Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Feb 2015 22:40

U osnovi je najveća razlika u sistemu za nivelaciju pritiska u gumama koi je prisutan na našim FAPima a na mečkama ih nema a osim toga i naši imaju tada već ustaljene Balon gume sa visokim profilom i karakterističnom šarom a Mečke su sa nižim profilom a sami naplaci su znatno drugojačiji i to se najbolje uočava na razlici kačenja prednjih od zadnjih točkova.Na prednjim točkovima se vidi da je glavčina u ravni sa felnom a na zadnjim točkovima je sama felna izokrenuta i glavčina je upuštena.Kod naših se Fapova ceo sklop indentično nalazi bez obzira o kom se točku ili osovini radi i svugde su indentični.Ovo je urađeno po najviše stoga da bi svaki točak u načelu mogao da se postavi na bilo koje mesto a i šara na samim pneumaticima je univerzalna i bez smera kretanja.Ova koncepcija je po meni za tipično vojno rešenje a ona na Mečki je uzeta sa civilnog pristupa i nije menjana mada mi ovi pneumatici deluju kao da su namenski i sa nešto većim profilom od standarda za taj naplatak od kako mi se čini 20 cola..Dok su na našim Fapima od 21 cola.

Dopuna: 15 Feb 2015 22:42

Na onoj četvrtoj slici gde je levo NAŠ fap i sa našim sitemom za nivelaciju pritiska u gumama a ovaj desni ga nema..http://www.mycity-military.com/thumbs4/139754_tmb_178004337_fap%20mod.JPG

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Dakle slazete se da bi ono mogao biti ( zapravo jeste ) nas FAP3232BDS/A ?

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da ono je sigurno levo FAP3232BDS/A .
http://www.mycity-military.com/thumbs4/139754_tmb_178004337_fap%20mod.JPG

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Hvala . dakle Iracani su radili konverziju tj skidali lansernu kutiju i ceradu sa platforme i onda ugradjivali onaj lanser Dvine i 6 x262mm za nove rakete .Prakticno u istom periodu je u VJ radjena konverzija na vozilu ZIL sa one 4 cevke Orkana ....

Jedan zanimljiv detalj u vezi irackih raketa ...

Komentarisali smo one crvene poprecne linije kao znak da su rakete bojeve ? ..to su isto radili i Iracani na svojim raketama proizvodjenim u fabrici u Al Mutazimu .




i raketa iz PRETIS

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=139754_94283111_orkant.jpg

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Значи сарадња 90тих

• 5Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64, Metanoja, yrraf, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je u redu da na ovoj temi prodiskutiramo i stvari koje su vezane za ono vrijeme poslije Orkana , pa ako ispadne šta dobro lako se prebaci na temu LUNA ili na R-400.

Nisam dugo godina bio u ovom raketaškom điru , preko 20 godina sam izvan posla , ali pamtim probleme i rasprave koje su vođene sa kolegama oko Orkana .

Ispada tako da se Orkanu moglo lako podići domet , zapravo bi u tom kalibru i tim dimenzijama i sa našim tehnologijama svaki student kao seminarski mogao to čudo nagurati na 75 km ali nebi ništa pogodio sa njime.

Tako isto i ekipa iz Iraka šta god da su uradili mimo Orkana nisu mogli ništa pogoditi bez vođenja, bar na početnom dijelu putanje. I ako bi u nekim direktnim proporcijama povećavali R 262 na R 400 trebalo bi povećavati i potisak motora na startu znači postoji taj odnos od 28 tona potiska prema 380 kilograma mase rakete , ako bi sad željeli neku sličnost i preciznost onda bi morali na raketi teškoj 1000 kilograma imati potisak od 75 tona , a da na ustima lansera imamo brzinu od cca 100 m/s .

Puno je to 75 tona , a bez toga ili lanser mora biti dugačak 20-30 metara ili raketa zaluta .

Naravno ako se ovlada sa vođenjem rakete , odnosno korekcijom njene putanje u fazi rada marš motora i neposredno iza toga onda se može nešto pogoditi i sa lansera dužine desetak metara .

Prelazak na tekuće raketno gorivo nije nemoguća misija , ali to zahtjeva pravi sustav vođenja jer su ti motori po definiciji manjeg potiska , a dugog vremena rada .

Iraćani tada nisu imali osvojen ni raketni motor na tekuće gorivo , a ni sustav vođenja , i u nekoj groznici , da ne kažem ludilu pokušavali su korištenjem motora od Dvine i njenih žiroskopa složiti nešto što bi letilo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mr. Majevica ::Значи сарадња 90тих

Tako je ..saradnje je izgleda bilo i tokom 90-tih kao i tokom 80-tih .E sad me nesto kopka tu oko ove isporuke raketa i lansera nakon 1990g tj uvodjenja sankcija avg 90te ,zalivskog rata itd ...

Ono sto pise u onom ratnom dokumentu HVO iz 1993 da vozila-lanseri i rakete pripadnu JNA nakon zalivskog rata bi se mozda moglo povezati sa nekom kompenzacijom jos tada jer i onaj dokument UNMOVIC kojeg imamo potvrdjuje da sankcije kad su u pitanju rakete i raketni sistemi nisu vazile za one dometa do 150 km sto ce reci nije 1991 bilo nikakve prepreke da se lanseri i rakete iz SFRJ isporuce u Irak. Prepreka je kasnije bila rat u Jugi i kasnija desavanja ....

A Irak je svakako njih poceo proizvoditi od 1990g ...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А оно најједноствније ,што сте негдје споменули, вађењем одређеног броја звончиће тј. олакшањем бг ? Да ли би се тиме могло шта прецизније ,,добацити,, ???

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, ray ban11, Georgius, sevenino, yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve je to bilo dosta dobro uštimano , optimalizirano za domet 50 km .

Da sad ne ulazim preduboko u mehaniku leta ali po zakonu Ciolkovskog raketa može postići brzinu koja je definirana brzinom strujanja barutnih plinova pomnoženu sa prirodnim klogaritmom odnosa masa pune i prazne rakete .

Sad to zvuči jako pametno ali na primjer kod R 262 imamo početnu masu 390kg , a kad sve gorivo izgori onda imamo recimo 240 kg ... 390 /240 = 1,625 i ako nađemo ln od toga dobijemo 0,4855.

Dvobazni raketni barut ima brzinu mlaza oko 2300m/s i sad kad to pomnožimo sa 0,4855 dobijemo oko 1120 m/s

Eto to je prirodni put povećanja brzine i dometa , raketa mora biti što teža kad je puna goriva , što lakša kad gorivo izgori , a barut sa velikom brzinom mlaza .

Kompozitna raketna goriva imaju te brzine mlaza oko 2500 i još brže, komore motora i svi dijleovi rekete od kompozitnih materijala imaju malu masu ... i ako se bojeva glava smanji , i bude lakša eto ti veći domet.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da li je nekim slucajem moglo da se izvede da u b/g rakete R-262 bude manje od 288 KB-1 ? Je li mozda u b/g bilo prostora za jos po koji `zvoncic` ?

Slike b/g sa KB-1 imamo na

http://www.mycity-military.com/Artiljerija-municij.....an_98.html

pominjao se i `sarac` tada ....

Vidim na primeru americkog sistema M270 MLRS da smanjenje broja kasetnih bombica u b/g rakete M26 se domet povecava sa 32 km na 45 km .Ta raketa precnika 227mm inace ima za 50% vecu masu b/g od R262.

Citat:M26 (United States): Rocket with 644 M77 Dual-Purpose Improved Conventional Munitions (DPICM) submunitions, range of 32 km.
M26A1 (United States): Extended Range Rocket (ERR), with range of 45 km and 518 M85 submunitions (an improved version of the M77 DPICM submunition).