec, oko 170-180mm rupa) da bi se doslo do homogene strukture, pa da se ubaci lajner. Koji opet ima svoju uniformnu povrsinsku tvrdocu. Ako to ne uradis dobijes vremenom uzduzne pukotine na cevi i na kraju pucanje same cevi.

Sve je to vec davnih dana nauceno (i krvlju zapisano) sa brodskim topovima u poredjenju sa kojima su sva danasnja artiljerijska orudja "prdavci".
Problem je sto ceo proces sa umetanjem lajnera velike duzine niko nije radio decenijama (od kada su brodovi prestali da imaju topove velikog kalibra) i pitanje je ko uopste zna da uradi tako nesto.
U praksi je lakse uzeti nezavrsen trupac za cev i uraditi novu nego prepravljati postojecu. Samo ako je bas problem (rat/nedostupnost materijala) pa te muka natera se zezas sa takvim prepravljanjem cevi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, aleksmajstor, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treba neka nova tema za ovo, da ne gušimo sadašnju Noru.

...
Svakako niko neće da uništava funkcionalne Nore. Mislim da ako se krene u ovo ima da viđamo neke skalamerije pogodne za testiranje, samo što kod nas to nema gde da se testira.

• 1Ovo se svidja korisniku: stegonosa
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odvojicu kada uhvatim vise vremena.

• 2Ovo se svidja korisnicima: stegonosa, bozo13
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::U praksi je lakse uzeti nezavrsen trupac za cev i uraditi novu nego prepravljati postojecu. Samo ako je bas problem (rat/nedostupnost materijala) pa te muka natera se zezas sa takvim prepravljanjem cevi.
Урадили су у Босни ба са хаубице 152мм минобацач од 160мм.
Али ту су мањи притисци, плус стање како си већ описао.

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I tu mislim da bila u pitanju nezavrsena cev.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::
Ne moze tako. Struktura metala u tom slucaju ne bi bila homogena zbog razlicite tvrdoce koju bi imao na mestu gde su bili zljebovi i polja, jer taj sloj nije uniformne tvrdoce, vec velika tvrdoca prati povrsinu metala, samim time ~ formu zljebova. Mora vise da se oguli (napisao sam vec, oko 170-180mm rupa) da bi se doslo do homogene strukture, pa da se ubaci lajner. Koji opet ima svoje uniformnu povrsinsku tvrdocu. Ako to ne uradis dobijes vremenom uzduzne pukotine na cevi i na kraju pucanje same cevi.

Sve je to vec davnih dana nauceno (i krvlju zapisano) sa brodskim topovima u poredjenju sa kojima su sva danasnja artiljerijska orudja "prdavci".
Problem je sto ceo proces sa umetanjem lajnera velike duzine niko nije radio decenijama (od kada su brodovi prestali da imaju topove velikog kalibra) i pitanje je ko uopste zna da uradi tako nesto.
U praksi je lakse uzeti nezavrsen trupac za cev i uraditi novu nego prepravljati postojecu. Samo ako je bas problem (rat/nedostupnost materijala) pa te muka natera se zezas sa takvim prepravljanjem cevi.

Ama jasno, i naravno, samo sam htio da ukazem da je "novi" kalibar odabran jer je vjerovatno jako zgodan za prepravku postojecih cjevi i kod jednih i kod drugih (NATO ii VU kalibar). Sama tehnologija "prepravke", jbga, ako mora lajner ide lajner itd.

Naravno, ako se radi nova cijev, onda trupac i glodji. Opet, i taj trupac u ovom kalibru mora da moze da se obradi istom linijom koja radi nore 155mm. Isto kao sto moze ta ista oprema da odradi i staru cijev 155/52 sa novim lajnerom. Tako da, logika je tu.

Za municiju ne znam kako i sta, ali kod municijske prese, valjda pet milimetara kalibra tamo vamo moze da se kuje bez problema na istoj presi, samo promjeniti alat. Mozda duzina granate moze da predstavlja problem za postojece alate, jer ovo vreteno je vjerovatno znacajno duze, ali rep je ionako srafljen na kosuljicu, pa i to je rjesivo.

Inace, vec sam pisao, ovo nikad nece postati masovno artiljerijsko orudje, iz vise razloga. Tako da mozda dva - tri orudja po sektoru fronta i to je to. Iz toga, radi se vise o manufakturi, napraviti par komada, staviti recimo po dva u bateriju, sastaviti dvije baterije (cetiri orudja total), dodati druge elemente divizione formacije (racunace, radar, bespilotne, komandna i municijska vozila) i ima se dobar sistem da se juri nesto po operativnoj dubini protivnika (40 plus kilometara dubine), jednostavnim i jako jeftinim i jako korisnim sistemom.

Po sadasnjoj formaciji, ja bi rekao maksimum 3 ovakva diviziona na VS, znaci jedna samostalna artiljerijska brigada pri Generalstabu, i to je to, 12 orudja total.

E, bas zato sto se radi o samo desetak orudja, onda je dobro da sve moze da se radi tehnologijom koja radi norinu cijev.