Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Mr Majevica

Da ,bio je taj komentar i ranije .Medjutim po podacima od UNMOVIC ( druga dokumenta ) i drugih organizacija Iracani su vec 1990 poceli sa licencnom proizvodnjom raketa i nastavili tokom 90-tih sve do 2002.Sto se lansera tice koliko nam je poznato nisu izradjivali identicne Orkanu vec konverzijom radili one 6x262mm lansere .

Koliko je tokom 90-tih ukupno proizvedeno raketa u Iraku za sad je nepoznato ..

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

са: http://csis.org/files/media/csis/pubs/9005lessonsiraniraqii-chap12.pdf

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mr. Majevica svaka ti dala .. vode , i zaslužio si, hvala ti na ogromnom trudu koji si uložio . Ovakav materijal za prezentaciju neke rakete , koje nema , SDPR neće imati još 10 godina osim ako im ti ne ustupiš autorska prava emitiranja .

Sad kad si objavio presjek rakete možemo je smjestiti i u lanser i nastaviti priču na temu zašto je R 262 i sustav Orkan toliko bolji od svih ostalih , jel tako ??

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Mr. Majevica

U prvi mah tj citajuci uvodne recenice tog citata sam pomislio da se radi o borbenoj upotrebi Orkana /Ababila-50 u prvom zalivskom ratu a onda na kraju taj komentar o mogucoj upotrebi u zadnjim fazama iracko-iranskog rata ??? ( rat od sept 1980 do avg. 1988 )

Hm ,zaista upitno i tesko da je tako bilo ako se zna da je prva ( i jedina ) isporuka iz SFRJ bila tek 1989 g a Irak dobio dokumentaciju za izradu lansera i raketa 1990g.Ili je slucaj bio da su lanseri i rakete isporuceni 1988 pa da je onda imao borbenu premijeru u tom ratu ...

Opet u slucaju da je u Iraku nakon proba ostao onaj prototip JNA pa prasio po Irancima 87/88 me ?

Da podsetimo ... prvo prikazivanje za iracku vojsku je imao 1988 a prvo javno prikazivanje ( sudeci po onoj slici na 261 str ) na medjunarodnoj izlozbi NVO u Bagdadu u maju 89te i to serijski u zuto ofarban lanser ...

Citat:Late in 1988, at a military exhibition in Iraq, the Iraqi army displayed a 262 mm 12-round multiple rocket launcher system known as the Ababeel 50.

Since then further information, gained at the Iraqi's First Baghdad International Exhibition for Military Production in 1989, has shown that it was originally a joint Iraqi-Yugoslav project with Iraq contributing to the development and producing some of the parts locally
Recent information is that a small production batch of about 10 systems was completed, with most of these systems remaining in the former Yugoslavia. As far as it is known the system was not used in an operational form by Iraq

Ovo za 10 kompletiranih stoji jer pored 4 isporucena u Irak jos 6 u BNT je bilo gotovo ... Zadnja recenica je upitna ...


Mada postoji i ovakav podatak ,2 lansera isporucena 1988g ?

SIPRI Arms Transfers Database, Iraq 1973–1990

major conventional arms sales to Iraq by country

Citat:Yugoslavia M-87 Orkan 262mm Multiple rocket launcher 1988 2

http://en.wikipedia.org/wiki/SIPRI_Arms_Transfers_.....%80%931990

http://home.planet.nl/~feveleen/artikelen/irakwapens2.pdf

• 6Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Metanoja, voja64, sevenino, MB120mm, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Mr. Majevica svaka ti dala .. vode , i zaslužio si, hvala ti na ogromnom trudu koji si uložio . Ovakav materijal za prezentaciju neke rakete , koje nema , SDPR neće imati još 10 godina osim ako im ti ne ustupiš autorska prava emitiranja .

Sad kad si objavio presjek rakete možemo je smjestiti i u lanser i nastaviti priču na temu zašto je R 262 i sustav Orkan toliko bolji od svih ostalih , jel tako ??

Онда да кренем:

001.


Позиција ракете у лансирној цијеви:


002.


Позиција ракете у лансирној цијеви:


003.


Позиција ракете у лансирној цијеви:


004.


Позиција ракете :


Е сад је на вас ред г-дин Ракеташ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz jednog dokumenta ...






Sitne greskice ,naravno nije M67 vec 87 i visina razbacivanja `zvoncica` je valjda oko 1000m ,ne 500 m

da ponovimo

Citat:U kasetnu bojevu glavu sa bombicama smeštene su 288 kumulativno-parčadne bombice koje, na visini 800 do 1000 m izbacuje pirotehničko punjenje. Pre izbacivanja bombica aluminijumska oplata bojeve glave se seče uz pomoć četiri detonaciona sečiva. Površina razbacivanja bombica je oko 2 hektara, a radijus ubojnog dejstva svake je 10 m. Pri padanju je stabiliše tekstilna traka koja služi i za armiranje mehaničkog upaljača pri dodiru sa tlom. Kalibar bombice je 40 mm, probojnost 60 mm pancirnog čelika, a masa 245 grama.

i jedan novi podatak za nas ,brzina propadanja po ovoj tabeli kod KB-1 je 40m/sek kao i kod americke bombice M77 koja je mozda i bila uzor KB-1.



http://www.ffi.no/no/Rapporter/09-00179.pdf

• 6Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, ray ban11, objekat 505, voja64, yrraf, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvaljujući trudu Mr. Majevice možemo sada zaviriti u utrobu rakete i malo popričati o nekim detaljima koji možda do sada nisu bili jasni .

Na slici je trenutak , sekunda do lansiranja , u prethodnom periodu su lanser i sva ona tehnika oko njega odradili ogroman posao , da ukratko ponovimo :

Na pripremnom položaju su kontejneri istovareni iz VPPR a posada lansera je sa pajsarima otvorila kontejnere i razvukla ih da vitlo može podići raketu, manipulator je jednu po jednu ubacio u lanser , u samoj cijevi lansera postoji bravica koja uhvati raketu i ne pušta je da ispadne van.

Na vatrenom položaju se skidaju transportne blokade (ili su već skinute na pripremnom položaju ) vozilo se automatski stabilizira i nivelira na 4 stope, tragać sjevera počinje tražiti sjever i daje podatke o azimutu , a servo uređaj podiže sanduk lansera na potrebnu elevaciju i zauzima zadati azimut , TV korektor je spreman klapna na objektivu kamere je spuštena , sve je spremno za lansiranje .

Kad je konačno odobreno lansiranje preko mehaničke ruke tempirnika se izvrši tempiranje svake rakete . Prethodno automat sam provjeri da li su kontakti ispravni , i ako nisu par puta mlatne sa rukom po raketi , da skine prljavštinu i očisti kontakte. Istovremeno se vrši i kontrola paljbenog kruga raketnog motora.

Ako je sve ok , onda se mehanička ruka tempirnika povlači u zaštićeni položaj i automat sam daje napon određenoj raketi preko žica i kontakta koji se nalazi na nosaču krila.

Elektro kapisla pali pripalu motora , pirotehničku smješu na bazi crnog baruta , i kreće proces paljenja motora.

Do sada nismo pisali o tim fenomenima , a u tih par milisekundi se svašta događa , prvo crni barut ne eksplodira trenutno iako se nama to čini kad ga palimo šibicom i spalimo prstiće. On izgara u nekom kontinuitetu i razvija vrele plinove i užarene čestice ugljika , koje onda odozgor prema dolje struje po kanalu između vanjskog i unutrašnjeg goriva , zagrijavaju ga i pale. U tih par milisekundi tlak u tom prostoru poraste sa 1 atmosfere na 120 atmosfera , a temperatura od -30 C na +2500 C . Cijeli taj prostor je kod mlaznice zatvoren jednom tankom membranom od mesinganog ( tombak ) lima debljine 0,1 mm , o toj membrani do sada nismo pisali , a ona je izuzetno značajna za razvoj procesa pripale i za sudbinu motora. Ona ne puca odmah , već kad je motor stvorio dovoljno pritiska i kad je dovoljno površine goriva uhvaćeno plamenom , da se ne bude ugasio kod te nagle dekompresije.

Elem taj tlak od stotinjak bara i ta vatra koja je nastala u marš motoru se u tisućinki sekunde prenese na pripalu Buster motora , a on kako je mal po volumenu , i pun tankih šipki vrlo živahnog baruta reagira tisuću puta brže od marš motora. Razvija tlak od 400 bara i potisak od 20 tona , kida onu blokadu koja drži raketu u lanseru da ne ispadne u transportu , i raketa kreće na svoj put , a dotle marš motor još brljavi i mudruje bi nebi.

a o tome u nastavku priće

• 3Ovo se svidja korisnicima: objekat 505, voja64, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

U vezi same skice da ponovimo gradivo od ranije i kao dodatak na izlaganje kolege raketas .

Citat:Raketa R-262 mm M87 ORKAN

Nevođena raketa R-262 mm sastoji se od pogonske grupe sa krilnim odsekom, kasetne bojeve glave i tempirnog upaljača.

Pogonsku grupu čine letni motor, izbacni motor i krilni odsek.

Letni motor, prosečnog potiska 70 kN omogućava raketi da za 4 do 5 sekundi postigne potrebnu brzinu. Teleskopsko, dvodelno pogonsko punjenje je izrađeno od dvobaznog raketnog baruta i ukupne je mase 147,8 kg. Za aktiviranje letnog motora koristi se pripala koja se sastoji od 100 grama pirotehničke smeše u plastičnoj kutiji. Pripala se aktivira električnim putem. Metalni delovi motora izrađeni su od visokokvalitetnih legiranih čelika, grlo mlaznika je izrađeno od grafita, a termički najopterećeniji delovi motora su zaštićeni termoizolacionim oblogama od stakloplastike.

Izbacni motor je namenjen za postizanje potrebnog ubrzanja rakete u lansirnoj cevi. Pogonsko punjenje se sastoji od 37 cevčica raspoređenih u dva koncentrična kruga, i rađeno je na bazi dvobaznog raketnog baruta i ukupne je mase od 12,9 kg. Aktiviranje motora obezbeđuje pripala koja se sastoji od 30 grama pirotehničke smeše u prstenastoj plastičnoj kutiji. Pripalu aktiviraju produkti sagorevanja letnog motora, čime je obezbeđeno da izbacni motor ne može da se aktivira ukoliko nije aktiviran i letni motor.

Četiri sklapajuća krila i dva para aerodinamičkih kočnica čine krilni odsek. Rotacija rakete u letu obezbeđena je postavljanjem krila pod uglom u odnosu na uzdužnu osu rakete, a početna rotacija se postiže u lansirnoj cevi uz pomoć dva zavojna žleba.
Elektronski tempirni upaljač UTE M87 ima opseg tempiranja od 5 do 160 sekundi sa korakom od 0,1 s.Tempiranje se vrši pomoću posebnog uređaja u cevi lansera, a proračunava se tako da se kasetna bojeva glava otvori na visini 800-1000 m iznad cilja. Podaci o tempiranju se zadržavaju u upaljaču 30 minuta, a moguća je i inaknadna izmena ovih podataka. Elektronski sklopovi upaljača napajaju se iz termalne baterije koja se automarski aktivira pri startu rakete

• 4Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64, sevenino, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U trenutku kad buster motor prihvati pripalu on vrlo žestoko reagira i skoro trenutno razvije puni potisak ,"kida " vezu sa bravom koja drži raketu u lanseru i kida žičicu osigurač bravice AKR i sa potiskom reda veličine 20 tona što zajedno sa potiskom marš motora daje ubrzanje reketi teškoj 390 kg od cca 75 g.

Buster efektivno radi cca 0,12 dok potroši svo gorivo i pri tome ubrza raketu unutar lansera do brzine od 92 m/s , u trenutku napuštanja lansera buster više ne radi , marševski motor tu negdje oko usta lansera izlazi na puni režim.

Bilo bi idealno da raketa napusti lanser bez ikakvog pogona i da se krila otvore, raketa smiri , i da tek tada krene marševski motor. Zbog niza poteškoća sa pripalom motora Vučur se odlučio na jedno kompromisno rješenje , i po mom mišljenju dobro pogodio te sekvence paljenja jednog motora izlazak na režim drugog motora , tako da je marševski motor zbog svoje lijenosti i sporog izlaska na režim to sve odradio van lansera, skoro po definiciji.

Na presjeku Mr.Majevice sam označio neke bitne detalje , bravica male AKR je iščupana , krila je drže još zatvorenu , crvenom bojom sam označio front plamena koji je zahvatio raketni barut u busteru i marš motoru.

Bravica velike AKR je osigurana , žičicom na svom mjestu , i otvaranjem krila ona ostaje u zatvorenom položaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

U vezi sa aktiviranjem bustera i mars-motora ,komentar od ranije

Citat: Pripalu aktiviraju produkti sagorevanja letnog motora, čime je obezbeđeno da izbacni motor ne može da se aktivira ukoliko nije aktiviran i letni motor.

Znaci prvo `ide` letni ( mars motor ) pa onda buster ( izbacni motor ) ?

i onaj slucaj eksplozije rakete u lanseru prvog prototipnog lansernog vozila JNA na Krivolaku a cije kadrove imamo na 120 oj stranici ...

http://www.mycity-military.com/Artiljerija-municij.....n_120.html

Pitanje ,da kojim slucajem nije doslo do neaktiviranja jednog od motora rakete, tacnije bustera ? Prvi kadrovi pokazuju da je doslo do aktiviranja letnog motora ? ali raketa uopste nije izasla iz cevke vec je u njoj eksplodirala sto je prouzrokovalo unistenje lanserne kutije ...